На церемонији уручивања награде Међународног фонда јединства православних народа одржаној 23. маја 2018. године у свечаној сали Црквених Сабора у храму Христа Спаситеља у Москви, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј обратио се присутнима беседом коју доносимо у целини: 

Ваша Светости, драги Нам у Господу сабрате, уважени Валерије Аркадијевичу, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, даме и господо, 

Данас ми је припала велика част да примимо награду Међународног друштвеног фонда јединства православних народа. Ову награду је 2002. године, у време тешко за Српску Православну Цркву и за српски народ, добио из руку блаженопочившег патријарха московског и све Русије Алексија II мој претходник, блажене успомене патријарх Павле. Ову премију не доживљавам као награду намењену мени лично него у њој видим моме срцу драги знак љубави и пажње за цео српски народ. 

Од свега срца благодарим Повереничком савету и Председнику овога Фонда што су мене сматрали достојним ове награде. То је знак подршке нашем народу и нашој Цркви, која трпи страшна угњетавања на Косову и Метохији и која је принуђена да брани своја вековна права у земљама бивше Југославије зато што вековима сведочи свету свето Православље и остаје непоколебива у вери отаца. 

Када се налазим у Храму Светога Саве у нашој престоници и гледам куполу украшену мозаиком руских уметника, благодарим Богу што ме је удостојио да сопственим очима видим како се развијају наши блиски братски односи. Могу рећи речима светог јеванђелиста: „Ова је, дакле, радост моја испуњена” (Јн. 3, 30). Лично сам сведок моћнога препорода историјске Русије; видим да се  наш народ налази у делатном, живом јединству са руском браћом и руским сестрама. Осећам се сведоком новог доба у нашој историји; искрено се радујем пуној једнодушности и јединомислију наших Цркава и братству наших народа као важној чињеници духовне реалности, као благодатном дејству Духа Светог Утешитеља. 

Вазљубљени ми сабрате, драга браћо! Данас се мученичка Украјинска Православна Црква – онде где је свети кнез Владимир крстио народ Свете Русије – скрнави богохулством расколникâ, насиљем и крвопролићем.      

Свима је познат подвиг стотинâ хиљадâ Срба који су се до смрти борили за свето Православље. Због тога мислим да не треба много речи да би се објаснило како се Српска Православна Црква односи према свему ономе што се сада дешава у Украјини. Наш одговор на све то исти је онакав какав су дали наши преци: Српска Православна Црква потпуно подржава јединство и целовитост Руске Православне Цркве и одлучно осуђује поступке унијатâ и расколникâ, који раздиру хаљину Христову на месту свештене купјељи кијевскога крштења, продајући свој народ непријатељима вере, онима „којима ће крај бити по делима њиховим” (2 Кор. 11, 15).  Свако ко помаже украјинским расколницима непријатељ је не само Руској Цркви и руском свету него и свим православним словенским народима и свему православном свету.      

Молим се Господу Исусу Христу да укрепи снагу Ваше Светости, да Вас украси дуговечношћу и да прослави дело Руске Православне Цркве у историји светога Православља. Нека се благослов Божји излије на све народе под окриљем Руске Православне Цркве! Нека у украјинску земљу дође мир и слога у истини, нека се обнове стари и саграде нови храмови, нека се испуне верницима који се моле, и нека јединствена Света Русија непоколебиво и снажно настави своју мисију на добро васцелога хришћанскога света! 

Извор

​БРЧАНСКИ СРЕДЊОШКОЛЦИ ПОХОДИЛИ МАНАСТИРЕ КОВИЉ И КАЋ

Ученици првих и других разреда средњих школа у Дистрикту Брчко, предвођени својим вјероучитељима Владом Мојевићем и Бошком Максимовићем, у суботу, 19. маја 2018. године, поклонили су се светињама Епархије бачке: Светоархангелског манастира Ковиља и манастира Христовог Васкрсења у Каћу. 
У манастиру Ковиљу ученике је дочекало манастирско братство, које их је упознало са историјатом ове древне светиње, монашким животом и типиком, кога се монаси овог братства придржавају. Ученици су имали прилку и да сазнају више о православном фрескопису, јер је у манастирском храму у току фрескописање. Сестринство манастира Каћ топло и срдачно је дочекало ову младу поклоничку групу, те је упознало ученике са кратком повешћу овог новооснованог манастира, као и са бројним активностима монахиња овог манастира, а нарочито са њиховом иконописачком школом, те очувању ткања и везењу свештеничких одежди, по којима је овај прелијепи манастир брзо постао надалеко чувен и препознатљив. Ученици су, на молитвену успомену и благослов, од монахиња ове светиње добили по иконицу Пресвете Богородице. 
Овом приликом ученици су посјетили и „српску Атину“- град Нови Сад, те су посјетили Саборну Цркву и остале знаменитости овог дивног града. 

Бошко Максимовић и Владо Мојевић,
професори вјеронауке у брчанским средњим школама

ФОЧА, 22. МАЈА /СРНА/ - Архијерејском литургијом у Храму Светог Николе, свечаном литијом улицама града, поменом погинулим борцима и цивилима из посљедњег рата, код централног споменика, те ломљењем славског колача у згради општине, у Фочи су обиљежене Николице, крсна слава општине.

Архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, који је предводио и литију са више стотина вјерника.

Пренос моштију Светог Николе слава је и општине и фочанског храма, који је посвећен овом светитељу, па су обављена два обреда ломљења славског колача.

Начелник општине Фоча Радисав Машић истакао је да је први пут откад ова општина слави крсну славу митрополит сломио крсни колач и увеличао славље.

"Високопреосвештени, хвала вам на овоме, народ ће ово да памти", рекао је Машић у обраћању.

Он је напоменуо да су грађани Фоче данас сабрани у братској љубави и у молитви Светом Николи да чува овај град и народ.

"Са нама су данас и они којима смо одали помен, сви који су погинули за крст часни и слободу златну, сви наши преци и сви који се пред Господом моле за нас. Крсна слава је позив свима да се Богу врате, да добротом и љубављу покажу да су хришћани јер се људи само по доброти разликују", рекао је Машић.

 
​      ​Међународни фонд јединства православних народа, по благослову Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила, председника Повереничког савета овог Фонда, донео је одлуку да се Његовој Светости патријарху српском г. Иринеју додели престижна награда „за посебан допринос јачању јединства православних народа“.

