Након краткротрајног боравка у вашингтонској болници Васељенски патријарх Г. Вартоломеј састао се  25. октобра 2021.године, са предсједником САД Џоом Бајденом у Бијелој Кући, гдје су разговарали у веома пријатној атмосфери.
Васељенски патријарх, знајући да је амерички предсједник вјерујући католик, пренио му је жеље и срдачне поздраве папе Франциска, са којим се патријарх састао недјељу дана раније. Поред тога, он је истакао значај међуврелигијског дијалога са Римокатоличком црквом и другим хришћанским деноминацијама. У свјетлу овога, он је америчком предсједнику представио иницијативу Васељенске патријаршије заједно са Римокатоличком и Англиканском црквом да се вакцине обезбиједе земљама трећег свијета које немају финансијска средства да их набаве. Према објави архиепископа америчког Елпидофора, Његова Светост је, у разговору, са господином Бајденом изнио потребу за хитним дјеловањем политичких лидера у климатској кризи, промоцијом вакцина против КОВИД-19 у земљама у развоју и о потреби поновног отварања православне богословије на турском острву Халки која је затворена од стране турске владе прије 50 година. Бијела кућа је саопштила да је током састанка патријарха и Бајдена "наглашена критична улога коју вјерске заједнице имају у суочавању са низом глобалних изазова са којима се сви суочавамо". Патријарх Вартоломеј је у Бијелој кући рекао да је изузетно задовољан својом посјетом, хвалећи Бајдена као "човјека вјере и човјека визије". 
- Не можемо дозволити да се било какви кратковиди политички планови мијешају у наше односе, који су кроз и у Христу Исусу, Господу и Спаситељу свијета - рекао је он.
Иако се очекивало да ће посјета патријарха Вартоломеја скренути пажњу на невоље мале православне хришћанске мањине у његовој домовини Турској, он је узео дипломатски тон на ранијем састанку током доручка који је организовао турски амбасадор Хасан Мурат Мерџан, наводи се у напоменама које је објавила грчка православна архиепископија Америке. Васељенски патријарх је изјавио да је његова мисија као патријарха "чисто духовна и показује како Турска може бити - не само инклузивно друштво, већ и градитељ мостова између Истока и Запада".
Он је амбасадорову добродошлицу назвао примјером међусобног "дијалога и поштовања".

​Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 25. октобра 2021. године у Патријаршији српској у Београду Његово Преосвештенство Епископа средњоевропског Коптске Православне Цркве г. Ђованија.
Преневши поздраве Његове Светости Патријарха г. Тавадроса Другог, предстојатеља Коптске Православне Цркве, гост је упознао српског Патријарха да је та Православна (дохалкидонска) Црква, коју чини око дванаест милиона коптских хришћана највећим делом насељених у Египту, основала Епархију за Средњу Европу, која обухвата широки простор од Венеције у Италији преко Аустрије, Мађарске, Чешке, Словачке и Пољске до Румуније.
Патријарх Порфирије је истакао да ће, водећи се свевременим начелима хришћанске љубави, Српска Православна Црква пружити како молитвену подршку тако и сваку другу помоћ која је потребна страдалној Коптској Цркви која вековима одолева прогонима и искушењима. Извор: сајт СПЦ

Служењем Свете Литургије отпочеле су прославе празника Светог Димитрија Солунског у Солуну у Грчкој. Након Божанствене Литургије обављен је свечани литијски опход са Иверском чудотворном иконом Св. Богородице познатом и као Панагија Портаитиса (грч. Παναγία Πορταΐτισσα) и са светим моштима Светог Димитрија. У литији су учествовали и многи православни хришћани. 
Програмом прославе предвиђено је служење празничног вечерњег и бденија уочи празника, а 26. октобра у храму „Св. Димитрија Солунског” биће одслужена свечана Света Литургија. Прослава се комбинује и са прославама поводом ослобођења Солуна (1912. године). Богослужењима ће началствовати митрополит солунски Антим. 
Пригодне свечаности  за празник Светог Димитрија биће одржане широм Грчке, пошто је светитељ веома поштован широм Грчке. Наравно, центар прославе је Солун, гдје су мошти светитеља сахрањене. Свечаности су почеле 11. октобра и трајаће до краја мјесеца – 31. октобра. 

Митрополија црногорско-приморска организоваће од 27. октобра до 1. новембра у крипти Храма Христовог васкрсења у Подгорици вечери посвећене упокојеном митрополиту Амфилохију, његовом пастирском раду и књижевном стваралаштву.
Програм ће бити организован поводом годишњице смрти митрополита Амфилохија, који је преминуо 30. октобра прошле године, уочи празника Светог Петра Цетињског.
Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Јоаникије у суботу, 30. октобра, служиће заупокојену литургију владици Амфилохију у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, а дан касније богослужиће у Цетињском манастиру.
Вечери поводом годишњице упокојења митрополита Амфилохија биће одржане у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици са почетком у 19 часова, а медијатор ће бити протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски намјесник подгоричко-колашински.
У сриједу 27. октобра, биће одржано Богословско вече, а говориће митрополит Јоаникије, Драгомир Сандо и Андреј Јефтић са Богословског факултета у Београду, Андреј Јефтић и Микоња Кнежевић са Философског факултетс у Приштини.
На филозофској вечери 28. октобра говориће Богољуб Шијаковић, свештеник Борис Брајовић и Душан Крцуновић са Филозофског факултета у Никшићу, као и Филип Ивановић са подгоричког Универзитета Доња Горица.
На књижевној вечери 29. октобра говориће епископ диселфдорски и њемачки Григорије, Мило Ломпар, Драган Лакићевић, Будимир Дубак и Милутин Мићовић. На Лучиндан, 31. октобра, биће одржана Духовна академија у организацији Богословије Светог Петра Цетињског, а бесједник ће бити предсједник Удружења књижевника Црне Горе Новица Ђурић. У понедјељак, 1. новембра, биће одржано веће о теми “Утицај Његошевог дјела на митрополита Амфилохија”, а говориће епископ пакрачки и славонски Јован, Синиша Јелушић са Универзитет Црне Горе, Будва, и Милорад Дурутовић из Друштва пријатеља Матице српске у Црној Гори. Извор: Срна

