Дана 21. 10. 2021. године, у Академији наука и умјетности Републике Српске, са почетком у 19 часова, биће промовисана књига „СРПСКИ ПРОСВЈЕТИТЕЉИ“, коју је приредио др Јеленко Бојић предсједник СПКД „Просвјета“ Бања Лука. У књизи, која је сачињена као својеврсна народна читанка и образовна сликовница, на занимљив, разговјетан и привлачан начин представљени су живот и дјело темељника српске писмености, културе и духовности: Ћирила и Методија, Светог Саве, Доситеја Обрадовића и Вука Караџића. Штампање књиге одобрили су и помогли Министарство просвјете у културе Републике Српске и Министарство спољних послова Републике Србије (Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону). О књизи ће говорити проф. др Боривоје Милошевић, мр Жељко Вујадиновић и мр Слободан Наградић.

Рушевине цркве откривене су током археолошких ископавања у древном граду Приена, на турској егејској обали. Руководилац ископавања професор Али Алтин  (Ali Altin) са Универзитета у Улудагу (Bursa Uludag University) рекао је турској агенцији "Анадолу" о посебностима новог налаза. Према његовим ријечима, црква у Приене се може сматрати најранијом у региону. Хришћани су је изградили на гробљу. Здање је стајало на темељима од ситног камења; на поду су археолози открили остатке мозаика са геометријским узорцима. На фрагментима зидова постоје трагови вишеслојних слика. Закључили су да је црква функционисала од раног хришћанског доба до касног византијског периода. Приена је један од дванаест грчких градова-држава Јонске уније, основана је крајем другог миленијума прије нове ере. . Током Римског царства, Приена је постепено губила свој некадашњи значај: ријечни седименти ријеке Меандер потиснули су обалу, а град је био 16 километара од мора.

Обретење посмртних остатака Јосифа Ватопедског на Светој Гори предводио је његов ученик, митрополит лимасолски Атанасије.
20 октобра 2021,године у, присуству митрополита Лемасолског Атанасија, митрополита Каламарије Јустина, више епископа, архимандрита из манастира широм Грчке и домаће братије манастира Ватопеда,  у манастиру Ватопед на Светој гори пронађени су чесни остаци подвижника и старца  Јосифа Ватопедског  (1.7.1921.-1.7.2009.), једног од духовних чеда Преподобног Јосифа Исихасте  саопштава сајт orthodoxia. 
Послије Вечерне службе учесници обретењске литије кренули су ка гробу старца, гдје је обављена церемонија изношења моштију. Док је манастирски хор пјевао пјесме, гробница је откопана, а откривене су и кости, које су браћа, једну за другом, пажљиво уклањала са гробнице, а затим испирала вином. Чувени атонски подвижник Јосиф Ватопедски упкојио се у  Господу 1. јула 2009. године. Напорима изузетног старца и његовог братства оживјели су многи манастири, укључујући чувени атонски манастир Ватопед. Иначе, на Светој Гори, постоји занимљив обичај што се тиче сахрањивања монаха. Када се упокоји неко од монаха, његово тело се, по обичају, не купа нити пресвлачи. Један од отаца одређен игуманом, проверава да ли преминули монах има на себи схиму и све што је потребно да монах има. Покривши му лице паном, полаже га на расу или мандију и, увивши га целог, ушива га у њу. Монах, који има за послушање одржавање манастирског гробља, одлази на гробље како би припремио гробницу за сахрану. По правилу, откопава гроб оног упокојеног сабрата који је најдуже у гробу, пазећи при том да не буде мање од три године од сахране тог брата којег ће откопати. Уколико нема таквог, копа нову раку. Када се земни остаци упокојеног монаха ваде из земље, тада се служи света Литургија са кољивом, у гробљанској цркви. Након свете Литургије, монах који има послушање да брине о костурници и гробљу, пере лобању и све нађене кости уљем и вином и исписавши име монаха на његовој лобањи, полаже је у манастирску костурницу на полицу међу остале лобање, док остале кости ставља на посебно место где су и кости других. Што се тиче старца Јосифа Ватопедског, он је још за живота сматран за свеца те је и сахрањен мимо манастирског гробља тик уз северну страну саборног храма манастира Ватопед. На првој фотографији можете видети осмех старца на дан упокојења а на осталима његове мошти боје воска на радост свих нас
Диван је Бог у светима својим. Извори: Фејсбук страница пријатељи ман. Хиландара, orthodoxianewsagency.gr и Ромфеа.гр /Дио текста преузет из књиге архимандрита Онуфрија Хиландарца - Светогорски богослужбени устав 

У бањалучком биоскопу "Cineplexx Palas" од 21.октобра 2021. године почиње приказивање дугоочекиваног филма "Божији човјек". Термини приказивања филма су: 19:30 и 21:30 часова. Филм "Божији човјек" српске режисерке Јелене Поповић претходно се веома успјешно приказивао у Грчкој, затим је у октобру стигао у Русију, а 14. октобра је почео да се приказује у биоскопима широм Србије.

Живот Светог Нектарија Егинског из Грчке био је праћен прогонима и гоњењем. Свештеник обичног народа, његова понизност иритирала је подређени круг свештенства, а његова преданост додатно побуђивала њихове сумње и клевет. Упкос томе што је лишен цркве и прогнан из Египта и парохијана који су га вољели, Нектарије се препустио томе да његова вјера у Бога буде најбоља одбрана.
​
Оригинални наслов: Man of God
Режисер: Јелена Поповић
Глумци: Мицкеy Рурк, Александер Петров, Арис Серветалис
Трајање филма: 109 мин.
Жанр: драма, биографски

