 Пете недјеље Великог поста православна црква прославља успомену на преподобну Марију Египћанку (+ 522). Света Марија Египћанка је у православљу примјер како човјек може од великог грешника постати велики праведник. Живот светитељке примјер је дубине човјековог пада у гријех и његовог истинског покајања, вјером, молитвом и, истовремено, Божјом помоћи. Из Житија светитељке знамо да се окренула покајању и Богу, искусивши осјећај страха и ужаса након што је невидљива сила није пустила у цркву Светог гроба. Тада је схватила да јој Господ не дозвољава да уђе на свето мјесто због своје нечистоте.
Света Марија Египћанка, која је првобитно била безобзирна жена, грешник, Божјим чудом, се покајала и 47 година подвизавала у јорданској пустињи, проводећи живот у покајању, посту и молитви и великим аскетским подвизима, скоро без хране и одјеће, даноноћно оплакујући гријехе своје. Током Великог поста Православна црква њеним примјером још једном позива све вјернике да преиспитају свој живот и да се истински покају за своје гријехе. „Да људи не би били лењиви према духовним подвизима", Црква током три дана пете седмице: четвртак, суботу и у васкрсни дан, пружа вернима нарочите подстицаје ка подвизима благочашћа. У четвртак на јутарњем богослужењу Црква поји цео Велики канон св. Андрије Критског и житије св. и преп. Марије Египћанке. Из тих разлога се читање канона св. Андрије Критског у четвртак пете седмице Великог поста негде још назива и стајање Марији Египћанки. |