Сазнај новости из
хришћанског свијета
![]() Захваљујући фотографијама из Другог свјетског рата, враћен је првобитни изглед једног од примјера црквене архитектуре из 16. вијека – манастира Светог Дионисија, који се налази на планини Олимп, у Грчкој. Фотографије је уступио њемачки војник који је учествовао у борбеној јединици упућеној да уништи манастир под сумњом да се ту крију герилци. Основан према предању од стране преподобног Дионисија Олимпијског 1542. године, манастир се налази у планинској клисури Енипеја, на 850 метара надморске висине, недалеко од грчког села Литохоро. Свети манастир су први пут спалили Турци 1828. године, због чега је изгубљен значајан дио светиња које су ту чуване. 1943. године манастир су дигле у ваздух њемачке трупе, јер се вјеровало да у њему уточиште нашле партизанске јединице. У посљератном периоду монаси су на само три километра од Литохора основали нови манастир Светог Дионисија. Према ријечима сабрата манастира, монаха Амфилохија, подаци о партизанима који су се склонили међу зидинама манастира нису били тачни. Међутим, наређење је дато и први покушај да се манастирско насеље уништи дошао је из ваздуха. Имамо свједочење пилота који је извео лет“, рекао је старац. „Није успио да погоди мету и сматрао је то чудом. По сопственим ријечима, чим је полетио, манастир је био обавијен маглом, усљед чега је бомбардовање пропало. Међутим, како напомиње монах, Нијемци нису одустајали и успјели су да га дигну у ваздух 1943. године. Тако су манастирски објекти потпуно уништени. Према ријечима старца, монаси, упркос протеклим годинама, „нису заборавили свој стари дом и предузели су потребне мјере да га обнове”, углавном на основу сачуваних сведочанстава о првобитном архитектонском изгледу манастира. Тешкоћа настаје када је потребно обновити дио зграде, потпуно уништен експлозивом - угао гдје су се спајала два крила манастирског комплекса. Према ријечима монаха Амфилохија, недјељу дана након почетка рестаураторских радова рестауратори су добили пакет фотографија. Послао их је њемачки војник који је био дио групе која је поставила експлозив око манастира. Непосредно прије него што је манастир уништен, војник га је фотографисао својим фотоапаратом. „У ствари, послао нам је фотографију на којој се јасно види како је тачно изгледао угао коме је била потребна рестаурација“, објашњава старац. Он је додао да је манастир обновљен истим материјалима који су коришћени у изградњи првобитне зграде у поствизантијском периоду. Тренутно је завршена обнова јужне стране. Ове године биће настављени радови у западном крилу, гдје су се налазиле монашке келије, након чега остаје сјеверна страна, гдје су се налазиле трпезарија и кухиња. Аутор; вјеронаука.нет на основу писања два извора: први извора и други извор Његова Светост Архиепископ Пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије одазвао се братском позиву Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија, те је благоизволио посјетити Епархију бихаћко-петровачку 18. и 19. јуна 2022. године гдје ће свечаном доксологијом у част Његове Светости у суботу 18. јуна 2022. године у храму светог Саве српског у Мркоњић Граду с почетком у 17:45ч отпочети дводневна посјета Патријарха српског Епархији бихаћко-петровачкој.
Сутрадан у Манастиру Глоговцу у недјељу 19. јуна 2022. године када се обиљежава јубиларних 30 година постојања Епархије бихаћко-петровачке и 30. традиционални Јањски Сабор биће служена света литургија с почетком у 9:00ч коју ће предводити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење више Архијереја, свештенства и монаштва домаће, и сестринских Епархија. Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије позива сав вјерујући народ Епархије бихаћко-петровачке и других Епархија, али и све људе добре воље да заједно дочекамо Првојерарха наше Свете Српске Цркве те да сви заједно узмемо учешћа у овом историјском догађају, како за Епархију бихаћко-петровачку тако и за њен вјерујући народ Мркоњић Града, Шипова, Јања и цјелокупне наше Крајине. Из Кабинета Епископа бихаћко-петровачког Благословом епископа захумско – херцеговачког и приморског господина Димитрија, уз иницијативу вјероучитеља, у манастиру Рођења Светог Василија Острошког у Мркоњићима, први пут, евхаристијски је прослављена крсна слава вјероучитеља ове епархије – Свети Јустин Ћелијски.