Дана, 24. октобра 2021. године, у 18. недјељу по духовима, посвећену светим оцима Седмог (7.) васељенског сабора те дану успомене св. ап. Филипа и св. Теофана Начертанаго Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански Господин Хризостом посјетио је село Бранковићи код Рогатице и у храму Сабора срба светитеља служио свету архијерејску литургију и проповиједао ријеч Божију.
Високопреосвећеном Господину Митрополиту саслуживали су: протојереј Драгиша Симић, парох чајнички, јереј Милош Јањић, проф. приправник из Фоче и ђакон  Угљеша Скоко из Чајнича. Након свете литургије одржан је помен добровољцима Првог свјетског рата, борцима Другог свјетског рата, цивилним жртама Другог свјетског рата и погинулим борима и цивилним жртама рата 1992-1995. године.
Послије трпезе љубави приготовљене за све сабране на овом литургијском сабрању Високопреосвећени је посјетио Борике како би видио изведене реконструкцијске радове у парохијском храму св. ап. Петра и Павла и друге радове изведене у току љета текуће 2021. године.
У бесједи на јеванђеоску тему ''Не бој се, од сада ћеш људе ловити'' Високопреосвећени је истакао и казао ''... Господ охрабрује светог апостола Петра, који је мало раније препознао своју слабост, грјешност и недостојност да буде близу Учитеља и молио Га да иде од њега, јер Га није достојан. Учитељ  препознаје срце и душу Петрову и каже му да се смири, да се не боји што одмах није послушао учитеља и саопштава му једну за њега нову стварност. Заправо, Господ жели да каже Петру да није сада важно ловљење риба, није важан риболов, јер Он, њихов Учитељ и Спаситељ није дошао због тога, већ је дошао да спаси сваког човјека из мора грјеховнога. Обични галилејски рибари које предводи Петар и који прате Спаситеља, слушају науку Његову, гле, постају ЛОВЦИ ЉУДИ! Ловци који ће промијенити свијет ………. Иако је Господ употребио ову сликовиту и алегоријску синтагму  ''од сада ћеш људе ловити'' Он мисли примарно на  лов спасења, лов којим ће се сви народи свијета спасти и постати заједничари у Богочовјечанству Христа Господа…''.Извор: Митрополија Дабробосанска/Љетописац РаНиКо

У 18. недјељу по Духовима кад славимо Спомен и похвалу Светим Оцима VII Васељенског Сабора, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Фотије служио је свету архијерејску Литургију у Храму светих апостола Петра и Павла у селу Градац, у парохији чађавичкој. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архијерејски намјесник бијељински, протојереј-ставрофор Љубо Богдановић, протонамјесник Зоран Михајловић, надлежни парох и ђакон Лазар Илић. 
Исказавши радост због данашње канонске посјете селу Градац Епископ Фотије је рекао да је дошао да се ''помолимо Богу за добро нашег српског православног мученичког и страдалног народа који је обремењен свим мукама и невољама, али ако будемо јединствени и заједно са својом Црквом – опстаћемо.'' Говорећи на тему данашње јеванђелске перикопе у којој Христос позива Симона Петра и друге  рибаре који су били са њим да постану Његови ученици и апостоли и 'ловци људи'. А свети апостол Павле нас у својој посланици коју смо данас читали учи да ''чинећи добро другима не мислимо да расипамо     свој иметак. Ако дамо неку помоћ сиромашнима ми не разбацујемо узалуд своја материјална добра. То су велика дела и пред Богом и пред народом и она су записана у књизи живота на небесима'', рекао је између осталог Владика Фотије у својој бесједи.  Послије заамвоне молитве Преосвећени Епископ освјештао је нови живопис храма.             
За исказан труд током досадашњег служења својој светој цркви Владика Фотије је одликовао надлежног свештеника о. Зорана Михајловића чином протојереја. Светој архијерејској  Литургији присуствовао је и градоначелник Бијељине Љубиша Петровић уз многобројни вјерни народ села Градац и парохије чађавичке. Извор: Епархија зворничко-тузланска/јереј Дражен Ракић

 Епископ бањалучки Јефрем у Драгељима код Градишке освештао је новоизграђени храм Свете Петке Параскеве који је изграђен на темељима порушене цркве током Другог свјетског рата. ​У близини Драгеља, у Кијевцима почела је и обнова средњовојековног манастира. За вјернике Драгеља и околине храм изграђен поред порушеног звоника од велике је важности. Парох рогољски и администратор драгељски Љубиша Пејанић рекао је да се први пут помиње овај храм 1903. године, да је био на употреби вјерницима све до 1943. године када је доживио страдалну судбину српског народа овога краја, када је срушен од усташке руке. Приликом рушења овог храма остао је само дио каменог звоника. Његова обнова поново је кренула 2013. године и након година рада и залагања вјерног народа успјели су завршити. Владика Јефрем захвалио је људима који су подржали идеју о обнови ове светиње и подсјетио да је на Козари и у Поткозарју најтеже страдао српски народ и његове светиње у вријеме другог свјетског рата, народ се полако обнављао али нажалост до данас овај крај није достигао онај број становника од прије Другог свјетског рата. За вјернике Драгеља и околине храм изграђен поред порушеног звоника од велике је важности. Овај храм окупља мјештане шест села Драгеља, Цимирота, Церовљана, Лужана, Кијеваца и Јазовца.​
Извор:Градишка.цом и РТРС
​Опширније у видео прилогу:

Нови вјероучитељи и материјали на нашем сајту у октобру мјесецу:
-о. Павле Божовић (9 ппт презентација);
-вјероучитељ  Недељко Томић (писана припрема за час);
-вјероучитељ о.Борислав Стојић (1 асоцијација у ворду);
-вероучитељица Станислава Темеринац (1 ппт презентација);
-Јелена Ћеранић, вероучитељица послала нам је оригиналан наставни лист за час веронауке;
-вјероучитељ Дарко Бубњевић послао нам је стручни рад и мјесечне планове за све разреде;
-вјероучитељ Љубиша Јекић послао нам је двије писане припреме;
-вероучитељ Божидар Павловић (3 припреме);
-ђакон Горан Вучковић (ппт презентација "О календару");
-вероучитељ Немања Јанковић (Иницијални тестови за други, трећи, четврти разред, према наставном плану и програму за Србију​);
​-вјероучитељ Милош Вељанчић (2 припреме за час);
​-вероучитељ Никола Радослављевић (припрема у комбинованом одјељењу);
​вјероучитељ Владимир Лончар (припрема за 7.разред "Соломон, најмудрији цар Израиља​")...

Васељенски патријарх Вартоломеј примљен је у Универзитетску болницу "Џорџ Вашингтон" у САД,  јер се није осјећао добро због умора након дугог путовања и напорног распореда активности по доласку. Патријарх Вартоломеј стигао у је у суботу у Сједињене Државе у службену посјету која ће  трајати од  23. октобра 2021. године до 3. новембра 2021. године. ​Ова посјета, планирана за мај 2020. године одгођена је због глобалне пандемије. Ово је прва посјета Његове Светости Сједињеним Државама од 2009. године. Васељенски патријарх Вартоломеј требао је да јутрос началствује Литургијом у Саборном храму Свете Софије, али му није било добро. Љекар му је савјетовао да се одмори и из предострожности је пребачен у болницу на преглед.

