 Игумани Теодор и Методије, владика Силуан и амбасадор Раде Стевановић с извезеном иконом (Фотографије Ј. Бјеловић Бујас) Специјално за „Политику” У најстаријем храму посвећеном Светом Сави окупило се неколико генерација Срба да заједно са својим епископом и свештенством молитвено прославе овај јубилеј
Мелбурн – На петом континенту, Срби су јуче, заједно са својим архипастиром и свештенством, свечано прославили нарочит јубилеј – 50 година од оснивања првог српског манастира у Аустралији. Манастир посвећен Светом Сави, првом српском архиепископу, налази се у месту Елејн, удаљеном око 150 километара од Мелбурна, у држави Викторији. Те давне 1972. године група српских родољуба заједно са својим епископом Стефаном (Боцом) купила је имање за манастир, где је било предвиђено и седиште епископа будуће епархије Српске православне цркве за Аустралију и Нови Зеланд, која би деловала одвојено од Западноевропске епархије. Епископ Стефан је у то време, на предлог надлежног епископа, сада блаженопочившег владике Лаврентија (Трифуновића), иначе првог епископа на петом континенту, а по благослову Светог архијерејског синода, боравио у Аустралији ради испитивања могућности одвајања тадашње Епархије аустралијско-новозеландске од Западноевропске. Куповином имања, градњом цркве посвећене Светом Сави и оснивањем манастира, који је уједно био и седиште епископије, створени су услови за оснивање засебне Епархије аустралијско-новозеландске. На мајском заседању 1973. године, за епископа епархије изабран је Николај (Мрђа), који је по доласку у Аустралију интезивно радио на градњи манастира и формирању братства. За време његовог столовања положени су темељи за изградњу нове манастирске цркве посвећене Светом Алимпију Столпнику и основано једино српско православно гробље у Аустралији. Наредни епископи такође су наставили да граде манастир, тако да он до данашњег дана поседује два храма, конаке, трпезарију, библиотеку, музеј и низ помоћних зграда. Манастир се свих наредних деценија „изграђивао” изнутра поставши велики молитвени и духовни центар у коме благоверни народ од почетка налази духовно уточиште и укрепљење од брзог живота, градске вреве и животних недаћа. У манастиру је, више него игде друго, присутан и осећај нераскидиве везаности са матицом. Почетком деведесетих у Аустралији је боравио старац Никанор Хиландарац у мисији помирења, који се по божијем допуштењу представио у Господу током боравка на петом континенту. Осетивши да се неће вратити у Хиландар и да ће свој овоземаљски пут убрзо завршити, што се на крају и збило, изразио је жељу да почива у овом манастиру. Његов кивот се налази у храму Светог Алимпија Столпника и представља посебан благослов и трајну везу манастира Светог Саве у Елејну са Манастиром Хиландаром на Светој Гори. Јуче, пола века по оснивању манастира, у најстаријем храму посвећеном Светом Сави, окупило се неколико генерација Срба да заједно са својим епископом и свештенством молитвено прославе овај велики јубилеј. Свечаном архијерејском литургијом началствовао је епископ Митрополије Аустралијско-новозеландске, господин Силуан, уз саслуживање игумана свете српске царске лавре манастира Хиландара, архимандрита Методија, свештенства мелбурншког намесништва и осталих цркава митрополије. Прославу је увеличао својим присуством и амбасадор републике Србије у Аустралији, његова екселенција Раде Стевановић. Пред крај свете литургије епископ Силуан је честитао свима присутнима јубилеј и додао да није случајно да је жеља за формирањем и организацијом прве епархије повезана са оснивањем манастира, јер то у неку руку представља начин на који је утемељена светосавске црква, од првог архиепископа Светог Саве, који је са својим оцем, светим Симеоном, подигао на Светој Гори свету српску царску лавру Хиландар, која ће постати прво училиште и извор надахнућа и организације свих наших епархија, манастира и цркава широм света. Ослањајући се на светосавску традицију први архијереји наши су заправо почели своју мисију на овом континенту у овом манастиру. Епископ Силуан је затим додао да је хиландарски игуман, који је допутовао заједно са својим сабратом, јерођаконом Нектаријем донео две копије чудотворних икона Богородице. Једна од њих је икона Тројеручица као благослов манастира Хиландара сестринском манастиру Нови Каленић, код Канбере, а друга икона Богородице Млекопитатељнице, такође дар манастира првом српском колеџу у Сиднеју, који носи име Светога Саве. Митрополија је уз ове две иконе постала духовно богатија и сада поседује три иконе Богородице са Свете Горе, односно Хиландара. Епископ је затим поздравио игумана манастира Светог Саве у Елејну, архимандрита Теодора (Бојовића), молитвеника за наш народ на овим просторима још од 1979. године и остало свештенство које је саслуживало. Потом је поздравио амбасадора Србије у Аустралији, његову екселенцију господина Радета Стевановића, похваливши га као неуморног трудбеника за добро свога народа и своје цркве и благословивши његов будући рад. На крају је захвалио хоровима и њиховим диригентима који су својим појањем увеличали и улепшали службу. По завршетку литургије, народ је упутио у Цркву Светог Алимпија Столпника, да целива чудотворну икону Богородице Тројеручице, копије која је израђена у манастиру Хиландару, а у овој светињи се налази још од 1977. године, а која је овом приликом унешена у нови трон у овом храму. Током свечане трпезе љубави, присутном народу се најпре обратио протојереј – ставрофор Милорад Лончар, који је говорио о историји манастира и његовим утемељивачима и ктиторима, који су заслужни за постојање ове светиње. Игуман Хиландара, архимандрит Методије, такође је поздравио све присутне и у име манастирског братства хиландарске лавре честитао велики јубилеј – пола века од оснивања манастира посвећеног Светом Сави. Он је своје речи и молитвене жеље усмерио ка будућности ове свештене обитељи, а заједно са њом ка будућности Митрополије Аустралијско-новозеландске, па је сходно томе одржао проповед о значају постојања манастира, монаштва и духовног поретка у манастирима. При крају беседе пожелео је игуману Теодору дуг живот и да још много година служи овом манастиру и цркви Христовој, а затим даровао сребрњак са ликом краља Милутина, највећег ктитора царске лавре после Светог Саве и Светог Симеона, који је манастир Хиландар израдио поводом 700 година од његовог рођења и уручио хиландарску споменицу. Подсетивши све присутне на још један јубилеј, честитао је епископу Силуану шесту годишњицу од његовог избора за епископа Митрополије аустралијско-новозеландске. Амбасадор Србије, његова екселенција, Раде Стевановић, такође је поздравио све присутне у име амбасаде Републике Србије у Аустралији и у своје лично име, изразивши велико задовољство што присуствује овако великом духовном празнику и великој свечаности, додавши да се радује што је у последњих десет празничних дана имао прилику да подели радост са бројним народом, почевши од свечаности у манастиру Нови Каленић и у српском колеџу Свети Сава у Сиднеју, до обележавања педесетогодишњице оснивања првог српског манастира на јужној хемисфери. У свом другом обраћању, епископ Силуан је истакао да се данас прославља труд и рад свих прегаоца на њиви духовној, на њиви Светог Саве, који су радили и уграђивали себе у ову светињу, а да смо ми, исто тако, позвани да наставимо тим путем и да бринемо о нашим светињама. На крају је уручио поклон игуману манастира Хиландара, архимандриту Методију, на молитвено сећање, у име свештенства, монаштва и благочестивих верника са ових простора, везену икону – барјак Светог Симеона Мироточивог са инсигнијама светог Симеона и монограмом цара Константина. Извор: Политика.рс |