Литургијским сабрањем началствовао је епископ Димитрије уз саслужење свештенства, са којим вјероучитељи највише сарађују током школске године, и монаштва ове епархије, а присутни су били директори и директорице основних и средњих школа, као и просвјетни савјетник др Славољуб Лукић, чланови Катихетског одбора Епархије бањалучке свештеници Крстан Дубравац и Дејан Поповић. Након прочитане Јеванђелске перикопе, епископ Димитрије је рекао да су најљепше ријечи које можемо чути на овај празник те да будемо савршени, да је Отац наш небески савршен и да смо ми позвани на савршенство(Мт 5,48), затим истакао “горућу чежњу“ оца Јустина за Богом и сваком врлином, да су се на пламену његовог срца многи огријали и подсјетио све присутне на лампрофоничну мисао оца Јустина да је само светитељ истински просвјетитељ. Након Свете тајне причешћа, освећено је славско жито, вино и хљеб, а нашу празничну радост умножили су својом посјетом митрополит црногорско – приморски г. Јоаникије и епископ буеносајрески и јужноамерички г. Кирило. Нарочито се захваљујемо мати Павли и њеном сестринству које гостољубље не заборављају (Јев 13,2; 3Јов 1,5). Игор Мастиловић, вјероучитељ ![]() Црквеним свечаностима па народним зборовањем данас је у Мљечаници озваничен завршетак изградње храма Свете Петке. Изградња овог храма трајала је 15 година, и захваљујући вјерницима, успјешно је окончана. Епископ бањалучки Јефрем освештао је храм и уз саслужење више свештеника, служио данас свету литургију. Парох кнежички Жељко Јевђенић рекао је да је храм изграђен трудом мјештана, уз помоћ добрих људи али и добротом људи из Специјалне болнице Мљечаница. Сви они који буду боравили у овој здравственој установи, када буду лијечили тијело, имаће мјесто и за своју душу, казао је о- Жељко. „Данас имамо освештање овог предивног храма чија је градња трајала преко деценију и то због економских неприлика ,али хвала Богу, све што је залог за вјечност, не траје дуго. Ово мјесто је специфично због непосредне близине бање, те ће сигурно бити посјећено од мноштва људи из разних крајева, не само из околних села“, казао је Јевђенић. Кум иконостаса био је директор „Мљечанице“ и народни посланик Дарко Бањац, а кум храма Милан Шувак, дубички предузетник и власник предузећа „Шумил“. „Велика је част мени и мојој породици да будемо кумови иконостаса овога храма, а велика је част бити директор Специјалне болнице Мљечаница и подржати изградњу овог храма. Ми морамо чувати своје обичаје и традицију. Прије 15 година када се почео градити овај храм нико није мислио да ће на овом мјесту израсти један од најмодернијих здравствено-туристичких комплекса у БиХ. Вођени судбином и Божијом руком,данас се налазимо овдје када је храм завршен, тако да сада када улазите у Специјалну болницу Мљечаница, наилазите на нашу традицију, обичаје и православну вјеру. Управо то на улазу у “Мљечаницу” симболизује да на овим теренима живе Срби православци. С друге стране, хоћемо да увежемо модеран свијет и нашу традицију са нашом православном вјером како би овај туристички комплекс добио право значење у срцу Козаре“, казао је Бањац. „Много ми значи овај дан јер моја фирма и ја смо градили ову цркву, због чега ми је била и част да ми направимо једну цркву у нашем граду. Заједно са својом породицом и сином који ми је био подршка у свему овоме,јако сам сретан што је све завршено, кумујемо храму те да ће за наша покољења остатити записано да смо ми то урадили“, рекао је Шувак. Градња храма Свете Петке у Мљечаници почела је 2007.године, одужила се због економских неприлика, али вјерујући народ није одустајао, него успјешно завршио градњу овог храма који ће бити мјесто окупљања православних вјерника у наредном периоду. Извор ![]() Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 16. јуна 2022. године у Патријаршијском двору у Београду студенте завршних година Медицинског, Електротехничког, Правног, Филозофског и Богословског факултета Универзитета у Београду, стипендисте Српске Православне Цркве. Пре сусрета са Патријархом, у пратњи секретара Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке мр Сандре Дабић студенти су обишли Музеј Српске Православне Цркве, Библиотеку Српске Патријаршије, придворну капелу Светог Симеона Мироточивог, салу за седнице Светог Архијерејског Сабора и друге знаменитости Патријаршијског двора. -Некада су српски владари стипендирали младе, као што сте ви сада, да се школују у иностранству. Стекавши знања у свету ти људи су се заиста враћали у Србију да помогну и стечена знања искористе за развој и добробит своје земље. Следећи пут када се будемо дружили желео бих да се упознам и са вашим родитељима, са онима који су вас одгајили и који су вас, како се то данас модерно каже, учили правим вредностима, а права вредност се налази само у љубави према другоме. Црква се одувек труди да пружи подршку младим људима у стицању знања, али и врлине, како би, присетимо се речи великог добротвора српског народа и оснивача фонда „Привредник“ Владимира Матијевића, млади били радни, честити и штедљиви; штедљиви у свему али не и у љубави према другима. Свечаном пријему присуствовали су преосвећена господа епископи топлички и изабрани шабачки Јеротеј, хвостански и изабрани западноевропски Јустин и марчански Сава, главни секретар Светог Архијерејског Синода архимандрит Нектарије, директор Патријаршијске управне канцеларије архимандрит Данило, управник Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве г. Душан Стокановић. Подсећамо, Његова Светост Патријарх г. Порфирије одлучио је да на почетку школске године 2021/22. додели годишње стипендије најбољим студентима факултета оснивача Универзитета у Београду. На пригодној свечаности на празник Света Три Јерарха у крипти храма Светог Саве патријарх Порфирије је уручио стипендије награђеним студентима завршних година Медицинског, Електротехничког, Правног, Философског и Богословског факултета. У том делу јеванђелске љубави и племенитом подухвату Српске Православне Цркве учествовало је и Српско привредно друштво Фондација „Привредник“, основано 1897. године са циљем да стипендира даровите ученике и студенте, а чијим радом председава Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. ![]() Очекује се да пројекат реновирања, вриједан 11 милиона евра, буде завршен за 26 мјесеци. Његово Блаженство Патријарх јерусалимски Теофил III, у пратњи архијереја и свештенства Јерусалимске Православне Цркве, у четвртак увече 3/16. јуна 2022. године, обишао је Храм Гроба Господњег и стекао је увид у реализацију пројекта његове реконструкције. У делегацији су били и представници Јерменске апостолске цркве и Фрањевачког католичког реда, преноси јерусалем -патриарцхате.