 Велики међународни интердисциплинарни скуп „Краљ Милутин и доба Палеолога: историја, књижевност, културно наслеђе” онлајн везом 24.октобра 2021.године, у Скопљу почео је с благословом и обраћањима патријарха српског Порфирија, архиепископа охридског и митрополита скопског Јована, затим директора Управе за образовање заједница у Влади Сјеверне Македоније Милутина Станчића, декана Православног богословског факултета у Београду Зорана Ранковића и Јасмине С. Ћирић. Уочи тродневне међународне конференције објављена је тројезична књига резимеа – на српском, македонском и енглеском, 78 научних радова учесника из читавог света. У поздравном обраћању патријарх српски Порфирије је истакао велики значај међународног скупа посвећеног 700. годишњици од упокојења светог краља Милутина. Обраћање патријарха српског Порфирија: – Упркос томе што је био строг, правичан и неретко оштар на пољу делатности, као световни владар, али ниада злобив, свагда је био, како нам сведочи његов животописац Данило, у великим и богоугодним подвизима које многи други незнађаху. А што је подразумевало ноћна бдења, топле сузе покајања, и његове неизрециве милостиње, знанима и незнанима. Благодарећи пре свега даровима вере, и љубави Христове, који су му штедро даровани, и које је истрајно умножавао током свог живота, остао је упамћен као најплодотворнији ктитор и приложеник бројних познатих и вероватно мање познатих хришћанских цркава и манастира, не само у источној, него и у западној цркви.Подижући, између осталог, цркву Богродице Љевишке у Призрену, цркву светог Георгија Нагоричанског у Старом Нагоричану, манастире Трескавац код Прилепа, Грачаницу и Бањску, цркву Богородице Тројеручице и још две цркве у Скопљу, Саборну цркву каталикон манастира Хиландара, малу цркву светих богородитеља Јоакима и Ане у манастиру Студеници, потом цркву светог Јована претече са болницом и странопримницом у Цариграду, две цркве у Солуну и место за боравак ходочасника у светој земљи, овај свети краљ оставиће благочестивом и христољубивом роду српском али и васцелом хришћанском роду у наслеђе најлепше и уникатне бисере хришћанскее уметности и културе, рекао је патријарх Порфирије.
Јасмина С. Ћирић је у име Организационог и научног одбора скупа истакла је да се у научним најквалитетнијим прилозима еминентних учесника говори – о историји, архитектури, сликарству или астрономији, на двору краља Милутина. Говори се о односу краља Милутина са Цароградским двором, Палеолозима као и бројним другим темама које су од изузетног значаја за дефинисање епохе. На крају биће и речи и о самом култу и нетрулежним моштима краља Милутина.  Др Јасмина С. Ћирић Она је уочи конференције потврдила да су поводом 700 година од упокојења Светог српског краља Стефана Уроша II Милутина (1282 ˗ 1321), Универзитет у Крагујевцу у оквиру пројекта EuroWeb COST Action (19131), Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Коч Универзитет у Истанбулу, Институт за стратегијска истраживања Републике Србије, Српски културно-информативни центар СПОНА из Скопља, уз благослов Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, организовали скуп у Скопљу. Почетком XIV века на југу српске средњовековне државе развила се обимна делатност на пољу градитељства, монументалног сликарства, књижевности. На подручју српске државе, како наводи, окупљају се значајни мајстори, најбољи у своме времену, који по свим приликама долазе из водећих уметничких центара. Упоредо са војним интервенцијама, краљ Милутин и његово окружење везују се за уметничку, културну и духовну снагу ромејског Царства династије Палеолога. Епоха краља Милутина, обимом уметничких домета, који су данас видљиви у сразмерно мањем броју сачуваних споменика, представља врхунац стварања у српском и ромејском културном контексту. Научни скуп „Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе”, објашњава др Ћирић, „има за циљ темељитије испитивање епохе краља Милутина, односа ктитора према земаљском, небеском, материјалном и духовном, исказан задужбинарским делима, религиозним смислом, духовном позадином, као и друштвено-политичким условима. Карактер епохе посебно је препознатљив у представама у којима се кроз реч и слику манифестују слојеви српске друштвене хијерархије у средњем веку“. Тематски круг отуда је најнепосредније везан за историју, архитектуру, сликарство, књижне илуминације, одевање и идентитет између Цариграда, Истока и Запада, богослужбени текстил, питање владарског гроба, светости и иконографије, архивистику, књижевно наслеђе, црквено појање, уметнички вез, богословски контекст крајем XIII и у првим деценијама XIV века, као и за перцепцију култа краља Милутина у време турске власти све до савременог доба.
На научном скупу у Скопљу посредством видео везе представља се 78 научних радова истраживача из више држава широм света из Србије, Русије, Уједињеног Краљевства, Аустралије, Италије, БиХ, С. Македоније, Кипра, Грчке, Канаде, САД, Француске, Шпаније, Турске, Румуније и Немачке.Вишедисциплинарним истраживачким приступом пружа заокружен одговор на доба краља Милутина и ромејских Палеолога, чије су судбинске споне нераскидиво везане кроз краљицу Симониду Палеологину Немањић и њен брак са „Светим краљем” у престоном Скопљу. Научни скуп можете пратити на званичном "Ју-тјуб" каналу. Извор:Срби.орг.мк / М.С. |
