СВЕТА ТРОЈИЦА

                                        СВЕТА ТРОЈИЦА
Света Тројица је једна од највећих тајни хришћанске вере. Ми уопште нисмо способни да разумемо Свету Тројицу помоћу наших коначних и ограничених умова, али ипак у нашим срцима ми верујемо у истину ове тајне. Ми исповедамо нашу веру сваки пут кад говоримо Символ вере „Верујем у Бога Оца Сведржитеља... и у једнога Господа Исуса Христа... и у Духа Светога..“. И тако, без обзира што је несхватљива, тајна Свете Тројице је испреплетена у најелементарнијем исповедању наше вере.
Поштовање Свете Тројице је кључни елемент у православној вери. Ако бисте питали неку групу људи „ Шта је суштина религиозног веровања?“ добили бисте велики број различитих одговора, у зависности од тога кога питате. Ако бисте сузили ваше испитивање на оне који исповедају хришћанство, вероватно бисте добили одговор који би био нешто попут „ веровати у Господа Исуса Христа“. Али ако бисте то питали једног православца који је упознат са службом Цркве „Шта је права  вера?“ он би могао одмах одговорити речима Цркве. На крају Божанске Литургије када певамо „Нађосмо праву веру“  ми описујемо „праву веру“ као „поштовање нераздељиве Тројице“. Православци знају већ од почетка да би се истински веровало у Господа Исуса Христа, неопходно је веровати у Свету Тројицу и да би се поштовао Бог у „духу и истини“, ми морамо поштовати Свету Тројицу.
Шта је то што чини ову тајну Свете Тројице тако живототворном у нашој хришћанској вери? Да бисмо одговорили на ово питање, морамо имати нешто мало разумевања о Светој Тројици. Тајна Свете Тројице је у томе да је Један Бог у три личности а да се свака личност разликује и одвојена је од других али у исто време све три личности су нераздељиво сједињене. Како се нешто може састојати од три различите и одвојене ствари а опет у исто време бити једно? То је тајна Свете Тројице.
Али природа свете Тројице није неки апстрактни појам, неко веровање које нема утицај на нас православце. Свети Атанасије каже о оваплоћењу „ Бог је постао човек да би човек могао да постане бог“. И заиста, то је тачно- када се „обукосмо у Христа“ на Светом крштењу и када почнемо да радимо на нашем спасењу, постајемо као  Бог, а то је прихватањем Његове природе. Ми се одричемо наше пале људске природе, и у замену ми примамо природу Богочовека Исуса Христа. Да би били спашени ми морамо изложити тајну Свете Тројице у своје сопствене животе.
Како је тако нешто могуће? Ако можемо ми, који смо створени, ограничени, смртни и коначни, постати као Света Тројица- три личности у једној суштини? Опет Свети Оци нас уче ономе што морамо знати. Знамо да не постоји спасење ван Цркве. Да би се преобразили и ушли у живот Христа, ми то морамо учинити у оквиру Његове Цркве. Црква је барка спасења и сви смо ми сакупљени у ту барку. Али има ту и нечега више од самог чланства у једној земаљској организацији.Црква је много више од тога. Црква је заједница свих православаца  у једном тајанствено Христовом телу. У Цркви се наша права хришћанска природа испољава. Ми, којих нас је много, сједињени смо у једно тело (а опет сви смо ми многе личности које се међусобно разликују). Ово јединство разноликости које ми налазимо у тајни Цркве је управо иста тајна јединства разноликости у Светој Тројици. Тиме што смо чланови Свете Цркве, ми смо преображени тако да наша природа постаје слична природи Свете Тројице.
У Светој Цркви, наша природа се испољава  као једно удружено тело, јединствена целина сачињена од различитих личности. Када се заједно окупимо на Службу у Цркви, ми изражавамо ову боголику природу. У овоме можемо видети важност службе у Цркви. Ове службе нису пука друштвена окупљања, неки ритуал који делимо са онима који имају сличан ум и веровање. Учествовањем у јавном богослужењу Цркве ми се понашамо као Бог, ми исповедамо нашу веру у Свету Тројицу и ми исповедамо нашу сличност са Светом Тројицом. Ако бисмо избегли црквену службу, ако не бисмо учествовали, ми онда окрећемо леђа Христу, окрећемо се од спасења које нам Он пружа, одричући се да смо слични Њему. То је јавна служба Цркве кроз коју Бог чини да наша природа буде слична Његовој. Само у Цркви и у њеном јавном и удруженом богослужењу ми можемо постати слични Светој Тројици.

Превод: САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Извор