Архијерејски Сабор Финске православне цркве* (Цариградске патријаршије), који се састао  у сриједу 31. јануара 2024. године, под предсједавањем архиепископа хелсиншког Лава, разговарао је о различитим медицинским питањима, укључујући употребу људског тијела у научне сврхе, донацију органа и кремацију. Како је наведено у саопштењу након засиједања, повод за разматрање релевантних питања на сабрању архијереја било је обраћање једног парохијанина митрополиту куопијском и карелијском Арсенију са питањем како Црква гледа на употребу тијела покојника за медицинске сврхе. У резолуцији архијерејског сабора наводи се да „не види препреке донирању тијела након смрти за медицинска истраживања, под условом да се према тијелу поступа са поштовањем током поступака који се спроводе у експерименталне сврхе ради заштите и побољшања људског живота“.
Што се тиче донације органа, ту је, као што је наведено у опредјељењу Сабора, потребна је посебна сагласност.
„У овом случају, мора се унапријед водити рачуна о томе да црквено учење о људском тијелу не буде угрожено. Послије обављене процедуре, посмртни остаци треба да буду освештани по обреду православне цркве и по могућности сахрањени у ковчегу, како је то уобичајено у православној традицији“, наводи се у документу. Како је даље појашњено, ако се из било ког разлога изабере кремација, онда „пепео треба да буде закопан у урни и на означеном мјесту“.
​Припремио вјеронаука.нет на основу писања овог извора

*Финска православна црква је аутономна црква у саставу Цариградске патријаршије. Црква има око 60.000 регистрованих парохијана. На челу Цркве се налази архиепископ карелски и све Финске Лав. Финска црква, као архиепископија, организована је у 3 епархије: Карелску, Хелсиншку и Оулушку. Епископ Карелске епархије је и архиепископ ове Цркве. Епархијски архијереји носе титулу митрополита. Карелски архиепископ има и свог викарног епископа. Највише црквене власти су Црквени сабор (фин. kirkolliskokous), Архијерејски синод (фин. piispankokous) и црквена управа (фин. kirkollishallitus). Црква има укупно 24 парохије и 2 манастира. Користи грегоријански календар. Друга је државна црква у Финској, поред Финске евангелистичко-лутеранске цркве.

Норвежанин Јоханес Солберг (44), по образовању доктор теологије, није ни слутио да ће једно путовање, када је 2018. године захваљујући пријатељима први пут дошао у Србију, потпуно изменити његов живот. Променио је веру, постао православац, а 17. децембра прошле године је рукоположен у ђакона. Посвећен и предан, недавно је започео и изградњу цркве у месту Шеберг на југоистоку Норвешке.Фасциниран историјом, снажном вером, културом и традицијом коју је, како нам је испричао, први пут осетио пре седам година у нашој земљи, нарочито на Косову и Метохији, подстакло га је да постане православац. Он и супруга Луција одгајају шесторо деце у духу православља, а сваки празник за њих је право духовно уживање. 
- Православље је вера у којој сам пронашао суштину, за себе и своју породицу. Луција и ја потичемо из добрих хришћанских породица, у протестантском контексту, али није нам се допало што је протестантска лутеранска црквена заједница којој смо припадали изгубила ослонац у односу на морална питања. Водиле су се бескрајне расправе о роду и положају хомосексуалаца у цркви и сличним стварима и просто нисмо видели да ту можемо наћи темељ на коме ћемо градити нашу породицу - прича за "Новости" ђакон Солберг.
Открива нам и да је током изучавања православља био прилично опчињен, али да је тек захваљујући пријатељима из Србије успео да упозна нашу веру и осети је, како каже, у окружењу какво се ретко где може срести.
- Срби могу да се осврну на стотине година у којима се вера преносила у најтежим околностима. Код нас Норвежана је православље младо, већина нас је прешла из протестантизма, али важно је да имамо на шта да се ослонимо и да негујемо добре односе са матицом у Србији - каже Солберг и додаје да је први пут на духовном путовању када је открио лепоту православља путовао са ћерком и да му је драго што и супруга Луција и деца деле љубав према православљу. 
На свом имању у месту Шеберг подигао је православну црквицу која је у овом крају Норвешке место окупљања Срба и крајем прошле године испунила му се велика жеља, рукоположен је у ђакона Српске православне цркве. Имао је, каже, част да га рукоположи владика британско-скандинавски Доситеј.
- Част и велика обавеза и велика духовна радост. Градио сам веру у срцу и задовољство ми је што ћу је ширити као духовник у месту Сарспорг где живим међу Норвежанима, али и Србима који живе у овом крају - каже Солберг за "Новости". 
Јоханес и Луција су родитељи шесторо деце: најмлађи Андреас има три године, Сесили шест, Суниву осам, Олав 17, Петра 19 и Марија 22 године. Најстарија ћерка се недавно удала па је ове године ова велика православна породица прославила Божић са чланом више. Солберг каже да су му сва деца верници и активно учествују у сабрању и на литургијама, што га, вели, чини посебно срећним и задовољним. Непосредно је у додир са нашом земљом дошао најпре упознавши Србе који су са Норвежанима почели да истражују страдање наших сународника у логорима Норвешке током Другог светског рата. Полако је постао неизоставни део екипе која је снимила документарни филм о страдању српске деце и врло радо је виђен гост на премијерама и представљању истине која је годинама прећутавана о страдању Срба који чак и немају адекватна спомен-обележја.Уз благослов владике Доситеја овај Норвежанин недавно је сам уз помоћ неколицине пријатеља започео изградњу православног храма и жеља му је да храм буде посвећен страдалој српској деци за време Другог светског рата у Норвешкој и место окупљања православаца на југоистоку Норвешке. Извор: ​Новости/Јелена Стојковић

