 Психолог Љубица Богетић; Фото: Приватна архива Било какво маскирање у вампире, вјештице и духове, асоцијација је на смрт, изазива осјећај страха и нема никакву позитивну страну - каже за Телеграф психолог Љубица Богетић.
"Ноћ вештица" (Halloween) која "пада" посљедњег дана октобра је празник који припада западној култури, односно постојбина му је Ирска гдје је он на почетку представљао обележавање Дана мртвих. То је заправо дан налик празнику који се на нашим просторима зове Задушнице. Међутим, како су Ирци у великом броју насељавали Америку још од краја 18. вијека, овај празник је добио на значају у Америци, али и у цијелом свијету, гдје се у све више земаља обиљежава као нека врста светковине у којој се учесници маскирају у вампире, вјештице и духове. Овим поводом се приређују журке широм света. Највише преко цртаних филмова и дечијих серија, овај тренд је стигао и на наше просторе, па су код нас под тај утицај највише потпала деца и тинејџери који се све чешће окупљају за "Ноћ вештица" и праве неку врсту журке са слаткишима, маскирани у застрашујуће костиме. - Било какво маскирање у вампире, вештице и духове асоцијација је на смрт, изазива осећај страха и нема никакву позитивну страну - каже за Телеграф психолог Љубица Богетић. Она наводи да су маскенбали сасвим у реду и да буде креативност код дјеце, али не они у којима се одевају у вештице, духове и вампире и који само могу да подстичу агресију и негативне емоције. - Исконски страх сваког човјека је страх од смрти и нарочито није добро подстицати га ко деце. На крају то и није наш празник и не знам зашто би посезали да га славимо на тај начин. Деци би требало објаснити да им изазивање страха код других не доноси никакву корист. А на страну то што се и ти који се маскирају плаше и што ће вероватно све то после сањати и имати додатне страхове - објашњава Богетић. Маске вампира, духова и вештица изазивају страх Саговорница Телеграфа истиче да би с децом требало разговарати о традиционалним вредностима и усмеравати их на тај начин. - На дан када нека наша деца славе "Ноћ вештица" је и наш празник Свети Лука. Зашто онда ми у складу с тим, рецимо, не бисмо учили нашу децу да на тај празник или неки други јесењи прави маскенбал у знак поздрава јесени, где ће симболи бити позитивни - хаљине и шешири од лишћа, могу и бундеве као симбол јесени… Не видим ништа добро за здрав развој деце у прихватању културних образаца који долазе са разних страна, а који носе негативну конотацију и подстичу страх и агресију - наглашава Богетић. Она подсећа да у нашој култури постоје неки обичаји који би за децу могли да буду позитивно подстицајни, а који такође подсећају на нешто што је мистично. - Рецимо, код нас имамо додоле које призивају кишу, па се деца облаче у бело, могу да стављају венчиће од цвећа на главу и певају додолске песме, дозивајући кишу. То је много веселије и позитивније од маскирања у костиме који су свакако асоцијација на смрт, што на све нас, а на децу посебно лоше утиче у времену када имамо пандемију у којој се о болести и смрти стално прича - објашњава саговорница Телеграфа. Она истиче да су маскенбали лепа забава за децу ако не шаљу негативне поруке и ако то они схватају као игру и уживање у слаткишима који њима значе. - Међутим, то да ставе вампирске зубе, мажу се вештачком крвљу, носе маске костурских глава никако неће добро утицати на њихову психу. Да такве ствари подстичу агресију, говоре и вести из света где се прославе овог "празника" завршавају трагичним исходима. Код нас то још није узело толико маха, али је пожељно да то освестимо и објаснимо деци импликације - истиче саговорница Телеграфа. Учите децу да славе живот, а не смрт Богетић наводи да живимо у времену и на просторима у којима се деца већ суочавају са довољно страхова, почевши од оних од болести која хара светом, па до оних егзистенцијалних, који настају док гледају уплашене родитеље да ли ће успети да "преживе месец и саставе крај с крајем". Зато је, додаје саговорница Телеграфа, потпуно непотребно потенцирати на новим страховима који изазивају нове стресове. - Не живимо ми у потпуном благостању, тако да немамо ниједан проблем, па би, је ли, сада требало да се нађе нешто што ће децу да "продрма" и да их мало уплаши, јер не знају шта је страх и шта су проблеми. Наша деца нису уљушкана и животне ситуације их не мазе превише, па да их треба нечим тако старшним "пробудити" тек да виде да живот има и други страну. Напротив, код нас обележавање оваквих празника, који долазе из цивилизација које су постављене на другим моралним принципима и вредностима, не доноси ништа добро деци - истиче Богетић. Она саветује да родитељи деци објасне негативне стране маскирања у вампире, вештице и духове, да разговарају с њима о неким лепшим маскенбалима на којима се слави живот, радује и пева, уместо ових на којима се "славе" страхови и смрт и да им помогну да схвате да све што гледају у цртаћима и на интернету није добро за њих. Богетић указује и на то да би медији према оваквим стварима требало критички да се односе, а не да их промовишу, јер на тај начин помажу подстицању агресије у друштву, а нарочито међу децом. С друге стране, има родитеља који подржавају што њихови малишани могу да искажу креативност приликом прављења костима за Ноћ вештица. Они сматрају да је за децу то занимљив вид дружења и забаве ком се из године у годину радују. |