инфо. Јерусалимски патријарх је, заједно са представницима хришћанских цркава, обишао сјевероисточну страну ротонде и одржао консултације са запосленима римског универзитета Ла Сапијенца, који поправљају и учвршћују под око свете Кувуклије, као и простор испод седам лукова. Италијански стручњаци су члановима делегације говорили о различитим фазама реконструкције црквеног здања у вријеме византијских царева. Објашњене су и археолошке карактеристике структуре зидова, које датирају из периода прије изградње храма Гроба Господњег у доба Константина Великог. У овој фази, тим Универзитета Ла Сапијенца спроводи археолошка истраживања и прикупља потребне податке. Затим ће ископане површине поново бити затворене, враћајући неоштећене плоче на првобитно мјесто, а оштећене ће бити замијењене другим које одговарају светости локалитета. Након тога ће се поставити стаклене конструкције како би се олакшала видљивост. Планирано је да пројекат реконструкције, који финансирају побожни донатори са 11.000.000 евра, буде завршен за 26 мјесеци. Ипак, треба напоменути и да је сав овај рад наставак прототипа постављеног пројектом реновирања 60-их година прошлог вијека, који је финансирала грчка влада, на иницијативу блаженопочившег Патријарха јерусалимског Бенедикта, уз сарадњу сакристанског архимандрита Германа, блаженопочившег намјесника архимандрита Данила, архитекте Леонида Коласа и господина Атанасија Економопулоса. ![]() Епископ зворничко-тузлански Г. Фотије посјетио је данас муфтију тузланског Вахид-еф. Фазловића. Епископ Фотије је овом приликом позвао муфтију Фазловића на свечаност којом ће крајем овог мјесеца бити обиљежено 140 година од изградње Катедралног храма у Тузли. Разговарано је о искуствима сарадње Муфтијства тузланског и Зворничко-тузланске епархије те је исказано опредјељење да сарадња буде још плодоноснија. Током овог разговора је наглашена важност дјеловања одбора Међурелигијског вијећа на подручју ове епархије и муфтијства. Пријему у Муфтијству тузланском присуствовали су сарадници епископа Фотија и муфтије Фазловића. ![]() Благословом Епископа Фотија а посредствoм Канцеларије за вјерску наставу Катихетски одбор је донирао средства за опремање кабинета у средњошколском центру ''Михајло Пупин'' у Дервенти. Кабинет је осмишљен као спој традиционалне хришћанске мисли и савремене технологије, те смо у складу да могућностима, уврстили елементе који би такву замисао оправдали. Циљ који смо поставили испред себе је да одњегујемо културу читања, укажемо до које мјере наша култура почива на хришћанским темељима, испратимо савремене садржаје који су у духу хришћанске мисли, те остваримо један искрен и непосредан однос у којем ће бити простора за разговоре, питања и рјешавање дилема. Захваљујемо се Катихетском одбору и Мисијском фонду на донацији и свима који су учествовали у остварењу овог пројекта. Вјероучитељица Сања Вуковић /извор: епархијазт ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() Свети синод Цариградске патријаршије уврстио је, у календар светих два нова имена, у уторак 14. јуна 2022. године, на свом засједању. Новог свештеномученика Ананију (Лампарда), митрополита лакедемонског (+1764) којег је претходно локално канонизовао митрополит Спарте Јевстатије, који је потом његово име предао Цариграду на универзално признање, преноси Мистагогија. Његова званична канонизација дочекана је са великом радошћу у светим митрополијама Монемвасији, Спарти, Гортиносу и Мегалополису. Цариград је канонизовао и старца Висариона Агатонског, који се упокојио 22. јануара 1991. године. Материјали за његову канонизацију достављени су Синоду Цркве Грчке у јануару 2019. године, а затим су послати у Цариград. „У ово време по целој Митрополији нашој радосно звоне звона наших светих манастира и светих цркава! Али изнад свега, радосно звоне звона свих наших срца и низ наше очи теку сузе захвалности и славословља“, написао је митрополит Фтиотидски Симеон у најави канонизације. Свети свештеномученик Ананија, у свету познат као Анастасије, рођен је почетком осамнаестог века од племенитих и имућних родитеља. Његов отац, Теофил, био је рођак породице Лампардопулос (Лампардес), а мајка му је била ћерка Синтиха из Визикија у Гортинији. Ананија је учио у школи Димитсана у манастиру Философу, где се вероватно замонашио и узео име Ананија, а касније 1741. постао епископ Карјуполиса у Манију. Године 1747. унапређен је у митрополита димитсанског, а фебруара 1750. постављен је за митрополита лакедемонског. 1755. написао је посебну дисертацију о Спарти и њеној митрополији. Одликовао се својим образовањем, високим знањем, чврстим и непоколебљивим црквеним карактером, добротом и човекољубљем. Грци су га веома поштовали, али је плашио Турке. Због тога је постао претставник свих вођа Мореје. Подржавао је национални елемент. Током пролећа, лета и делом јесени боравио је у Димитсани, где је саградио аквадукт, објединио годишње порезе чувене школе Философског манастира и обновио у Мистри велелепни митрополијски храм. Али моћ митрополита Ананије је ишла даље од Пелопонеза, јер је имао чврсте везе са Јерусалимском и Александријском патријаршијом, а на васељенском престолу у Цариграду био је патријарх Кирил Каракалос, који је био љубитељ Русије и непријатељ Латина. Када је патријарх Кирил био прогнан, дошао је са Синаја у Димитсану где је са митрополитом Ананијом почео да се бори за ослобођење народа и оснива школе. ![]() Године 1762. митрополит Ананије је послат у Цариград да стане пред великог везира и опише му недаће на Пелопонезу. Тако је успео да сачува Мора Валеси и заштити хришћане. У то време, на иницијативу светитеља, подигнута је велика зграда за школу Димитсана, где су се окупљали сиромашни ђаци из целог Пелопонеза.