Градоначелник Бањалуке присуствовао је недјељној литургији у бањалучком насељу Паприковац и том приликом разговарао са грађанима.

“Када подижемо и помажемо светиње, ми не улажемо у Цркву, него у саме себе. Вођени том мишљу и ми који водимо Град, желимо дати свој допринос у обнови наших манастира и храмова на подручју Епархије бањалучке, а тај допринос ће бити видљив и на Храму на Паприковцу. Оно чему се наши малишани који овдје живе највише веселе јесте ново дјечије игралиште које овдје градимо и за које смо планирали средства у буџету, а у току је и измјена регулационог плана како би ово насеље добило и своју основну школу”, навео је Станивуковић на свом фејсбук профилу.

Зашто су у упоришту хришћанског свијета, у православној Византији, у 8. - раном 9. вијеку, неки хришћани подигли оружје против других? Шта је изазвало најжешћи грађански рат између иконобораца и иконопоклоника? Они су се међусобно борили са таквом жестином да је морао да буде сазван Васељенски сабор да би се зауставило братоубиство. Страдала је и цијела црквена јерархија - страдала су чак два патријарха. А средином VIII вијека монаштво је готово потпуно забрањено као „жариште мрачњаштва“.
Иконоборство, против којег је 787. године сазван VII Васељенски сабор у граду Никеји, настало је 60 година раније за вријеме византијског цаам Лава Исавријријанца, који је забранио поштовање икона, а врхунац је достигло за вријеме владавине Константина V. Уништене су на хиљаде икона, мозаика, фресака... Иконопоклоници су били репресирани, без обзира на њихов статус – страдали су патријарси Герман I и Никифор, анатемисан је теолог Јован Дамаскин, неко бичеван и прогнан, неко погубљен.
​
Иконокласти су сматрали свете слике идолима, а култ поштовања икона идолопоклонством, позивајући се на старозавјетне заповијести („Не прави себи идола и нити каквог лика. Немој им се кљањати нити им служити “(Изл 20, 4-5).

Историјска ситуација
Иконоборство се историјски развијало у позадини грандиозне инвазије муслимана. Арапи су заузели већи дио Мале Азије. Картагинска црква, која није могла да пиздржи сукоб са исламом, нестала је. Иста пријетња надвила се над читавом Црквом. Владари Византије почели су да траже заједничку основу на којој ће се договорити са исламом, како би Ислам дозволио проповиједање Христа. Желећи да мухамеданце преобрати у хришћанство, цар Лав је сматрао да је потребно уништити поштовање икона, као једну од препрека јер Ислам не признаје иконопис. Противници Лава III замјерали су му превелико одушевљење арапском културом и пажњом на аргументе муслимана и Јевреја против „идола“.Цар је започео прогон икона 726. године издавањем указа против иконопоштовања. Наредио је да се све иконе у црквама подигну на толику висину да их народ не може додирнути. Царској власти и иконоборачким епископима супротставио се цариградски патријарх Свети Герман (715-730). Патријарха је подржао и папа Гргур који је  одржао два сабора у Риму, који су осудили поступке цара.
Крајем 726. године отпочела је иконоборачка криза и цар је наредио једном свом официру да скине Христову икону изнад бронзане капије царске палате. У том тренутку је дошло до спонтане реакције житеља Цариграда којима су повређена верска осећања, народ је дотрчао и када се Јулијан попео да скине икону и када је секиром ударио, житељи су га оборили и убили. Лав III је све кривце за злочин (махом жене) казнио смртном казном. 
Цар Лав III Исавријанац је 730. године издао је едикт којим је забранио поштовање икона, прогласивши то злочином. Овај едикт је довео до раскида са Римом и папом Григоријем III који је био против иконоборачког покрета.  Цариградски патријарх је приморан на абдикацију, јер је одбио да потпише едикт па је умјесто њега постављен Анастасије (730 – 753). Хришћани су се подијелили на два табора – иконопоклонике и иконоборце.​Најзначајнији бранитељ култа икона у првој фази иконоборачког покрета био је Јован Дамаскин (645 – 753). 

Константин V Копроним (741—775)
Послијe смрти цара Лава III, његов син Константин V Копроним наставио је са још већом упорношћу и суровошћу да прогони поштовање икона. Хтио је да осуди и уништи поштовање икона као јерес.Он је написао тринаест теолошких трактата од којих су сачувана само два и у њима је излагао своје иконоборачке ставове. Он је 754. године сазвао први Иконокластички (иконоборачки) сабор (тзв. „Безглави сабор“) на којем је потписима 330 епископа донесена одлука о забрани култа икона на најопштијем нивоу, тј. иконофили су проглашени за јеретике, а иконоборство проглашено званичним црквеним учењем у Византијском царству. Одлуке лажног сабора спроведене су изузетно ригидно. ​Не задржавајући се на поштовању икона, Константин V Копроним отишао је даље. Хтио је да уништи поштовање светих и њихових моштију, монашки живот, сматрајући све то сујевјерјем. По његовом наређењу, мошти светих су или спаљене или бачене у море. Манастири су претварани у бараке или штале. Монаси су протјерани, а они који су отворено осуђивали поступке цара и бранили поштовање икона, погубљени су на мученичком смрћу.

Лав IV Хазар  (775-780. године)
Након Константинове смрти, његов син Лав Хазар (његова мајка је била кћерка хазарског кагана). Био је посљедњи иконоборачки цар из Исавријанске породице. Али Лав се показао као човјек слабог карактера. Велики утицај на њега имала је његова жена Ирина, Атињанка, која је потајно подржавала поштовање икона. Дошавши се на престо, цар Лав  Хазар под утицајем своје жене, престао је да прогони монахе, али није желио да отворено раскине са иконоборачким вјеровањима свог оца и дједљ. У прољеће 780. године, утицајем царице Ирине, на цариградски престо је изабран тајни иконопоклоник, патријарх Павле IV. Убрзо је цар обавјјештен о дворској завери. Откривши иконе у одајама царице Ирине, Лав је обновио прогон иконопоклоника, оптужујући их да су злоупотребили његов добар став. Неколико високих дворјана и достојанственика је строго кажњено и затворено због скривања икона. Царица је пала у немилост.

