Најстарији симбол који ћете наћи у Грчкој током празника је мали брод украшен свјетлом, обично смјештен на главном тргу града. Караваки или мали брод је укоријењен у традицији земље с симбиотским односом са морем. Заправо на многим грчким острвима божићни чамци остају најпопуларнији украс током сезоне одмора. Различите легенде објашњавају традицију божићњег грчког брода. Једна од њих односи се на Светог Николу (Агиос Николаос), Светца заштитника морнара. Овај светац се прославља 6./19. децембра, на дан када многа домаћинства почну украшавати своје куће за Божић. Неки се слажу да је због тога украшен чамац, да би се поштовао светац. Такође је истина да је Грчка поносна на велики број морнара, рибара и неустрашивих капетана у земљи, што их чини симболом локалног идентитета. Мушкарци су често одсуствовали мјесецима истовремено, а они који су остали код куће би нестрпљиво чекали њихов повратак. Радост виђења како се бродови враћају, приближавају обали, учинили су жене да женама буде лакше. Брод је симбол части храбрим људима који се враћају кући. Традиција је захтијевала да се мали дрвени бродови постављају у близини камина и усмјеравају према центру куће, никад према вратима. Такође су били њежно декорисани да топло дочекују мушкарце из домаћинства. Чак и дјеца су правила своје бродове од папира и дрвета, а на Бадње вече, користили су ове мале бродове да прикупљају посластице које су добијали приликом пјевања каланде од куће до куће. Аутор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ још о овој теми прочитај на овом линку Московска патријаршија је похвалила чињеницу да је Европски суд за људска права (ЕЦХР) - Европски суд за људска права - ECHR енгл. European Court of Human Rights, франц. Cour europeenne des Droits de l' Homme) пронашао да је незаконито извођење феминистичког панк бенда Пуси Рајот у храму Христа Спаситеља у Москви. Прошле недеље ECHR је одбио да размотри своју пресуду о случају Пуси Рајот (енгл. Pussy Riot) руски је феминистички, анархистички колектив из Москве), по коме Русија мора да плати накнаду тројици чланова бенда због кршења њихових права. Руска православна црква је првобитно описала одлуку ECHR -а као "ударац правној заштити вјерских слобода". У међувремену, замјеник шефа Синодалног одјељења за цркву, друштво и односе с медијима Вакхтанг Кипшидзе предложио је да се разматра питање из друге перспективе. "Непријатно изненађење за домаће љубитеље Пуси Рајот-а јесте да је ECHR окарактерисао примјену санкција легитимним", рекао је Кипшидзе новинарима, у Москви, у петак. "Изјава ECHR -а да се такво понашање може сматрати увредљивим од стране великог броја људи, укључујући вјернике, може доћи као откриће многима који се сматрају стручњацима у демократској правди", рекао је Кипшидзе. "Заиста, Европски суд је одобрио захтјев чланова групе, рјешавајући да је казна несразмјерна за кривично дјело које су починили, али то је од другог значаја за Цркву у поређењу с принципијелним ставом суда да су такви учинци незаконити", рекао је Кипшидзе. Руска црква није инсистирала на овој или оној врсти казне за чланове Пуси Рајота, већ је само тврдила да је понашање њених чланова неприхватљиво и незаконито, рекао је Кипшидзе. "Управо то је потврдила оваква ауторитативна међународна институција као што је Европски суд за људска права", рекао је он. У фебруару 2012, пет младих жена представило је оно што су описали као панк молитва, укључујући и политичке изјаве у храму Христа Спаситеља у Москви. Видео овог перформанса објављен је онлајн. Полиција је касније ухапсила три учесника: Надежду Толоконникову, Марију Алехину и Јекатерину Самутсевич. Московски Окружни суд у Камовническом осудио их на двије године због неуредног понашања у августу 2012. године. У октобру 2012. године, Градски суд у Москви замијенио је осуђену казну Самутсевичевој и ослободио ју је у судници и потврдио пресуду на Алехини и Толокониковој. Њихова пресуда је истекла у марту 2014. године. Аутор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ Украјински предсједник Петро Порошенко саопштио је да је званично формирана нова Украјинска православна аутокефална црква за чијег поглавара је изабран митрополит Кијева и све Украјине Епифаниј Думенко из расколничког "Кијевског патријархата".
Порошенко је на крају сабора уједињења у Кијеву изјавио да је формирана Украјинска помјесна православна аутокефална црква. "Честитам на стварању Украјинске помјесне аутокефалне православне цркве, која је настала у кијевској цркви Свете Софије", рекао је он, напуштајући цркву уз звуке звона, заједно са предсједавајућим Верховне раде Андрејом Парубијем и представником Цариградске патријаршије митрополитом галским Емануилом, јавио је Интерфакс. Он је рекао да ће овај дан ући у историју као "свети дан, дан коначне независности од Русије". Поглавар "нове цркве" у Украјини изабран је на "ујединитељском сабору" у Кијеву, који је одржан иза затворених врата. Канонска Украјинска православна црква је раније саопштила да не намјерава да учествује на скупу. "Не-канонско окупљање појединаца, од којих неки имају, а већина нема легитимно епископско посвећење, под општим руководством лаика, шефа државе и странца који не разумије ништа на локалном језику, изабрали су неканонског "јерарха" као неканонског "примата". За нас овај догађај не значи апсолутно ништа ", рекао је замјеник шефа Одјељења за спољне црквене односе Московске патријаршије. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ /извори: Глас српске, Интерфакс Традиционални крсни ход на ктиторску славу Светог цара Уроша Немањића и литургију у Манастиру Свете Тројице у Сасама биће организован сутра из Сребренице и Братунца. Вјерници и чланови Српског културно-просвјетног друштва "Свети деспот Стефан Лазаревић" из Сребренице, предвођени протојерејом Александром Млађеновићем, кренуће испред Цркве Светог Aрхангела Михаила на православном гробљу у Сребреници у 6.00 часова. Ово је осма година да се пјешачи 15 километара преко Залазја и поред рудника олова и цинка у Сасама на ктиторску славу манастира Сасе. На Залазју, код спомен-обиљежја настрадалим Србима из овог села у два посљедња рата, ходочасници ће прислужити свијеће за покој њихових душа и одати почаст убијеним и погинулим.