У жељи да ослабе Отоманско царство и успоставе проруску независну грчку државу, руски емисари Катарине Велике били су послани у Мани средином 1760-их да склопе пакт са најјачим локалним војсковођама, а у исто време и значајним Грцима. Они су се виђали са разним руским посланицима, расправљајући о плановима за ослобођење Грчке. На чувеном сабору, који је одржан у Каламати, Ананија је дао благослов за побуну. Свети Ананија се после овога посаветовао са капетанима и челницима Пелопонеза и Манија, као и са председницима и поглаварима провинција три острва Хидра, Спецес и Псари, за ослобођење своје отаџбине. Бригом и трошком светитеља основана су два млина у Димитсани. Због тога је митрополит Ананије оптужен да је у завери са Русима против Турака. Многи су тражили оружани отпор да помогну Светитељу, али је он предлагао да се сам преда како Турци не би помислили да постоји организован покрет. Након причешћа предао се војницима, који су га ухапсили. Свети Ананија је клекнуо, и са невероватном вољом рекао је џелату да га удари. Крв му је текла са обезглављене главе и обојила западна врата Мистре . То се догодило 15. априла 1764. године. Турци су свето тело свештеномученика извукли на средину улице где је остављено три дана несахрањено. Чим су Турци отишли, хришћани су узели тело и часно га сахранили. У међувремену, обезглављена глава Светитеља донета је везиру. *** Архимандрит Висарион рођен је у Петалидију у Месинији 1908. године, у крштењу је добио име Андреј. Са 18 година отишао је у Каламату где се сусрео са духовним људима и одлучио да ступи у свештенство. Замонашио се са именом Висарион, затим рукоположен за ђакона, а потом и свештеника. о. Висарион стекао је дубоку теолошку обуку кроз проучавање Светог писма и других светих текстова Цркве. Године 1935. отишао је у Кардицу на позив Његовог Високопреосвештенства Митрополита Језекиља, где се посветио активности човекољубља. Године 1955. одлази у манастир Ататон у Фтиотиди, где се бави духовним препородом манастира. Сваког понедељка и уторка ишао је у болнице у Ламији да обиђе и утеши болесне и саслуша њихове исповести. Својом харизматичном личношћу и љубављу према људима успео је да утеши уморне душе. Старац Висарион је уснуо у Господу у Атини 22. јануара 1991. Његове мошти су откривене као нетљене 3. марта 2006. године. Извор: https://orthochristian.com/146723.html/Превела Љиљана Поповић за митрополија.цом ![]() Према Уставу Свете Горе, сваког 1. јуна (по старом календару) у Протату се врши смјена Свештене Епистасије (извршне власти) Свете Горе. Досадашњу Епистасију на челу са Протоепистатом (Прот) из Ватопеда, наслеђује Епистасија предвођена Ивироном. Сам чин инаугурације обавља епитропија (намесништво) Свештене Општине (скупштине) Свете Горе. Где патерицу (штап) као главно обележје протовог старешинства новом Проту предаје антипросоп Велике Лавре, као најстаријег тј. првог манастира по светогорској хијерархији. Прот добија и три напрсна крста која носи, без обзира да ли је он клирик (јеромонах) или прост монах. Епитропија предаје Проту и печат Свете Горе који је састављен из четири дела, тако да Прот даје сваком од чланова Епистасије по један задржавајући један део и сам. Тиме је, за оверу сваког документа, потребна саборност свих чланова Епистасије. Данашњим даном дужност Прота је преузео старац Христифор, јеромонах ивиронски. Сви који буду посетили Свету Гору у периоду од данас до 1(14). јуна 2022. на својој дозволи за улазак имаће потпис старца Христифора и његове епистасије: јеромонаха Теофила пантократорског, монаха Нићифора филотејског и јеромонаха Јеронима Симонопетрита. Свечаности је присуствовао велики број верника као и државних представника Грчке. За годину дана место светогорског прота преузеће хиландарски сабрат. Извор: Вимасортодоксиас и Фејсбук страница пријатељи ман. Хиландара. ![]() Гроб Светог Јустина Поповића - Манастир Ћелије код Ваљева. Манастир Ћелије је стари православни манастир у Србији. Налази се на око 6 километара југозападно од Ваљева, на лијевој обали ријеке Градац. Свети Јустин Поповић, 1948. године дошао у манастир Ћелије, овдје се у Ћелијама упокојио на Благовијести 1979. на исти празник када је и дошао на овај свијет. Ту се налази и његова гробница. Гроб нема другог споменика осим овећег каменог Крста и цвијећа на хумци. Претпоставља се да је Манастир Ћелије добио име по томе што је првобитна манастирска црква била мала као ,,келија“ а можда и по монашким ћелијама које су се налазиле у пећинама околних стијена. У XIX вијеку у Ман. Ћелије оснива се школа, међу првима у Србији под Милошем Обреновићем. У овој школи је Св. Владика Николај Велимировић „први буквар учио“, и Ћелије цијелог живота у срцу носио као „прву љубав“ према Богу и роду. Из Ћелијске обитељи поникло је још 10 женских манастира – зато је с разлогом назван „расадником“ монаштва. Румунски сајт доксологија.ро је направио слајдшоу који вам преносио. ![]() На празник Силаска Светог Духа на апостоле - Духове, Његово Преосвештенство епископ бањалучки г. Јефрем служио је Свету архијерејску литургију у Придворном храму Свете Тројице уз саслужење свештеника и протођакона епархије бањалучке. ~ Придворни Храм који прославља своју храмовну славу је најстарија црква у Бањој Луци, подсјетио је владика Јефрем у својој проповиједи, додајући да су православни у Бањалуци дуго времена били без иједне цркве а подједнако дуго и само са једном. Такоће, владика је осврћући се на важност Педесетнице казао да смо ми хришћани по ријечима старозавјетног пророка као ријека која се шири, у почетку мало стадо али временом задобивши сили Духа Светога дванаесторица су освојили свијет до крајева васељене. Таква благодатна сила задобијена је приликом крштења сваког од нас православних, улазећи у Цркву да наставимо дјела праотаца и отаца. • Након освећења славског жита и колача, услиједила је трпеза љубави. Извор: Инстаграм налог епархије бањалучке ![]() ...