Царица Ирина
Крајем 780. године изненада је умро цар Лав IV Хазар. Након смрти мужа, Ирина је проглашена за регента свога 9-годишњег сина, цара Константина VI. Успјела је да спријечи заверу и концентрисала је сву власт у својим рукама. Ирина је постала прва (али не и посљедња) жена која је директно владала у Византијском царству. Чврсто се изјаснила заштитницом икона. Почело је оживљавање манастира. Положаји иконобораца, који су остали без подршке царске власти, нагло су ослабили. У друштву се почело расправљати о потреби обнављања поштовања икона.

VII Васељенски Сабор у Никеји
Овај Сабор одржат је 787. год. у Никеји за вријеме царовања благочестиве Ирине и сина јој Константина, и за вријеме патријарха Тарасија.  Сабор се састао у Цариграду у цркви Свете Софије. На Сабору је учествовала 367 светих отаца. Овај Сабор утврдио је коначно иконопоштовање образложивши то Светим Писмом, свједочанством Светих Отаца и достовјерним примјерима чудеса, пројављених од светих икона. VII Васељенски Седми васељенски сабор (787) у Никеји дефинисао је прецизно поштовање икона (προσκύνησις) које није обожавање (λατρεία - латрија) које припада само Богу. "Част која се указује лику преноси се на Прволик и онај ко се клања икони клања се ипостаси на њој насликаној", каже се између осталог у саборској одлуци. Сабор у Никеји осудио је све одлуке "Безглавог сабора" из 754. године а иконоборство је проглашено за јерес и успостављен је култ икона. Наређено је да се униште сви иконоборачки списи и бачена је анатема на иконоборачке вође. Овај Сабор ријешио је још, да се у антиминс непремено стављају свете мошти мученика

Да ли је икона Богородице утешитељке са Христом из Цркве Светог Јована у Бенковцу, коју су Срби у ратном вихору деведесетих спасли и пренели у Београд, заиста рано дело чувеног сликара Ел Грека?
Дилему која већ три деценије збуњује наше најугледније познаваоце ренесансног сликарства, ових дана у Галерији Матице српске у Новом Саду покушавају да одгонетну грчки експерти Уметничког дијагностичког центра "Ормилија" из Грчке.
Помоћу најсавременијих технологија какве, засада не постоје у нашој земљи, људи из грчког центра у сарадњи са конзерваторима и рестаураторима Матичине Галерије, специјалним инфрацрвеним зрацима анализирају милиметар по милиметар тајанствене иконе на дрвету која је у прошлости претрпела многа оштећења.
- Рано је за коначну оцену. Много је питања, а, засада, мало одговора - каже Георгиос Каријагианис, директор "Ормилије" чији експерти су претходних година радили експертизу неколико Ел Грекових дела које је потом комплетан уметнички свет прихватио као неспорне оригинале.
Поузданија оцена моћи ће се саопштити јавности за неколико месеци колико ће стручњаци "Ормилије" по повратку у Грчку анализирати узорке и снимке иконе. Разлога за опрез је неколико - на икони нема потписа аутора, а такође не постоји документација која би расветлила где је дело настало и како је доспело у Српску православну цркву.
- Тако важни подаци, нажалост, у потпуном су мраку и неизвесно је да ли ће се некада у будућности наћи. Зато помоћу најновијих техничких метода покушавамо другим методама да дођемо до података који би могли да се упореде са иначе малобројним Ел Грековим раним делима из периода његовог боравка у Венецији, а пре његовог шпанског периода по којем је славан у свету - каже помоћник управника ГМС др Даниела Королија Црквењаков, искусни конзерватор - рестауратор.

Охрабрујуће је да је прва анализа показала да аутор иконе из Бенковца, ко год да је то био, није урезивао слику у дрво попут већине уметника из 16. века, већ је цртао слободном руком како је то чинио и Ел Греко. Такође, истраживаче је збунио потпуни недостатак, на први поглед, плаве, омиљене Ел Грекове боје, али се захваљујући модерној технологији испоставило да је она на икони постојала, али је, временом потамнела и попримила другачије валере. У ишчекивању коначних закључака експертских анализа из Грчке, икона Богородице са Христом из бенковачке Цркве Светог Јована биће део поставке "Миграције у уметности.
Уметност миграција" која ће у оквиру прославе титуле Новог Сада као европске престонице културе, бити отворена од 18. фебруара до 30. априла идуће године. Биће то прилика да се кроз уметност сагледа миграција која је увек постојала, а нама данас узгледа као нов феномен.
Не зна се колико дуго је икона Богородице са Христом била у олтару цркве СПЦ у Бенковцу. После преноса у Београд, са још 118 икона изложена је први пут 1992. године у Народном музеју. Конзерватор Радован Пиљак недуго затим ово дело је рестаурирао. Године 1997. наша историчарка уметности Аника Сковран, објавила је у Зборнику Народног музеја текст у којем је прва, и засада једина, довела у везу ову икону и славног сликара, вајара и архитекте шпанске ренесансе Доменикоса Теотокопулоса Ел Грека (1541-1614). Изв​ор: Вечерње новости

Другог дана званичне посjете Епархији бањалучкој, данас 23. октобра 2021.године, у манастиру Милошевац код Приједора,  служена је света Литургија којом је  началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење Преосвећене господе Епископа бањалучког г. Јефрема и марчанског Саве и више свештеномонаха, свештеника и ђакона Српске православне цркве.
На почетку свете литургије прочитано је писмо добродошлице патријарху у којем се наводи да је посебан благослов да српски патријарх у манастиру Милошевац служи прву Свету архијерејску лигургију, уз жељу да се што прије овдје прислужи кандило монашко молитвеног живота.
 - Нека данашња прва молитва у храму буде благословени увод у нови почетак давно започете духовне мисије ове светиње - наводи се у писму добродошлице.
На крају Свете Литургије најпре се поздравним словом обратио Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем и истакао да је данас први пут након неколико година у обновљеном храму служена прва Архијерејска Литургија и да је то велика радост и част . То, истакао је Епископ Јефрем, даје велику снагу да се овај започети манастир са благословом заврши.
Потом се Патријарх Порфирије архипастирском беседом обратио присутнима у којој је говорио колики је значај служити у светим храмовима, да не постоји то што нас може спречити да служимо Богу и колико год је дивно служити у завршеним храмовима, велика је радост служити и у недовршеном храму.
Патријарх је, између осталог, рекао да сваки пут осети благодат кад дође у Републику Српску, јер се сусретне са живом и чистом апостолском вером. „Ваша вера је таква да све нас чини да се осећамо да можемо све урадити, не својим моћима, него чистом вером и љубављу вашом. Можемо урадити много више него што бисмо могли као обични људи, па чак и онда да употребимо све силе света. Да је то тачно, говори ова светиња која се диже, а порушена је пре више од 300 година", каже Патријарх српски и додаје:
„Онај ко зида светиње тај не може другоме да мисли зло, тај не може смишљати другоме зло. Онај ко зида светиње, био тога свестан или не, он даје простора благодати Божијој која увек спаја, а никад не раздваја, која спаја мостове, а никад их не разваја. Градећи светиње заједно показујемо шта је наша амбиција и шта је наш циљ.“
Манастир у Чиркин Пољу код Приједора посвећен је Покрову Пресвете Богородице и његова обнова почела је 2018. године, а епископ бањалучки Јефрем је новембра исте године освештао темеље храма.
Овај манастир се први пут у литератури помиње у шематизму православне Митрополије и архидијацезе Митрополије дабробосанске 1884/85/86. годину у којем се наводи да је код Приједора био православни манастир, гдје је сада равница обрасла шумом која се назива Калуђерско поље. Милошевац је страдао, као и остали манастири на овом подручју, током Аустријско-турског рата од 1683. до 1699. године. Извор: РТРС/СРНА/Тв Храм/вјеронаука.нет