Група из Братунца, предвођена члановима Светосавске омладинске заједнице Братунац, након сабрања код Храма Успења Пресвете Богородице и молитве за пут, кренуће у 6.00 часова према средњовјековном манастиру у Сасама. Светосавци позивају све који желе да учествују у крсном ходу, да дођу најмање 10 минута раније, како би се пред пут помолили у братуначком храму. Друга колона ходочасника која креће из Братунца проћи ће кроз села Побрђе, Вољевицу и Бјеловац да би се код Рудника "Сасе" саставила са сребреничким ходочасницима и заједно препјешачили посљедња 2 километра до манастира. Поклоничко пјешачење од Братунца до Саса већ традиционално организује Светосавска омладинска заједница у сарадњи са Српском православном црквом из овог мјеста.Учесници ће потом у 10.00 часова присуствовати Светој архијерејској литургији коју ће, како је најављено, служити Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије, а након тога и славском обреду.За оне који посте биће омогућено да приступе светој тајни причешћа, а након тога биће приређен славски ручак за учеснике поклоничког пјешачења. Повратак је организован аутобусима. Свештеник сребренички Александар Млађеновић рекао је да је и ове године изражено интересовање вјерника, посебно младих за поклоничко пјешачење које је прерасло у традицију. Он је позвао вјернике да се у што већем броју укључе у ходочашће и присуствују литургији и причешћивању у царском манастиру. Москва - Свештеници канонски признате православне Московске патријаршије наставиће да обављају службу у Украјини и након што је у Кијеву раније данас проглашена аутокефална Украјинска православна црква, рекао је портпарол руског патријарха Кирила за Тас с. "Руска православна црква моли се за свеобухватну консолидацију Украјинске православне цркве (која је у канонској вези с Московском патријаршијом) на челу са митрополитом Онуфријем", додао је портпарол патријарха. Он је упозорио да ће послије стварања аутокефалне Украјинске православне цркве у тој земљи ојачати подјеле међу вјерницима и порасти број шизматских вјерских група. На данашњем сабору представника нове украјинске цркве, коме је присуствовао и предсједник Украјине Петро Порошенко, за поглавара цркве изабран је миторполит Епифаниј. | Танјуг ПРОМОВИСАНА КЊИГА ПРЕДРАГА ВУЈИЋА: НЕБЕСКА КРАЈИНА
С благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког господина Сергија, свјетло дана угледала је књига, збирка духовних пјесама „Небеска Крајина“, чији је аутор Предраг Вујић, професор православне вјеронауке. Генерални покровитељ штампања, издавања и промоције књиге је Министарство културе и информисања Владе Републике Србије. Поред Министарства културе, штампање књиге помогла је и општина Рибник. Носилац пројекта је Коло српских сестара „Свете мученице Вера Нада и Љубав и мајка им Софија“ из Доње Превије у општини Рибник. Крајина није само територија и одређени топоним, она је симбол борбе за Истину и слободу, те опстајање у загрљају те Истине. Оне Истине која није апстракција, већ Богочовјечанска Личност Оваплоћеног Логоса. Крајина је одувијек причала, писала и пјевала о нама, Крајишницима, народу који је живио у њој. Она је са свеукупношћу живота у њој, горама, планинама, ријекама и долинама, једна велика књига из које читамо и поимамо Божију стваралачку моћ, сведржитељску промисао и Његову љубав према свијету и човјеку. Имајућу Крајину као најбољи извор инспирације, крајишник је неминовно стваралац, умјетник, књижевник, сликар, пјесник... Збирка духовних пјесама „Небеска Крајина“ је својеврсно путовање крајишким стазама слободе и истинољубља, стазама Крајишког Неба. На том путу су најбољи путокази, али и пристаништа, Цркве и манастири у Крајини. О тим пристаништима, са којих се укрцавамо у лађу и заједничаримо у Логосу вјечног уточишта, Христу Господу, говоре стихови ове књиге. Укрцан у лађу која плови према луци мирног Уточишта, пјесник је загледан у свјетила Крајишког Неба, светитеље, мученике, духовне прегаоце, учитеље, просветитеље и ујединитеље које је роду своме подарила Крајина. О њима, посебно о онима свјетилницима о којима се недовољно у литератури писало и помињало, пише стихове наш пјесник. Стиховима је начињен сусрет са крајишким свјетилницима као што су Милица Ракић, Никола Мачкић, Лазар Ђукић, мученици и светитељи из крајишког рода. Небеска Крајина је небоземна заједница светитеља, мученика и савремених свјетилника, епископа, свештеника, крајишких сељака, горштака и дјечака, те су и они, кроз стихове, укрцани на лађу Небеске Крајине. Небеска Крајина је сигурно уточиште, мирна лука ка којој плови крајишка лађа која креће у Литургији сваке цркве и сваког манастира у Крајини. Литургијом крајишка Голгота, постаје радост Живота. Литургијом Крајина горама и морем омеђена, бива препорођена и освећена Горњом, Небеском, Крајином бескрајном. Њена култура, историја и традиција је прожета Богочовјечанским, светосавским етосом, утврђена Косовским – Видовданским завјетом, те је у овој књизи представљена и симбиоза и загрљај двије најстрадалније покрајине на нашим просторима, а то су Косово и Метохија и Крајина. Књига је промовисана најприје у Босанском Петровцу, у Дому Културе, 12. децембра, затим следећег дана, 13. децембра у Рибнику у омладинском дому и у Доњој Превији у холу Основне школе „Никола Мачкић“. О личности и досадашњем раду аутора, говорио је протојереј Бојан Митрић, парох први петровачки, истакавши да је аутор од првог дана његове вјероучитељске службе у Босанском Петровцу, вриједно радио на креирању и реализацији бројних васпитно-образовних, културних и информативних пројеката са циљем просвећивања младих људи. О књизи је надахнуто бесједио протонамјесник Зоран Миловац, парох трећи дрварски и надзорник над радом вјероучитеља у средњим школама на подручју епархије бихаћко-петровачке. „Небеска Крајина је духовна пјесмарица наше многострадалне и мученичке, Епархије бихаћко-петровачке. Препоручио бих је сваком свештенику и вјероучитељу, али и сваком крајишнику, као један приручник за просвећивање младих нараштаја и утврђивање у вјери наших предака. Никада овдје није било лако живјети, али су наши преци овдје остајали и опстајали и кад је било најтеже. Вјера их је водила, нада у Васкрсење и чежња за Истином и слободом, биле су њихове идеје водиље и мотиви за опстанак у Крајини. Стихови ове књиге представљају таков крајишког сељака и доброг домаћина. Човјека који пјева и тугује уз пјесму, али увијек са Богом и ближњим другује и Литургију саслужује. Путујмо Крајином и чувајмо најљепшу земљицу и похитајмо у њену црквицу! Вјеру чувати, Бога молити, ближњег вољети, нама је императив живота и порука ове књиге. Књига на најбољи начин помаже очување националног, језичког, вјерског и културног идентитета Срба у Крајини. Зато је ово велики, врлински, човјекољубиви и посебне пажње, вриједан пројекат који је, са благословом нашег Владике Сергија, реализовао вриједни прегаоц на пољу црквене просвете, Предраг Вујић. Предање наших предака и њихова снажна вјера, нека нам буде у свему путоказ и мјера. Читајте, али и путујте уз ову књигу. Путујте до Раја, до Крајине Неба, на то вас позива књига, али и обавезује богато наслијеђе крајишких светитеља и мученика из рода нашега...