Тим поводом, а на позив Светејшег Патријарха московског и све Русије г. Кирила, чије писмо је лично Патријарху српском уручио председник овог Фонда проф. Валериј Алексејев, Његова Светост ће боравити у Москви од 22. до 25. маја ове 2018. године, у пратњи Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, високодостојног архимандрита Исихија, изабраног Епископа мохачког и викара Епископа бачког, као и ђакона др Александра Прашчевића, шефа Кабинета Патријарха српског, и ипођакона Дејана Накића, личног секретара Патријарха српског.

Званичној церемонији присустоваће Његово Преосвештенство викарни Епископ моравички г. Антоније, старешина Подворја Српске Патријаршије у Москви, и високопречасни протојереј Виталије Тарасјев, старешина Подворја Московске Патријаршије у Београду.

БЕОГРАД/ЉУБЉАНА, 21. МАЈА /СРНА/ - Његова светост патријарх српски Иринеј поручио је православним вјерницима у Љубљани да поштују своју домовину Словенију и да са Словенцима одржавају добре односе, јер су Срби са Словенцима увијек били у добрим односима.

Патријарх Иринеј, који је јуче присуствовао отварању новоизграђеног парохијског дома православне Цркве Светих Кирила и Методија, позвао је српски народ да поштује и остале житеље других вјера.

"Јер, сви смо божја деца и нема разлике међу људима, ма које вере били", рекао је патријарх српски. 

Послије разговора са православним вјерницима који су стигли из цијеле Словеније, као и из Италије и Аустрије, патријарх српски је у Цркви Кирила и Методија, која је у самом центру Љубљане, служио Свету архијерејску литургију уз саслужење архијереја, пренио је РТС.

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, као домаћин, захвалио је патријарху што је дошао у Словенију, гдје, такође, живе његови вјерници.

Отварању парохијског дома присуствовали су и представници српске амбасаде, амбасадор Србије у Словенији Зорана Влатковић и први савјетник Ивана Јакшић Матовић, као и представници других вјера.

Парохијски дом подигнут је на црквеном дворишту у центру града, поред познатог љубљанског парка Тиволи. 

У дому ће се одржавати све важније културне приредбе српских друштава, очекује се долазак српских писаца и музичких и позоришних група из Србије и Републике Српске који ће наступати за Србе и Словенце из цијеле Словеније. 

У Парохијском дому ће бити и школа за учење српског језика и ћирилице.

Патријарх Иринеј стигао је у Словенију у петак, 17. маја, и најприје је посјетио луку Копар, гдје је због великог броја православних вјерника Српска православна црква одлучила да подигне храм. 

Тамо му је домаћин био Борис Попович, градоначелник Копра.

Партијарх је у Љубљану стигао у суботу, гдје га је примио градоначелник Зоран Јанковић.

БЕОГРАД, 21. МАЈА /СРНА/ - На данашњи дан прије 669 године донесен је Душанов законик, најважнији и најстрожи законик српске средњовјековне државе којим су утврђена општа начела њеног уређења, а најпознатији мото овог законика је "око за око зуб за зуб".

Једини представник светородне династије Немањића који није проглашен за свеца и први српски цар Душан Силни био је највећи владар у Србији за вријеме чије владавине су државне границе обухватале чак осам данашњих држава.

Своју владавину, претпосљедњи владар из немањићке лозе учврстио је јаким законодавством које је врхунац достигло у Душановом законику.

Душан је рад на Законику почео одмах након крунисања за цара 1346. године, а до данас је познато да постоји 24 преписа.

Овај најважнији закон средњовијековне Србије донијет је на сабору Властеле и црквених великодостојника на Вазнесење Господње 21. маја 1349. године у Скопљу, а допуњен 31. августа 1354. године у Серу. Допуњено издање законика садржало је 201 члан.

Израђен је на темељима Законоправила Светог Саве, а у одређеним дијеловима Душан директно упућује на овај документ. Осим тога, једним дијелом се ослања на византијско право.

Законик је усвојен како би се српска држава уредила прописима који би важили за читаво царство и за све његове поданике.

Овај законик упамћен је као строг. Према историјским подацима допринио је опадању криминала у вријеме царске Србије, а уређивао је неке од најчешћих преступа данашњице - крађе, прељубе, повреде угледа и части.

Осим одредби уставног карактера, Законик је регулисао права сталежа, штитећи и најниже слојеве. Имао је казнено-правне и процесно-правне одредбе и одредбе из породичног и насљедног права.

Иако је запамћен као веома строг законик, историјски подаци говоре да су управо такве мјере допринијеле смањењу недозвољених радњи у тадашњој Србији. 

Оно што је специфично за овај царски акт јесте и чињеница да, осим световних преступа, уређује и духовна.

Међу првим стварима које законик уређује јесу брачни односи. Члан два и три овог законика кажу да нико не смије да се жени без благослова свог духовника, а уколико се то учини "такви да се раставе".

Не само да су законом уређивани брачни, већ и сексуални односи, те се кажњавала чак и "блуд међу супружницима". 

"Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обема руке одсеку и нос сареже", наводи се у овом законику.

Душановим закоником силоватељи и педофили су се кажњавали на сљедећи начин: "И који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке одсеку и нос сареже, а ако себар узме властелинку силом, да се обеси, а ако своју другу узме силом, да му се обе руке одсеку и нос сареже".

Лаж, мито и клевета сматрали су се такође великим преступима. Фалсификовање докумената кажњавало се одузимањем онога што је се покушало прикрити. За примање мита одузимала се сва имовина, док се клеветник поистовјећивао са разбојником.

Псовање се кажњавало новчано. У 55. члану каже се да "ако властелин или властелинчић опсује себра, да плати сто препера, ако ли себар опсује властелина или властелинчића, да плати сто перпера и да се осмуди".

У вријеме цара Душана преступи начињени под дејством опојних пића кажњавали су се вађењем очију, батинама или сјечом удова.

"Пијаница откуда иде и озледи кога или посече или окрвави, а не убије, таквому пијаници да се око ископа и рука одсече; ако ли у пијанству што подере или капу скине или другу срамоту учини, а не окрвави, да га бију са сто штапова и да се баци у тамницу и потом да се изведе из тамнице и да се бије и пусти.

"Око за око, зуб за зуб" најбоље се огледа кроз казне везане за најстрашније злочине убиства. 

Казна за убице била је смрт, међутим уколико би се убили најближи сродници, казна је бивала строжа. "Ко се нађе да је убио оца или матер или брата или своје чедо, такав убица да се спали на огњу". Ако би неко убио духовно лице, могао је да завршити и на вјешалима.

У спомен на усвајање Душановог законика 21. мај се обиљежава као Дан правосуђа Србије.