Када зароните у чудесан свијет ријеке Крке, никад не знате гдје ћете изронити и што ће вас све, попут рибе навикле на воду, оставити без даха. Кренете цестом из Кистања, у 21. вијеку, и након три и по километра већ сте - као у некој игрици - у староримским катакомбама, у којима су се скривали први хришћани. Уђете у манастир Крка, духовно средиште православних вјерника, и препустите се сигурним рукама стручног водича Михајла Крагуља, да вас, као у временском строју, чудноватој машини из СФ филмова, поведе низ степенице на пут дуг двадесетак вијекова. А пријећи ћете га у само неколико метара!
И нису овдје само Римљани прогонили, а хришћани се крили, него су палили и рушили и Турци, Османлије, за Кандијског рата, након којег се калуђери враћају и поновно зидају цркву и манастир, који се у писаним траговима спомиње још 1402. године, а подигнут је на темељима још старијег еремитског самостана. Овдје, гдје данас, босом ногом или у трикама, шпартају туристи из цијелог свијета, познати и непознати, богати и славни и они који ће то тек постати, шпартали су и наши давни преци - римске легије из Бурнума, 20 до 25 хиљада људи, прије двије хиљаде година, па Делмати и Либурни, међусобно завађени, а у рату с Римљанима, који су истодобно прогонили и хришћане. И сви су за собом оставили трага - Римљани војни амфитеатар, археолошке уломке и остатке, а хришћани знак рибе у катакомбама испод земље, Константинов крст и гробове у које су покапани.
Црква је подигнута управо над катакомбама, природном подземном пећином, која је стара колико и Крка, која је дубила и носила све пред собом, а на том је мјесту, каже легенда, нову, Кристову вјеру проповиједао и апостол Павао. Мислите ли да је ту легендама и великим именима и причама крај? Није, тек смо почели! Кажу да је потом баш кнегиња Јелена, сестра српског цара Душана, удана за хрватског великаша Младена Шубића, обилато даривала калуђере и манастир подигнут на томе мјесту, па је он заправо, њезина задужбина. Према легенди, након Младенове смрти Јелена је владала Скрадином и Клисом у име малољетног сина Младена ИВ.
- Али, није манастир Крка или Свети Арханђео само повијест. На овом су мјесту снимани и филмови, познати "Коњаник", па "Анка Бразилијанка", а од познатих имена... Ево, први ми пада на памет, јер је недавно био, Драган Стојковић Пикси, чувени ногометаш и изборник, односно селектор репрезентације Србије, Драган Тарлаћ, кошаркаш, често долази, пјевач Жељко Јоксимовић, па новинари Бранимир Пофук, Златко Галл, Рене Бакаловић, недавно је био и министар пољопривреде Русије. Можда је ту било и других, заправо сигурно јест, али су жељели остати непрепознати, анонимни - вели Крагуљ, а ја климам главом.
Потпуно их разумијем. Људи на овом светом мјесту желе бити сами са собом. И љепотом и духовношћу која их окружује. Очишћени од свега дневног и баналног, као што су то титуле, звања, занимања, славе и велике главе. У манастиру је тренутачно петнаестак људи, особље, ђаци, економија, и сви су они сваки дан у трпезарији. Ту обједују, а иза њихових су леђа осликани зидови на којима су апостол Павле који проповиједа Далматинцима - бидан, није му лако било - свети апостол Тит, први епископ далматински, Павлов ученик. Који га је и послао у Далмацију, у Илирик, да шири учење Кристово. То ни данас није лак посао, а камоли је онда био...
А катакомбе су тик иза врата трпезарије. Простиру се, вели нам Крагуљ, дуж цијелог комплекса цркве, а 2016. је "Геофизика" истраживала радаром и показала да су свугдје около шупљине, гробови, датирани кроз средњи вијек. Ту су, под земљом, и темељи цркве, а и капелица је испод земље, с луковима од седре, коју носи и гради ријека Крка, која је седротворна. И кости кршћана, покопаних на светоме мјесту, с надом и уфањем у ускрснуће, живот вјечни. Који се и данас догађа на овоме мјесту. И симболи урезани на зидовима - риба, симбол хришћана, ИХТИС, тајни знак који се читао - Исус Христос, Син Божји, Спаситељ. Али, данас то може бити и машница, како је ускликнула једна мала цурица, када јој је Крагуљ показао знак урезан у стијени. Свако вријеме носи своје...
Ту је и монограм Исуса Христа, Паx Цхристи, или Константинов крст, из 4. вијека – "Ин Хоц Сигно Винцес". И све то на само метар или два испод земље. Повијест коју можеш дотакнути руком.
А горе је црква светог арханђела Михајла, по којему се манастир у народу још зове и Аранђеловац.
- Или како баке из околних села кажу још и намастир, умјесто манастир. Ово је живо, духовно средиште православних вјерника, у којем су суботом знала бити и четири крштења. Висовац је духовно средиште католика, и како год се тамо слави Госпа од Анђела, која је и велика фешта цијеле Далматинске загоре, овдје имамо три манастирске феште. Једна је благдан светог арханђела Михајла, Дан манастира, који је 21. новембра. Највише народа, православних вјерника долази на Преображење, то је с 18. на 19. августа, када иде ноћна литургија на којој се традиционално окупе сви људи, вјерници из свих крајева около, па након ноћне иде и јутарња служба, јутрење. Трећа, исто тако важна фешта, односно прослава, за бројне узванике и госте су Света три јерарха - Василије, Григорије и Јован - што је и назив школе за богослове, која пада на датум 12. вељаче - сипа податке као из рукава Михајло, о тој чудесно лијепој цркви, мјесту на којем Запад среће Исток, а Исток Запад. Чија се алкемија најбоље види у прекрасним, 400 година старим иконама Михајла Дамаскина, једног од најутјецајних сликара - поред Ел Греца - итало-кретске школе.
- Дамаскин је живио и радио у Венецији, и то је јединственост манастира Крке. Овакве иконе нећете видјети у Русији, нећете ни у Србији. Ово су такозване коване иконе, какве ћете видјети само овдје, у Шибенику и Задру. Слика је унутра, а сребро извана! Оно што је сликар насликао, други је умјетник искуцкао у сребру. Он гледа слику и у негативу је куцка. Замислите само колико му је времена требало, знања, вјештине. Предивно нешто! Непроцјењиво! - описује Крагуљ. А то је, премда задивљујући, тек дио иконостаса од 54 иконе итало-кретског, грчког и руског стила.
Игуман манастира Крка, отац Севастијан, рођен је у Канади, а у Далмацији је већ девету годину. И баш је у овоме манастиру, како нам каже, одлучио да се замонаши. Кад човјек види ово мјесто, и задржи се на њему, потпуно га разумије. Игуман, његов претходник, био је тада данашњи епископ далматински Никодим Косовић, с којим се зна још из средње школе, пријатељи су и браћа. Била је 2012. година, провео је ту љето и јесен, и већ у другом мјесецу идуће године преселио се у Крку и на Крку за стално. Из Београда у којем је студирао теологију. Имао је живот и прије тога, радио је неке друге ствари, обишао Америку и Аустралију, а онда је одлучио вратити се на факултет. И замонашити се. И сад је ту! Скрећу нам пажњу да је отац Севастијан и изврстан кухар, што он и потврђује - радио је на неколико мјеста у Канади, професионално, чак и у цатерингу, кухао је и неким владикама, у Америци, Лос Ангелесу и Торонту. А то га је, вели, занимало и кад је био мали...
"Кад би баба месила питу, увек сам био ту негде, око ње. Што волим највише јести? Јој, то ме сви питају, ал кад ме погледате, видите да ја волим свашта" – спреман је игуман и на шалу, и то на свој рачун.
А што воли кухати? Е, то овиси о годишњем добу, о намирницама, о инспирацији, гостима који долазе... Монаси су ограничени и тиме који је дан, јесу ли постови. У сваком случају, у задње вријеме воли "слоw цоок", да се на нижој температури месо, рецимо, спрема што дуже и онда то буде јако укусно.
- То је веома занимљиво! Ево, равнатељица Националног парка вам може рећи, имала је пригоду пробати моју кухињу! - вели нам игуман, а равнатељица нам потврђује да се на овом светом мјесту, поред оне духовне, може наћи и оне свјетовне окрјепе, на кашику и преко пјата.
А када се простре стол на ливади испред ријеке, онда се може уживати и у друштву бројних животиња. И оних домаћих, али и оних називом дивљих. Ту вам није ништа чудно ако вам магарац гурне главу у крило, тражећи и он свој комад круха, што је баш равнатељици драга успомена с манастирског ручка. Или ако вас с врха стабла комадом ораха - остатком свог ручка - погости и погоди вјеверица. Једну је снимио и фоторепортер Том Дубравец док смо чекали брод за Рошки слап. На који се - и с којег се - такођер може с манастира.
А када манастир већ има игумана који би могао бити мастерцхеф, а кажу и да је вјешт у варењу пива, онда нас није нимало изненадила најава како ће манастир Крка ускоро отворити и властиту дестилерију. Мало је КОВИД то успорио, али не и зауставио - одавде ће у свијет кретати не само вода с Крке, него и "ватрена вода", а уз дестилерију ће бити и кушаоница. Ту им, у сљубљивању ракије - лозе, лозе бариqуе и лозе траварице - с храном, помаже и господин Руди Штефан из познатог шибенског ресторана с Мишелиновом звјездицом, чије име отац Севастијан изговара с поштовањем. Хоће ли бити још који ликер, или џин, за своју, односно манастирско-монашку душу, о том потом.