Архимандрит Методије игуман манастира Хиландара одржао је предавање у организацији Конзервативног клуба и Црквене општине Брчко, уз благослов Неговог преосвештенства епископа зворничко- тузланског г. Фотија.
“Равнодушност и расејаност су највећи проблеми за духовни живот савременог човека, а решити
се могу једино уколико се служи Богу.
Није важно у ком времену живимо да бисмо служили Богу. Као што су наши стари служили Богу тако и ми можемо, јер Бог jе увек исти, само jе питање да ли имамо ту вољу”, нагласио je
игуман Методије, који je синоћ одржао духовну трибину у препуној дворани Културно- административног центра “Патријарх српски Павле”.
Истакао je да је циљ свих хришћана задобити благодат и наследити Царство Небеско, а за остварење тог циља могу се искористити духовна искуства светих отаца, Светог Саве и нових светогораца.
“Манастир Хиландар је од почетка био веома значајан за српски народ јер се налази у заједници светогорских манастира, а био је и први српски универзитет. Преко Хиландара, Срби где год да живе, увек су везани за ово јединствено место. Тако je било у прошлости, тако jе и данас. To je место које баштини најважнија дела из српске духовности, али и историје, културе и уметности. Света Гора је јединствено место које се налази на полуострву и ту су представници свих православних народа. Немају сви своје манастире, али имау своје монахе”, рекао je игуман Методије.
Истакао је и да би обнова делова манастира који су изгорели пре 20 година требала бити завршена половином следеће године и додао да ће бити и нових подухвата.
.

Ердоганову одлуку осудили су грчка влада и Унеско.
Скоро четири године након што је Света Софија претворена у џамију, исту судбину доживио је још један византијски храм, чувени манастир Хора. Турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган издао је одговарајући декрет 2020. године, али су планови „замрзнути“ због потребе да се спроведу радови на рестаурацији, преноси orthodoxia.info 6. фебруара 2024. године.
Ердоганова одлука изазвала је протест грчке владе, као и осуду Унеска.
Најављено је да ће манастир Хора 23. фебруара отворити своје капије као џамија. До почетка церемоније на њеној територији су постављени посебно дизајнирани црвени вунени теписи који се користе у џамијама, а мозаици и фреске унутар здања су потпуно рестауриране.
Према неким историчарима, манастир Хора је послије Аја Софије најважнији у Цариграду. Познат по својим јединственим мозаицима, манастир је подигнут у 6. вијеку (534. године нове ере) и налази се у данашњем дијелу Цариграда који се зове Ендире Капу (Врата Адријанупоља). Спада у ред најстаријих споменика византијског доба. 
Након пада Цариграда, под султаном Бајазитом ИИ 1511. године, Османлије су га претвориле у џамију, грубо малтеришући чувене мозаике и фреске. Манастир је у овом својству коришћен 434 године. Од 1945. почиње да функционише као музеј. Турски Врховни суд је 2019. године одлучио да манастир Хора поново претвори у функционалну џамију.
​Извор: Правлифе.орг и  вјеронаука.нет

-препоручујемо и овај сродни чланак МАН. ХОРА У ИСТАНБУЛУ БИЋЕ ПРЕТВОРЕН У ЏАМИЈУ. ВИЗАНТОЛОГ АЛЕКСЕЈ ЛИДОВ - О ТОМЕ ШТА ЋЕ СЕ ДОГОДИТИ СА ЈЕДИНСТВЕНИ МОЗАИКОМ