БАЊАЛУКА, 21. МАЈА /СРНА/ - У Бањалуци ће сутра и у сриједу бити одржана Седма међународна конференција о Јасеновцу посвећена научним и стручним погледима на геноцид који је над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату починила Независна Држава Хрватска.

Организатор ове конференције је Удружење Јасеновац-Доња Градина и Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу.

Седма међународна конференција о Јасеновцу биће одржана у вријеме учесталих покушаја да се систем концентрационог логора Јасеновац потисне у заборав и да се број жртава минимизира, а логор преименује у радни логор и, повлачењем разних непримјерених паралела, редефинише сам појам геноцида. 

Учесници Конференције размотриће и појаву радикалних идеологија у контексту глобалних процеса, саопштено је из Удружења Јасеновац-Доња Градина.

Конференцију ће отворити предсједник Републике Српске Милорад Додик, а на скупу ће се обратити предсједник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу Србољуб Живановић.

Почетак конференције заказан је за 9.30 часова у хотелу "Босна", док су изјаве за новинаре предвиђене у 10.00 часова.

Лоза из Хиландара испред Храма Светог Саве на Врачару

Саднице лозе из хиландарских винограда засађене су данас на платоу спомен-храма Светог Саве на Врачару.

Лозу је са Свете Горе донео професор Небојша Марковић, прото-мајстор нових хиландарских винограда.

Првобитна идеја била је да се саднице винове лозе засаде у порти манастира Милентије чија је обнова у току, али је захваљујући вештини и умећу породице Пантелић из Селишта код Трстеника произведено 49 калемова прве класе.

Одлучили су да их засаде у портама цркава и манастира Епархије крушевачке, али и другим српским светињама.

Хиландарска лоза до сада је засађена у Студеници, Жичи, Љубостињи, Манасији, Раваници, Светом Роману и многим другим светињама, а три саднице хиландарске лозе данас су засађене и на платоу код спомен-храма Светог Саве на Врачару, саопштила је ТВ Храм. (Танјуг)

У Риму одржана међународна конференција "Римска инквизиција и њена архива"

зНа форуму је присуствовало око четрдесет научника из Европе и Сјеверне Америке
ВАТИКАН. Око четрдесет научника из Европе и Сјеверне Америке учествовало је на Међународној конференцији "Римска инквизиција и њена архива", саопштили су из прес службе Ватикана. Форум је одржан од 15. до 17. маја 2018. године у базилици доминиканског реда Санта Марија сопра-Минерва у Риму. Конференција је одржана поводом 20. годишњице отварања Ватиканске архиве за истраживаче Конгрегације за доктрину вјере.

Уводни говор на форуму дао је надбискуп Луис Францисцо Ладариа Ферер, садашњи префект Конгрегације за доктрину вјере. На форуму су учествовали и други представници дикастерија римске курије.

Међу темама о којима се дискутовало на конференцији: границе научног истраживања; мјеста и особе повезане са Римском инквизицијом; Римска инквизиција у литератури, биоскопу и новинарству.

Конференција је четврти догађај у циклусу «Memoria Fidei»,, који се одржава од 2013. године са циљем успостављања сарадње између црквених архива и научника.

Архиве Конгрегације за вјероучење отворене су истраживачима у јануару 1998. године. Свечана инаугурација пројекта одржана је на Националној академији Деи Линчеи (Accademia dei Lincei) - Академији наука Републике Италије. Церемонију је предводио, тадашњи префекта Конгрегације за доктрину вјере, кардинал Ј. Рацингер, будући папа Бенедикт XVI..

Конгрегација за доктрину вјере (лат. Congregatio pro Doctrina Fidei) - најстарији и главни дикастериј римске Курије, чији је задатак да прати чистоћу вјере и морала Католичке цркве, па све што на било који начин дође до ових питања је у оквиру своје надлежности.

​Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом освештао је данас Цркву Светих отаца Првог васељенског сабора у Ћаваринама, код Сокоца, и служио Свету архијерејску литургију.

За ктитора и кума цркве изабрани су Милан Јоловић Легенда и његова супруга Сњежана.

Митрополит Хризостом рекао је да је Јоловић примјер другима како треба чинити.

"Господин Јоловић је својим примјером показао да слиједи ону ктиторску традицију наших светих предака Немањића и других који су градили цркве и освећивали земљу Србију и сав српски простор гдје су живјели", рекао је митрополит Хризостом.

Он је истакао да треба да се настави оваква пракса и да је свуда потребно градити цркве.

Митрополит Хризостом је подсјетио да су се међу Светим оцима Првог васељеноског сабора био најпознатији Свети отац Николај, архиепископ Мирликијски, Свети отац Атанасије Александријски и многи други који су својим учењем утврдили православну хришћанску вјеру, на којој Српска правослвна црква и данас живи и почива.

Протојереј ставрофор Илија Чупић рекао је Срни да је његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом учинио част мјесту Ћаварине, овом граду и вјерном народу чином освештања храма и служењем Свете архијерејске литургије.

"Храм много значи, прије свега, да се чува наша света вјера и традиција, да у овом прелијепом мјесту Ћаварине постоји овако лијеп храм у којем ће народ да слави Господа", рекао је Чупић.

Црква у Ћаваринама саграђена је 2014. године на иницијативу Милана Јоловића Легенде који је ктитор, кум цркве и славе овог храма.

У оквиру обиљежавања славе храма у Ћаваринама положени су вијенци на спомен-чесму посвећену погинулим борцима мјесног подручја Ћаварине у Другом свјетском и протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.

                                            Посни и дани „на уљу“
Многи православци су нажалост сасвим погрешно информисани о ставу Руске цркве који се тиче поста и употребе уља.
У Руској цркви (у домовини и иностранству), не постоји разлика између маслиновог уља и других врста биљних уља- и она никада није ни постојала.
То је заправо због тога што су многи Грци (и старокалендарци и новокалендарци) то изврнули да би узалуд покушали да нађу оправдање за кршење правила поста која се налазе у Типику дозвољавајући употребу биљних уља уместо маслиновог уља у данима када се пости на води док у Типику јасно стоји: период без уља.
Истина, многи Руси немају појма да је Црква забранила употребу биљних уља у одређене дане. Ми, свештеници, покушавамо да их подучимо. У нашој парохији, на пример, ја издајем месечни календар у којем, уз распоред Служби, назначено како се пости у складу са Типиком за сваки дан (без уља и вина, вино и уље, или риба). Многи људи у нашој парохији покушавају да се држе ових правила.
Суштина је јасно дата у самом Типику: дани којима уље није дозвољено зову се „пост на води“ што у суштини значи да нема пржене хране, нема уља у супама ни у салатама. Црквени Оци  савршено су знали да пржена храна има бољи укус од куване хране; да супе у којее је додато уље имају бољи укус од супа без уља; и да салате са преливом са уљем имају бољи укус од оних које су без уља.
То је управо разлог зашто су саме маслине дозвољне у данима „на води“, док маслиново уље није дозвољено; и сам кикирики је дозвољен у данима „на води“ док уље од кикирикија је забрањено: не можете ништа пржити на маслинама нити на кикирикију. Није ствар у самом поврћу/воћу- ствар је у томе шта се може са њима урадити да би се побољшао укус хране.

