 О чудесном нахрањењу пет хиљада људи / Јеванђеље по Матеју 14, 14–22 (зач. 58) "И изишавши Исус видје многи народ, и сажали се на њих, и исцијели болеснике њихове.А пред вече приступише му ученици његови говорећи: Овдје је пусто мјесто, а већ је доцкан; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране. А Исус им рече: Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу. А они му рекоше: Немамо овдје до само пет хљебова и двије рибе. А он рече: Донесите их мени овамо. И заповиједи народу да посједају по трави, па узе оних пет хљебова и двије рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима, а ученици народу. И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних. А оних што су јели бјеше људи око пет хиљада, осим жена и дјеце". Данас смо у Јеванђељу чули причу о томе како је Господ чудесно нахранио пет хиљада људи са само пет хљебова и двије рибе. Чудо умножавања хљебова једино је од свих Христових чуда, које је описано у сва четири јеванђеља. У опису нам се даје доста података која нам на први поглед нису битна. Међутим веома су важна чим их јеванђелисти помињу. Зашто бисмо требали знати да је било пет хљебова, а не четири или шест, на примјер, и да су биле тачно двије рибе, а не једна или три? Зашто су нам потребна сва ова појашњења? Ако посматрамо само са становишта буквалног значења, онда то уопште није важно, јер се такво мноштво људи није могло нахранити не само са двије рибе, већ и са три и четири. Да је овај број случајан, онда га јеванђелисти једноставно не би споменули. Али јеванђеље не помиње ништа што не би имало смисла. Пошто су јеванђелисти нешто споменули, то значи да су схватили значење које је Господ указао чињеницом да је Он све уредио на такав начин, да је било тачно пет хљебова и тачно двије рибе. Зато се и ми морамо окренути духовном значењу ове приче. Прије свега, зашто је постало неопходно хранити ове људе? Ови људи из града у којем су живјели и у којем је Господ проповиједао, пошли су за њим на неко пусто мјесто. А ученици кажу: „Овдје је пусто мјесто, а већ је доцкан; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране“. Не кажу у град јер је далеко. Ово је буквални смисао ове приче. А у свом духовном смислу то значи нешто друго. Град из којег су ти људи отишли био је рај који смо изгубили усљед пада и изгубљено Царство небеско. Интересантно је да Он није дао лично људима дао ове векне, већ их је дао ученицима, а ученици свима осталима. Још један детаљ нам указује да је било тачно дванаест котарица. Дванаест је број апостола. Али зашто их има дванаест? Можда се овога не сјећају сви, иако је то сасвим очигледно из Апокалипсе и из Старог завјета: дванаест према броју израиљских племена. Зато што се Божји народ састоји од 12 племена. И нови Израиљ, нови Божји народ такође се састоји од 12 племена, која сежу до нових предака - дванаест апостола, попут старог Израиља 12 патријараха. И стога ће сви праведници, како каже Апокалипса, судити дванаест племена Израиљевих. Пуноћа ових корпи значи да ће ученици, апостоли, дати прави хљеб - наравно, овде је назнака евхаристије - свима, и да овај хљеб неће постати оскудан за сав народ Божји. А пошто постоји 12 племена народа Божијег, постоји и дванаест корпи. Број 5000 означава потпуност Божјег народа. Овде је одмах видљива множина 50. Педесет је број јубилеја, и нећу овде детаљно улазити у све ово, али то је седам на квадрат плус један. А број 7 означава потпуност, и 49, и 50. То су бројеви који су у Старом завјету углавном означавали потпуност. А сада, 100 пута 50 - ово је показатељ потпуности. Али зашто баш 5000? Овдје би се могло помислити да је Христос долази, према симболичкој хронологији која се водила у ранохришћанско и средњевековно доба, у шестој хиљади година, а прије Њега било је пуних пет хиљада година, што означава цјелокупност не само израиљског Божјег народа, већ уопште свих праведника који су спасени, почевши од Адама. И тако, сви су чекали Христа; и гле, ови људи су примили хљеб од Њега. Најважније, зашто је било пет векни хљеба и двије рибе? Пет хљебова, према већини хришћанских тумача, указују на пет чула које особа има у тијелу: додир, укус, слух, мирис, вид. Они. то су осјећања која користи наша тјелесна мудрост. А ти људи, који су били Јевреји, остали су у дословном смислу Светог писма, које су разумјели са својих пет чула. И Господ кроз сва та осјећања даје им нешто више. А двије рибе указују на нешто више. Зато што је риба у древној хришћанској цркви била симбол Христа, а у овом случају симбол Бога. Зашто је риба била симбол Христа? Зато што се на грчком назива "ихтис" (отуда је, на примјер, ихтиологија наука која проучава рибе), а ова ријеч је настала од првих слова речи грчког израза, што се преводи као „Исус Христ, Син Божији, Спаситељ“. И зато су први хришћани врло често приказивали рибу као симбол Христа. Mисли за сваки дан у години: Свети Теофан Затворник |