​На Православном богословском факултету у Београду већ деценијама се негује молитвено сећање на професоре и студенте тог знаменитог црквено-просветног училишта који су живот провели на гласу светости и чије је духовне подвиге и богословске трудове Господ обилато наградио а Црква препознала уврстивши их у величанствени Диптих светих. Светом Литургијом, коју је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио 6. фебруара 2024. године у факултетском параклису Светог Јована Богослова, данашња генерација професора и студената Православног богословског факултета, као и сва пуноћа Српске Православне Цркве, прославила је успомену на незаборавна дела славних служитеља Бога, Цркве и рода српског – светих учитеља и ученика тог светог училишта: Иринеја Бачког Исповедника, Јустина Ћелијског, Јована Шангајског, Варнаве Хвостанског и свештеномученика Бранка (Мустура), Спасоја (Беговића), Луке (Вукмановића), Владимира (Петржека), Недељка (Стреличића), Вељка (Зуцајића), Николе (Богуновића), Спасоја (Павићевића), Јована (Рапајића), Михаила (Ђусића), Јована (Бјеговића), Јована (Виславског), Михаила (Драговића), Тихомира (Нешковића), Душана (Диклића), Јаше (Степанова), Луке (Вучинића), Павла (Радомана) и ђакона Александра (Ердељана).Беседу патријархаа Порфирја у целости можете прочитати ОВДЕ.
​Његовој Светости Патријарху саслуживали су Преосвећени Епископ стобијски г. Јаков, викар Епископа струмичког; високопреподобни архимандрити Тихон – игуман манастира Студенице, Нектарије – главни секретар Светог Архијерејског Синода и Данило – директор Патријаршијске управне канцеларије; протојереј Ђорђе Стојисављевић – шеф Кабинета Патријарха српског, као и протођакони проф. др Драган Радић и Радомир Врућинић – ректор Богословије Светог Саве у Београду. У светој Литургији молитвено учешће, поред професора и студената, узели су и проф. др Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду; протојереј проф. др Зоран Ранковић, декан Православног богословског факултета у Београду; и протојереј Јован Милановић, ректор Карловачке богословије. Извор

У Храму Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу служена је литургија поводом доласка иконе Богородице Млекопитатељнице у манастир Јасеновац - поклона манастира Хиландара.Литургију је предводио Његово преосвештенство епископ буесносајрески и јужно-централноамерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске Кирило, уз саслужење владике пакрачко-славонског Јована, игумана хиландарског Методија и више архимандрита, игумана српских светиња. 
Парох пакрачки Игор Карановић рекао је за Радио "Слово љубве" да се на литургији сабрало монаштво из Митрополије загребачко-љубљанске и Епархије бањалучке, те бројни вјерујући народ из више градова и мјеста епархија славонске и бањалучке. 
Молитви су, осим јавних личности из Србије и Републике Српске, присуствовали амбасадор Србије у Хрватској Јелена Милић, предсједник Одбора за помоћ Србима на Косову и Метохији из Републике Српске Милорад Арлов, као и дожупан пожешко-славонски из реда српског народа Никола Ивановић.
На крају литургије, владика Јован је хиландарском игуману Методију дао на благослов мошти Светих новомученика јасеновачких.
Архимандрит Методије, игуман српске царске лавре манастира Хиландара, налази се у посјети Епархији славонској коју је почео 4. фебруара посјетом Манастиру Рођења Светог Јована Претече у Јасеновцу.
Игуман Методије и братство јуче су, другог дана боравка у овој епархији, у пратњи владике Јована посјетили Владичански двор и Саборни храм Свете Тројице у Пакрацу, а затим манастир Пакру и храм Светих отаца Првог Васељенског сабора у Дарувару.

Поглавар Естонске православне цркве Московске (ЕПЦ) патријаршије митрополит талински и цијеле Естоније Евгеније (Решетњиков) принуђен је да напусти земљу због одлуке естонских власти да му не продуже боравишну дозволу.
Министарства унутрашњих послова Естоније саопштило је да митрополит Евгеније угрожава безбједност земље, те је због тога одлучено да му се не продужи боравишна дозвола. Митрополиту се ставља на терет чињеница да није није осудио специјалну војну операцију у Украјини. Дакле, послије 6. фебруара, када му истиче дозвола за привремени боравак, он ће морати да напусти земљу.
Митрополит Евгеније је одлуку МУП-а описао као „политички мотивисану“ и упутио протест полицији, али још није добио одговор. Истовремено, у разговору за естонски телевизијски и радио портал ЕРР, митрополит Евгеније је рекао да ће, ако се врати у Русију, наставити да води ЕПЦ као њен поглавар, изабран у Сабору. Извор: ​Спутњик

У суботу, 3. фебруара 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем угостио је Високопреподобног архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара који се налази у посјети Републици Српској.

У наставку своје посјете, Високопреподобни игуман је дочекан и у Манастиру Милошевац гдје га је угостио Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Епископа бањалучког. Извор: @eparhijabanjalucka

У недељу тридесет пету по педесетници, у поподневним часовима 4. фебруара ове године, у посјету свештеној обитељи и Манастиру Рођења Светог Јована Претече у Јасеновцу, у пратњи братства Царске Лавре Манастира Хиландара стигао је Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Манастира Хиландар.
Госте је том приликом дочекао Његово Преосвештенство владика Пакрачко-славонски г. Јован, те их упознао са животом и обновом ове наше светиње.

