 Константинов крст урезан у зид катакомбе Када зароните у чудесан свијет ријеке Крке, никад не знате гдје ћете изронити и што ће вас све, попут рибе навикле на воду, оставити без даха. Кренете цестом из Кистања, у 21. вијеку, и након три и по километра већ сте - као у некој игрици - у староримским катакомбама, у којима су се скривали први хришћани. Уђете у манастир Крка, духовно средиште православних вјерника, и препустите се сигурним рукама стручног водича Михајла Крагуља, да вас, као у временском строју, чудноватој машини из СФ филмова, поведе низ степенице на пут дуг двадесетак вијекова. А пријећи ћете га у само неколико метара! И нису овдје само Римљани прогонили, а хришћани се крили, него су палили и рушили и Турци, Османлије, за Кандијског рата, након којег се калуђери враћају и поновно зидају цркву и манастир, који се у писаним траговима спомиње још 1402. године, а подигнут је на темељима још старијег еремитског самостана. Овдје, гдје данас, босом ногом или у трикама, шпартају туристи из цијелог свијета, познати и непознати, богати и славни и они који ће то тек постати, шпартали су и наши давни преци - римске легије из Бурнума, 20 до 25 хиљада људи, прије двије хиљаде година, па Делмати и Либурни, међусобно завађени, а у рату с Римљанима, који су истодобно прогонили и хришћане. И сви су за собом оставили трага - Римљани војни амфитеатар, археолошке уломке и остатке, а хришћани знак рибе у катакомбама испод земље, Константинов крст и гробове у које су покапани. Црква је подигнута управо над катакомбама, природном подземном пећином, која је стара колико и Крка, која је дубила и носила све пред собом, а на том је мјесту, каже легенда, нову, Кристову вјеру проповиједао и апостол Павао. Мислите ли да је ту легендама и великим именима и причама крај? Није, тек смо почели! Кажу да је потом баш кнегиња Јелена, сестра српског цара Душана, удана за хрватског великаша Младена Шубића, обилато даривала калуђере и манастир подигнут на томе мјесту, па је он заправо, њезина задужбина. Према легенди, након Младенове смрти Јелена је владала Скрадином и Клисом у име малољетног сина Младена ИВ. - Али, није манастир Крка или Свети Арханђео само повијест. На овом су мјесту снимани и филмови, познати "Коњаник", па "Анка Бразилијанка", а од познатих имена... Ево, први ми пада на памет, јер је недавно био, Драган Стојковић Пикси, чувени ногометаш и изборник, односно селектор репрезентације Србије, Драган Тарлаћ, кошаркаш, често долази, пјевач Жељко Јоксимовић, па новинари Бранимир Пофук, Златко Галл, Рене Бакаловић, недавно је био и министар пољопривреде Русије. Можда је ту било и других, заправо сигурно јест, али су жељели остати непрепознати, анонимни - вели Крагуљ, а ја климам главом. Потпуно их разумијем. Људи на овом светом мјесту желе бити сами са собом. И љепотом и духовношћу која их окружује. Очишћени од свега дневног и баналног, као што су то титуле, звања, занимања, славе и велике главе. У манастиру је тренутачно петнаестак људи, особље, ђаци, економија, и сви су они сваки дан у трпезарији. Ту обједују, а иза њихових су леђа осликани зидови на којима су апостол Павле који проповиједа Далматинцима - бидан, није му лако било - свети апостол Тит, први епископ далматински, Павлов ученик. Који га је и послао у Далмацију, у Илирик, да шири учење Кристово. То ни данас није лак посао, а камоли је онда био... А катакомбе су тик иза врата трпезарије. Простиру се, вели нам Крагуљ, дуж цијелог комплекса цркве, а 2016. је "Геофизика" истраживала радаром и показала да су свугдје около шупљине, гробови, датирани кроз средњи вијек. Ту су, под земљом, и темељи цркве, а и капелица је испод земље, с луковима од седре, коју носи и гради ријека Крка, која је седротворна. И кости кршћана, покопаних на светоме мјесту, с надом и уфањем у ускрснуће, живот вјечни. Који се и данас догађа на овоме мјесту. И симболи урезани на зидовима - риба, симбол хришћана, ИХТИС, тајни знак који се читао - Исус Христос, Син Божји, Спаситељ. Али, данас то може бити и машница, како је ускликнула једна мала цурица, када јој је Крагуљ показао знак урезан у стијени. Свако вријеме носи своје... Ту је и монограм Исуса Христа, Паx Цхристи, или Константинов крст, из 4. вијека – "Ин Хоц Сигно Винцес". И све то на само метар или два испод земље. Повијест коју можеш дотакнути руком. А горе је црква светог арханђела Михајла, по којему се манастир у народу још зове и Аранђеловац. - Или како баке из околних села кажу још и намастир, умјесто манастир. Ово је живо, духовно средиште православних вјерника, у којем су суботом знала бити и четири крштења. Висовац је духовно средиште католика, и како год се тамо слави Госпа од Анђела, која је и велика фешта цијеле Далматинске загоре, овдје имамо три манастирске феште. Једна је благдан светог арханђела Михајла, Дан манастира, који је 21. новембра. Највише народа, православних вјерника долази на Преображење, то је с 18. на 19. августа, када иде ноћна литургија на којој се традиционално окупе сви људи, вјерници из свих крајева около, па након ноћне иде