ПРЕВОД: САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Извор:​http://www.orthodox.net/articles/fasting-and-oil.html

Црква на острву Наксос освојила награду Европске уније за културно насљеђе.

Једна од најпознатијих цркава у Грчкој, византијски храм Агие Кириаки из 8. вијека у Наксосу постао је добитник награде Europa Nostra Awards за 2018. годину која представља награду Европске уније за културно насљеђе.

Сликовита Агиа Кириаки је једна од најпопуларнијих знаменитости на острву Наксос.

Награду су додијелиле  Европска комисија и Европа Ностра, раније ове недјеље након рестаурације цркве. Тим грчких и швајцарских археолога и стручњака за реконструкцију и чување оживео је зидове цркве из осмог и деветог вијека.

Рестаурација цркве Агиа Кириаки добила је признања у категорији "Конзервација" уз пројекте из 177 других земаља.

Награде Европа Ностра укључују награде за истраживање, едукацију, обуку и подизање свијести и услугама везаним за културу.

Друга важна награда за Грчку била је заједничка награда за Колаборативну конзервацију апсидног мозаика Преображења у базилици у манастиру Свете Катарине на Синају уз помоћ сусједне Италије и Египта.

​ПРЕВОД: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
​Извор: Првамир.цом

РУСКА ЦРКВА НЕ ОДОБРАВА ПРАВИЛА КОЈИМА СЕ ОЈАЧАВА ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА И БОРБА ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА У ЦРКВАМА

Руска црква не усваја правила којима се ојачава заштита од пожара и борба против тероризма у црквама

Санкт Петербург. 16. маја. ИНТЕРФАКС - Законодавне иницијативе које се односе на јачање правила везаних за заштиту од ватре и тероризма у просторијама вјерских организација су ирационалне и могу изазвати неслагања, сматра игуманија Ксенија (Чернега), старјешина московске патријаршијске правне службе.

Нацрт федералног закона "о државном надзору  и општинској контроли" који предвиђа приступ усмјерен на ризик подстиче одређену забринутост, изјавила је мати Ксенија у сриједу током једне од дискусија на Међународном правном форуму у Санкт Петерсбургу.

Законски акт претпоставља да ће инспекцијским органима бити омогућено процјењивање ризика од неусаглашености вјерских организација са законодавством додјељивањем класа опасности верским конфесијама или заједницама, према којима би се одредиле посебне процедуре инспекције (као и фреквенција инспекције) ,.

"Таква иницијатива додјељивања класа опасности вјерским организацијама, и дијељења заједница у" сигурне "и" небезбједне ", крши безусловни принцип једнакости вјерских удружења пред законом и резултираће одређеним тензијама у односима између владе и цркве, и довести до религијског раздора и непријатељства. Штавише, овај правни акт дозвољава инспекције без претходне координације дневног времена што може довести до ремећења богослужбења и могу повриједити религиозна осјећања свештенства и чланова цркве ", рекла је мати Ксенија...

​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
Извор: ПРАВМИР.ЦОМ  | 19. МАЈ 2018

​МОДРИЧА, 19. МАЈА / СРНА/ - Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије освештао је данас у мјесту Кутловац код Модриче цркву посвећену Светом Николи која је задужбина Славојке Теофиловић /79/ из овог мјеста.

"Није често, нарочито у посљедње вријеме, да појединци граде храмове како су то радили Немањићи у средњовјековној Србији", рекао јe владика Фотије Срни.

Он истиче да је Славојка Теофиловић, подизањем цркве за покој њеног брата Боре, наставила немањићки дух и тиме учинила велико дјело према ближњем своме и Српској православној цркви којој је подарила храм, стару породичну кућу и земљиште за црквену порту.

Владика Фотије је нагласио да је по визији Теофиловићеве изабрано мјето за храм који ће, након данашњег освештања, служити мјештанима Кутловца и парохије дугопољске којој храм припада.

Стрјешина Црквене општине Дуго Поље, протојереј-ставрофор Жељко Матић рекао је да је на визију Теофиловићеве могла утицати чињеница да је уочи Другог свјетског рата у породичној кући Теофиловића боравио свештеник дугопољски Радомир Марковић кога су испред куће 1941. године заробиле усташе и са већином српског становништва овог краја одвеле у логор Јасеновац у коме су страдали.

"На подручју Црквене општине Дуго Поље, у селима Дуго Поље и Ботајице има 400 домаћинстава од којих је 70 домаћинстава на простору Кутловца, засеока у Дугом Пољу", рекао је Матић Срни.

Он је навео да је изградњу храма 1999. године благословио Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Василије и да је Црква посвећена Светом Николи, крсној слави породице Теофиловић.

Теофиловићева је испричала Срни да је три пута имала снове у којима гради храм Светог Николе како би се захвалила породици и посебно брату Бори чији су земни остаци по благослову владике Василија похрањени у цркви.

"Изградња темеља цркве, димензија 14,5 са 7,5 метара, започета је 1.999. године када сам се вратила у родно село након 26 година рада у Њемачкој", рекла је Теофиловићева.

Она је истакла да је властитим средствима финансирала изградњу и опремање цркве коју је, уз стару породичну кућу и плац поклонила Српској православној цркви, тиме и вјерницима свога села.

Теофиловићева живи сама у Смедереву у Србији. 

У освештању храма, у присутву више од 200 мјештана Кутловца, Дугог Поља и мјеста Подновље у општини Добој, те руководства општине Модрича, учествовао је велики број свештеника модричких и добојских парохија.

За кума цркве изабран је Драган Теофиловић из Кутловца.

  30. годишњица канонизације св. Игњатија (Брјанчанинов) прослављена у манастиру гдје његове мошти леже
                                                       Јарослав, Русија, 18. маја 2018.године

У недјељу 13. маја, на дан  Светог Игњатија (Брјанчанинов), обиљежена је 30. годишњица канонизације овог великог руског јерарха и теолога,  у манастиру Толгска Богородица у Јарослављу у Русији, гдје његове драгоцјене мошти почивају, саопштава Monastic Herald..