​Да манастир има потенцијала, свједочи и податак да имају и виноград од пет тисућа пања у Ваћанима, па близу манастира још 800, па још неких 500 стабала маслина. Свашта нешто. Има и један прекрасан манастирски објект код рецепције Националног парка, у којој се чувало живо благо, камени, од тисућу четворних метара, с краја 18./почетком 19. стољећа, који би се дао фино уредити, и претворити у некакав туристичко-угоститељски објект.
Aко се неком чини то мало "профано", ваља их подсјетити да су најфинија пива, ликери, сиреви, делиције, блага божја, настали баш у манастиру и око њега - да није монаха и редовника, не би данас било ни траписта ни "цлостербрау" пива. Све је то Бог дао, људима на - одговорно - уживање, а монасима је, уосталом, и послање да угосте свакога госта, окријепе путника и намјерника. А како ћеш то из празних подрума, расушених бачава и сухих пипа. Само је Један могао воду у вино претварати и једном рибицом стотине прехрањивати. Нама другима ваља се потрудити, свеједно били само лаици, свјетовна или свештена лица. Извор

Хиландарских маслињака има на више локација. Један је уз саме источне зидине манастира, то је уједно и најстарији маслињак са маслинама старим и до 300 година. Следи маслињак на Прото Неро, више маслињака које одржавају  
и екплоатишу хиландарске келије на хиландарској земљи: келија  Маруда, келија Светог Стефана, келија Патерица. Поред ових, маслињака има и на полуострву Арапис које манастир даје у закуп.
Чувене су и владарске Хиландарске маслине које су посадили српски краљеви и цареви, а то  су маслина цара Душана - једна од најстаријих на Медитерану (из 1347. год), маслина краља Александра Обреновића, маслина краља Петра Карађорђевића, маслина престолонаследника Александра II Карађорђевића.
Данас манастир са обновљених маслињака убира плодове  за  јело и справља маслиново уље које је врхунског квалитета.  Маслиново уље манастир Хиландар  справља у арсани на манастирском пристаништу, по традиционалној провереној рецептури. Ова уља могу да се купе у књижари манастира Хиландара и на хиландарском метоху Каково.
Аутор светлописа монах Милутин Хиландарац /Текст: Хиландар.инфо /преузето са фејсбук странице Пријатељи манастира Хиландара

Његова Светост Патријарх московски и цијеле Русије Кирил изразио је забринутост због све веће зависности младих од интернета, укључујући њихово присуство у деструктивним онлајн ресурсима. Предстојатељ Руске православне цркве рекао је то на састанку са предавачима духовних и моралних дисциплина, који је одржан 19. октобра 2021. године у храму Христа Спаситеља у Москви, преноси патриархиа.ру.

Његова светост је цитирао податке Наталије Касперски, предсједнице групе компаније InfoWatch, према којима је више од 7 милиона младих школског узраста у 2019. години било присутно у деструктивним групама на сајтовима и друштвеним мрежама рускојезичког Интернет сегмента. Истовремено, број учесника у ресурсима посвећеним дрогама, самоубиствима и тзв. «групама смрти», тоталитарним сектама и још много другог повећава се за два милиона годишње.