На свим станицама и линијама московског метроа, од 15. октобра 2021. године, покренут је систем плаћања Face Pay за бесконтактно плаћање карте. Ово је изјавио замјеник градоначелника града за питања саобраћаја Максим Ликсутов. „Москва је први град на свијету у којем је систем профункционисао у таквим размјерама. Постоји више од 240 метро станица. Нигдје у свијету нема аналога Face Pay-у по квалитету и једноставности коришћења за путнике“, рекао је он и истакао да је повезивање на услугу добровољно. Алгоритам је врло једноставан. Све што вам је потребно је банковна картица и мобилни телефон са инсталираном апликацијом "Московски метро" на коју се ​​постави фотографија лица и повеже банковна картица. Све информације ће бити безбедно шифроване. Током пролаза, потребно је погледати у камеру и цијена ће се аутоматски наплатити. Од покретања Face Pay -а, око 20 хиљада путника повезало се са системом на свим станицама московског метроа, а према прогнозама у наредне 2-3 године систем ће редовно користити 10-15% путника. Тестирање система „Плаћање лицем“ међу путницима почело је крајем јула на линији метроа Филевскаја, а први који су га тестирали били су запослени у метроу. До краја августа, број учесника теста повећан је на 7000 људи. Извор: вјеронаука.нет 

Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије стигао је у петак, 22. октобра 2021. у званичну посету Епархији бањалучкој.
Дочек Патријарха српског уприличен је испред Храма Свете Тројице у Бањалуци. Патријарха Порфирија, у чијој пратњи је био Његово Преосвештенство Епископ марчански Г. Сава, викар Патријарха српског, дочекао је Његово преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем, са свештенством, монаштвом и верним народом богомспасаване Епархије бањалучке.

Након тога, у Храму Свете Тројице служена је доксологија у част доласка патријарха. Након доксологије, речима добродошлице најпре се обратио Епископ Јефрем између осталог рекавши: ,,Ваша Светости, хвала Вам што сте по примјеру Ваших великих претходника блаженопочивших Патријарахâ Павла, Иринеја, предузели апостолска мисионарска путовања свуда тамо гдје живи православни српски народ. Свуда, а нарочито на овим просторима сте жељно чекани и добродошли. Потребна нам је Ваша помоћ и молитвена подршка, благослов Божији са којим почињемо свако добро и успјешно дјело у животу како сваког појединца, тако породице, Цркве и народа. Ваша Светости, ми православни вјерујући Срби на овим просторима непогрешиво осјећамо да је наша снага у чврстој духовној вези са духовним и националним бићем нашег народа и наше Цркве у нашој матици.“

Обраћајући се присутнима Патријарх Порфирије је у својој беседи истакао:  
,,У овај град и у ову благословену земљу, међу своју браћу, увек сам долазио и долазим, овог пута сам дошао пре свега да се у љубави сусретнем са вама, али онда да се утешим вером вашом, јер ако је овде ишта живо, ако овде ишта буја и расте и даје истинске и праве плодове, то јесте Црква Христова. Не треба много памети и не треба много способности за запажање да бисмо уочили шта се све за само неколико деценија десило на овим просторима. Онда када је изгледало да је Црква Христова не само скрајнута из живота људи који живе на овим просторима, него да заправо јесте потпуно укинута и да нема шансе и могућности да се икада појави на сцени, онда када је то тако изгледало, одједанпут сила и љубав Божија се пројавила, Ваше Преосвештенство на овим просторима. Зато, браћо и сестре, на вама, вашим животима, вашом вером Господ је показао да је Он Бог љубави и да је Он Бог који чини чуда.“

Патријарх Порфирије сутра ће, заједно са епископом бањалучким Јефремом, служити Свету архијерејску литургију у манастиру Милошевац у близини Приједора.
- Овај дан је благослов за све вјернике, свештенство и монаштво Епархије бањалучке - поручили су из Епархије бањалучке, те апеловали на вјернике да поштују све епидемиолошке мјера.
У позиву вјерницима који је упутио манастир Милошевац наводи се да ће Свету архијерејску литургија од 9.00 часова служити патријарх Порфирије са два епископа, више свештеномонаха, свештеника и ђакона.
- Свечаност је уприличена поводом завршетка грађевинских радова на манастиру, као и покривања манастирског конака - наведено је у позиву.
Манастир у Чиркин Пољу код Приједора посвећен је Покрову Пресвете Богородице и његова обнова почела је 2018. године, а епископ бањалучки Јефрем је новембра исте године освештао темеље храма.
Овај манастир се први пут у литератури помиње у шематизму православне Митрополије и архидијацезе Митрополије дабробосанске 1884/85/86. годину у којем се наводи да је код Приједора био православни манастир, гдје је сада равница обрасла шумом која се назива Калуђерско поље. Милошевац је страдао, као и остали манастири на овом подручју, током Аустријско-турског рата од 1683. до 1699. године. Године 2019. манастир је посјетио и блаженопочивши патријарх Иринеј. | Аутори: ТВ ХРАМ, РТРС