Прослава почела је свеноћним бденијем које је богослужио у манастиру уочи празника Његово Високопреосвештенство Митрополит Пантелеимон из Јарослава и Ростова и Његово Преосвештенство Теодор из Переславла и Углича и свештенство Јарославске епархије.
    
Сутрадан, у манастирској  цркви Св. Крста, празничну  Литургију  служили су  Митр. Пантелејмон, Његова Преосвештенство епископ Бењамин из Рибинска и Данилова, Еп. Теодор и свештенство из Јарослављанске, Рибинске и Переславске епархије Јарославске митрополије.
  
Након одслужене Божанске Литургије, Митр. Пантелејмон се обратио онима који су се окупили архипастирском ријечју, рекавши: "Срдачно вас честитам прославу у част тридесете годишњице Св. Игњатије. Данас смопринијели наше  молитве светим моштима, молбу пред Господњим престолом великог светог јерарха, да би могли ходати путем Господиме и надамо се да ће ова помоћ увијек бити са нама. "
  
Отварање моштију св. Игњатија одржано је 26. маја 1988. године у цркви Светог Јована Златоустог, у присуству архиепископапа Платона (Удовенко) из Јарослава. Његове мошти су затим пребачене у Богородичин манастир, гдје остају до данас. Проглашен је за свеца, је од стране Локалног синода Руске православне цркве током свог засједања од 6-9. јуна 1988. године у Светој Тројици- Сергијева Лавра.

Свети Игнатије (15. фебруар 1807.-30. април 13. мај 1867.) истиче се као један од највећих патристичких писаца деветнаестог века. Овај велики руски светитељ оставио је православним хришћанима компас помоћу којег можемо да проверимо наш правац док прелазимо сложени пут духовног живота, да избегнемо тамне шуме и замке духовне преваре и поноса.
Можда је најпознатији по својој "Арена: Понуда савременом монаштво". Дубока вредност његових аскетских писања може се кратко видјети из неколико цитата из његових списа:

                                           Спасење
Спасење се састоји у обнављању наше заједнице са Богом.
Незадовољан је онај који је задовољан својом људском праведношћу, јер он не треба Христа, Ко каже о себи: ја не долазим да позовем праведника, већ грешнике до покајања (Мт 9:13).

                                      Вера и нада у Божију Промисао
Не постоји таква ствар као слеп случај! Бог влада светом, а све што се дешава на небу и под небом се дешава према мудрима и свемогућем Богу, недодирљивом у Његовој мудрости и свемогућности, и недодирљивом у Његовом управљању.
Ако нема ни једног догађаја који је сакривен од Бога, онда морамо славити Бога за све што се дешава.


                            Кратко житије св. Игњатије Брјанчанинова

Рођен је 5. фебруара 1807. године у селу Покровско у Русији. Крштено име му је било Димитрије. Након школовања у Петрограду одлучио се, најпре, за официрски позив. Након тешке болести замонашио се у Александро-Свирском манастиру, 1831. године, када узима име Игњатије. Убрзо постаје игуман манастира Тројице-Сергејеве пустиње близу Петрограда.
Године 1857. изабран је за епископа Кавкаског и Црноморског. Епископ Игњатије није дуго управљао Кавкаском епархијом. Након поновне болести одлази у Николо-Бабајевски манастир, где умире 30. априла 1867. године.
За собом је оставио значајна књижевна дела, од којих су најпознатија: „Огледи из аскетике“, „Аскетска проповед и писма мирјанима“, „Допринос савременом монаштву“ и „Отачник“.
.

                                        СВЕТА ТРОЈИЦА
Света Тројица је једна од највећих тајни хришћанске вере. Ми уопште нисмо способни да разумемо Свету Тројицу помоћу наших коначних и ограничених умова, али ипак у нашим срцима ми верујемо у истину ове тајне. Ми исповедамо нашу веру сваки пут кад говоримо Символ вере „Верујем у Бога Оца Сведржитеља... и у једнога Господа Исуса Христа... и у Духа Светога..“. И тако, без обзира што је несхватљива, мистерија Свете Тројице је испреплетена у најелементарнијем исповедању наше вере.
Поштовање Свете Тројице је кључни елемент у православној вери. Ако бисте питали неку групу људи „ Шта је суштина религиозног веровања?“ добили бисте велики број различитих одговора, у зависности од тога кога питате. Ако бисте сузили ваше испитивање на оне који исповедају Хришћанство, вероватно бисте добили одговор који би био нешто попут „ веровати у Господа Исуса Христа“. Али ако бисте то питали једног православца који је упознат са службом Цркве „Шта је права  вера?“ он би могао одмах одговорити речима Цркве. На крају Божанске Литургије када певамо „Нађосмо праву веру“  ми описујемо „праву веру“ као „поштовање нераздељиве Тројице“. Православци знају већ од почетка да би се истински веровало у Господа Исуса Христа, неопходно је веровати у Свету Тројицу и да би се поштовао Бог у „духу и истини“, ми морамо поштовати Свету Тројицу.
Шта је то што чини ову тајну Свете Тројице тако живототворном у нашој хришћанској вери? Да бисмо одговорили на ово питање, морамо имати нешто мало разумевања о Светој Тројици. Тајна Свете Тројице је у томе да је Један Бог у три личности а да се свака личност разликује и одвојена је од других али у исто време све три личности су нераздељиво сједињене. Како се нешто може састојати од три различите и одвојене ствари а опет у исто време бити једно? То је тајна Свете Тројице.
Али природа свете Тројице није неки апстрактни појам, неко веровање које нема утицај на нас православце. Свети Атанасије каже о оваплоћењу „ Бог је постао човек да би човек могао да постане бог“. И заиста, то је тачно- када се „обукосмо у Христа“ на Светом крштењу и када почнемо да радимо на нашем спасењу, постајемо као  Бог, а то је прихватањем Његове природе. Ми се одричемо наше пале људске природе, и у замену ми примамо природу Богочовека Исуса Христа. Да би били спашени ми морамо изложити тајну Свете Тројице у своје сопствене животе.
Како је тако нешто могуће? Ако можемо ми, који смо створени, ограничени, смртни и коначни, постати као Света Тројица- три личности у једној суштини? Опет Свети Оци нас уче ономе што морамо знати. Знамо да не постоји спасење ван Цркве. Да би се преобразили и ушли у живот Христа, ми то морамо учинити у оквиру Његове Цркве. Црква је барка спасења и сви смо ми сакупљени у ту барку. Али има ту и нечега више од самог чланства у једној земаљској организацији.Црква је много више од тога. Црква је заједница свих православаца  у једном тајанствено Христовом телу. У Цркви се наша права хришћанска природа испољава. Ми, којих нас је много, сједињени смо у једно тело (а опет сви смо ми многе личности које се међусобно разликују). Ово јединство разноликости које ми налазимо у тајни Цркве је управо иста тајна јединства разноликости у Светој Тројици. Тиме што смо чланови Свете Цркве, ми смо преображени тако да наша природа постаје слична природи Свете Тројице.
У Светој Цркви, наша природа се испољава  као једно удружено тело, јединствена целина сачињена од различитих личности. Када се заједно окупимо на Службу у Цркви, ми изражавамо ову боголику природу. У овоме можемо видети важност службе у Цркви. Ове службе нису пука друштвена окупљања, неки ритуал који делимо са онима који имају сличан ум и веровање. Учествовањем у јавном богослужењу Цркве ми се понашамо као Бог, ми исповедамо нашу веру у Свету Тројицу и ми исповедамо нашу сличност са Светом Тројицом. Ако бисмо избегли црквену службу, ако не бисмо учествовали, ми онда окрећемо леђа Христу, окрећемо се од спасења које нам Он пружа, одричући се да смо слични Њему. То је јавна служба Цркве кроз коју Бог чини да наша природа буде слична Његовој. Само у Цркви и у њеном јавном и удруженом богослужењу ми можемо постати слични Светој Тројици.