​У понедељак, 18. октобра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније, као вршилац дужности ректора Богословије Св. Кирила и Методија у Нишу, присуствовао је, заједно са ученицима школе, премијерном приказивању филма "Божији човек".
     Ово кинематографско дело српске режисерке Јелене Поповић, снимљено у грчко-америчкој копродукцији, бави се ликом и делом Св. Нектарија Егинског, једног од највећих светила Православне Цркве новијег доба. Филм покушава да на визуелан начин, кроз игроказ на платну, дочара житије Св. Нектарија, и кроз његову биографију прикаже блистав пример хришћанског живљења свим православним хришћанима. Узајамна љубав Св. Нектарија и Богом му поверене пастве, брига о потребитима и мисија међу народом, али и клевете и уклањање са катедре, представљају пример човека љубави, незлобивости и трпљења, који је, јеванђељски узвраћајући злу добрим, заслужио поштовање свих и остао поштован до данас. Све ово јесу неки од битнијих елемената из живота светитеља које ово дело обрађује. Зато, ово екранизовано житије представља дело корисно за сваког хришћанина, јер, упознајући светле примере људи који су следовали за Христом, сами можемо да стечено знање применимо у свом животу, чинећи корист и себи и ближњима.  Извор: Ешархија нишка

Благословен који долази у име Господње! Његова Светост патријарх српски Г. Порфирије посјетиће епархију бањалучку. Свечани дочек код придворног храма "Свете Тројице" у Бањалуци, 22. октобра 2021. године у 17.00 часова. Прва Света архијерејска литургија са два епископа и више свештеномонаха, свештеника и ђакона биће служена 23.10. 2021. године са почетком у 9.30 часова у манастиру Милошевац код Приједора. Свечаност се уприличава поводом завршетка грађевинских радова на манастиру као и поводом покривања манстирског конака.

Софија, 18. октобра-Изложба "Чудотворне иконе и свети мошти Балкана" биће представљена у Умјетничкој галерији "Владимир Димитров" у Ћустендилу од 18. до 31. октобра. Догађај је дио пратећег програма 16. Свјетског сусрета бугарских медија, који БТА (Бугарска телеграфска агенција) организује у Рилском манастиру и Ћустендилу (16.-18. Октобар).
Ово је нови визуелни пројекат, који представља причу о иконама, на којем Државни завод за културу ради заједно са тимом средњовјековних истраживача из Центра за словенско-византијске студије „Проф. Иван Дујчев “на Софијском универзитету„ Св. Климент Охридски“, кажу организатори из Министарства спољних послова.
На 24 паноа (на бугарском и енглеском језику) приказане су цркве и манастири у којима се чувају чудотворне иконе и свете мошти као драгоцјене реликвије. Фотографије из архиве центра „Проф. Иван Дујчев “, као и фотографије које су пружене уз помоћ игумана Рилског, Бачковског, Тројанског и Бигорског манастира.
Поред низа бугарских манастира, ту су фотографије и драгоцјени подаци из манастира Ватопеда и Иверског манастира – у Грчкој, манастира Студеница у Србији, манастира Савина - Црна Гора, „Св. Јован Владимир “код Елбасана - Албанија, и манастир Бигорски у Републици Сјеверној Македонији. Изложба описује историју сваког манастира, биографију сваке чудотворне иконе и обичаје повезане са храмовним празницима и празницима светаца чије се мошти у њима чувају.

Српска православна црквена општина Лепеница организовала је данас обиљежавање великог јубилеја – 130 година храма Светог пророка Илије.
Тим поводом одржана је света литургија коју је предводио отац Иларион из манастира Осовица.
Парох лепенички Ненад Ђурић изразио је задовољство што је велики број вјерника данас присуствовао литургији и молитвено прославило овај велики јубилеј.
„Храм Светог пророка Илије је најстарији храм на подручју општине Србац и захваљујући вјерном народу овог краја нису заборављене све недаће кроз које је овај храм пролазио. Прво је овдје подигнута црква брвнара која је срушена, а потом и храм којег су спалили Турци, да би на његовим темељима никао овај данашњи храм који је освећен 1891. године”, рекао је Ђурић.
Обиљежавању овог јубилеја присуствовао је и начелник општине Млађан Драгосављевић.
„Овај велики јубилеј сам по себи много говори и превазилази оквире ове црквене општине и општине Србац. Знамо да је храм неколико пута био рушен и спаљиван али он данас поносно стоји и свједочи о боравку српског народа на овим просторима”, рекао је начелник Драгосављевић.
Данашњем јубилеју присуствовао је и потомак свештеника Луке Давидовића из Kаоца који је учествовао у изградњи овог храма, Богдан Давидовић.
„Знамо да је наш предак поп Лука Давидовић био организатор градње овог храма у којем је службовао пет година док није трагично изгубио живот, али је и његов унук Лука Давидовић наслиједио свог дједа и био свештеник у овом крају. Драго ми је да сам данас овдје и да присуствујем овом великом јубилеју”, рекао је Давидовић.
У културно-умјетничком програму су наступили СKУД „Бели анђео“ из Српца и АНИ „Лијевче“ из Разбоја Љевчанског а након тога је за све присутне уприличена трпеза љубави и народно весеље. Извор

Уз присуство бројних грађана у порти Храма Христа Спаситеља, одржан је културно-умјетнички програм „Ој Косово, Косово” посвећен Задужбини за Косово и Метохију. Програму, током којег су дјеца са Космета и бањалучка пјевачка група „Дар” пјевала пјесме посвећене Косову и Метохији, присуствовао је шеф Кабинета градоначелника Владимир Грујић.
Предсједник Србског сабрања „Баштионик” Предраг Адамовић казао је, током обраћања, да је важно што се глас о Косову чуо баш из Храма Христа Спаситеља, који је бомбардован и срушен, а потом се милошћу и промишљу Божијом поново издигао у свој својој љепоти.
-То чудо Божије које се збило на овом мјесту, је довољно да вјерујемо да ће Божија милост донијети слободу српском народу на Косову и Метохији, који вијековима страда, али се упркос свему бори и опстаје – поручио је Адамовић.
Он је истакао да људима са Космета много значи подршка, и то не само у материјалном смислу, него им највише значи наша подршка у братском и људском смислу.
Предсједница Епархијске хуманитарне организације „Мајка девет Југовића” из Грачанице Светлана Стевић изразила је велику захвалност за сву љубав и лијепе ријечи које је Бања Лука вечерас послала.
-Много значи подршка коју дајете нама који тамо живимо и боримо се. Остаћемо тамо да бранимо нашу свету земљу, да сачувамо нашу Пећку патријаршију, наше Дечане и Грачаницу, наш Призрен, Гњилане, Косовску Митровицу, Звечан и све оно што је вијековима било наше – поручила је Стевићева.
Подсјећамо, Град Бања Лука подржао је ову манифестацију, а у јутарњим часовима је у Градској управи уприличен пријем за малишане са Косова и Метохије. Шеф Кабинета градоначелника Бање Луке Владимир Грујић исказао је задовољство због сусрета и казао да је са представницима удружења „Мајка девет Југовића“ разговарао о свакодневици нашег народа на Космету.
– За наш народ на Косову је врло значајна подршка коју им грађани Бање Луке и Републике Српске годинама пружају, а посебно желим да похвалим рад, али и да се захвалим представницима Србског собрања „Баштионик“ које већ годинама уназад подржава наш народ на Косову – истакао је Грујић. Он је додао да ће Град подржати и изградњу дневног центра „Подржи ме“ у Косовској Митровици, те позвао све наше суграђане да постану задужбинари и да на тај начин покажемо нашем народу са Космета да није сам.