Јевреји, на основу Мојсејевог закона поштују број седам, као што су касније Питагорејци поштовали број четири, којим се они чак и заклињу, а Симонијци и Маркионити поштују број осам и тридесет, помоћу којих поштују и дају имена неким еонима. Иако ми није познато на основу којих то закона или по каквој сили броја седам, ипак Јевреји овај број поштују; познато је да је Бог за шест дана створио материју, уобличио је и дотерао у сваком погледу, савршивши овакав свет који сада видимо, а у седми дан је починуо од дела својих што нам посведочава и назначавање суботе која на јеврејском језику значи одмор. Но, ако у овоме постоји и неки узвишенији смисао, препустићемо да о томе мудрују други. Поштовање броја седам није се односило само на дане, већ су они овај смисао пренели и на године. Када су у питању дани - субота је најбољи сведок тога, јер они њу непоколебиво поштују, као и седмодневно неупотребљавање квасног хлеба, а када су у питању године свака седма година опроштаја. Поштовање се није простирало само на седмице, него и на седмицу седмица, како дана, тако и година. Седмице дана стварају педесетницу - у њима је дан нарочито свет;седмице, пак, година - тако они називају јубилеје у којима су остављали земљу необрађеном, ослобађали су робове, а све што су током протеклих година купили, без накнаде су враћали пређашњим власницима. Народ тај није Богу посвећивао само прве плодове и првородну летину, већ чак дане и године. Такво поштовање броја седам довело је до поштовања педесетнице. Наиме, број седам помножен са собом самим даје педесет, при чему недостаје један дан, али тај недостајући број ми Позајмљујемо од будућега века и то је осми дан, али у исто време и први, или боље рећи, једини и неокончиви. У њему треба да се оконча овдашње суботствовање душа наших, да би била указана част седмерици и осморици, како су неки пре нас схватали ову Соломонову изреку. Мада о поштовању броја седам постоји још и других сведочанстава, за нас ће површно тумачење тог броја бити сасвим довољно. Тако, наименовано је седам духова којима приличи поштовање, а духовима, како ми се чини, угодно је било Исаији да назове и именује управо дејства Духа. Словеса Господња, по речима Давидовим, очишћена су седморицом.Праведник, који буде избављен из шест невоља,биће поштеђен и у седмој. Такође знамо да грешнику неће бити опроштено само седам пута, него седамдесет пута седам.Међутим, и у обратном смислу (пошто је и кажњавање за грех похвално), Кајин је седмоструко трпио казну тј. поднео је казну за братоубиство; Ламех, пак, седамдесет седмерица јер је постао убица након доношења закона и после осуде. Лукави суседи ће примити седмоструку плату у недра своја. Дом Премудрости је утемељен на седам стубова, а истим бројем је украшен Зоровавељов камен. Током седам дана указује се хвала Богу. Чак и неплодна рађа седморо, савршени број, и тиме се супродстављају они који немају пуни број деце. Ако треба уважити и старозаветне извештаје, онда примећујем да је Енох, будући рођен као седми после прародитеља, поштован као промена. Такође примећујем да је двадесетпрви - Авраам, прослављен патријараштвом, добијањем великог тајанства, јер редоследни број његовог рођења чини трикратно узета седмица. Неки други, који су одважнији од нас, осмелили би се па да дођу и до Новог Адама, Бога мога и Господа Исуса Христа Који се, по нисходном родослову код Луке, сматра седамдесетседмим од старог, и под грехом живећег, Адама. Указујем још на седам труба Исуса Навина, а исти толики број је свештеника, али и број дана, колико је трајао опход око Јерихона када су пале зидине града.Подсећам још и на седмократно обраћење, као и трикратно тајновито дување пророка Илије, који је повратио живот сину Сарептске удовице и једнаком броју изливања на дрва када је он, од Бога ниспосланим огњем, запалио жртву и посрамио надри пророке који нису могли то исто да учине помоћу својих молитава.Указујем и на исти број Јелисејевог клечања над сином Суманићанке, после чега је у њему повраћено дисање. На основу оваквих поставки, како ми се чини, нећу још наводити примере светилника у храму који је имао седам кракова и.седам светиљки, у седми дан освештава се свештеник, седмог дана се очистио губавац, а током истог броја дана обнавља се храм.Седамдесете године народ је враћен из ропства да би и у десетицама било исто што бива и у јединицама, и најсавршенијим бројем вршено је поштовање броја седам. Но, што стално да говорим о ономе што је далеко од нас? Лично Исус - потпуно савршенство, могао је у пустињи да нахрани гладне, најпре са пет хлебова пет тисућа људи, а потом и са седам хлебова да нахрани четири тисуће људи, тако да је и преостало још хране: у првом случају дванаест котарица, а у другом седам котарица; ово, и још друго, сматрам да сасвим приличи Духу и није без разлога. Чак и ти, док читаш Писмо, уочаваш многе бројеве који се помињу, а који поред јасног,.садрже и дубље значење. За садашње време најприкладније је рећи да, вероватно на основу ових разл.ога или по веома блиским им узроцима или, пак, по неким узвишенијим разлозима, Јевреји поштују педесети дан, који и ми поштујемо, исто као што и друго шта јеврејско поштујемо, Јевреји поштују праобразно, а ми обновљено, тајанств... Извод из "Бесједе на Свету Педесетницу" Светог Григорија Богослова ![]() Благословом Његовог преосвештенства Епископа ЗХиП г. Димитрија и покровитељством Фондације „Свети Вукашин“, малим матурантима основне школе „Свети Сава“ у Гацку су уручена Света Писма као благослов за даљи наставак школовања и изучавања вјеронауке. Ученици су ову највриједнију књигу добили приликом Дана ученичких постигнућа у коме се испраћају стари а дочекују нови ученици. Матурантима су се обратили свештеник Велимир Ковач и ђакон Александар Црногорац, чланови Извршног одбора фондације у Гацку. Испред Фондације додјели су присуствовали и вјероучитељи Владимир Радовић, Обрен Дамјанац и Марко Лозо. Извор ![]() У Старом завету Педесетница је празник који пада на педесети дан по Пасхи. Како се Пасха славила као излазак Израиља из египатског ропства, тако се на Педесетницу прослављало давање Десет Божијих заповести Мојсију на гори Синај. У новом завету Месије, пасха чак узима ново значење као прослава Христове смрт и васкрснућа, „излазак“ људи из овог грешног света у Божије царство. И у Новом Завету, такође, празник Педесетица је испуњен а новина је долазак „новог закона“, силазак Духа Светога на Христове ученике. „И кад се наврши педесет дана беху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога ветра, и напуни се дом где они сеђаху. И показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога...“ (ДАП 2, 1–4). Свети Дух кога је Христос обећао ученицима сишао је на њих на дан Педесетнице (Јн 14,26, Лк 24,49, Дела апостолска). Апостоли су примили „силу одозго“ и почели су да проповедају сведочећи за Исуса да је васкрсли Христос, Цар и Господ. Овај празник традиционално се зове рођење Цркве. У литургијској служби празника Педесетнице, силазак Светога Духа прославља се заједно са потпуним откровењем Свете Тројице: Оца, Сина и Светога Духа. Божанско испуњење се манифестује доласком Духа Светога човеку, а Црквене химне прослављају ову појаву као коначан чин Божијег самообелодањивања и самодаривања свету Сопстевене творевине. Из овог разлога недеља Педесетнице се у православљу назива и Тројице. Обично се на овај дан икона Свете Тројице- посебно она са три анђеоска лика која су дошла код Авраама, праоца хришћанске вере- поставља на средини цркве. Ова икона се користи са традиционалном иконом Педесетице на којој су приказани огњени језици који круже око Богородице и дванаест апостола, првобитни прототип Цркве, где они сами седе заједно удружени у симболичну слику „космоса“, света. На Педесетнице ми имамо коначно испуњење мисије Исуса Христа и први почетак месијанског доба Царства Божијег тајанствено присутног у овом свету у Цркви Месије. Из овог разлога, педесети дан представља почетак ере која је изван огранчења овога света, педесет је број вечног и небеског испуњења у јеврејској и хришћанској тајанственој побожности: седам пута седам плус један. Тако се Педесетница зове дан апокалипсе, што значи дан коначног откровења. Такође се назива и есхатолошким даном, што значи даном коначног и савршеног краја (на грчком реч есхатон значи крај). Јер када Месија дође и приближи се Господњи Дан, „последњи дани“ ће означити почетак у којем „Бог објављује:... Излићу од Духа мога над свако тело.“ Ово је старо пророчанство на које Апостол Петар упућује у првој проповеди Христове Цркве на прву недељу Педесетнице (Дела апостолска) Још једном, мора се напоменути да празник Педесетнице није просто прослављање догађаја који се десио пре много векова. То је прослава онога што се морало десити и што се и данас дешава нама у Цркви. Ми умиремо и васкрсавамо са Царем Месијом, и сви смо примили Његовог најсветијег Духа Светога. Ми смо „храмови Светога Духа“. Дух Божији живи у нама (Римљанима 8, Коринћанима 2-3, Коринћанима 3, Галатима 5, Ефесцима 2-3). Ми, самим чланством у Цркви, примамо „печат дара Светога Духа“ у светој тајни крштења. Педесетница се и нама дешава. Божанска Литургија на Педесетнице подсећа на наше крштење у Христу стихом из Посланице Галатима поново замењујући ТриСвету Химну. Посебни стихови из псалама замењују се обичним антифоналним литургијским псалмима. Кодаци укидања Вавилона јер Бог уједињује народе у јединство свога Духа. Тропари објављују окупљање целога универзума у Божију мрежу кроз дела надахнутих апостола. Химне „Царе небески“ и „Видjехом свјет истиниј (Видјесмо свјетлост истиниту)“ певају се по први пут од Васкрса, дозивајући Светога Духа да „дође и усели се у нас“, и објављујући „да смо примили небескога Духа“. Црква је украшена цвећем и летњим зеленим лишћем да би показала да Божански Дух долази да обнови сву творевину у „живототворног Духа“. На јеврејском реч Дух, дах и ветар су иста реч, руах. Велика вечерња звона на Педесетице садрже три дугачке молитве током којих верујући клече по први пут након Васкрса. Понедељак по Педесетници је празник Светога Духа у православној цркви, а недеља по Педесетници су Задушнице. Ово је логичан литургијски след јер је долазак Светога Духа испуњен у људима тако што ће они постати свеци, а то је управо сврха стварања и спасења света. „Тако рече Господ: Освећујте се и будите свети јер сам ја Бог ваш свет“ (Лев 11, 44-45, 1 Пт 15-16) Превод: САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ Катихетски одбор РС и ФБИХ, донирао је ЈУ ОШ "Бранко Радичевић" Бањалука, у сриједу 8. јуна 2022. године, ЛЦД ТВ за унапређење наставе Православне вјеронауке. Донацију је уручио др Славољуб Лукић, инспектор - просвјетни савјетник за Вјеронауку. Ово је друга донација Катихетског одбора Активу вјероучитеља, након што је првобитни уручен лаптоп. Извор: сајт школе ЈУ ОШ "Бранко Радичевић" Бањалука
![]() У четвртак, 9. јуна 2022. године, Епископ будимски г. Лукијан посјетио је Преосвећеног Епископа бањалучког г. Јефрема. Приликом посјете Епархији бањалучкој, Владика Лукијан поклонио се моштима Светог Платона Бањалучког у придворној цркви Свете Тројице у Бањалуци. Владика је, такође, посјетио и манастире Моштаницу, Осовицу, Гомионицу као и манастире Карановац и Милошевац који су у изградњи. У пратњи Преосвећеног Владике били су протосинђел Варнава Кнежевић и ђакон Стефан Милисавић. Извор: Фејсбук страница Епархије будимске Епископи Лукијан и Сергије служили су, у сриједу 8. јуна 2022. године свету архијерејску Литургију у манастиру Медна На дан када се присјећамо свечаног преноса моштију светих новопројављених преподобномученика медљанских Серафима, Авакума и Мардарија у сриједу 8. (26) јуна 2022. године у Манастиру Медној служена је света Архијерејска Литургија у храму ових светих угодника у Манастиру Медној а Литургију је предводио Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан уз саслужење Епископа домаћина Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија. Владикама су саслуживали: протосинђел Варнава (Кнежевић) епархија будимска, архимандрит Варнава (Дамјановић), ђакон Стефан Милисавић епархија будимска и протођакон Немања Рељић. Након заамвоне молитве извршено је освећење славског колача и жита. Послије свете архијерејске Литургије Његово Преосвештенство Епископ Сергије поздравио је драгог госта, Епископа Лукијана дарујући му дио моштију светих новопројављених преподобномученика