“ – рекао је рецензент књиге, протонамјесник Зоран Миловац. Књига Небеска Крајина, биће доступна у храмовима Епархије бихаћко-петровачке, а може се поручити и на мејл адресу pedjavujic85@gmail.com П.М.В. Учитељ и његов ученик шетали су баштом једног топлог љетнег дана. Уживали су у тишини и прелијепим цвјетовима и дрвећу. "Видите, пријатељу мој, како је овај свијет цвијећа налик нашем?", упитао је учитељ свог ученика. "О чему причате, Учитељу? Како цвијеће може бити попут људи? "одговорио је ученик изненађено. "Наравно, јесте, морате пажљивији погледати. Цвијеће има и своје карактере. "Учитељ је водио свог ученика даље кроз врт. Учитељ и његов ученик су се успутно кретали док нису угледали дивну ружу, чкаљ (меки трн) и жбун малине. "Погледај ове биљке. Све су различите, али имају нешто заједничко - све имају трње. Многи људи такође имају трње, тј. завист, лицемјерје, љутњу и лоше мисли. Погледајте ружу. Предивно ју је и пријатно гледати, али не можете је додиривати или миловати јој латице. Повриједиће вам руку својим трњем. То су поносни људи: сматрају себе бољим од било ког другог. Они желе да их други људи хвале и поштују их све вријеме, али стално заборављају да ће увенути као руже. Шта ће остати од њих? Ево чкаља (меки трн). То је ружна биљка која је увијек спремна да убоде све својим трњем и ухвати се на њихову одјећу. Исто важи и за људе који желе да оговарају и да буду завидни. Они воле да омаловажавају друге и преносе неповољне трачеве. Ако не желите да их слушате, они ће се прилијепити уз вас попут чкаља и тешко ћете их се ослободити. Сви који желе да очувају свој ум и мисли чисте се од оваквих људи. Чкаљ ће увенути, а шта ће остати? Погледајте овај грм малине. Има трње, али такође на њему расту сочне бобице које су тако укусне! Исто тако, постоје људи који знају своје слабости, али покушавају да другима дају све што је добро. Они то раде не зато што желе да воле некога или да постигну почаст, већ зато што имају много доброте изнутра. Зашто га не дијелити са другима? " "Учитељу, ваша прича је тако дивна!", рекао је ученик. "Хајдемо на џем од малине, драги мој", предложи учитељ. Отишли су код учитељеве куће и попили чај заједно. Будите попут малина! Подијелите своју доброту и направите довољно џема од малине за све. Сестра Наталија, Манастир Свете Јелисавете-Минск Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ Руска црква позвала УН да заштити вјернике у Украјини Руска православна црква позвала је УН, лидере Њемачке и Француске, папу и друге вјерске лидере да заштите вјернике у Украјини од притиска државе на свештенике. На сутрашњем састанку украјинских православних свештеника очекује се формирање независне Украјинске цркве, док су власти појачале притисак на свештенике да подрже тај потез. Украјинска црква вијековима је била дио Руске православне цркве. РПЦ саопштила јеанас да је патријарх Кирил послао писмо генералном секретару УН Антонију Гутересу, њемачкој канцеларки Ангели Меркел, француском предсједнику Емануелу Макрону, папи Фрањи, кентерберијском надбискупу и другим вјерским вођама и позвао их да заштите свештенике, вјернике и њихову вјеру у Украјини. | Извор: ТАНЈУГ Културна добра из Епархије осјечко-пољске и барањске, Епархије захумско-херцеговачке и приморске и Епархије пакрачко-славонске отпремљена су у цркве и ризнице Српске православне цркве у Хрватској. Oтпремање добара услиједило је након што је Мјешовита српско-хрватска међудржавна комисија за поврат културних добара утврдила да су се за то стекли сви неопходни услови. Црквама Светог Георгија у Боботи и Светог Николе у Вуковару у Епархији осјечко-пољској и барањској враћене су 63 иконе, Ризници Благовештења у Дубровнику у Епархији захумско-херцеговачкој и приморској 11 икона, саопштило је Министарство културе и информисања. Црквама Светог Георгија у Великим Бастајима и Светог Николе у Лисичини у Епархији пакрачко-славонској враћено је 108 икона које ће се чувати у новом депоу Епархијског двора у Пакрацу, на основу Споразума између двије земље и пратећег Протокола, уз сагласност Светог архијерејског синода Српске православне цркве. На састанку Мјешовите комисије, који је одржан у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе - Петроварадин, усвојен је записник с претходне сједнице Комисије одржане у јулу у Загребу. Разговарало се о обнови ризница у Крки и Шибенику, плану чувања материјала из Епархије далматинске и у Епархији осјечко-пољској и барањској, као и наставку обнове Епархијског двора у Пакрацу с ризницом. | Извор: ТАНЈУГ Свети Никола, био је јединац у имућних родитеља, а у хришћанску вјеру увео га је његов стриц (такође се звао Никола), који је био епископ града Патаре, гдје је Свети Никола рођен. Када су његови родитељи преминули, Никола је раздијелио своје богато насљедство сиромашнима и отишао у манастир који је основао његов стриц. Управо га је и његов стриц замонашио и он га је и рукоположио за свештеника. Током свог живота, Никола је био чувен по својој љубави и милосрђу, по чудима која је творио и за вријеме свог живота и након упокојења. Дио његовог завјештања може се видјети у нашој средини чак и данас. Многи народи, укључујући Русе, гледају на њега као на заштитника њихове земље и људи, а више од 1200 цркава носи име у његову част, укључујући 400 у Великој Британији-више од било ког другог светитеља. Процјењује се да су га западни умјетници одсликавали много више од било ког другог свеца, после Пресвете Богородице. Многи људи не увиђају да „симпатични стари вилењак“ обучен у црвено који се вози саоницама које вуку ирваси има своје утемељење у овом светитељу „Santa Claus“ је англикализована верзија холандског „Sinter Klausa“ што значи Свети Никола. Већина нас је упозната са извјесним дијеловима живота Светог Николе. Вјероватно је најпознатија прича о томе како светац у тајности оставља новац породицама којима сиромаштво пријети да дају своје кћерке у проституцију. У неким причама, он спушта злато кроз димњак и оно падне у чарапе тих кћерки које су окачене поред камина да се суше- да поштеди породицу такве грозне одлуке. Многи од нас знају, такође, и на неки начин и уживају у причи о томе како је Свети Никола у налету бијеса ударио по лицу јеретика Арија (према неким