Антиохијски православни медијски центар (The Antiochian Orthodox Media Center) издао је упозорење на фејсбук страници Антиохијске патријаршије против насилних филмова који наносе штету дјеци и увлачи их у виртуелни свијет насиља, убистава и ужасних сцена, као и филмова и серија који промовишу изопаченост не само ради материјалног профита, већ и због уништавања слике о људском бићу позваном на светост .
Чињеница, да ове висококвалитетне филмове у смислу режије, снимања, аудио-визуелних ефеката и сценарија итд. издају велике међународне компаније као што су Netflix, Warner Bros, Walt Disney  и друге компаније, није изненађујућа. Филмови и канали ових компанија ушли су у многе наше домове, а наши младићи и дјевојке прате их са великом страшћу и ентузијазмом. Netflix  долази са гомилом филмова на које упозоравамо, као што су:  Squid Game, Circle, The Platform, Tau, Red lights, Level 16, Truth or Dare и No Escape Room.
Међународна удружења специјализована за заштиту дјеце упозоравају родитеље на ове филмове, јер подстичу дјецу на вршење насиља, па чак и убиства. 
Исто тако, емитована је илустрована серија о Суперменовом бисексуалном сину и сви смо добро свјесни утицаја Суперменове личности на нашу дјецу, хероја истине и правде. На крају, свијест, праћење, дијалог, молитва, живљење по Библији и очување духовног живота у породици остају међу највишим и примарним потребама, како би се спријечила, заштитила и очувала светост људског бића. Помолимо се Господу.

Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем освештао је данас новоизграђени храм у Поткозарју код Бањалуке. Владика Јефрем предводио је Свету архијерејску литургију којој је присуствовао вјери народ и бројни гости. Новосаграђени храм посвећен је Покрову Пресвете Богородице. Кум цркве био је угледни поткозарски домаћин Милан Поповић. Извор: Срна

Управа за катастар и државну имовину, подручна јединица Цетиње, поступајући по захтјеву Митрополије црногорско приморске а на основу Закона о државном премјеру и катастру непокретности, донијело је рјешење, којим се имовина Цетињског манастира опет води као СВОЈИНА Митрополије, сазнаје ИН4С.
Наиме, овим рјешењем од 15. октобра 2021. године, врши се исправка грешке настала уносом података из решења од 11. априла 1996. године, када је у компијутерску базу података уписано „коришћење“ умјесто „својина“ Митрополије над Манастиром Светог Петра и објектима на катастарским парцелама бр. 4073, 4097, 4082/1, 4110 и 4119 у ЛН бр 915 КО Цетиње 1.
Основ промјене је решење Комисије за излагање на јавни увид података премјера катастарског класирања земљишта и утврђивања стварних права на непокретностима за КО Цетиње 1, бр УП I 05-915 од 11. 4. 1996. године, пише у решењу у које је ИН4С имао увид.
У образложењу решења, пише, да се МЦП обратила овом органу захтјевом за исправку решења, 13. октобра 2021, те да је провјером, утврђено да је дошло до грешке приликом компјутерског уноса, те се овим решењем грешке настале 1996. године, исправљају.
ВД директора Управе за катастар и имовину Црне Горе Коча Ђуришић, у краткој изјави за наш портал, казао је, да је рјешење донијето по закону, на начин, што је исправљена грешка из 1996. године, и да ће у наредном периоду бити исправљене све уочене грешке, по службеној дужности без обзира о ком субјекту права је ријеч. Право својине је загарантовано уставом и међународним конвенцијама и оно се мора поштовати а званичне евиденције које води управа за Катастар и државну имовиину морају бити тачне, нагласио је Ђуришић.

Сарајево, 17.октобар 2021.године- Његова светост патријарх српски Порфирије служио је данас свету архијерејску литургију у Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице  у Сарајеву.
Његова светост патријарх српски Порфирије указао је на значај крстолике вјере коју човјек треба да носи у себи, као и да Господ критикује формалисте јер треба имати живога Бога у себи.
Патријарх је у својој бесједи окупљене вјернике подсјетио на оне који су формалисти, који мисле да је довољно припадати изабраном народу. И ми мислимо, истакао је, да је довољно што смо крштени, да је довољно што смо Срби, да ће нас Гспод увести у царство своје, али је неопоходно да будемо крштени у име Оца, Сина и Светог Духа, да имамо живог Бога у себи. Он је истакао да је вјера одговор на питање "зашто имам утисак да ме Бог оставио, зашто имам утисак да ме људи не воле", као предуслов свих других одговора, нагласивши да је вјера повјерење у љубав Божију, јер он најбоље зна који су путеви спасења.
- Све остало почива на вјери и поверењу, да ли смо иједно знање усвојили ако нисмо имали вјере и повјерења - истакао је српски патријарх.
Он је нагласио да та вјера мора да буде крстолика.
- Није довољно да имамо вјере и повјерења у људе, јер смо често били губитници, а и сами повређивали другог, али ако живот почива на вјери у Бога и Христа онда ће свака наша активност бити њоме прожета. У крстоликој вјери пронаћи ћемо смисао - рекао је патријарх.
Према његовим ријечима, вјера није само пуко интелектуално, рационално увјерење да постоји нека велика моћна сила већ повјерење у Бога и препуштање себе његовој вољи и суду.
- Таква вјера мора бити дјелатна, вјера без дјела је мртва, треба читати Јеванђеље и учинити га својим животом јер тако идемо путем сигурности - нагласио је патријарх Порфирије. Он је додао да је систем вриједности који се црпи из Јеванђеља често у супротности са системом вриједности овог свијета, који треба преображавати.
- За нас не постоји дилема да ли се Црква модернизује, јер Црква је увијек савремена, често је покретач развоја, али без Христа, вјере у њега, сваки дан смо све старији и ближи смрти, а са Христом је сваки дан новина, постајемо млађи у Христу - истакао је он.
Све то је говорио у контексту данашњег Светог Јеванђеља, за које је навео да је била слојевита прича у којој жена тражи помоћ од Христа. Подсјетио је на ријечи Господа да није дошао њима који нису изабрани, а упутио их је жени која је тражила исцјељење за кћерку.
Напоменуо је да су изабрани народи сматрали да само Месија треба да дође њима, да други народи њима треба да буду покорени и зато све оне који нису припадали изабраном народу сматрали да су већ по себи непријатељи, да треба избјегавати сваку комуникацију са њима.
Патријарх је истакао да је Господ приступила жена отворене душе и тражила да исцијели њену кћерку, а он јој се обратио грубим ријечима.
- Христос има своју педагогију, а говорећи грубе ријечи хоће да укаже како изгледа спољашни приступ Богу и било којој вриједности, говори језиком оних који су сматрали да Бог само припада њима - објаснио је партијарх.
Према његовим ријечима, Господ ријечима упућеним жени критикује оне који су формалисти. Он је напоменуо да су се данас окупили у светом храму и поводом 30 година ерхијерејске службе митрополита Хризостома, у граду којем су службовали многи митрополити. Света архијерејска литургија јутрос је почела у Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву, коју служи Његова светост патријарх српски Порфирије.
Уз патријарха су и митрополити дабробосански Хризостом и црногорско-приморски Јоаникије, епископи захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, будимљанско-никшићки Методије, бихаћко-петровачки и рмањски Сергије, као и други архијереји Српске православне цркве и бројно свештенство. 