медљанских и бираним ријечима обратио се пожеливши му добродошлицу. Потом је и Епископ будимски г. Лукијан захвалио Владици Сергију на указаној љубави и поштовању те је одржао пригодну бесједу. Свечана трпеза љубави припремљена је у манастирском конаку. Из Кабинета Епископа бихаћко-петровачког ![]() Израелски Врховни суд стао је на страну ционистичке организације. Јерусалимска патријаршија изгубила је власништво над ходочасничким кућама у близини Јафа капије у Светој земљи. Израелски Врховни суд је 8. јуна 2022. ријешио вишегодишњу тужбу у корист радикалне ционистичке организације Атерет Коханим, преноси сајт јерусалимске патријаршије. Суд је одбио жалбу Патријаршије за преиспитивање одлуке из јула 2017. године. Уз његову помоћ, јеврејски радикали су добили власништво над два хотела који су историјски припадали Јерусалимској православној цркви. „Нажалост, окончана је правна битка која је трајала 17 година“, рекао је Асад Мазауи, правни савјетник Његовог Блаженства Патријарха Теофила III. Међутим, он увјерава да ће Црква употребити сав свој утицај да спријечи исељење заштићених станара који још живе у ходочасничким кућама Старог града. Како се наводи у саопштењу Јерусалимске патријаршије, посљедњих година је претрпјела велике трошкове у току обимне правне, медијске и дипломатске кампање. Њен циљ је био да се „изврши притисак на израелске власти“ како би се спријечила запљена црквене имовине од стране „екстремистичких ционистичких удружења“. Међутим, ови покушаји нису били успјешни, јер радикали уживају покровитељство „у круговима одлучивања“. Атерет Коханим је израелска ционистичка организација која ради на стварању јеврејске већине у Старом граду и арапским четвртима источног Јерусалима. ![]() Грчка православна црква објавила је, данас, саопштење свог Светог синода у којем се каже да је Атинска архиепископија, на челу са архиепископом г. Јеронимом, са задовољством примила одлуку Васељенске Патријаршије о исцјељењу раскола из 1967. године и успостављању црквеног општења са Охридском Архиепископијом. Свети Синод Грчке Цркве је на сједници, одржаној 8. јуна 2022. године, реаговао на догађаје у вези са превазилажењем македонског раскола и давањем Томоса Охридској архиепископији. Стални Синод Грчке православне Цркве напомиње да у називу Македонске православне цркве – не треба да буде садржана ријеч „Македонија“ као сложеница или изведеница, а границе ове Цркве треба да буду одређене границама државе - Сјеверне Македоније. Свети Синод је одлучио да питање признавања аутокефалности МПЦ упути на разматрање Синодским комисијама о догматским и канонским питањима и о међуправославним и међухришћанским односима. Синод Грчке православне цркве изнио је и примједбе на употребу термина „Македонска православна црква“, који Српска православна црква користи за Охридску архиепископију, и напоменуо да је једини овлашћен да даје аутокефалност патријарх цариградски Вартоломеј. Аутор: вјеронаука.нет наа основу извора: ромфеа.гр ![]() У сриједу, 8. јуна 2022. године у 12:30 часова, Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански, примио је у аудиенцију опуномоћеног амбасадора Арапске Републике Египат Његову Екселенцију Господина Јасера Абделрахмана Али Сорура. Након добродошлице Његова Екселенција се најљубазније захвалио на пријему и позвао Његово Високопреосвештенство на пријем, а у поводу дана државности Арапске Републике Египат. Митрополит волоколамски Иларион разријешен дужности предсједавајућег ДЕЦР и других дужности7/6/2022
![]() Митрополит Иларион искључен је из сталног чланства Светог синода Руске православне цркве. Митрополит Иларион (Алфејев) разријешен је дужности предсједника Одјељења за спољне црквене односе Московске патријаршије и искључен из сталног чланства Светог синода и са мјеста ректора Општецрквених постдипломских и докторских студија Светих Кирила и Методија при Одјељењу за спољне црквене односе Московске патријаршије. Одлуку о томе донио је Синод Руске православне цркве 7. јуна 2022. године, наводи патриархиа.ру. Митрополит Иларион постављен је за администратора Будимпештанско-угарске епархије Руске православне цркве док је досадашњи митрополит Будимпештанско-угарски Марко разријешен руководства Будимпештанско-угарске епархије уз захвалност за обављени труд. Митрополит корсунски Антоније именован је за новог предсједника Одјељења за спољне црквене односе Московске патријаршије. Такође, на редовном засједању Свети синод Руске православне цркве одржаном у патриаршијској резиденцији у Даниловом манастиру у Москви 7. јуна 2022. године под предсједавањем Патријарха московског и цијеле Русије Г. Кирила изразио је захвалност премијеру Мађарске Виктору Орбану што је спријечио уврштавање патријарха Кирила на листу санкција ЕУ. Синод је изразио захвалност мађарском премијеру Виктору Орбану на чврстом ставу о неприхватљивости укључивања Његове светости патријарха московског и цијеле Русије Кирила на листу санкција ЕУ. Истовремено, Синод је из јурисдикције УПЦ у директну потчињеност патријарху московском примио три епархије УПЦ и донио одлуку да се образовује на територији Републике Крим и града Севастопоља Кримска митрополија у чији састав улазе Џанкојска, Симферопољска и Феодосијска епархија. „С обзиром на практичну немогућност редовног општења између ових епархија и Кијевске митрополије, примити Џанкојску, Симферопољску и Феодосијску епархију под директну канонску и административну надлежност патријарху московском и цијеле Русије и Светом синоду Руске православне цркве“, наводи се у саопштењу Синода. Поставити Његово Високопреосвештенство митрополита симферопољског и кримског Лазара за поглавара Кримске митрополије.“ Синод је донио одлуку и о поновном успостављању службе војног протојереја, дужност свештеника који је у старој Русији коорднисао радом војног свшетенства: „Оживјети положај протојереја војног и поморског свештенства који је постојао прије 1918. године. На дужност протопрезвитера војног и поморског свештенства поставити јереја Олега Овчарова, предсједника Синодалног одјељења за сарадњу са Оружаним снагама и органима заштите правног поретка, до окончања мандата на мјесту предсједавајућег.