и јутарња служба, јутрење. Трећа, исто тако важна фешта, односно прослава, за бројне узванике и госте су Света три јерарха - Василије, Григорије и Јован - што је и назив школе за богослове, која пада на датум 12. вељаче - сипа податке као из рукава Михајло, о тој чудесно лијепој цркви, мјесту на којем Запад среће Исток, а Исток Запад. Чија се алкемија најбоље види у прекрасним, 400 година старим иконама Михајла Дамаскина, једног од најутјецајних сликара - поред Ел Греца - итало-кретске школе. - Дамаскин је живио и радио у Венецији, и то је јединственост манастира Крке. Овакве иконе нећете видјети у Русији, нећете ни у Србији. Ово су такозване коване иконе, какве ћете видјети само овдје, у Шибенику и Задру. Слика је унутра, а сребро извана! Оно што је сликар насликао, други је умјетник искуцкао у сребру. Он гледа слику и у негативу је куцка. Замислите само колико му је времена требало, знања, вјештине. Предивно нешто! Непроцјењиво! - описује Крагуљ. А то је, премда задивљујући, тек дио иконостаса од 54 иконе итало-кретског, грчког и руског стила. Игуман манастира Крка, отац Севастијан, рођен је у Канади, а у Далмацији је већ девету годину. И баш је у овоме манастиру, како нам каже, одлучио да се замонаши. Кад човјек види ово мјесто, и задржи се на њему, потпуно га разумије. Игуман, његов претходник, био је тада данашњи епископ далматински Никодим Косовић, с којим се зна још из средње школе, пријатељи су и браћа. Била је 2012. година, провео је ту љето и јесен, и већ у другом мјесецу идуће године преселио се у Крку и на Крку за стално. Из Београда у којем је студирао теологију. Имао је живот и прије тога, радио је неке друге ствари, обишао Америку и Аустралију, а онда је одлучио вратити се на факултет. И замонашити се. И сад је ту! Скрећу нам пажњу да је отац Севастијан и изврстан кухар, што он и потврђује - радио је на неколико мјеста у Канади, професионално, чак и у цатерингу, кухао је и неким владикама, у Америци, Лос Ангелесу и Торонту. А то га је, вели, занимало и кад је био мали... "Кад би баба месила питу, увек сам био ту негде, око ње. Што волим највише јести? Јој, то ме сви питају, ал кад ме погледате, видите да ја волим свашта" – спреман је игуман и на шалу, и то на свој рачун. А што воли кухати? Е, то овиси о годишњем добу, о намирницама, о инспирацији, гостима који долазе... Монаси су ограничени и тиме који је дан, јесу ли постови. У сваком случају, у задње вријеме воли "слоw цоок", да се на нижој температури месо, рецимо, спрема што дуже и онда то буде јако укусно. - То је веома занимљиво! Ево, равнатељица Националног парка вам може рећи, имала је пригоду пробати моју кухињу! - вели нам игуман, а равнатељица нам потврђује да се на овом светом мјесту, поред оне духовне, може наћи и оне свјетовне окрјепе, на кашику и преко пјата. А када се простре стол на ливади испред ријеке, онда се може уживати и у друштву бројних животиња. И оних домаћих, али и оних називом дивљих. Ту вам није ништа чудно ако вам магарац гурне главу у крило, тражећи и он свој комад круха, што је баш равнатељици драга успомена с манастирског ручка. Или ако вас с врха стабла комадом ораха - остатком свог ручка - погости и погоди вјеверица. Једну је снимио и фоторепортер Том Дубравец док смо чекали брод за Рошки слап. На који се - и с којег се - такођер може с манастира. А када манастир већ има игумана који би могао бити мастерцхеф, а кажу и да је вјешт у варењу пива, онда нас није нимало изненадила најава како ће манастир Крка ускоро отворити и властиту дестилерију. Мало је КОВИД то успорио, али не и зауставио - одавде ће у свијет кретати не само вода с Крке, него и "ватрена вода", а уз дестилерију ће бити и кушаоница. Ту им, у сљубљивању ракије - лозе, лозе бариqуе и лозе траварице - с храном, помаже и господин Руди Штефан из познатог шибенског ресторана с Мишелиновом звјездицом, чије име отац Севастијан изговара с поштовањем. Хоће ли бити још који ликер, или џин, за своју, односно манастирско-монашку душу, о том потом. Да манастир има потенцијала, свједочи и податак да имају и виноград од пет тисућа пања у Ваћанима, па близу манастира још 800, па још неких 500 стабала маслина. Свашта нешто. Има и један прекрасан манастирски објект код рецепције Националног парка, у којој се чувало живо благо, камени, од тисућу четворних метара, с краја 18./почетком 19. стољећа, који би се дао фино уредити, и претворити у некакав туристичко-угоститељски објект. Aко се неком чини то мало "профано", ваља их подсјетити да су најфинија пива, ликери, сиреви, делиције, блага божја, настали баш у манастиру и око њега - да није монаха и редовника, не би данас било ни траписта ни "цлостербрау" пива. Све је то Бог дао, људима на - одговорно - уживање, а монасима је, уосталом, и послање да угосте свакога госта, окријепе путника и намјерника. А како ћеш то из празних подрума, расушених бачава и сухих пипа. Само је Један могао воду у вино претварати и једном рибицом стотине прехрањивати. Нама другима ваља се потрудити, свеједно били само лаици, свјетовна или свештена лица. Извор |
