 Недјељу 9. фебруара 2025. године, православна црква је посветила царинику и фарисеју. Почетку Великог поста претходи припремни период од четири недјеље, током којег хришћани постепено одбијају разне врсте хране и појачавају своја молитвена дјела. Прва недјеља - о царинику и фарисеју - посвећена је јеванђеоској параболи, у којој Господ Исус Христос објашњава да је грешник који оплакује своје гријехе Богу угоднији од праведника који презире грешнике. Они повлаче аналогију са животом људи: неки су у дјелима праведни, али склони поносном фарисејству (лицемјерству). Други су грешни у свом начину живота, али су понизни и склони искреном - попут цариника - покајању. Христова прича о фарисеју и царинику налази се у јеванђељу по Луки: "Два човјека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем. А цариник издалека стајаше, и не хтједе ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди мени грјешноме! Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се" (Лк 18, 9-14). Ко су фарисеји?
Фарисеји су јеврејски вјерски покрет и политичка странка чије име потиче од грчке ријечи Φαρισαιος што највјероватније значи „„одвојен“, „издвојен“. Из јеванђеља по Матеју сазнајемо да су фарисеји вољели што су их људи звали: „учитељима“ (Мт 23, 7). У вријеме Господа Исуса Христа они углавном нису заузимали високе положаје, али су за јеврејски народ остали духовне вође и власт. Постојала је пословица: „Кад би само двоје људи стигло на небо, онда би један од њих био фарисеј“. Ко су фарисеји у Библији? Фарисеји су вјеровали у духове и васкрсење мртвих (ДАП 23, 6, 24,15 и даље), поред закона (који су се трудили да испуне као вољу Божију (Фил 3, 5), држали су многе спољне уредбе и заповијести, којима су допунили закон. Према Јосифу Флавију, за разлику од аристократских садукеја, фарисеји су били веома популарни у народу и њихов утицај на масе био је веома велики („чак и ако кажу нешто против цара и првосвештеника, одмах ће им повјеровати ”. Од самог почетка проповиједи Св. Јована Крститеља и Господа Исуса Христа, фарисеји су у јеванђељима приказани као главни њихови критичари. Фарисеји шаљу делегацију Јовану Крститељу питајући га на основу чега крштава. У Библији се фарисеји помињу у књигама Новог завјета и у основи се противе Исусу Христу, испитују га, не прихватајући његово учење. Укупно у јеванђељима истраживачи броје око 19 перикопа (одломака из јеванђеља), које садрже расправу између Исуса и фарисеја. Једно од неслагања између Исуса и неких фарисеја било је око богатства. Међу фарисејима, као и међу осталим Јеврејима, била је раширена идеја да је богатство доказ Божје наклоности човјеку, док је Исус поучавао: „Не можете служити Богу и мамону". У једној од својих прича приказао је богаташа у паклу и просјака Лазара, који је „ желио да се храни мрвицама које су падале са богаташевог стола“-отишао у наручје Аврамово. Материјално богатство у Исусовим учењима мало вриједи, а жеља за повећањем богатства представља опасност за човјека. Богатство може бити препрека служењу другима (прича о богатом младићу- Мт 19, 16-24). Према Исусу, „лакше је камили да прође кроз иглене уши него да богати човјек уђе у Царство Божије“. У исто вријеме рекао је: „Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемјери по синагогама и по улицама да их људи хвале. Заиста вам кажем: Примили су плату своју“ (Мт 6, 2 ). Његове ријечи о лицемјерима у синагогама, такође, би се могле сматрати директном алузијом на фарисеје, јер су фарисеји уживали значајан утицај у синагогама . У исто вријеме, многи тумачи вјерују да се оптужба за љубав према новцу више односила на садукеје него на саме фарисеје. Исус Христос је упозорио своје ученике да се "чувају квасца фарисејског и садукејског" (Мт 16,11 и даље), јер су се они више ослањали на своју праведност него на Бога (Јн 3, 8-10). Многа правила и конвенције фарисеја отуђивале су их од држања воље Божје (Мт 15,1 и даље) и довеле до несвјесног, али опасног лицемерја (Мт 6,5,16; 23, 5-7; Лк 18, 11). Исус им зато говори "тешко вама лицемјери...". Називао их је окреченим гробовима који су споља лијепи а изнутра трули. Слика фарисеја је врло живо представљена у Христовој параболи о царинику и фарисеју (Лк 18, 9-15), који су ушли у јерусалимски храм да се моле. Христос оправдава цариника који је понизно и једноставно признао своју грешност и само је тражио од Бога милост. Нема оправдања за фарисеја, који се хвалио да се строго повиновао закону и у својој охолости се усудио да се стави изнад цариника, којег је сматрао грешним човјеком. Однос између Христа и фарисеја није био ограничен на конфронтацију. Неки фарисеји позвали су Христа својим кућама (Лк 7,36, 11,37, 14.1). Међу фарисејима су били Савле (будући апостол Павле), Никодим (Јн 3,10), који је касније, заједно са Јосифом из Ариматеје, скинуо тијело Господа Исуса Христа са крста и организовао његову сахрану, као и Гамалил (ДАП 5, 34). Сукоби између Исуса и фарисеја према Јеванђељима -Фарисеји негодују због чињенице да Исус лијечи у све дане, не искључујући суботу (Мк 3, 1-6) -Исус је оптужен за богохуљење након што је парализованом човјеку рекао: „Опраштају ти се гријеси“ (Лк 5, 21) -Када је Исус истјерао зле духове фарисеји говораху: "Помоћу кнеза демонског изгони демоне" (Мт 9,34 Мт 12,24 и др.) -Исусове ученике питају зашто њихов учитељ једе и пије са цариницима и грешницима (Мт 9,11). Заједно са ученицима Јована Крститеља, они питају Исуса зашто његови ученици не посте док :"ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?" (Мт 9,14) -Када су Исусови ученици у суботу чупали класје жита, питали су Исуса зашто нису држали суботу (Мт 12, 2) -Питају Исуса зашто његови ученици не поштују традицију старијих и једу хљеб неопраних руку (Мт 15, 1) -Искушавање Христа радозналим тражењем знака: "Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: Учитељу, хоћемо од тебе знак да видимо" (Мт 12, 38, Мт 16, 11). -„Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините;он бјеше човјекоубица од почетка, и не стоји у истини “ (Јн 8, 44). -Они покушавају да убију Исуса кад каже да је био прије Аврама: Исус им је рекао: "Заиста, заиста вам кажем: прије него Авраам настаде, Ја јесам. Тада узеше камење да баце на њега; а Исус се сакри, и изиђе из храма, па прође између њих и тако отиде (Јн 8,58 -59). -Прича о злим виноградарима, која открива убиство Сина Божијег од стране фарисеја и њихових сарадника: А најзад посла им сина својега говорећи: Постидјеће се сина мојега. А виноградари видјевши сина, рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите да га убијемо, и да присвојимо насљедство његово."...И чувши првосвештеници и фарисеји приче његове, разумјеше да о њима говори" (Мт 21, 45). -Христово велико изобличавање фарисеја: "Све, дакле, што вам кажу да држите, држите и творите; али по дјелима њиховим не поступајте, јер говоре а не творе, него везују бремена тешка и незгодна за ношење и товаре на плећа људска, а прстом својим неће да их помакну... (Мт 23) |