Превод: САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Извор

ЗАВИДОВИЋИ, 19. МАЈА /СРНА/ - Његово високопреосвештенство митрополит Хризостом служио је данас Свету архијерејску литургију испред остатака манастира Удрум код Завидовића у Федерацији БиХ, први пут послије три стотине година.

Митрополит Хризостом најавио је обновну ове средњовјековне светиње, која је озваничена данашњом Светом архијерејском литругијом. 

Литургији је приствовало стотњак вјерника из Завидовића, Возуће, Гостовића, те мјеста Долац. 

Средњовјековни манастир Удрим, који је посвећен Светом великомученику Пантелејмону, задужбина је Немањића. Налази се на дванаестом километру од Завидовића, уз ријеку Гостовић.

СРПСКА, РУСКА, ПОЉСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ИЗРАЖАВАЈУ ПОДРШКУ КАНОНСКОЈ УКРАЈИНСКОЈ ПРАВОСЛАБВНОЈ ЦРКВИ

​ Пећ, Косово; Москва; Варшава, 18. маја 2018
   
У одговору на скорашњи позив украјинског предсједника Петра Порошенка Васељенској Патријаршији да одобри аутокефалију уједињеној украјинској цркви, која ће бити састављена два постојећа два расколничка тијела, неколико старих аутокефалних православних цркава широм свијета почело је изражавати своју подршку канонској украјинској православној цркви на челу са Његовим еминенцијом  Кијевским и цијеле Украјине митрополитом  Онуфријем која није подржала апелацију предсједника, као што су то урадили расколници и народни парламент.

На својој посљедњој сједници, од 28. априла до 10. маја, Свети синод Српске православне цркве говорио је о својим добрим односима са сестринским православним црквама широм свијета. У том контексту, као што званично објављује сајт српске православне цркве, Свети синод је изразио своју подршку канонској украјинској цркви у краткој, али моћној изјави:

"Сабор изражава пуну солидарност, у благодатној братској љубави, са мученичком сестринском црквом  у Украјини, изложеној најтежим прогонима од стране тренутног режима у Кијеву".

Канцеларија високог комесара за људска права Уједињених нација признала је да "влада покреће кампању нетолеранције против цркве и изражава забринутост због неактивности агенција за спровођење закона у погледу кршења права вјерника".

Чланови руског Светог Синода такође су изразили своју подршку и брига  за паћеничку украјинску цркву, која је аутономни, самоуправни дио Руске православне цркве.

Говорећи новинарима након најновије сједнице Синода у Санкт Петербургу 14. маја, Волоколамски Митрополит Хиларион (Алфејев) говорио је о украјинском питању, изражавајући јединствени глас руске цркве:

Питање није било на дневном реду Синода. Међутим, пошто је Његова Светост патријарх примио бројна писма од украјинских вјерника, дискутовано је ... Црквени статус ових заједница, који су се одвојили од украјинске православне цркве, није препознат у светом православљу ... Додавање статуса " паралелна "аутокефална црква до раскола, осим воље канонске цркве на чијој територији се налази, је бесмислена по питању црквеног права. Сваки члан Светог Синода изразио је подршку канонској украјинској православној цркви.

Свети Синод Руске православне цркве ван Русије, још једно независно тијело у оквиру Руске православне цркве, претходно је објавио изјаву у знак подршке канонској украјинској цркви крајем априла.

Према грчкој новинској агенцији Ромфеа, Свети синод Пољске православне цркве такође је покренуо ово питање и изразио пуну подршку канонској украјинској православној цркви против расколничких струја које постоје у Украјини.

Размотривши писмо примљено од Митрополита Онуфрија о овом питању, каже Синод: "Ми изражавамо јасан став Пољске православне цркве, односно да црквени живот канонске православне цркве треба да се заснива на принципима догми и светих канона Православне цркве. Кршење ових принципа води ка хаосу у животу Цркве. "

"У Украјини постоје одређене расколничке групе које се прво морају покајати и вратити у канонску Цркву. Само тада можемо да разговарамо о питању обезбеђивања аутокефалије ", наставља се у изјави Синода, која се односи на неканонску" Кијевску патријаршију "и" Украјинску аутокефалну православну цркву ", које су подржале иницијативу предсједника Порошенка да се позове на Константинопољ.

"Не смијемо бити вођени политичком климом у питањима догме и канона", закључује пољски синод.

Примати, синоди и јерарси православних цркава широм свијета више пута су изразили своју подршку и љубав према канонској Украјинској православној цркви и митрополиту Онуфрију. 

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

   
ВИШЕ ОД 100.000 ХОДОЧАСНИКА ПОСЈЕТИЛО МАНАСТИР ОСТРОГ НА НА ДАН ЊЕГОВОГ ПРАЗНОВАЊА
​
                                                                      Никшић, Црна Гора, 18. маја 2018
   
Празник најпоштованијег православног свеца на Балкану, Св. Василија Острошког, сваке године, 12. маја,  прослављају вјерници из Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине и других земаља. Ове године више од сто хиљада православних вјерника дошло је на свето ходочашће у манастир Острог, који је основан у 17. вијеку.
"Ходочашће у Острог је најважније међу православцима на Балкану. Свети Василије Острошки је вољени српски светитељ, стога ходочасници долазе већ стотинама година ", рекао је представник манастира агенцији ТАСС.   
Хиљаде људи долази на ходочашће сваке године, пењући се на високу планину до манастира и чекајући у дугачкој колони да се поклоне моштима Св. Василија, до којег су путовали неколико дана.
"Од петка ујутро, моштима се поклонило 700-1000 људи током једног сата, а у суботу, на дан Св. Василија, број људи је био још већи. Укупан број ходочасника премашио је 100.000 ", изјавио је представник манастира.
    