верзијама, он га је ударио по носу) на Васељенском сабору у Никеји 325. године. Можда чак знате и за то како је у два одвојена случаја, Свети Никола интервенисао да се поштеде три човјека која су неправедно осуђена на смрт: једном када се суочио са начелником округа који је дао мито да се тројица људи прогласе кривим; и опет када се јавио у сну цару Константину да су тројица дворских чиновника невина од оптужби које су им се натоварале. У оба случаја, осуђеници су били ослобођени. Док су нам све ове приче познате, изгледа да су нам мање познати неки детаљи везани за живот овог светитеља, детаљи који који чине да се његова дјела прославе као и у овим причама. Која је снага потребна да се суочиш са властима, ризикујеш утамничење или чак и смрт- а Свети Николај сигурно да је страдао за веру током прогона царева Диоклецијана и Максимијана- да би се спасли невини животи? Која снага је потребна да се супротставиш тада популарном погрешном учењу да би се одбранила хришћанска вера? Која снага- а то је нарочито одлучујуће у данашњем свету- омогућава да се одупреш богатству и имовини и да разделиш богатство? Само је једна снага у могућности да учини ове ствари: снага љубави према Богу у Исусу Христу, која тече кроз оне који воле Бога изнад свега, и чија љубав тече према свима у Богу, чинећи их изворима Божје љубави за свакога од нас и за свакога око њих. Ако не волимо Бога, нећемо довести себе у опасност да се боримо против неправде, да поштедимо друге мука нити да спасемо невине животе. Ако не волимо Бога, ми нећемо устати против погрешног учења; чак ћемо прије направити неки компромис са таквим учењима и праксама које нису у сагласности са Православном црквом и вјером. Ако не волимо Бога, онда ми истински не можемо вољети ни једни друге онако како би требало; а ствари овога свијета које нас привлаче и држе нам пажњу- богатство, слава, част, моћ, задовољство- оне нас поробљавају и држе нас даље од уздизања ка небу, онако како се уздигао Свети Никола, који је живио као анђео на земљи међу другим људима. Светог Николу многи воле, јер је он преобилно волио. Његова љубав према Богу натјерала га је да окрене леђа свијету, да се одрекне своје имовине и да не тражи никакве почасти свијета. Његова љубав према Богу довела га је до тога да буде послушан, у тражењу усамљеничког живота, Бог га је водио да живи живот међу људима. Његова љубав према Богу довела га је до тога да нас он све воли- а у својој љубави према нама да тражи право и правду за нас и да нам да дарове љубави. Браћо и сестре, нека бисмо ми вољели једни друге као што нас Христос воли-јер је Он страдао и живот дао због Своје љубави према нама. Нека бисмо вољели једни друге као што нас воли Свети Никола и да се помолимо за благодат да следимо примјер његовог живота. Свети јерарше, оче Николаје, моли Бога за нас! аутор:О. Џон МекКен/ извор /Превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ Један од двојице који је слушао како је Свети Јован говорио, и ишао за њим за њим био је Андреј, брат Симона Петра. "Он нађе најприје брата својега Симона, и рече му: ми нађосмо Месију, које значи Христос" (Јн 1, 40-41) Свети апостол Андреј био је брат апостола Симона Петра. Родом је из Витсаиде и био је рибар као и његов брат. Његово име може нас изненадити, јер има грчко поријекло Ανδρεας значи 'човјек, храброст'. Још једна тачка у низу, која доказује велики културни утицај Хелена на Галилеју, је јеврејско узимање иностраних имена како би олакшали своје пословање са странцима, који нису могли прочитати лична имена и називе мјеста на јеврејском подручју. Јеврејско име овог апостола остало је непознато. Према Јеванђељу, Андреј је био први који је признао Исуса из Назарета као Месију и довео свог брата Симона к Њему. Православна црква назива Апостола Андреја "Првозвани". Ми знамо мало о апостолу Андреју: он се помиње у Светом писму само неколико пута. Ипак, из ових помињања можемо закључити да је Петров брат био прилично близак Господу. Тако када једном приликом, Филипу приступише неки Грци који су жељели да виде Христа, он прво говори Андреју: "Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу (Јн 12, 22). Општепознато је да је након његовог неизмјерно плодног апостолског служења Апостол Андреј био распет у грчком граду Патрасу на крсту у облиу слова Х. Иако текстови из Јеванђеља веома мало говоре о овом свецу, многи народи га воле и причају пуно прича и легенди о њему. Ево пет таквих прича које обиљежавају његов дан празновања. 1. Према грузијским легендама, апостол Андреј био је први који је проповиједао о Христу у њиховој земљи, прије св. Нине, Равноапостолне. Ова афирмација апостолских коријена грузијске цркве помогла је православним Грузијцима да се осјећају сигурније у њиховој интеракцији са Антиохијском патријаршијом, која је владала над грузијском црквом неко вријеме. 2. Легенда са Кипра нам говори да је брод на коме је путовао Апостол одустао од свог курса у близини Кипра и готово је био на мети. Међутим, Апостол Андреј ударио је камен штапом и из ње је потекла вода, која је зацијелила капетана тог брода. 3. У Румунији постоји легенда (иако је савремени научници оспоравају) да је Апостол Андреј посјетио Доброгеу гдје се борио против дивљих звијери и сњежних олуја док коначно не прође кроз неку пећину. Ударио је зидом пећине штапом, и одједном је зима прешла у прољеће: сњежни покривач се растопио и он је крстио мјештане у води. 4. Шкотска поштује Светог Андреја као заштитника своје земље. Шкотска застава чак има и бијели Андрејев крст на плавој позадини. Легенда говори да је краљ Пикта и Шкота водио своју војску у борбу против војске Анђела. Шкотска војска је била много мања, па је краљ обећао да ће ако његова војска порази непријатељске трупе, славити апостола Андреја као заштитника свог народа. На дан битке, очевици тврде како су се појавили бијели облаци у облику слова Х на небу. Пикти и Шкоти, охрабрени овом очигледном божанском интервенцијом, однијели су побједу упркос томе што су били бројчано инфериорни. У Шкотској постоји обичај да се на каминима црта крст Св Андреја како би спријечили вјештице да слете низ димњак и уђу у кућу. 5. На крају, постоји легенда да је Апостол Андреј проповиједао Јеванђеље дуж обале Црног мора и Дњепра док није стигао до мјеста гдје град Кијев, мајка свих руских градова, данас стоји. Постоји и легенда, иако мање вјеродостојна, која тврди да је Апостол Андреј пловио далеко на Сјевер и да је стигао до Новогрода, гдје је био задивљен локалним обичајем одласка у парне купке и да се сами или друге ударају грожђем осушене гране и лишћем. Још једна легенда каже да је Апостол Андреј чак посјетио Валаам. Очигледно је да је ово мит који се могао појавити током такмичења Новгорода и Кијева. У сваком случају, вјерници широм свијета славе овог Апостола. Сигурно нам помаже и моли се за све људе, прослеђујући своје молитве Христу, као што је учинио Грцима који су били жељни да виде Исуса сопственим очима. Свети Апостоле Андреје, моли Бога за нас! Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / Аутор: Јован Нићипорук Москва, 12. децембра 2018 На Конгресу повјереника за права дјеце јуче, 11. децембра, Грађанска комора Руске Федерације представила је нови пројекат у одбрани нерођене дјеце, којим ће наградити оне који воде борбу против абортуса на широком спектру поља, извјештава Православие.ру . Награда је дизајнирана тако да мотивише људе да говоре и да устану у одбрану живота и против абортуса. "Ова награда ће бити додијељена оним активистима, сваком у његовој сфери, било да је то политика, друштвене активности, медицина, пословно друштво, новинарство или умјетност, који се не стиде да кажу да устану у одбрану живота говори за најугроженијег Руса, којег треба бранити од стране својих мајки, али, нажалост, принципи добра и зла у друштву су се промијенили, а сада морамо да причамо о томе са највиших платформи ", коментарише Наталија Москвитина Генерални директор Фондације Жене за живот. Иницијативу је подржала Повјереница за права дјетета предсједника Руске Федерације Ана Кузњецова. "Спашавати животе дјеце - шта би могло бити потпунији и вреднији задатак од заштите дјеце?", Коментирарисала је Кузњецова. Награђеним добитницима ће бити додијељена значка од бијелог злата са отиснутим дјечијим дланом и натписом "Спасите особу у вама". Општи циљ награде је повећање јавног признања постигнућа грађана у заштити живота нерођеног и привлачење пажње друштва и руских јавних власти на проблем абортуса и одбране породице, материнства и живота дјеце прије рођења. Циљеви награде су идентификација и подстицање оних који значајно доприносе развоју одбране нерођеног, стварање додатног облика подршке и подстицања активних представника цивилног друштва и информисање руске јавности о постојећим проблемима у заштити дјетета и мајчинства уопште. Основци заједно изводили православну и исламску духовну музику
У Саборном храму Свете Тројице у Мостару дружили су се српски и бошњачки основци једне мостарске школе, њихови родитељи и вјероучитељи. Ријеч је о јединственом пројекту, у оквиру изучавања православне и исламске вјеронауке. Play Video У Саборном храму читани су текстови из Библије и Курана, чуло се православно духовно појање и илахије. Идеју за упознавање универзалних вриједности других вјероисповијести покренули су ученици. Православни вјероучитељ Његош Вељанчић рекао је да је са задовољством прихватио идеју да дјеца заједно посјете џамију, а потом и цркву. "Циљ данашњег скупа је да промовишемо заједништво - да нас вјера спаја, а не раздваја и требамо радити на томе", рекао је Вељанчић. Он је нагласио да предаје вјеронауку у десетак мостарских школа и да није примијетио било какве проблеме и нетрпељивост међу дјецом. "Дјеца се друже без обзира које су вјере. Наша задаћа је да им покажемо да тако треба и да наставе", истакао је Вељанчић. Директор мостарске Четврте основне школе Сеада Куштрић рекла је да је идеја заправо кренула од дјеце, а да ју је она свесрдно прихватила. "Ми смо у Мостару увијек гајили богатство различитости и јако је важно да дјеца упознају свој комшилук. Наша школа окружена је са четири џамије, али нам је у комшилуку и Саборна црква и био би гријех да дјеца не обиђу Цркву и не науче нешто више о својим комшијама и пријатељима хришћанима", рекла је Куштрићева и додала да је потребно правити нове путеве и стазе за младе. Мостарски имам Јусуф Бећага истакао да је Исламска заједница увијек подржавала овакве пројекте, те да ће и у будућности подржавати мостове помирења и суживота. "Морамо се поштовати и међусобно уважавати - то је једини корак ка бољој будућности", рекао је Бећага. Ученици који похађају исламску и православну вјеронауку у овој мостарској школи недавно су посјетили Ћосе Јахја-хоџину џамију и упознали се о исламској вјери и традицији. Свештеник Милан Унковић је ученике упознао о историји Саборне цркве Свете Тројице и нагласио да ову цркву посјећују бројни вјерници и туристи, али да су данашњи гости међу најважнијим, јер на дјеци остаје будућност. Основци су са задовољством учествовали у данашњој посјети, а ученик Амани Дагер рекла је да је јако срећна што види промјене у друштву и што ученици Четврте основне школе из Мостара граде мостове међу људима. Ученица исте школе Ирина Кандић истакла је да јој је драго што се кроз ове активности упознала и о другој вјери и научила нешто о њој. Саборна црква у Мостару изграђена је 1873. године и до рата је била највећи православни храм на Балкану, када је у јуну 1992. године запаљена и минирана до темеља. Обнова је почела 2010. године, а 18. септембра завршени су груби грађевински радови када је у централну куполу уграђен посљедњи камен. Црква је зидана камен по камен, потпуно исто као што је грађена и 1873. године, јер је ријеч о националном споменику културе. | Извор: РТРС ЧУДОТВОРНИ КРСТ ИЗ РУСИЈЕ НА КОСМЕТУ БЕОГРАД, 12. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Копија чудотворног Гаденовског крста, који је велика светиња Русије, стигла је на Косово и Метохију и ових дана ће обићи све светиње јужне српске покрајине. Велики духовник Русије, чувени схимонах Варсануфије, успио је у намјери да српском народу на Косову и Метохији донесе чудотворни крст, који ће све светиње обићи уз благослов епископа рашко-призренског Теодосија. Мјесто на којем ће вјерници са Косова и Метохије и ходочасници из Србије убудуће моћи да се поклоне великој светињи биће царски град Призрен и његова Богословија, преноси "Спутњик". Гаденовски крст појавио се прије скоро 600 година, о чему постоји веома живо предање. Пронађен је на мјесту гдје се копало због изградње манастира, а тамо се и данас дешавају чуда, исцјељења. У совјетско вријеме крст је био сакривен, нико није знао гдје је, а 1990. године случајно је пронађен у селу Гаденово, гдје се и данас налази. Монаси су на Косово и Метохију донијели копију крста, освештану у Гаденову, а исте светиње налазе се у Севастопољу, Волгограду, Луганску, Јекатеринбургу. Копија истог чудотворног крста пола године се налазила и на Међународној космичкој станици. Након посјете Косову и Метохији, духовници из Русије ће наставити пут ка светињама Црне Горе. ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: ТРАГИЧНО КАДА ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА НЕ БИ БИЛА У СРБИЈИ БЕОГРАД, 10. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Његова светост патријарх српски Иринеј рекао је данас да би било трагично, и за историју свијета, и за српски народ, да Пећка патријаршија са светом косовском земљом не буде у саставу државе Србије. "Прети опасност да наш духовни центар не буде у оквиру наше државе. То би требало да схвате и они који снагом и силом управљају овим светом - да би било трагично за историју света и за наш народ да Пећка патријаршија пређе другим народима", рекао је патријарх Иринеј на отварању међународног научног скупа посвећеног самосталности и осмовјековном доприносу Српске православне цркве /СПЦ/ историји, теологији и култури српског народа. Он је нагласио да је Пећка патријаршија духовни центар српског народа и Цркве још од добијања аутокефалности СПЦ, коју је издејствовао Свети Сава, чија је жеља била да Црква буде основана у народу, својим језиком, културом и државом са својом династијом, што је био епохални догађај. "Тек је тако обезбеђен развој државе и народа", рекао је патријарх, истичући да је Свети Сава то велико дјело учинио на најгенијалнији начин - без борбе, без крви, без свега што су касније чинили поједини народи. Он је напоменуо да то није била жеља само Светог Саве, већ и многих хришћанских народа и Цркве тог времена. "До Светог Саве за наш народ, за нашу цркву, духовни центар је био Цариград и отуд су долазили епископи и свештеници. После Светог Саве центар организација наше цркве је у Жичи и у Пећкој патријаршији и тако је остало до данас, упркос многим искушењима кроз историју", нагласио је патријарх Иринеј. Предсједник Српске академије наука и уметности /САНУ/ Владимир Костић рекао је да се не смије дозволити да други креирају српску историју. "Не смемо доћи у ситуацију да нам други диктирају историју и да, што је још горе, у такве диктате поверујемо", нагласио је Костић. Он је истакао да је у том напору САНУ искрени сапутник и сарадник СПЦ. "Када се ради о САНУ не верујте злим људима. Однос према СПЦ, у најкраћем, однос је великог и неупоредивог поштовања", рекао је Костић. Он је изразио задовољство што САНУ, на позив СПЦ, учествује у обиљежавању једног од неколико најзначајнијих догађаја свеколике српске историје. На отварању скупа, који ће трајати до петка, 14. децембра, говорили су и ректор Универзитета у Београду Иванка Поповић и Његово преосвештенство епископ браничевски Игнатије. На међународној научној манифестацији учествује више од стотину истакнутих иностраних и домаћих истраживача, чиме се објављује неподијељена жеља колективне научне свијести за актуалним значењима православног хришћанства у српском контексту и шире од тога. Скуп у част јубилеја осам вијекова аутокефалности СПЦ /1219-2019/ одржава се под пуним покровитељством Светог архијерејског Синода, а домаћин скупа је Православни богословски факултет Универзитета у Београду. Отворен научни скуп „Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019)“ Отвoрен научни скуп „Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019) - Историјско, богословско и културно наслеђе“ на Православном богословском факултету Универзитета у Београду - У част јубилеја осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019), под пуним покровитељством Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Православни богословски факултет Универзитета у Београду домаћин је, од 10. до 14. децембра 2018. године, међународног научног скупа посвећеног догађају самосталности и осмовековном доприносу Српске Православне Цркве историји, теологији и култури српског народа. У међународној научној манифестацији учествује више од стотину истакнутих иностраних и домаћих истраживача, чиме се објављује неподељена жеља колективне научне свести за актуалним значењима православног хришћанства у српском контексту и шире од тога. Опшириније на интернет страници научног скупа. Сабрање је почело тропаром Светом Сави и химном Боже правде, које је извео Камерни мушки октет Православног богословског факултета предвођен диригенткињом Теодором Младеновић. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј отворио је Међународни научни скуп Осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве. -Данас се налазимо у најстаријој српској кући - у Српској Цркви, јединој институцији која је искристалисала и очувала српско духовно и национално биће. У жељи да неке наше чукун-чукун унуке за две стотине година на овом месту и у бољим околностима славе хиљаду година аутокефалности, желим да Вас уверим, часни оци, да када је реч о Српској академији наука и уметности, њен однос према Српској Православној Цркви јесте, у најкраћем, однос великог и неупоредивог поштовања, поручио је председник Српске академије наука и уметности проф. др Владимир Костић. Проф. др Иванка Поповић, ректор Универзитета у Београду, такође је бираним речима поздравила учеснике Међународног скупа и пожелела им успешан рад. На крају свечаног дела отварања сабрања присутнима се обратио се и декан Православног богословског факултета у Београду Епископ браничевски др Игнатије који, је између осталог, казао: -Свети Сава је омогућио српском народу, пре свега, да учествује у Божјем животу, тј. да буде причасник вечног живота. Свети Сава је истовремено учунио да српски народ постане брат са другим православним народима у Христу и да на темељима хришћанске вере створи српску државу и јединствену културу која је данас део светске културне баштине. Уводно предавање на тему Ћутање Светога Саве на оптужбе охридског архиепископа Димитрија Хоматијана о злоупотреби архијерејског чина одржао је угледни професор Аристотеловог факултета из Солуна др Јован Тарнанидис. Отварању научног скупа Осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве присуствовали су Митрополит загребачко-љубљански Порфирије и Епископи: жички Јустин, шумадијски Јован, ваљевски Милутин, врањски Пахомије. зворничко-тузлански Фотије, британско-скандинавски Доситеј, милешевски Атанасије, нишки Арсеније, мохачки Исихије и ремезијански Стефан. Отварању скупа на Православном богословском факултету Универзитета у Београду присуствовали су и амбасадор Републике Грчке г. Илија Елиадис; др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, са помоћником др Марком Николићем; ректори богословија у Београду, Призрену и Крагујевцу, професори и студенти Факултета, професори и ученици богословија, представници јавних и друштвених институција, свештенство и монаштво Српске Цркве, као и главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве протођакон Радомир Ракић. У поподневном делу учесници симпосиона су обишли Музеј Српске Православне Цркве и храм Светог Саве на Врачару. З.Зец / извор: СПЦ Зашто мушкарци стоје на десној страни а жене на лијевој у цркви? Да ли је ова подјела неопходна?9/12/2018
ЗАШТО МУШКАРЦИ СТОЈЕ НА ДЕСНОЈ СТРАНИ А ЖЕНЕ НА ЛИЈЕВОЈ У ЦРКВИ? ДА ЛИ ЈЕ ОВА ПОДЈЕЛА НЕОПХОДНА?