“ ![]() У недjељу Св. Отаца, 5. јуна 2022. године, манастир Тумане био је мjесто сабрања десетина хиљада људи. По благослову Епископа браничевског г. Игнатија, свету архијерејску Литургију служио је Епископ тимочки г. Иларион уз саслужење високодостојног протосинђела Петра (Богдановића) изабраног Епископа топличког, архимандрита туманског Димитрија (Плећевића) и многобројних свештеника и ђакона. Након св. Литургије пресвучене су мошти Св. Зосима и литијски однете у његову свету испосницу где им се народ поклањао читавог дана. Поздравивши сабрани верни народ, владика Иларион је рекао: „Ово данашње сабрање сведочи о вери у нашем народу која васкрсава из дана у дан. Ова светиња сведочи да та вера васкрсава, сведочи да су светитељи живи пред Богом и да смо ми данас и овде сабрани управо захваљујући њиховим светим молитвама. Многи од вас који овде долазите, и који сте добили услишење молитава, сте проповедници живог, васкрслог и милостивог Бога који чини чудеса.“ Говорећи о покајању као врхунској хришћанској врлини, Епископ тимочки је истакао: „Господ и сви светитељи којима се саборно и једнодушно молимо, сви они су учитељи не само личног него и општег и свенародног покајања на које нас призивају. Покајање које није само осећај жалости због неког учињеног греха, него покајање које нас Васкрсењем Христовим подиже из мртвих, из глиба греха, из помрачености безакоњима, слабостима, незнањем о вери, духовним слепилом. То је право покајање које доноси радост. Врло често многи мешају грижу савести са врлином покајања. Покајање значи преумљење, промену свести, промену односа не само према Богу него и према самоме себи, према својој души, а онај ко се правилно постави према Богу он ће тек онда моћи да се правилно постави према својој души, према свом телу, према свом спасењу а онда и према свом ближњем.“ Извор: Епархија тимочка; Манастир Тумане ![]() Дана 2.јуна 2022. године, у Саборном храму Свете Тројице у Врању, примећено је скрнављење и оштећење икона и иконостаса, а поред њих и осталих икона у цркви, параклису и крстионици (укупно 20 икона). Непозната особа оштетила је иконе црвеном бојом, којом су обојене углавном очи светитеља. Дана 3.6.2022. године обавештена је Полицијска управа у Врању, након чега је извршен увиђај у храму Свете Тројице. Сачињен је записник и документовано је скрнављење икона фотографијама. О овом случају полиција је обавестила Основно јавно тужилаштво. Иконостас у Саборном храму датира из друге половине 19. века и дело су Диче Зографа. Иконе са иконостаса су два пута излагане, прво 2001. године у галерији Матице Српске, а 2002. године на Сорбони (Француска). Иконе су ремек дело поменутог Диче Зографа и представљају верско и културно благо Пчињског округа. Епархија изражава велико жаљење због чина вандализма и уништавање светиња представља ненадокнадиву штету, не само за цркву, већ и град и државу. Извор: сајт Епархије врањске ![]() Етиопско библијско друштво представило је, 5. јуна 2022.године, превод Библије на древни етиопски језик – Геез. Геез је језик који се широко користи у богослужењу Етиопске цркве и већина њених књига је написана на њему. Било је потребно неколико година да се заврши превод Светог писма на овај језик. Етиопска православна црква користи Библију која садржи 81 књигу (46 књига Старог завjета и 35 књига Новог завjета). Значајан допринос процесу превођења дало је највише тијело Етиопске цркве по питањима богословског знања. Геез језик потиче из сјеверне подгрупе етиосемитских језика. До X-XI вијека био је и у писаној и у усменој употреби, затим је коришћен само у црквеном и световном писању. Тренутно задржава функцију литургијског језика. Библијски преводи Новог завјета су са грчког, док је Стари завјет преведен са Септуагинте. Етиопска црква припада породици древних оријенталних или „дохалкидонских“ цркава заједно са коптском, еритрејском, јерменском апостолском, сиријском православном и маланкарском црквом. Аутокефалност је добила 1959. године, прије тога је била аутономни дио Коптске патријаршије. Данас, Етиопска црква није само највећа црква дохалкидонске традиције, већ и једна од највећих хришћанских заједница на свијету: број њених вјерника премашује 65 милиона људи, који живе како у самој Етиопији, тако и у дијаспора (углавном у САД и Канади). Аутор: вјеронаука.нет на основу писања овог извора. Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем освештао темељ капеле у новом гробљу у Прњавору5/6/2022
![]() Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем данас је освештао темељ капеле у новом гробљу у Прњавору, а вјерницима је указао да свако вријеме, било добро или лоше, чине људи, који треба да чине добра дјела. “Ово су наша времена, зато не требамо чекати него сада радити шта умијемо и знамо и са надом гледати унапријед. Порука је јасна – ово је наша земља, наши преци су је крчили, обрадили, чували, одбранили и нама предали, а ми смо дужни да је унапређујемо”, рекао је владика Јефрем. Према његовим ријечима, осим за овоземаљску отаџбину, сваки човјек својим чињењем треба да се бори и за небеску отаџбину, за вјечно Царство Божије. Он је захвалио куму темеља Милану Лебурићу, познатом привреднику из Прњавора, за допринос у изградњи овог вјерског објекта, а благослов упутио свим вјерницима. Архијерејски намјесник прњаворски Душко Дринић рекао је да ће послије данашњег освештања темеља и уз благослов добијен од владике Јефрема бити настављено са радовима на капели посвећеној Светом апостолу и јеванђелисти Марку. “Надамо се да ћемо до краја године храм са пратећим садржајем ставити под кров, а почетком наредне године наставити уређење. Ово је граду пријеко потребан објекат, дуго се о овоме прича, а сада су се створили услови да се гради”, рекао је протојереј ставрофор Дринић. Он је захвалио суграђанима и општини Прњавор који су дали допринос у досадашњим радовима, куму темеља цркве, а уједно позвао парохијане да се у складу са могућностима придруже акцији како би капела што прије била стављена у функцију. Извор: Срна |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
February 2025
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|