|
Свети синод упозорава против идолопоклонства на друштвеним медијима.  Свети синод Румунске православне цркве упозорио је да у „ери видеократије“ друштвене мреже рађају идолопоклоничке, нарцистичке тенденције, оне слабе људску заједницу, а људска особа се не вреднује као права икона или слика Бога.
У свом пастирском писму на недјељу православља, румунски јерарси упозорили су да "што више нас нападају пролазне, краткотрајне слике, то је слабији садржај људске комуникације и заједништва". Прве недјеље поста, Црква слави обнављање употребе икона у богослужењима и приватном преданом животу хришћана. Овом приликом оци Синода инсистирали су на улози и ефектима визуелног садржаја: "све постаје слика ограниченог и ефемерног материјала, односно информишемо се кроз вид, не схватајући да нас слике могу преварити више од ријечи и да невидљиво не постоји за особу која види (и не само)". Ту почиње да се појављује идолопоклонство А зато ми лична слика, фотографија себе постаје идол: постављам је на свим друштвеним мрежама; радујем се што ћу је широко подијелити и вољети, што се поклапа са актом потврђивања себе међу осталима. Постављам што више слика, зато јесам. Важно је да нас други виде, а не да их лично виде други. Ту почиње да се појављује идолопоклонство: када волим да будем обожаван, поштован према фотографијам које желим да одаберем и дистрибуишем у јавни простор, а који можда заправо не изражава оно што заиста јесам изван свог спољашњег изгледа. Како се визуелна култура може ослободити самодостатности, нарцизма и непрозирног материјализма? "У том контексту", каже се у пастирском писму, "недјеља православља, недјеља заједништва светих икона, више је него актуелна, јер света икона упућује ка светој личности која живи у вјечности". Само уз помоћ свете иконе, слика или визуелна култура могу бити ослобођени од самодовољности, нарцисизма и непрозирног материјализма, каже се у писму Светог Синода. Истинска сврха иконе не смије се посматрати, претварајући је у објект естетске контемплације, већ да нам помогне да живимо у присуству Бога и светих. Желимо да нас вјечни Бог и његови свеци виде, чују и воле, а не само пролазници и људи који се мијењају. Пастирско писмо Светог синода односило се на благодати иконографије, уз напомену да "она посвећује времена и мјеста". Када схватимо особу поред нас као икону или слику Бога, онда не можемо допустити себи да имамо духовну незрелост да клеветамо, презиремо, обмањујемо, дискредитујемо, судимо другима, већ их волимо у нади за њихово духовно исцјељење, као што је Христос нас љубио, на јединствен и потпун начин, на крсту, и учинио нас учесницима славе Његовог васкрсења". Само ће нам таква перспектива помоћи да схватимо да икона "освећује времена и мјеста; да од пребивалишта чини цркву; да преображава унутрашњи живот вјерника у константно стање молитве, унутрашњу и непрекидну литургију“, додаје се у пастирској поруци. У недјељу у којој смо позвани "да признамо на скроман и достојанствен начин идентитет, јединство и правовременост наше вјере', румунски епископи понављају да бити православан не значи само формално повезивање с вјерском институцијом, већ начин живота: 'права вјера, истинско живљење, исправна акција". Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ извор: Басилица.ро |