Његово преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Фотије служио је у недељу 17. по Духовима, Свету архијерејску литургију уз саслужење свештенства и монаштва из више епархија, поводом доласка копије иконе Богородице Млекопитатељнице у Саборну цркву у Тузли.
Обраћајући се вјерном народу у својој архипастирској бесједи Епископ Фотије је између осталог рекао: ”Ево великог и лепог дана када нас је Пресвета Богородица сабрала да се поклонимо њеној икони Млекопитатељници, копији која је стигла са Свете Горе. Као што сви знамо, ову икону је Свети Сава донео из Манастира светог Саве Освећеног у Палестини и данас се оригинална икона налази у келији испосници Светог Саве Српског у Кареји на Светој Гори. Из његове келије, по благослову Божијем, град Тузла је добио копију ове чудотворне иконе као велики благослов за његове житеље. Сад имамо заштитницу овога светог храма и читаве наше Епархије зворничко-тузланске, да долазимо овде и да се укрепљујемо.” Владика Фотије је говорећи о прочитаном одељку из данашњег апостола рекао: ”Потребно је да сви будемо, као што нас је данас свети апостол Павле поучио, добри и врлински људи и то не само у етичком смислу, него врлински људи у Христу. Јер добрих људи има у свим религијама и учењима како је говорио свети старац Пајсије Светогорац, али нема светих људи. Светих људи има само у Православљу.” Поводом обиљежавања 140 година од освећена Катедралног храма у Тузли Преосвећени се захвалио свим досадашњим и будућим донаторима.
”Благодарим свима који су се укључили у пројекат прославе 140 година Саборног храма у Тузли. Уз ову прославу имамо идеју и жељу да обновимо порту, Владичански двор и још понешто и надамо се да ћемо то успети да завршимо у догледно време.”
Икону Богородице Млекопитатељнице Катедралном храму у Тузли је даривао г. Драган Стевановић из Цириха родом са простора Епархије зворничко-тузланске, за шта га је Епископ Фотије одликовао орденом Светог краља Драгутина – монаха Теоктиста.
Архијерејским захвалницама одликовани су господа Душко Бојић, Светозар Остојић, Миодраг Стојановић, Велибор Ивановић и Владислав Живановић за доброту и љубав показану при украшавању Саборног храма. Старјешина храма протојереј Милош Тришић, уручио је панагију Епископу Фотију са ликом Иконе Млекопитатељнице у спомен на данашњу канонску посјету. Светој архијерејској литургији присуствовао и министар за иновације и технолошки развој у Влади Републике Србије г. Ненад Поповић, који је родом из Тузле, који је данас уручио братству храма икону блажене Матроне Московске. Извор: Епархија зворничко-тузланска /Фото: Марко Говедарица

Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије у суботу, 16. октобра 2021. стигао је у званичну посету Митрополији дабробосанској поводом 50-годишњице свештеномонашког и 30-годишњице архијерејског служења архипастира митрополије дабробосанске Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског господина Хризостома.
​Дочек Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија уприличен је у граду Сарајеву испред Саборне цркве Рођења Пресвете Богородице. Патријарха Порфирија дочекао је Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Хризостом, са свештенством, монаштвом и верним народом богомспасаване Митрополије дабробосанске. 
Свечана доксологија служена је у молитвеном присуству Митрополита дабробосанског Хризостома и Преосвећене господе Епископâ жичког Јустина, аустријско-швајцарског Андреја, бихаћко-петровачког Сергија, захумско-херцеговачког Димитрија и будимљанско-никшићког Методија. Речима добродошлице обратио се најпре Митрополит Хризостом, а потом је беседио Патријарх Порфирије. Након обраћања Патријарха Порфирија служено је вечерње богослужење. 
У недељу, 17. октобра 2021. године, Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије уз саслужење митрополита, епископа и свештенства служиће Свету Архијерејску Литургију са почетком у 9:30 часова у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву. Извор: ТВ Храм

У издању Удружења архивских радника Републике Српске, Архива Републике Српске и Архива Српске православне цркве објављено је фототипско издање књиге протојереја Михаила И. Поповића "Историјска улога Српске цркве у чувању народности и стварању државе". Књигу су приредили и предговор другом издању написали мр Бојан Стојнић и др Радован М. Пилиповић. Рецензенти књиге су др Ђорђе Микић, др Бошко Бранковић и др Боривоје Милошевић.