Његово Високопреосвештенство митрополит црногорски Амфилохије назвао је оволики број ходочасника чудом Божјим, истичући да су мошти Св. Василија више пута одношене из манастира и враћане у манастир  и да хиљаде и даље долазе упркос комунистичком добу које је озбиљно нанијело штету православној цркви.

Такође је нагласио да су монахиње из гватемалског манастира Свете Тројице први пут посјетиле Манастир Острог, током овогодишњег ходочашћа.

Манастир посјећује око милион људи годишње - готово двоструко више од укупног броја становника Црне Горе. Велика већина ходочасника је између 14 и 18 година, долазећи у манастир како би препознали свој пут у животу.

Свети Василије и његов манастир су понос и радост српских православних хришћана у Црној Гори. У изјави за сајт Српске православне цркве у Црној Гори, о. Предраг Спећановић изјавио је: "Други градови у Европи могу имати своје ходочашће, али само свети Василије може сакупити овако велики број вјерника из различитих региона."
    
Манастир је основао у XVII вијеку Св. Василије Острошки, који је тамо умро 1671. године. Две пећинске цркве остале су након пожара у током двадесетих година, које су данас главне области манастира. Горња црква, налази се скоро 3,000 метара над планином. Доња црква, Свете Тројице, датира до 1824.године.

ПРЕВОД: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
ИЗВОР: http://orthochristian.com/113025.html

                          Хонг Конг, Кина, 16. маја 2018

Нова литургијска књига објављена је у два кинеска превода за обогаћивање дневне молитве и литургијског живота православних вјерника у Кини.
Нова кинеска верзија Часослова садржи текстове 1., 3., 6. и 9. часа, јутрење, вечерње, повечерје и полуноћницу  извјештава вебсајт  Православне цркве св. Петра и Павла у Хонг Конгу.

Текстови су састављени и објављени у три књиге, а односе се на класични превод Пекингшке црквене мисије. Права имена у тексту су преведена у складу са текстом  Chinese Union Version Bible.
Часослов је доступан у традиционалним и поједностављеним кинеским словима. Обе верзије су доступне као бесплатни ПДФ документи или се могу наручити у штампаном облику из Кинеске Православне штампе.

Штампа редовно објављује нове теолошке, духовне и литургијске предмете за кинеске вјернике. Нови катихизам на  кинескиом језику објављен је прошле године у Хонг Конгу.

​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

ВЛАДИКА ФОТИЈЕ ОБАВИО СЛАВСКИ ОБРЕД И ОСВЕШТАО ПАРОХИЈСКИ ДОМ 

СРЕБРЕНИЦА, 17. МАЈА /СРНА/ -Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије освештао је новоизграђени парохијски дом код Цркве Вазнесења Господњег у Дугом Пољу код Сребренице и обавио славски обред у овој цркви која данас слави своју крсну славу.

У кратком обраћању великом броју окупљених вјерника владика Фотије је рекао да мученичка Сребреница треба да буде мјесто праштања и помирења и да други долазак Христов на земљу треба да донесе правду за све што није рађено по Божијој вољи.

Владика Фотије је поручио вјерном народу да воли своје и поштује друге и да радећи и живећи у миру и љубави остане на овом простору "на многаја љета".

Након вјерског обреда приређен је културни програм у коме је наступио гуслар Душан Пејић, пјесник Војин Остојић и дјечији женски црквени хор, а потом и трпеза љубави, након чега ће услиједито народно весеље у црквеној порти.

Цркву у Дугом Пољу освештао је тадашњи владика зворничко-тузлански Хризостом на Спасовдан прије двије године и од тада се у овом храму и око њега одвија интензиван духовни живот.

Темељи и звона освештани су 14. септембра 2014. године у присуству великог броја вјерника из средњег Подриња.

"Радови на изградњи цркве у Дугом Пољу започети су на Спасовдан 2010. године, али су прекидани због опструкције тадашње општинске бошњачке власти, а настављени су захваљујући Богу, вјерном народу и добијању сагласности од ресорног министарства Републике Српске", објаснио је Млађеновић.

Градњу цркве на српском земљишту, које је породица Илић поклонила за изградњу богомоље, оспоравала су бошњачка удружења погинулих и несталих, а затим и локална бошњачка власт која није дала грађевинску дозволу за изградњу. Ова удружења су у почетку подржали и представници неких међународних организација и амбасаде неких земаља у БиХ. 

Свештеник Млађеновић подсјетио је да послије опструкције и дугог "ћутања тадашње општинске администрације", којој је достављена сва тражена, законом прописана документација, није добијена грађевинска дозвола од општине. 

Он је навео да су се потом обратили Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске које је дало одобрење за изградњу, црква је изграђена и у њој се организује вјерски живот.

Црква је изграђена радом и жељом Срба из сребреничких села Дуго Поље, Жути Мост, Пећишта, Студенац и Биљача, братуначког села Загони, прилозима других вјерника са подручја ове двије општине, а посебно Срба рођених у овим крајевима који живе у иностранству и Србији из које су многи дали прилоге и за изградњу парохијског дома.

Прије обреда у Дугом Пољу владика Фотије је јутрос први пут служио Свету литургију у Храму Покрова Пресвете Богородице у Сребреници.

Спасовдан у Бањалуци: Литургија, ломљење славског колача и литија!

Служењем свете архијерејске литургије, освећењем жита и ломљењем славског колача, те традиционалном спасовданском литијом, обиљежена је крсна слава града Бање Луке и Саборног храма Христа Спаситеља – Спасовдан.

Свету архијерејску литургију служили су епископ бањалучки Јефрем и епископ франкфуртски и све Њемачке Сергије.

Спасовданским свечаностима присуствовао је и први човјек града Игор Радојичић, који је свим Бањалучанима честитао Спасовдан, а честитке је упутио и пријатељским градовима Источном Сарајеву и Београду, који такође обиљежавају Спасовдан као славу града.

