 Страдање светих мученика Кодрата, Кипријана, Дионисија, Анекта, Павла, Крискента и других са њима
Свети мученик Кодрат рођен је и одрастао током суровог прогона хришћана од стране злих царева и кнезова. Христови исповједници били су, тада, подвргнути ужасниим мучењима; због тога су многи вјерници, плашећи се неподношљивог мучења, напустили своје градове, станове и посједе. Док су бјежали, скривали су се у планинама и пустињама како би одржали свету вјеру у Христа неповријеђеном, прихватајући да живе боље са звијерима него са злим идолопоклоницима. У таквим тешким временима, побожна жена по имену Руфина побјегла је из Коринта из страха од мучења (престонице Ахаје, просвећене апостолом Павлом) у пустињи и сакрила се на непроходним мјестима. Током бјекства из града, Руфина је била трудна и када је дошло вријеме родила је мушко дијете (Кодрата) у пустињи, а затим је, преживјевши још неколико дана, умрла. Бог, који даје храну сваком тијелу, отвара Своју руку и задовољава све живо (уп. Пс 103, 27-28), није напустио сироче одојче, већ му је постао отац и мајка, васпитач и хранитељ. По наредби Свемогућег Бога, облак се спустио одозго и, ширећи се по земљи, слатка роса је изашла из бебиних уста. Тако су облаци хранили дијете као млијеком или медом док није одрасло и почело да се храни пустињским травама. Тако је, попут светог Јована Крститеља, и дијете живјело у пустињи, чувано од Бога, поучено и просвећено у богопознању ( Лк 1,80).) Духом Светим. Већ у адолесценцији пронашли су га вјерници; одвели су га у град, гдје је научио да чита књиге и научио умјетност лијечења. Али он својим знањем није лијечио болести, већ их је исцјељивао благодаћу која му је дата одозго. Како је од дјетињства био навикао на пустињску тишину, он се посебно потрудио да се дистанцира од људске сујете: волећи самоћу, провео је већи дио свог живота у горама и пустињама, посветивши се побожности. Када је дошао на посао у град, свима је дао небројена добра, лијечећи тјелесне болести и лијечећи душевне немоћи ријечју Божијом. Али није се дуго задржао у граду, опет журећи у пријатну пустињску самоћу за њега, у којој се приближавао старости. Овдје, у пустињи, дошли су к њему, желећи да уживају у погледу на његово сјајно лице и да добију упутства из својих божански надахнутих говора; попут Кипријана, Дионисија и Анекта, Павла и Крискента, који су с њим страдали за Христа. Ових шест мученика пострадало је 250. године у Коринту у вријеме цара Декија и његовог намјесника Јасона. |