 Укупно процијењени број људи који живе са анксиозношћу у свијету је 264 милиона. Ментално стање обухвата различите поремећаје, укључујући општи поремећај анксиозности, панични поремећај и социјални поремећај анксиозности. За оне који се боре против анксиозности, могу се осјећати као да им се њихов свијет руши на њих. Током овог времена подршка је неопходнија него икада, а за многе, један од најмоћнијих противотрова за стрес, је бити дио заједнице православне цркве. Као што је примијетио др. Харолд Г. Коениг, аутор књиге књиге „Истраживања духовности и здравља: Методе, мјерење, статистика и ресурси“ 79% квантитативних, вршњачки рецензираних студија утврдило је позитивну повезаност између религије / духовности и већег благостања или среће.
Како може помоћи Грчкa православнa црква? Истраживачи једне студије Лондонске школе економије из 2015. године нашли су да једина друштвена активност повезана са трајном срећом је учествовање у некој вјерској организацији. Занимљиво је да чак и хуманитарне активности попут прикупљања средстава или рада у заједници нису имале исте позитивне менталне користи. Истраживачи примјећују да осјећај заједнице који у цркви можете имати, представља моћан ублаживач за животне препреке. Они који чине дио тијесно повезан са православном црквом проналазе пријатеље и осјећај породице које је тешко остварити на послу или у другом окружењу. Црква такође пружа смисао већег осећаја сврхе. Позива нас да дамо и узмемо; да будемо одговорни према другима, али и да прихватимо љубазност оних који су у нашој заједници. Стојећи у Божјој присутности У једном фасцинантном чланку на блогу Православни начин живота, аутор разматра недавну студију која показује важност свести у спречавању стреса. То јест, иако постоје специфични људи, ситуације и догађаји који могу узроковати анксиозност, када смо свесни начина на који анксиозност утиче на наше тијело и ум (проузрокујући убрзан рад срца и убзано дисање или грчење наших мишића), ми можемо да контролишемо ове окидаче пре него што нас они обузму држећи наш ум "у садашњем тренутку". Аутор запажа да православни хришћани хиљадама година користе свест кроз молитву: "Господе Исусе Христе, Боже Боже, смилуј ми се." Ова молитва нам омогућава да "се у Божјем присуству" понашамо са понизношћу, као што признајемо моћ Христа да нас води кроз чак и кроз најстреснијa времена. Моћ молитве Истраживање које су спровели научници на Универзитету у Висконсин-Мадисону показалo je да они који се моле у тешким временима то раде да би изашли на крај са спектром тешких осjећања, укључујући трауме, стрес, тугу и бијес. Молитва је дубоко умна активност; она у којој можемо себи дозволити да признамо тешке емоције, а ипак користити нашом вером да би спречили негативност да нас доведе у анксиозно стање. Молитве учвршћују нашу веру и извлачe нас из беспомоћности и страха који изазива анксиозно стање. Ако се борите против анксиозности, знајте да ће вас црква подржати, и на теолошком и личном нивоу. Вјеровање у Божију моћ за оздрављење може ојачати ваше увјерење да је анксиозност, без обзира колико се чини снажна, беспомоћна против такве силе. У међувремену, богослужење у друштву других ће вас подсетити да никада нисте сами. Уместо тога, ви сте део снажне заједнице која подржава једни друге кроз најтежа времена, укључујући физичке и менталне изазове. /Кејси Стил /За сајт вјеронаука.нет, са енглеског језика превела, САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ / ИЗВОР |