“Свечаности поводом славе града почеле су јуче, када је одржан лијеп концерт, а данас су настављене уз литургију и литију. Вечерас имамо и један спортски догађајм, а то је финале Купа града у фудубалу. Позивам све Бањалучане да се придруже овим догађајима, јер је ово слава свих грађана. Надам се да ћемо сваку наредну славу дочекати са одређеним ријешеним комуналним и другим питањима, јер у овом моменту имамо много планова и идеја како да до сљедећег Спасовдана град буде још бољи”, рекао је у изјави новинарима градоначелник Игор Радојичић.

Уз градоначелника, у литији су учествовали предсједник Скупштине града Бања Лука Будимир Балабан, потпредсједник Скупштине Саша Чудић, начелници одјељења Градске управе, дјеца из бањалучких основних школа, чланови бањалучких културно-умјетничких друштава, чланови СПД “Јединство”, припадници Оружаних снага БиХ, млади спортисти, те бројни грађани.

(АТВ)

      Хришћанство је најпрогоњенија религија на свијету - патријарх Кирил

​Москва, 17. мај, Интерфакс - Хришћанске заједнице прогоњене су широм свијета више него друге вјерске заједнице, рекао је Патријарх московски и цијеле Русије Кирил.

"Очигледно је да је хришћанство постало највише прогоњена религија на свијету", рекао је патријарх док се састао са етиопским патријархом Абунеом Матиасом I у Москви у четвртак.

Конкретно, патријарх је рекао да је ситуација у Нигерији, где је геноцид хришћана постао распрострањен, изазвао огромну забринутост. Руски патријарх изразио је саосјећање са онима који практикују хришћанство под земљом у Сомалији, а такође и хришћани у Кенији, које угрожавају терористи.

Они који су били дио етиопијске цркве, а убијени у Либији на обали Медитерана у априлу 2015. године, били су жртве тероризма, рекао је патријарх.

"Све хришћанске цркве и све хришћанске заједнице требало би да се уједине како би дошли до заједничког одговора на терористе и геноцид хришћана", рекао је патријарх Кирил и додао да контрадикције између великих сила, укључујући земље које имају заједничко хришћанско окружење, погоршавају ситуацију.

"Оно што се сада дешава је ужасно, убијају људе као да су животиње, врше масакре", рекао је Патријарх Абун Матиас у свом одговору, додајући да хришћани Африке очекују подршку Руске православне цркве и руске владе.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
Извор

Превазилажење анксиозности уз помоћ православне цркве

     Укупно процијењени број људи који живе са анксиозношћу у свијету је 264 милиона. Ментално стање обухвата различите поремећаје, укључујући општи поремећај анксиозности, панични поремећај и социјални поремећај  анксиозности. За оне који се боре против анксиозности, могусе осјећати као да им се њихов свијет руши на њих. Током овог времена подршка је неопходнија него икада, а за многе, један од најмоћнијих противотрова за стрес, је бити дио заједнице православне цркве. Као што је примијетио др. Харолд Г. Коениг, аутор књиге књиге „Истраживања духовности и здравља: Методе, мјерење, статистика и ресурси“ 79% квантитативних,вршњачки  рецензираних студија утврдило је позитивну повезаност између религије / духовности и већег благостања или среће.

                     Како може помоћи Грчкa православнa црква?
Истраживачи једне  студије Лондонске школе економије из 2015. године нашли су  да једина друштвена активност повезана са трајном срећом је учествовање у некој вјерској организацији. Занимљиво је да чак и хуманитарне  активности попут прикупљања средстава или рада у заједници нису имале исте позитивне менталне користи. Истраживачи примјећују да осјећај заједнице који у цркви можете имати, представља моћан ублаживач за животне препреке. Они који чине дио тијесно повезан са православном црквом проналазе пријатеље и осјећај породице које је тешко остварити на послу или у другом окружењу. Црква такође пружа смисао већег осећаја сврхе. Позива нас да дамо и узмемо; да будемо одговорни према другима, али и да прихватимо љубазност оних који су у нашој заједници.

                                 Стојећи у Божјој присутности
У једном фасцинантном чланку на блогу Православни начин живота, аутор разматра недавну студију која показује важност свести у спречавању стреса. То јест, иако постоје специфични људи, ситуације и догађаји који могу узроковати анксиозност, када смо свесни начина на који анксиозност утиче на наше тијело и ум (проузрокујући убрзан рад срца и убзано дисање или грчење наших мишића), ми можемо да контролишемо ове окидаче пре него што нас они обузму  држећи наш ум "у садашњем тренутку". Аутор запажа да православни хришћани хиљадама година користе свест кроз молитву: "Господе Исусе Христе, Боже Боже, смилуј ми се." Ова молитва нам омогућава да "се у Божјем присуству"понашамо са понизношћу, као што признајемо моћ Христа да нас води кроз чак и кроз најстреснијa времена.

                                                          Моћ молитве
Истраживање које су спровели научници на Универзитету у Висконсин-Мадисону показалo je да они који се моле у тешким временима то раде да би изашли на крај са спектром  тешких осjећања, укључујући трауме, стрес, тугу и бес. Молитва је дубоко умна активност; она у којој можемо себи дозволити да признамо тешке емоције, а ипак користити нашом вером  да би спречили негативност да нас доведе у анксиозно стање. Молитве учвршћују нашу веру и извлачe нас из беспомоћности и страха који изазива анксиозно стање.

Ако се борите против анксиозности, знајте да ће вас црква подржати, и на теолошком и личном нивоу. Вјеровање у Божију моћ за оздрављење може ојачати ваше увјерење да је анксиозност, без обзира колико се чини снажна, беспомоћна против такве силе. У међувремену, богослужење у друштву других ће вас подсетити да никада нисте сами. Уместо тога, ви сте део снажне заједнице која подржава једни друге кроз најтежа времена, укључујући физичке и менталне изазове.
                         Кејси Стил
За сајт вјеронаука.нет, са енглеског језика превела, САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ

ИЗВОР

​На Православном богословском факултету Универзитета у Београду jуче је одржан десети годишњи симпосион „Српска теологија данас“ под насловом „Вера и мисао у вртлогу времена – богословско и архијерејско деловање митрополита Амфилохија и епископа Атанасија“ поводом 80 година живота и 50 година богословско-архијерејског живота двојице архијереја. Скуп је почео Светом Архијерејском Литургијом у параклису Светог Јована Богослова, а наставио се свечаним отварањем скупа у амфитеатру факултета. Потом су уследиле две сесије од по шест говорника, а симпосион је завршен округлим столом са Његовим Високопреосвештенством митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем и умировљеним епископом др Атанасијем и другим говорницима. Прилог Марка Маленчића.
​                                                                          ПОСЛУШАЈ АУДИО ЗАПИС

Извор: Радио Слово Љубве