Библијске приче: Шта су радили мјењачи у јерусалимском храму? Сви се сјећамо приче о томе како је Господ направио бич, побацао новац и истјерао трговце из јерусалимског храма. Да ли знате зашто су они морали бити тамо на том мјесту? Хајде да истражимо неке историјске чињенице како бисмо ову причу у Библији учинили јаснијом ... Свети јеванђелист Јован Богослов пише: "И близу бјеше пасха Јеврејска, и изиђе Исус у Јерусалим. И нађе у цркви гдје сједе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мијењаху. И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мјењачима просу новце и столове испремета; И рече онима што продаваху голубове: носите то одавде, и не чините од дома оца мојега дома трговачкога (Јн 2, 13-16). Имајте на уму да, се судећи по контексту, то догодило на самом почетку Христове јавне проповиједи. Управо је почео да чини чуда. Многи преводиоци Светог Писма вјерују да је Господ учинио тај чин да би спријечио тврдње о његовом отпадништву, што се могло чути након што је почео да исцјељује људе у суботу. Тако је, показујући своју ревност у одбрани Божјег Дома, још једном доказао да Он није против Бога. Због чега су Јеврејима били потребни мјењачи? Сваки Јеврејин је морао донирати половину шекела (око 8 грама сребра) храму. У то вријеме, Јевреји су користили римске новчиће, јер су били под римском владавином. На тим кованицама биле су слике римских царева. Божји људи сматрали су царска лица идолатријом. Дакле, римска валута није била погодна за донацију храму. Тако су настали мјењачи. Размјенивали би римске новчиће за друге кованице без лика римских царева на њима. Међутим, људи су морали платити и накнаду за размјену. Мјењачи новца, похлепни да зараде што више новца колико су могли, заборавили су на светост мјеста и почели су да се понашају као пљачкаши. Ко је био узнемираван трговинским операцијама у храму? Продавци животиња и птица нису били савршени, јер су зарачунавали превелике цијене својих производа. Само размислите о овоме: није било лако за неке људе да дођу до храма у Јерусалиму и учествују у празнику. Врућина, дугачак пут, недостатак свих врста удобности ... Наравно, било је тешко донијети и сопствену животињу за жртву. Зато су људи више вољели да купе све што им је потребно на лицу мјеста. То је учинило трговце, који су продавали животиње, супер богатим, јер су знали да ће људи куповати своје животиње, без обзира колико су скупе. Али то није крај приче. Предузетни трговци и мјењачи новца ставили су своје продавнице у унутрашње двориште Храма, гдје су се људи риносили жртве. Шта би могло бити штетније за страхопоштовање и светост тог светог мјеста? Колико пута је Исус истјеривао мјењаче из Храма? Коначно, још једна занимљива чињеница. Пажљиви читалац ће примијетити да је прича о истјеривању трговаца и мјењача из Храма описана у јеванђељу по Матеју:"И уђе Исус у цркву Божију, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе онијех што мијењаху новце, и клупе онијех што продаваху голубове" (Мт 21, 12,13). Међутим, Матеј поставља ту епизоду у сасвим другачији контекст: то се не дешава на почетку јавне службе Господа Исуса Христа већ близу краја (само неколико дана прије његовог страдања). Међутим, није грешка. Блажени Теофилакт Бугарски објашњава да је Господ једноставно то учинио неколико пута ... Аутор Иља Алексејев, манастир Свете Јелисавете /Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ РУМУНИЈА НАЈРЕЛИГИОЗНИЈА ЗЕМЉА У ЕВРОПИ
Европа је позната по напуштању своје хришћанске баштине, али унутар континента постоји широка разноликост вјерске праксе, истакао је Центар за истраживање Пју (Pew Research Center ) . У свом новом извјештају, Pew Research Center сопштио је да је Румунија на врху листе као најрелигиознија нација у Европи, на основу четири фактора: важност коју људи приписују религији у својим животима, редовна авјерска праксу, молитвени живот и сигурност увјерења. Појављује се одређени географски образац, открио је Pew Research Center, по којемсу централни и источни Европљани генерално више религиознији него западни Европљани у свакој од четири мјерена степена религиозности. На примјер, у Румунији 64 процента становништва изјављује да вјерује у Бога са апсолутном сигурношћу, док 50 одсто каже да је религија веома важна у њиховим животима, 50 процената присутних је на службама најмање мјесечно, а 44 посто кажу да се моле свакодневно. На основу ових података,Pew Research Center, саопштава да се 55 одсто Румуна може сматрати "високо религиозним". На супротном крају спектра, Естонија, најсјевернија од три балтичке државе, налази се на дну ранг листе, са само 7 процената становника који су "високо религиозни". У овој земљи само 6 посто становништва сматра да је религија веома је важно у њиховим животима, 9% каже да се моли свакодневно, 10% присуствује богослужењима најмање једном месечно, а 13% каже да вјерује у Бога са апсолутном сигурношћу. Након Румуније, неке од најрелигиознијих земаља у Европи су Јерменија, Грузија, Грчка и Молдавија. Пољска је такође међу првих десет, као и Португал. Према овим стандардима, Италија је само упола религиозна као Румунија, са 27 одсто њеног становништва које се квалификује као "високо религиозно". Нијемци и Французи, са друге стране, мање су од половине религиозни него Италијани, 12 посто становника обију земаља описало је себе као високо религиозне. Велика Британија, позната по својој нерелигиозности, једва је побиједила Белгију и Шведску у рангирању, а 11 посто становништва које је високо религиозно, за разлику од само 10 посто у Белгији и Шведској. Пју је такође рангирао европске нације засноване на јединственом индикатору религиозности узетих у изолацији. Према томе, што се тиче редовне вјерске праксе, Пољска је на врху листе, а значајна већина становништва (61 посто) одлази на вјерска богослужења најмање мјесечно. Друго место у овој категорији припада Румунији, али знатно је ниже и износи 50 процената . Када јеу питању само једна категорија "вјеровање у Бога2, Јерменија добија награду као нарелигиознија нација, са више од три четвртине (79 процената) становништва које кажу да вјерују у Бога са апсолутном сигурношћу. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор ПОРОШЕНКО КРШИ УСТАВ И МИЈЕША СЕ У ЦРКВЕНА ПИТАЊА МОСКВА, 6. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Позиви предсједника Украјине Петра Порошенка на одржавање Сабора уједињена аутокефалне Украјинске православне цркве представљају мијешање у црквена питања и кршење украјинског Устава, изјавио је патријарх московски и цијеле Русије Кирил. Патријарх Кирил је на сједници Међувјерског савјета Русије рекао да је мијешање украјинског предсједника у супротности са Уставом и са Порошенковим изјавама о европским вриједностима. Руски патријарх оцијенио је да би европска заједница "веома оштро" реаговала кад би се у Русији догодила слична ситуација, јавио је "Спутњик". Према његовим ријечима, догађаји у Украјини показују да је Порошенков главни циљ да остане на власти. Руски патријарх упозорио је да је тешко предвидјети какав ће бити исход Порошенкове политике по Украјину и украјински народ. Градишка - Монахиња манастира Јасеновац, сестра Марија, са сестринством и игуманијом, сестром Серафимом, кроз слике је овјековјечила страдање јасеновачких жртава, а изложба “Свети Новомученици јасеновачки у свјетлости Васкрсења” отворена је у Завичајном музеју Градишка.