Аутор је историјске податке у књизи сабрао и растумачио излагањем историјских догађаја, колико су они били у вези са Српском православном црквом и њеним свештенством. Нарацију књиге је подијелио у три главна поглавља: 1. Општи поглед на улогу Српске цркве, 2. Цркве и манастири и 3. Свештенство и његов рад. Обрађујући ове теме он је дао добар прилог нашој историографији, нарочито изношењем нових података о политичком раду свештенства у новом вијеку. Значајан простор је добила и наша историја о жртвама, робовању и умирању српског свештенства за вријеме Првог свјетског рата, али и ранијих сукоба. Протојереј Михаило И. Поповић је успио да прикупи огроман број података и да сачува од заборава имена и називе великог броја заслужних људи и догађаја. Извор

Празник Свете Петке у румунском граду Јаши прослављен је са посебном свечаношћу и ове године. Мошти светитељке чувају се у граду од 1641. године. 
Испред катедралног храма у граду заједно су служили митрополити Румунске православне цркве, а хиљаде вјерника је учествовало у богослужењу. Међутим,ове године број ходочасника се значајно смањио, како наводи румунскi веб сајт антена3.ро. Док би, прије пандемије, више од 200.000 људи похрлило у град Јаши на празник, ове године било је нешто више од 50.000 вјерника.  Сви вјерници су морали да носе заштитне маске и да се држе подаље једни од других Да подсјетимо, да се ове године навршава 380 година од преноса светих моштију свете Петке у румунски град Јаши. Мошти светитељке пренесене су у сјеверни румунски град 13. јуна 1641. године. Тим поводом румунски патријарх Данило послао је своју поруку у којој је рекао да је „Св. Петка најпознатија од свих светиња, чије се мошти налазе у Румунији. "Стотине парохијских цркава у Румунији и румунској дијаспори посвећене су њеној заштити, а у сјеверној Грчкој, Бугарској и Србији православни вјерници ју поштују са великим пијететом", рекао је он у поруци.

15. октобра 2021.године, Његова Светост бугарски патријарх Неофит напунио је 76. година. Световно име Његове Светости Неофита је Симеон Николов Димитров. Рођен је 15. октобра 1945. у граду Софији. По завршетку основног образовања, у јесен 1959. године примљен је као ученик Софијске богословије, коју је завршио 1965. године.
Од септембра 1967. године студент је Богословске академије „Св. Климент Охридски “у Софији, а дипломирао је 1971. године.​О јесени 1971. до 1973. године провео је на богословској специјализацији при катедри „Црквено певање“ на Московској духовној академији, да би од 1. септембра 1973. био предавач црквеног појања и диригент студентског хора на Духовној академији у Софији. У Тројанском манастиру је пострижен у монашки чин 3. августа 1975. кад је добио име Неофит. Чин монашења савршио је лично блаженопочивши патријарх Максим. За викарног епископа Митрополита софијског с титулом Левкијски хиротонисан је 8. децембра 1985. у патријаршијској катедрали Светог Александра Невског. За Патријарха Бугарске Православне Цркве изабран је 24. фебруара 2013. године. Дана 10. марта 2013. године, у недјељу, патријарх Неофит началствовао је својом првом светом Литургијом као патријарх.

Света гора, 16. октобар 2021.године-Ватрогасна јединица од јутрос спроводи акцију проналаска двије особе које су нестале на Светој Гори. Према вориа.гр, ради се о 2 украјинска ходочасника, члановима групе која је, упркос неповољним временским условима и непрестаној киши, јуче покушала да се попне на Свету Гору.

Конкретно, ради се о групи од девет људи која се попела на Свету Гору. Када је група почела да се спушта, двије особе које су остале иза нестале су. Када су схватили да их нема, остали су се вратили да их пронађу, али без успјеха. Тада је обавијештена Ватрогасна служба. 

Ходочасници из Украјине, који су се изгубили близу врха Свете Горе, здрави су, али тешко исцрпљени. 
16. октобра 2021. године, око 15 сати на Светој Гори Атос, спасиоци су пронашли двојицу украјинских ходочасника који су нестали дан раније.
Два ходочасника из Украјине, који су се попели на врх Свете Горе, изгубили су своју групу због густе магле. Службеници Полицијске управе Атос и Велике Лавре пронашли су их у близини скита манастира Велике Лавре. Наши сународници су здрави, али тешко исцрпљени. Због тога су пребачени у румунски манастир (скит Продромос- примједба преводиоца) ради пружања хитне медицинске помоћи. Родбина и конзуларне власти Украјине обавијештени су о овоме.

Москва, 15. октобар. Покрет православног милосрђа града Дубне у Московској области покренуо је „Аутобус милосрђа“ - нови добротворни пројекат за помоћ породицама у тешким животним ситуацијама. Првом вожњом „Аутобус милосрђа“ је породицама са ниским приходима на девет адреса у округу Талдомски у Московској области испоручио комплете намирница, школски прибор, одјећу и друге потребне ствари наводи сајт Патриархиа.ру.
​Аутобус милосрђа у Дубни постао је 20. мобилни пункт за помоћ људима у невољи, коју организује Руска православна црква. Црквени аутобуси милосрђа раде у Русији, Бјелорусији и Киргистану. Током протекле године нови аутобуси милосрђа појавили су се у Кирову, Магнитогорску, Петропавловску-Камчатском, Омску и Санкт Петербургу.

Камени зидови старог православног манастира Драговић из 1395. године, двадесетак километара од Книна, који је половином прошлог вијека потопљен због изградње хидроелекране, ових дана извирили су из акумулационог језера Перућа због ниског водостаја. Манастир Драговић из 1395. године потопљен је 1958. због градње акумулационог језера и хидроелектране, а његови зидови ових дана израњају из воде јер је ниво водостаја озбиљно пао.
Тада је расељено и 1.500 људи, језеро је прогутало куће и плодна земљишта. Сада се површина језера Перућа све више спушта, вода је све плића.
Они који су живи и њихови потомци добро се сјећају својих села и прича родитеља.
- Моја свекрва је цијели живот причала о тим пољима, ливадама, овцама, дружењима. До смрти је причала о томе - испричала је недавно Марија Цвитковић за Dnevnik.hr. Перућко језеро је вјештачко језеро на ријеци Цетини, између планина Динаре и Свилаје у Хрватској. Манастир Драговић је манастир Епархије далматинске Српске православне цркве који се налази у селу Кољане у Далмацији. То је један од три историјска српска манастира у Далмацији, поред манастира Крка и Крупа. Овај манастир је кроз дуги низ вјекова био духовни ослонац српском православном народу у Далмацији. Подигнут је крајем 14. вијека, неколико година послије Косовске битке. Налази се уз ријеку Цетину, недалеко од мјеста Врлика, поред Перућког језера, на 20 километара од Книна. Током свог постојања три пута је мијењао мјесто, а служио је и доживљавао судбину српског народа у Далмацији. На основу љетописа "Повијест о Светорождественском манастиру Драговићу у Православној епархији далматинској" из 1859, манастир је понио име по Драгу који је са браћом прешао из Бих у Цетинску крајину. Према народном предању, манастир се зове по рјечици која је извирала у близини старог мјеста манастира. 