​Милица Вуксановић у цркви Свете Тројице у насељу Зеленика у Херцег Новом фрескописала је литије за одбрану светиња у Црној Гори. Милица је на фресци осликала блаженопочивше Митрополита Амфилохија, владику Атанасија и оца Мома Кривокапића који у руци носи Његошеву капелу, чију је прву реплику, након рушења цркве на Ловћену, управо он градио од 1972. године у насељу Прчањ у Боки. На фресци је представљен и Митрополит Јоаникије, владике Кирило и Методије, дјеца учесници литија, а међу њима и мала Уна, кума Митрополита Амфилохија.
На бочном зиду исте цркве Милица је представила литију у Никшићу у којој су ношене мошти Светог Василија Острошког.
Фрескописац Милица Вуксановић је завршила Академију Српске православне цркве за умјетност и консервацију у Београду са благословом блаженопочившег Митрополита Амфилохија. С обзиром да је увијек привлачило сликање Милица је, као ученица другог разреда средње школе, дошла у манастир Прекобрђе да би се упознала и са фрескописом. Ту је срела Митрополита Амфилохија који је благословио да своје школовање, након завршене средње школе, настави на поменутој академији. Своје прве радове након завршене академије ова млада даровита умјетница имала је управо у манастиру Прекобрђе. Извор: Радио Светигора

У јутарњим часовима преминуо је монах Серафим (Биро), сабрат манастира Ђурђеви Ступови, саопштила је Епархија будимљанско-никшићка.

​Отац Серафим је свој монашки живот отпочео као послушник у манастиру Подмаине, а наставио у манастиру Ђурђеви Ступови, где је, на Васкршњем бдењу, поводом Недеље Светих Отаца Христових по телу, 2. јануара 2021. године, примио монашки постриг и добио име Јосиф.

Света литургија биће служена у манастиру Ђурђеви Ступови, у петак 22. октобра, са почетком у девет часова, после које ће бити служено монашко опело и обављена сахрана.

„Нека Господ упокоји душу новопрестављеног слуге свога монаха Серафима„, истакли су из Епархије. Извор: ИН4С

Долазак патријарха Порфирија у Бањалуку је велика радост за све нас, изјавио је свештеник Епархије бањалучке Зоран Пајкановић, гостујући у Јутарњем програму наше телевизије.
​
Отац Зоран Пајкановић је нагласио да је патријархова посјета веома значајна.
- Сматрамо да патријарх Порфирије није случајно патријарх. Све што се у цркви чини вјерујемо да се чини благодаћу Духа Светога. Морамо да примјетимо да је његово досадашње пастирствовање врло упечатљиво - нагласио је отац Зоран Пајкановић.
Дочек патријарха Порфирија је у 16.30 часова у Храму Свете тројице у Бањалуци. Молитвени чин ће почети у 17.00 часова.
Отац Зоран Пајкановић је поручио да би вјерници требало да дођу 20-ак минута прије молитве.
Патријарх Порфирије ће сутра служити свету архијерејску литургију у манастиру Милошевац код Пиједора.
Дочек патријарха Порфирија пратите на РТРС, нашем порталу и Јутјуб каналу. Аутор: РТРС

Припадници Полицијске станице Србац данас су помогли монасима манастира Осовица да се припреме за зиму. Припадници полиције заједнички су подијелили 50 и наслагали 25 метара грејног дрвета на којем ће се манастир гријати у предстојећим хладним данима. Извор: фејсбук страница Министарства унутрашњих послова Републике Српске

Манастир Осовица налази се у подножју планине Мотајице, на граници села Горња Лепеница и Сеферовци. Овај храм се први пут помиње 1330. године и активан је до краја 17. вијека. Тада су га Турци запалили, да би у овом вијеку био обновљен. Комплекс манастира Осовица састоји се од Саборног храма Пресвете Богородице, зимске цркве посвећене Светом великомученику Прокопију, капеле Васкрсења Господњег, као и Капеле Светог Николаја Мирликијског у звонику. У саборној цркви се налази икона Пресвете Богородице Тројеручице, дар манастира Хиландар.
​
У недјељу, На Лучиндан, 31.октобра 2021.године биће обиљежена петогодишњица доласка чудотворне иконе Пресвете Богородице у манастир Осовица.

Васељенски Патријарх г. Вартоломеј је служио у петак, 22. октобра 2021. године, Божанствену Литургију поводом 30 година од избора на апостолски и патријаршијски васељенски престо. Наиме, дотадашњи халкидонски митрополит Вартоломеј, 22. октобра 1991.године изабран за 270. архиепископа цариградског, новоримског и васељенског патријарха, а 2. новембра 1991.године  устоличен је у Патријаршијском храму у Фанару. „Током ових тридесет година наше скромне Патријаршије“, рекао је Његова Светост у свом говору, послије Свете Литургије: "трудио сам се усрдно и свим срцем својим, као слуга Христов и управитељ тајни Божијих (упореди 1 Кор 4, 1), да учиним све што је могуће за стабилност и повјерење Цркве". Вартоломеј I  рођен је у селу Агиос Теодорос на острву Имброс као син Христоса и Меропе Архонтонис. Његово световно име је Димитриос Архонтонис. Турски је држављанин, али етнички припада малобројној грчкој заједници у Турској. 

С благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског Г. Г. Хризостома, а у издању Катихетског одбора Српске православне Цркве у Републици Српској и Федерацији БиХ, изашао је из штампе уџбеник Православне вјеронауке за 4. разред гимназије и средњих стручних техничких школа и 3. разред средњих стручних школа у трогодишњем трајању. Уџбеник је урађен у складу са Наставним планом и програмом Православне вјеронауке, који је одобрио Министар просвјете и културе Републике Српске. Његов аутор је Срђан Новаковић из Фоче, а рецензенти су протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић и протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого.
На 97 страна, технички и визуелно складно дизајнираног уџбеника формата Б5, представљене су четири наставне теме:
• Црква кроз вијекове, 
• Српска православна Црква (једна од помјесних Православних Цркава),
• Православна Црква у додиру са других хришћанским црквама и религијама и
• Православље и савремени човјек.
Кроз наведене наставне теме ученици ће изучавати наставне садржаје из историје Хришћанске Цркве од Њеног оснивања до Великог црквеног раскола; из историје Српске православне Цркве, од Светог Саве до данашњег уређења СПЦ; о другим хришћанским црквама и религијама, као и о животним проблемима савременог човјека и циљу хришћанског живота.

