ДА ЛИ ЈЕ ПОСТ ПРЕТЕЖАК ЗА МОЈУ ДЕЦУ? (текст преведен са енглеског језика)

Годинама слушам: „Да ли је то претешко за моју децу“ кад неко изнесе тему о посту и деци. Хајде да на тренутак размотримо образовање наше деце. Не знам ниједног родитеља који би дао факултетски уџбеник из математике детету које је тек проходало и да очекује од њега да решава задатке из те књиге да не говоримо савршено да их реши. Сви ми разумемо да виши математички ниво је изван способности неког малог детета, али у исто време, то не значи да ћемо одложити подучавање наше деце о математичким појмовима. Ми имамо циљ и током њихових година благовремено им дајемо залогај по залогај да бисмо им помогли да учине напредак ка том циљу. Многи од нас почеће са бројањем копчи на бенкици у покушају да смире бебу док се мешкољи да би могли да је пресвуку. Кад мало порасту, наглас ћемо бројати степенике да бисмо им помогли да науче да иду њима горе и доле. Касније ћемо им савијати прстиће показујући колико имају година и слушати их како нас опонашају док наглас бројимо. Математика је део дечијег живота још од веома малих ногу. Нећемо ни сањати да ограничимо нашу децу на приче о математици, да састављају математичке слагалице, решавају укрштене речи са математичким дефиницијама, истражују и играју математичке игрице, давати им да гледају математичаре како решавају једначине а после тога очекивати да ће наша деца бити спремна да положе пријемни за факултет или чак да буду спремна да живе самостално. Има ли нешто погрешно у овим напорима? Не. Да ли ће их искључиво ови методи оспособити да дођу до разумевања и омогућити им да самостално реше неку једначину? Вероватно неће.

У чему је кључна разлика? У учествовању. Размислите колико их припремамо пре него што и почнемо са размишљањем да им уведемо најједноставнију једначину. Ми све више водимо нашу децу кроз различите математичке нивое тежине и онда им објашњавамо како да решавају једначине кад за то дође време. Ми почињемо да их учимо како да самостално реше просте једначине типа 2+2=4. Држимо се учења математике тако што они учествују једноставно због тога што је крајњи циљ претежак за малу децу јер би у супротном, гледано дугорочно, учење математике било много теже за нашу децу. Да ли можете да замислите своје дете како седи у учионици на факултету, а професор пита студенте зашто не могу да реше најједноставнију једначину? Дете би вероватно одговорило: „Па... Бавим се математиком цео свој живот али заправо, никада нисам покушао да радим на решавању било каквог математичког задатка. Моји родитељи су сматрали да је то претешко за мене, па су мислили да је боље да сачекам кад одрастем.“ „Надокнађујући“ фактор за децу био би поражавајући!

То се све односи и на учење деце да буду православни Хришћани. Ако их не уведемо у то да живе по вери од малих ногу, касније ће, како расту, то за њих бити све више страно и поражавајуће. Постоји неки распоред у нашој црквеној години који укључује учествовање и старих и младих. У том распореду учимо се не само вери већ нам се показује како треба да је уведемо у живот. То је тај важан део- да треба да живимо по вери сваки дан у смислу у ком смо способни у том тренутку.

Како се приближава Велики Васкршњи пост, ево неких идеја:
* Као и увек, молим вас поразговарајте са својим парохијским свештеником или духовним оцем везано за личне или породичне смернице. То су једноставно идеје о којима ћете поразговарати са својим свештеником као што родитељ са родитељем дели искуство.

                                                       Пост
Свака породица има сопстене специфичне околности везане за пост- здравствено стање, трудна жена, финансијска ситуација, нови у Православљу, посебне потребе деце или породичног члана, чудни радни сати, итд. Имајте ово на уму, нарочито ако сте почетници у посту. Направите својој деци (и себи, ако је то случај) мале и постепене преласке али увек напредујте ка крајњем циљу.

- Дајте детету/деци кашику било чега што је посно што сте направили за себе заједно са храном коју сте направили за њих. На овај начин посна храна им неће бити страна и тако им то придодајете оброку са мало меса или млечних производа док не буду спремни да предузму следећи корак.
- Размислите о томе да ваша деца имају вегетаријански оброк средом и петком током Великог Васкршњег поста и током целе Страсне  седмице.
- Размислите о томе да ваша деца имају вегетаријански оброк током целог Васкршњег поста.
- Размислите о томе да  ваша деца имају вегански оброк средом и петком током Великог Васкршњег поста.
Ви најбоље познајете своје дете. Размислите о томе где се налазите ви и ваша породица на свом духовном путу.  Колико ви и ваша деца постите сада? Шта може ваша породица да учини да предузме следећи корак ка Васкршњем посту?