У школској 2021/22. години, календаром такмичења, предвиђенo јe такмичење ученика основних школа из предмета Православна вјеронаука. На такмичењу ће учествовати ученици шестог разреда, а оно ће се спроводити на сљедећим нивоима:
- школско,
- општинско,
- епархијско и
- републичко.
На сваком од наведених нивоа ученици раде такмичарске задатке.  Ученици остварују право учешћа на вишем нивоу такмичења на основу остварених резултата и критеријума који су утврђени за сваки ниво такмичења.  Тема такмичења из Православне вјеронауке за школску 2021/22. годину је: „Диван је Бог у светима својим“.
Ова тема обухвата реализоване наставне садржаје од другог до шестог разреда (у шестом разреду до наставне јединице Васељенски сабори – преглед и појам Сабора). Вјероучитељи припремају своје ученике за поједине нивое такмичења у току редовне и на часовима додатне наставе. Обавезе вјероучитеља су и да одговарају за ученике у вријеме пута на такмичење и повратка, затим да се укључе у рад такмичарских комисија. Организатори такмичења су Републички педагошки завод Републике Српске и вјероучитељи. Школе домаћини општинског, епархијског и републичког такмичења ће на вријеме добити детаљна упуства за организовање наведених такмичења.
Литература за такмичење:
1. Уџбеници од другог до шестог разреда (у шестом разреду до наставне јединице
Васељенски сабори – преглед и појам Сабора).

Пријаве за виши ниво такмичења треба да садрже:
1. Име и презиме ученика,
2. Назив школе и мјесто,
3. Број освојених бодова, од укупно могућих,
4. Име и презиме вјероучитеља. 

1. ШКОЛСКО ТАКМИЧЕЊЕ
Школско такмичење организују и спроводе вјероучитељи за све ученике једне школе.  Школско тамичење се проводи најкасније до 28. фебруара 2022. године.  Вријеме за израду такмичарских задатака одређују вјероучитељи у школи.  Такмичарске задатке за школска такмичења припремају вјероучитељи у школи.  Такмичарски задаци треба да омогуће максимално испољавање знања, способности и умијећа ученика, стечених реализацијом редовне и додатне наставе, ваннаставним и индивидуалним радом до одржавања школског такмичења.
Вјероучитељи, у оквиру организације такмичења, имају обавезу да припреме такмичарске задатке, рјешења и начин бодовања, утврде начин
рангирања такмичара, те обезбиједе услове за коректно спровођење такмичења и транспарентност резултата.
На више нивое такмичења (општинско такмичење), школе које имају до три одјељења шестог разреда пријављују једног ученика, док остале школе пријављују по два ученика.  Школе пријављују ученике за виши ниво такмичења школама домаћинима такмичења најкасније пет дана прије термина заказаног за општинско такмичење. О мјесту одржавања општинских такмичења школе ће бити благовремено обавијештене од стране Републичког педагошког завода.

2. ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ
Општинска такмичења организују и проводе комисије формиране од стране вјероучитеља са територије општине и активи директора.
Комисију за провођење општинског такмичења чини 5 чланова и то: вјероучитељ представник школе домаћина, директор школе домаћина и три вјероучитеља са територије општине  Такмичење се проводи 05. марта 2022. године. О школи домаћину општинског такмичења школе ће бити благовремено обавијештене.  На општинском такмичењу учествују ученици који су задовољили критеријуме на школском такмичењу и које су њихове школе уредно пријавиле школи организатору општинског такмичења.  На такмичењу ученици раде такмичарске задатке.
Вријеме израде такмичарских задатака износи 90 минута.  Такмичарске задатке, рјешења, односно кључ бодовања ученичких радова и
начин рангирања учесника на такмичењу за општинско такмичење припрема и обезбеђује Републички педагошки завод са инспектором-просвјетним савјетником за вјеронауку.  Право учешћа на епархијском такмичењу имају ученици који су на општинским такмичењима освојили прво мјесто и који су имали више од 90% освојених бодова. Општине које на свом подручју имају једну основну школу шаљу само
побједника општинског такмичења, тј. једног ученика, на епрахијско такмичење. 

3. ЕПАРХИЈСКО ТАКМИЧЕЊЕ
Епархијско такмичење организује и проводи комисија коју именује надлежни епископ.  Такмичење се проводи 09. априла 2022. године. Школе домаћини такмичења биће накнадно утврђени, о чему ће учесници бити благовремено обавијештени.  На епархијском такмичењу учествују ученици који су то право стекли на основу постигнутих резултата на општинским такмичењима.  Кандидате за епархијско такмичење из Православне вјеронауке пријављују школе, на исти начин као и за претходни ниво такмичења, организатору епархијског такмичења.
 На такмичењу ученици раде такмичарске задатке.  Вријеме израде такмичарских задатака је 90 минута. Такмичарске задатке, рјешења односно кључ бодовања ученичких радова и начин рангирања учесника на такмичењу за епархијско такмичење припрема и обезбеђује Републички педагошки завод са инспектором-просвјетним савјетником за вјеронауку.  Право учешћа на републичком такмичењу имају ученици који су на
епархијским такмичењима освојили прво мјесто и сви који су освојили више од 90% бодова.

4. РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ
Републичко такмичење организује Републички педагошки завод и Комисија за провођење републичког такмичења формирана од стране инспекторапросвјетног савјетника за вјеронауку. Републичко такмичење одржаће се 14. маја 2022. године. Републичка комисија одредиће тачно мјесто одржавања републичког такмичења из Православне вјеронауке, о чему ће обавијестити школе чији су се ученици пласирали на републичко такмичење.  На републичком такмичењу учествују ученици који су то право стекли на основу пласмана на епархијским такмичењима.  Вријеме израде такмичарских задатака на републичком такмичењу износи 90 минута.
ХВАЛА НА САРАДЊИ!
 Инспектор-просвјетни савјетник за вјеронауку  Др Славољуб Лукић 
​Преузми фајл у ПДФ-у