​Овај уџбеник не пружа само историјске податке и чињенице већ ученицима доказује континуитет црквеног живота кроз два миленијума постојања Хришћанске Цркве, али и пружа прилику да се ученици упознају са развојем црквеног и вјерског живота код Православних Срба. Историјски догађаји се приказују кроз ширу слику са јасном поруком и поуком која је актуелна и доведена у везу са савременим збивањима и животом. Такође, а што је посебно важно, црквена прошлост се описује на недвосмислен начин, дакле, објективно и нетенденциозно.
Осим тога предмет изучавања су и друге цркве и религије што пружа ширу слику религиозног образовања и бољег разумијевања „другог и другачијег“, али и упознавања и са православним односом према Божјој творевини и са ставом Православне Цркве према актуелним животним проблемима и изазовима.
На посебан начин су ученицима представљени проблеми и искушења савременог човјека, али и њихова превазилажења у контексту хришћанског предања и традиције, како би млади човјек слободно, али одговорно, ушао у зрело животно доба. Уопштено, кроз овај уџбеник представљено је широко хришћанско православно насљеђе кроз предање, традицију, историју, теологију, али и живу вјеру.  Дипломирани теолог, Радан Мимић

У размаку од недељу дана гледао сам филм "Тома" о животу чувеног певача и филм "Божији човек" о животу чувеног светитеља Нектарија Егинског. Кроз сагледавање реакција које су изазвали код публике и порука које носе, можемо сазнати доста тога о свом колективном душевном стању. 
Ја морам да пијем да ублажим бол, о, како је тужан овај живот мој! О, како су ноћи дуге, Данка, ја испијам чаше без престанка и шапућем Данка, Данка, волим те... (Тома Здравковић, "Данка")
​Наиме, филм о Томи је, како недељама слушамо, "расплакао Србију", и даље пуни биоскопске сале, има непрекидну медијску покривеност, већ више од месец дана је непрестано вест и "новост"... Па опет поруке које носи и реакције које изазива јесте та да публика плаче над тужном судбином главног лика и споредних актера, пошто се у њима и њиховим патњама и невољама и сами проналазе на одређени начин. Јасно виде да Тома упркос томе што је имао све (новац, моћ, славу, признања, утицај) суштински није имао ништа или му то макар ништа није вредело јер никада није могао утолити ту црну рупу у својој души, тај зјапећи амбис провалије и бесмисла који га је морио и гонио читавог живота. А значај душе је знао, упркос томе што није био религиозан, већ тужан човек, како се у самом филму наводи. А када се филм заврши остаје осећај горчине јер нема одговора на сва питања и све патње, муке и невоље које се вуку кроз цео филм и као да је цео живот на неки начин узалудан кад ни "велики и славни" људи нису успели да "пронађу срећу" и избегну патњу, те пронађу мир и спокојство упркос новцу, слави... (Јовић о филму "Тома")
***
Са друге стране, филм о Нектарију Егинском је без икакве помпе, са слабом, готово никаквом медијском покривеношћу, тихо и скоро неприметно ушао у биоскопе, где га за разлику од Томе очекују полупразне сале на пројекцијама. Али овај филм празне сале надомешћује тако што пуни срца гледалаца храброшћу, смислом и вољом за живот и за борбу непрестану, јер видимо да је чак и неко ко је постао по окончању овоземаљског живота светитељ пролазио веома тежак и мучан животни пут, као и ми сами, али је, за разлику од Томе и осталих "селебритија" успео да нађе одговоре на највеће животне проблеме, невоље и патње и за разлику од филма о Томи овај филм нам заправо даје одговоре, смернице и упутства за опхођење у нашој тмурној свакодневици.

• Срећа се налази у нама самима... Срећа је – чисто срце, јер такво срце постаје престо Божији. Шта човеку још може недостајати?
  Ништа, заиста ништа! Јер у свом срцу има највеће благо – Самог Бога!“ (Свети Нектарије Егински)

Видимо да неко ко није имао готово ништа (материјално) у животу, неко ко је читав живот бежао и склањао се од моћи, новца, утицаја, славе и помпе, не желећи никада да постане један од "великих и славних" (а имао је прилику за тако нешто), на крају је ипак завршио већи и славнији од свих оних који су се у животу грабили и "лактали" да постану то чиме су били опчињени само да би схватили да је то само обмана, илузија и фантазмагорија.
Сматрам стога да је потребно погледати оба филма, прво "Тому" па онда "Божијег човека", како бисмо након гледања првог били "уплакани" и са правом забринути и упитани над сопственом судбином у овом свету, а да бисмо након гледања другог увидели да живот итекако има смисла и да ништа није узалудно за онога ко се држи Бога.
Да бисмо прво видели како пролазе они "селебритији" којима често завидимо и чије животе желимо да проживимо а да бисмо потом видели како пролазе они на које често заборављамо и које често занемарујемо а којих се сетимо нажалост тек кад нас притисне каква велика невоља и мука. Они који се склањају од свега пролазног и овоземаљског а држе се Бога и његовог пута. Јер ко се узда у људе и у земљу зида на песку, ко се држи Бога уграђује себе у небеса и у вечност.
Никола Јовић /Извор: etos.press

Архиепископ атински и цијеле Грчке, господин Јероним, имао је јутрос састанак са предсједником Народне скупштине Србије господином Ивицом Дачићем. Архиепископ је пожелио добродошлицу предсједнику Скупштине и његовој пратњи и осврнуо се на заједничке елементе двије земље, истакавши да нас уједињује православна вјера. Он је говорио о доброј сарадњи која постоји на свим нивоима са обје стране и пожелио предсједнику Скупштине добру снагу у раду.Господин Дачић је захвалио архиепископу на пријему и говорио о чврстим односима два народа. „Осјећамо се као код куће, јер Грке сматрамо својом браћом“, истакао је Дачић, осврћући се на посјету Грчкој поводом конференције која је одржана овдје. Он је подвукао да постоје два света споменика за Србе на грчкој територији, један је манастир Хиландар на Светој Гори, а други Крф, гдје се налазе Плава гробница (назив који се користи за море наспрам југоисточне обале острва Крфа у које су током Првог свјетског рата сахрањивани преминули српски војници када на острву Виду више није било мјеста).
​- У отвореном разговору архиепископ Јероним ми је рекао да он сматра да је Косово поље, како у Грчкој зову КиМ, важно за Србе као што је за Грке Акропољ - казао је Дачић.

​Предсједник Србије Александар Вучић изјавио је током сусрета са архиепископом атинским и све Грчке Јеронимом II да ће се кући вратити са више оптимизма у јединство православног свијета.
​- Увјерен сам да све разлике можемо да превазиђемо разговорима, а јединствен православни свијет биће много тврђи орах за све оне који би да га сломе и сруше, него када нисмо сложни - рекао је Вучић.
Он је истакао значај Грчке православне цркве и Српске православне цркве за два народа.
- Иако су у нашој земљи духовна и свjетовна власт раздвојене, морам да признам да тамо гдjе је Србима најтеже, они опстају само захваљујући српској цркви - рекао је Вучић. Предсједник Србије борави у Атини на позив предсједника Грчке Прокописа Павлопулоса са којим је имао билатералне разговоре.У делегацији Србије су и министар спољних послова Ивица Дачић, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, министар енергетике Александар Антић, министар одбране Александар Вулин, министар просвјете Младен Шарчевић и државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић.