Изложбу је отворио Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован, истакавши да је веома значајна јер коначно даје хришћански поглед на Јасеновац. - Ово је први пут да имамо јасну ријеч и није случајно да је дошла из манастира Јасеновац - сматра епископ пакрачко-славонски Јован. Владика Јован је истакао да је изложба приказана и у Бањалуци, а планирано је да се придружи изложби која је већ у цркви Светог Јована Богослова у Лондону, па ће даље проћи кроз катедрале англиканске цркве. Иницијатор изложбе у Градишци била је предсједница СП и КД “Просвјета” Градишка Радана Вила Станишљевић, која је истакла да изложба приказује Јасеновац као извориште највећег бола и страдања. Директор Завичајног музеја Градишка Бојан Вујиновић сматра да је важно да и ученици буду упознати с овом тематиком и да ће бити одржан час везан за репринт ове изложбе. Изложба “Свети Новомученици јасеновачки у свјетлости Васкрсења” у Завичајном музеју Градишка биће отворена до 17. децембра ове године. Владика Јоаникије: Митрополит Амфилохије стуб православља Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије у данашњем православном свијету представља стуб вјере православне, рекао је Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије. Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије - Фото: Novosti.rs Епископ будимљанско-никшићки ЈоаникијеФото: Novosti.rs - Бог види и зна дјела, љубав, жртву, доброту, али и ревност владике Амфилохије за Цркву Божију - рекао је владика Јоаникије који је данас на празник Светог Амфилохија Иконијског служио литургију са митрополитом Амфилохијем у манастиру Жупа никшићка. Према ријечима владике Јаоникија, није чудо што је и митрополит Амфилохије понекад долазио у сукобе са властима, отворено изобличавајући неправде, не ради свога хира, него ради Цркве Божије, очувања вјере и спречавања неправде. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије послије благосиљања колача у част Светог Амфилохија Иконијског захвалио је владици Јоаникију, игуманији и сестринству свештене обитељи манастира Жупа никшићка, објављено је на сајту Митрополије црногорско-приморске. Митрополит Амфилохије подсјетио је да му је Свети Јустин предложио да се зове Амфилохије или Григорије. Митрополит је напоменуо да је, прије монашења, заједно са Атанасијем /Јевтићем/ послао оцу Јустину слику старца Амфилохија. | Извор: СРНА Украјинска црква не добија аутокефалност
Устав „јединствене помесне цркве“ који је написао Цариград не предвиђа стварање аутокефалне цркве коју очекује Кијев, пише украјински портал „Вести“. Место доношења одлуке Позивајући се на податке неименованих извора, украјински портал наводи главне тачке устава, из којих се види да нема говора о независности (аутокефалности) нове структуре. Највероватније се ради о потпуном преласку под јурисдикцију Васељенске патријаршије. „Самосталност нове структуре коју Цариградска патријаршија намерава да створи у Украјини биће за степен нижа од постојеће самосталности канонске Украјинске цркве“, написао је тим поводом шеф Одељења РПЦ за сарадњу са друштвом и медијима Владимир Легојда на свом каналу на Телеграму. Према писању „Вести“, уставом је прописано да је украјинска црква „нераскидиво везана“ за Цариградску патријаршију, а преко ње са свим осталим црквама, што је једнако положају канонске УПЦ, која је повезана са православним светом преко РПЦ. Такође, поглавар православне цркве у Украјини може бити само митрополит, а не патријарх. Архијерејски сабор украјинске цркве ће се за став о свим глобалним питањима обраћати Цариградској патријаршији, а она ће своје одлуке преносити сабору. Према подацима листа, Цариград неће морати да објашњава своју одлуку. Осим тога, будућа украјинска Црква добијаће свето миро од Цариграда, што је један од главних знакова непостојања права аутокефалности. „Једина помесна црква“ неће моћи самостално да врши канонизације, већ ће Цариграду предлагати особе за канонизацију. И на самом крају, Цариградска патријаршија ће према уставу постати виша апелациона структура. То значи да ће архијереји којима је забрањено да служе у црквама и да предају у верским школама или против којих су уведене неке друге санкције, имати право да се жале Цариграду. Тако украјинска Црква неће бити самостална чак ни по питању унутрашњих дисциплинских одлука. Како је саопштено, Синод Цариградске патријаршије је усвојио устав „уједињене украјинске цркве“ на седници која је трајала од 27. до 29. новембра. ИЗВОР: HTTPS://RS.SPUTNIKNEWS.COM Сабор монаштва Eпархије бихаћко-петровачке на Ваведења Пресвете Богородице Епископ бихаћко-петровачки Сергије предводио је данас, на празник Ваведења Пресвете Богородице, Свету архијерејску литургију у манастиру Трескавцу. По благослову епископа Сергија, Ваведење Пресвете Богородице ће убудуће бити сабор монаштва Eпархије бихаћко-петровачке, који ће се на овај празник сваке године окупљати у неком од манастира ове епархије. Владици су саслуживали архимандрити Серафим (Кужић), Василије (Рожић) и Варнава (Дамјановић), јеромонах Данило (Иваниш), презвитер Чедо Ђурић (епархија бањалучка), те ђакон Немања Рељић. У литургијској бесједи, епископ се обратио поучним ријечима о значају данашњег празника Ваведења Пресвете Богородице, оне која је изнад Херувима и Серафима, која је у своју утробу смјестила Несмјестивог Бога. Послије светог сабрања, припремљено је послужење и трпеза љубави у манастирском конаку. | Извор: РТРС
Продужени боравак у Основној школи "Вук Караџић" у Требињу се
организује од 2015. године, а данас га похађа око 100 ученика првог, другог и трећег разреда. Са ученицима у боравку ради шест водитеља. Иако раде захтјеван и одговоран посао, велики труд улажу да креирају дјеци околину у којој ће се осјећати сигурно, слободно и прихваћено. Ова група наставника прошле године се одважила и потрудила да на конкурсу који је расписао Центар за образовне иницијативе из Сарајева представи своју праксу "Од здраве сриједе до здравог живота" и постали су чланови заједнице иновативних наставника Босне и Херцеговине. Ове године водитељи продуженог боравка, са својим најмлађим ђацима, осмислили су пројекат под називом "Нојевом барком пловимо и важна знања стичемо" и њиме се представили на овогодишњем конкурсу. Намјера пројекта је да се покаже корелација између вјеронауке и више наставних предмета и наставних јединица кроз причу " Ноје и потоп". Пројекат се састоји од планирања и реализације радионица којима је крајњи циљ да ученици стекну свој лични и колективни идентитет, уз познавање другог и другачијег. Прича о Ноју је прича која подстиче активност свих чула и омогућује активно учешће ученика. Прве почетне радионице састоје се од драматизације и илустрације приче. Најмлађа група је имала креативну радионицу чији је циљ развијање фине моторике и унапређивање креативности. А радионице за старије групе имају за циљ развој моралног осјећаја кроз примјере из приче које су у домену дјечијег разума да разликује шта је добро, а шта лоше. Кроз радионице се посебно истиче важност породице као основне друштвене заједнице,подизање свијести о очувању мира као трајне вриједности, љепота љубави и другарства итд. Са "Мини географима", "Воћком из Јерменије", "Голубом мира", "Науком од Ноја", "Дугом" дружење са својим ученицима иновативни наставници су претворили у чаробну авантуру учења и откривања. Овим искуством и ученици и наставници су се међусобно обогатили, настављајући храбро да плове пучином живота знајући да је Господ са њима и да је Он Спаситељ сваког човјека, сваког народа и читавог свијета... |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
March 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|