                                  Давање прилога
Један део поста је научити се дисциплини и самоконтроли- научити рећи себи да не можеш да имаш све што пожелиш. Ово је нарочито важно за децу која су склона да пожеле све што им западне за око. Пост учи децу умерености као што им је потребно да буду стрпљиви и да нешто причекају. То изграђује снагу!
Други део поста је трошење мање новца на храну и давање новца онима којима је то потребно. (Храна од које се суздржавамо углавном је скупа храна- месо, уље, млечни производи). У том смислу, ако заменимо кравље млеко са млеком које у себи нема млечних производа, које исто кошта или можда и више, ми оповргавамо могућност да га дамо онима којима је потребно. Није ствар у томе да нађемо замену за то што смо избегли омиљену храну. Реч је о жртви. Није ствар строго у правилима. (Премда, она су ту са разлогом). Ствар је да ставимо потребе других изнад сопствених потреба и жеља. Ствар је одрећи се нечега да би се више дало.
​
У нашем одрастању, родитељи су нас научили да ставимо кутије за прилоге на сред кухињског стола и то је новац који ће бити сакупљан за друге. Што се тиче моје деце, ми смо ставили једну теглу насред кухињског стола где током Васкршњег поста скупљамо прилоге. Годинама дајемо новац разним људима и на разна места али то је нешто о чему ми као породица одлучујемо. Радимо на заједничком циљу током Васкршњег поста и моја деца знају да бисмо помогли другима, ми онда не можемо купити нашу омиљену храну на неко време. За њих је то још више посебно за Васкрс када узму први залогај меса и чоколаде.

Суштина давања прилога је и у већем давању нечијег времена. Да ли је баби и деди потребна помоћ у дворишту јер им је тешко ових дана да то одраде сами? Да ли има онеспособљених у вашој парохији? Поведите децу да их посете и понесите кафу и дезерт да то поделите са том особом. Тим људима ћете донети такву срећу а истовремено ћете научити децу о саосећању и љубазности.

                                                       Молитва
Овде ћу вам детаљно о молитви у породици. Пре неколико година држала сам семинар преко интернета.
Мој духовни отац једном ми је рекао: „Мораш кренути од онога на чему си сада. Ако је осењивање крсним знамењем пре него што одеш у кревет, онда је то оно од чега крећеш. Не пореди себе са другима. Крени- сад- и иди напред.“
- Укључите своју децу у породичну молитву пре одласка у кревет. Нека молитве на почетку буду краће док ваша деца не овладају дужим. На пример, научите их Исусову молитву- „Господе Исусе Христе смилуј се на мене грешног“ или једноставно „Господе помилуј!
- Почните са изговарањем молитве пре вечере свако вече. Временом, проширите молитву пре сваког оброка.
- Ако сте трудни, прекрстите стомак свако јутро док се спремате за свој дан.
- Што се беба тиче, помозите им померајући њихове рука ка челу, раменима, и грудима да начине крсни знак током породичних молитви.
- Ставите крсни знак на дететово чело док га проверавате на спавању пре него што ви одете на спавање. 
- Искључите радио и замолите децу да вам помогну да изговорите молитву док возите поред неке саобраћајне незгоде.
Присуство на Црквеним службама

У потпуности разумем да је понекад тешко водити малу децу у цркву. Као мајка петорице дечака до пет година (од којих су четворица са посебним потребама!) ишла сам у цркву сваке недеље- чак кад ми је муж био на службеном путу- тако да разумем како то некада може бити тешко!!! Заиста разумем.

Али... сваког недељњег јутра, као да чујем речи своје мајке како ми шапће на уво: „Деца уче да буду у цркви тако што су у цркви." Те почетничке године биле су грубе, али временом дечаци су научили се чешће баве службом него једни другима.
Током Васкршњег поста, мој муж и ја одлучујемо у којим додатним службама учествујемо као породица. Који су ваши циљеви за овај Васкршњи пост? Учествујете у једној Васкршњој служби са својом децом? Учествујете у једној од различитих служби? Учествујете у служби сваке седмице? Учествујете у једној служби у Страсној седмици? Учествујете у свим службама у Страсној седмици? Учествујете у целокупној служби за Велики петак и Васкрс? 

                                                          Света тајна исповести
Сећам се јако добро да сам као дете седела иза цркве са мамом и браћом док смо гледали из даљине како тата одлази на исповест испред цркве, док је свако од нас мирно чекао на свој ред.
Има нечег у томе да видиш своје родитеље сузних очију и сјајних осмеха на лицима док се враћају вама са исповести. Има нечег у томе што се иде са породицом- знајући да учествујете у нечему што ваши родитељи сматрају важним. Има нечег у повратку кући док се наслађујете радошћу између себе у вашој породици.
„Верско образовање деце се углавном врши примером, и атмосфером љубави и молитве код куће.“ (Сестра Магдалена, "Деца у Цркви данас").
„ Можете подучавати само оно што сте и сами искусили...“ (Софија Куломзин "Наша Црква и наша Деца").
                                                     аутор: Џенифер Хок 

Превела: САЊА СИМИЋ де ГРАФ за сајт вјеронаука.нет
Извор

---