​Међународни хорски фестивал “Бањалучки хорски сусрети”, 18. по реду, у организацији Српског пјевачког друштва “Јединство” из Бањалуке, почеће данас у 20 часова концертом духовне православне музике у Храму Христа Спаситеља.
Ова традиционална манифестација ће трајати до суботе, а одржаваће се и у концертној дворани Банског двора, а улаз за публику је слободан. У оквиру фестивала наступиће 13 хорова и ансамбала и то Дјечији хор СПД “Јединство” Бањалука, Женски хор “Царица Јелена”, Мушки хор “Константин”, Женски ансамбл “Дар”, Мјешовити хор СПД “Јединство”, сви из Бањалука. Ту су и Дјечији црквени хор “Јавор” из Добоја, Мјешовити хор СЦПД “Свети Георгије” из Прњавора, Мјешовити хор “Уна” из Новог Града, Мјешовити градски хор “Лира” из Градишке, Мјешовити хор СЦПД “Богољубље” из Добоја те Женски камерни хор “Одјек” из Пожаревца. Током ове манифестације наступиће и Дјевојачки ансамбл СПД “Јединство”, Српски хор “Св. Серафим Саровски” из Зрењанина те Мјешовити хор Академије умјетности Бањалука. Из Српског пјевачког друштва “Јединство” истакли су да “Бањалучки хорски сусрети” трају три дана, са три цјеловечерња концерта и више променадних и других наступа хорова.- Циљ ове манифестације је вишеструк, а прије свега то је популаризација и унапређење хорског пјевања у нашој средини, остварење сарадње и повезивање са градовима и земљама из којих долазе хорови те упознавање различитих музичких и културних атрибута земаља и ансамбала учесника - саопштили су из СПД “Јединство”. Додали су да су циљеви и обогаћење музичког живота и концертне активности у Бањалуци и Републици Српској, упознавање страних хорова са дјелима домаћих аутора, као и промоција и популаризација дјела савремених домаћих аутора. Ово је традиционална међународна музичка манифестација на којој је до сада наступило више од 150 хорова из РС, БиХ, Србије, Словеније, Грчке, Бугарске, Румуније, Аустрије, Македоније, Словачке, Кипра и Русије са више од 5000 активних учесника. Покровитељи су град Бањалука, Министарство просвјете и културе РС и Српска православна црквена општина Бањалука.
“Бањалучки хорски сусрети” у култури града имају значајно мјесто, јер на високом умјетничком нивоу представљају музичка достигнућа хорова из иностранства, подстичу, популаришу и унапређују хорско стваралаштво у нашој средини. Значај ове манифестације се огледа и у томе што често наступају и хорови из градова са којима Бањалука има успостављену културну и другу сарадњу. Извор: Глас Српске

Све је било спремно за крштење малог Антонија на Сицилији прошлог викенда: ручно израђено сатенско одијело и златни крст за бебу, фотографи, импресиван породични ручак и присуство пароха у Катанији. Али, нешто веома важно је недостајало, а то је: кум. "То није у реду", рекла је за Њу Јорк Тајмс 68-годишња прабака бебе, Агата Пери. „Ја сигурно нисам донијела ту одлуку. У ствари, одлуку је донијела  сама Црква. Жалосна је вијест да је неколико бискупија на Сицилији прогласило мораторијум на родитеље, који бирају кумове за своју новорођенчад, јер црквени званичници сматрају да одабранима недостаје знање или морална способност да помогну у духовном развоју оних који су под њиховом контролом.
Од тог викенда у октобру, Римокатоличка бискупија у Катанији увела је трогодишњу забрану древну традицију кума на крштењу. Црквени званичници кажу да је, некада неопходно присуство кума у ​​универзалном образовању дјетета, изгубило сваки духовни значај. Умјесто тога, тврде, традиција је постала прилика за умрежавање породица, које желе да увећају своје богатство, обезбиједе дарове попут златних огрлица и остваре уносне везе, често са локалним посредницима или брокерима. ​Родитељи, који су крстили своју дјецу у црквама у Катанији прве недјеље забране, били су изузетно узнемирени губитком традиције старе око 2.000 година. С друге стране, свештеник Ангело Алфио Манзано, у округу Онина, поздравио је забрану, јер ће различити спорни морални ликови, који су гурали њега и друге свештенике да постану кумови, престати да им пријете. Међутим, званичници Катанске бискупије јасно стављају до знања да је, више него било који други разлог, секуларизација друштва довела до привремене забране кумова. За југ Италије њихово присуство је обичај, који се одвија око 2.000 година, односно од првих дана дјеловања хришћанске цркве на том подручју. "Ово је експеримент", рекао је каталонски католички првосвештеник Салваторе Генчи и додао да, иако је кум 15 младих хришћана и сматра да је подобан за ту улогу, он процјењује да 99% бискупијских кумова то није. Додаје да иако би трогодишња пауза могла допустити Цркви да врати Катанију на католички пут, он није оптимиста. Како су и неки католички медији пренијели, ради се  овакву одлуку донијели су у бискупијама Сполето – Норча, Леће, Бриндизи који су ad experimentum привремено укинули кумства за потврду у трајању од три године, а у бискупији Сулмона -Валва су на исто раздобље ad experimentum укинута кумства за крштење и потврду. У образложењу одлука, које се могу прочитати на њиховим страницама и у црквеним медијима, наводи се како одлуку о привременом укидању кумства нису донијели на пречац или преко ноћи већ је она резултат помног промишљања и дискусије, која је вођена са жупницима и катихетама у трајању више од годину дана. Осим тога наводи се и да је презбитерско вијеће бискупије наведену одлуку одобрило ad experimentum у трајању од три године. У образложењу одлуке бискупи наводе како свакодневна пракса показује да је присутност кумова на слављу сакрамената само формалног карактера, тј. представља само формално испуњење обавезе или друштвени обичај, при чему је вјерска димензија готово невидљива. Надбискуп Бриндизија укидање кумства у својој надбискупији, између осталог, оправдава и бригом за сиромашне. Наиме, бискуп наводи како неки кумови упадају у дугове ради кумства; дижу кредите да могу купити дар кумчету. Интересанто је поменути да је још 2014.године, надбискуп Ређо Калбрије Giuseppe Fiorini Morosini, гдје је укоријењена мафија "Ндрангета", у писму папи Франциску, предложио десетогодишње заустављање кумства.