 Најстарија најкомплетнија јеврејска Библија први пут изложена је у четвртак у Ану музеју (ANU Museum) у израелском граду Тел Авиву пружајући јавности ријетку прилику да виде књигу прије него што буде продата на аукцији. Посјетиоци ће Библију моћи бесплатно да виде од 23. до 29. марта 2023. године уз претходну регистрацију на сајту музеја. Сматра се да је Codex Sassoon (The Damascus Pentateuch) настао прије око 1100 година од стране писара у Египту или Леванту. То је најранији сачувани примјер једног рукописа који садржи све 24 књиге јеврејске Библије са интерпункцијом, самогласницима и акцентима. Ићи ће на аукцију у мају на Sotheby's у Њујорку, гдје би могао да кошта од 30 до 50 милиона долара (24 милиона до 41 милиона фунти). Могао би да постане најскупљи историјски документ икада продат на аукцији ако побједничка понуда премаши 43,2 милиона долара плаћених прије две године за риједак примјерак првог издања Устава Сједињених Америчких Држава. Хебрејска Библија се састоји од 24 књиге подијељене у три дијела: Петокњижје, Пророци и Списи. Хришћани их називају Старим завјетом. Текст ове Библије остао је у флуктуацији све до раног средњег вијека, када су јеврејски научници познати као масорети почели да стварају скуп биљешки које су га стандардизовали. Кодекс из Алепа, који је састављен око 930. године, сматра се најмјеродавнијим масоретским текстом. Међутим, због пожара у сиријском граду Алепу 1947. године данас је сачувано само 295 од оригиналних 487 страница. Овом кодексу, за који утврђивање угљеникових података показује да је настао око 900. године, недостаје само 12 страница, наводи Sotheby's. „Први пут нам се појављује скоро потпуна књига јеврејске Библије са тачкама самогласника, кантилацијом и биљешкама на дну које говоре преписивачима како треба написати исправан текст,“ Шерон Минц, виши специјалиста за јеврејске артефакте у аукцијској кући. Рукопис је написан на пергаменту од овчије коже и „за производњу би било потребно око 200 овчијих кожа“. „Само најбогатији појединци могли су себи приуштити да ово наруче. Библија, свих 792 странице, дебљине око шест инча и отворене до средине, налази се у стакленој посуди у сталном изложбеном простору музеја, окружена другим древним и новијим рукописима Библије. Рукопис је више пута мијењао власника. Један купопродајни акт исписан је у средини књиге на јудео-арапском језику, око 100 година након што је написан, са потписима писара и свједока. Књига се у једном тренутку у 13. вијеку налазила у сиријској синагоги прије него што се поново појавила када ју је колекционар Дејвид Соломон Сасун (1880-1942.године; сакупио највећу и најважнију приватну колекцију јеврејских рукописа на свијету а посебно је имао посебан афинитет према Библији) купио за 350 фунти 1929. године. Његови потомци су је 1978. продали Британском жељезничком пензионом фонду. Сасунов кодекс је 1982. био изложен у Британском музеју прије него што је поново на аукцији 1989. године продат дилеру за 2.035.000 фунти, а овај је исте године продао колекционару Jacqui Safra. Професор Библије на Универзитету Бар Илан (Државни универзитет у Рамат Гану, Израел) Јосеф Офер први пут је погледао Кодекс у Сафрином дому у Женеви прије неколико година и тренутно ради на критичком раду о древном рукопису. Сматра се да је кодекс стар колико и Алепо кодекс, познат као Кетер Арам Соба, такође написан око 10. вијека нове ере, и вијек је старији од Лењинградског кодекса.
|