​У свим православним црквама, више од 10.000 њих, широм Грчке данас је прочитана порука Светог синода Грчке православне цркве у којој је изражено снажно противљење нацрту закона о истополним браковима који је представила влада премијера Киријакоса Мицотакиса. Порука је прочитана током јутарњег богослужења, након што је Свети синод на састанку 23. јануара 2024. године донио одлуку да није сагласан са легализацијом истополних бракова и могућношћу да истополни парови усвајају дјецу, преноси грчка телевизија Антена1. 
У поруци се истиче да су истополни бракови у супротности са хришћанским вриједностима и породичном традицијом.
Додаје се да нацрт закона заступа "укидање очинства и мајчинства и увођење неутралног родитељства". "Истовремено, црква наглашава да сурогат-мајчинство само стимулише експлоатацију жене и мења свету институцију породице. Црква то не може да прихвати јер тиме издаје своју мисију. Традиционалну хришћанску породицу чине отац, мајка и деца", наводи се у поруци. 
Грчка влада десног центра је претходно представила нацрт закона о легализацији истополних бракова, а очекује се да ће предлог бити стављен на гласање до средине фебруара. Извор: Политика.рс

У Бијељини је јуче (3. фебруар) одржана пројекција документарног филма "Свети Сава-Руска боја на српској застави", руске ауторке Анжелике Кареткине.
 Овај филм снимљен је у продукцији руског државног православног телевизијског канала "Спас" и посвећен је првом архиепископу Српске православне цркве и српском просветитељу Светом Сави.
Пројекцију је организовало бијељинско Удружење грађана Српско-руска заједница "Завет", чији предсједник Саво Цвијетиновић каже да је ово прва пројекција у Републици Српској и да ће филм у уторак, 6. фебруара бити приказан и у Бањалуци.

- Сама чињеница да је руска ауторка Анжелика Кареткина дошла из Москве на пројекцију њеног филма у Бијељини заслужује посебно поштовање - рекао је Цвијетиновић. Продуцент филма Зоран Мрђеновић рекао је да овај филм на необичан и риједак начин представља не само житије Светог Саве него и српско-руско јединство. 
- Свети Сава је замонашен у руском манастиру. Овај филм је приказан прво у Москви, гдје је доживио фантастичну промоцију - рекао је Мрђеновић и додао да је филм промовисан и у Београду. Аутор филма Анжелика Кареткина рекла је да је почаствована прелијепим дочеком и додала да ће филм бити приказан у више мјеста. Филм приказује мјеста које је Свети Сава посјећивао, древне манастире и планинску испосницу у којој се молио. У филму се појављују, између осталих, српски глумац Милош Биковић и његов брат архимандрит Михаило, као и професор на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић.

У Цркви Светог великомученика Георгија у бањалучком насељу Дракулић служена је литургија у оквиру обележавања 82 године од покоља више од 2.300 Срба, које су убиле усташе у овом и околним селима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава уз саслужење више свештеника Епархије бањалучке. Литургији су присуствовали највиши званичници Републике Српске, потомци жртава усташког покоља, становници Дракулића и околних села, те представници удружења проистеклих из протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата.
Код Спомен-костурнице у Дракулићу потом је служен помен за убијене Србе, а након тога су положени венци и цвеће. Извор: РТРС

Весело дете
Маму, тату поштујем
највише на свету,
знам да тако испуњавам
ја заповест пету.
Христос ми је рекао
другаре да волим,
та заповест у мени,
сада чврсто стоји.
Мајка Црква недељом
меку руку пружи,
поведе ме тамо
где свештеник служи.
Када служба почне,
ја сам главни појац,
томе се баш радује,
мој небески Отац.
Моје срце тада
испуни сва срећа,
радост моја постаје
све већа и већа.
Зато, децо драга,
жеља ми је та,
да будете весели
као што сам ја.

Божић
Од Духа Светога
и Дјеве Марије,
у пећини родило се
Спасење Божије.
Све што дише, Бога тражи,
радује се, весели се,
у срца и душе људи,
Светлост Божја усели се.
И анђели светлоносни
објављују благу вест:
„Родило се Божје Дете,
да обнови цео свет!“
Да се живот препороди,
да уништи јад и смрт,
у срце народа Божјег
да се врати Рајски врт.
То је Дете наш Спаситељ
Господ Исус Христос,
Он дарова целом свету
спасоносну милост.

Васкрс
Васкрс`о је Христос Господ,
природа сва блиста,
срца наша у грудима
постала су чиста.
Преображај светлоносни
десио се свима,
свака душа благодари,
спасење што прима.
Бог Светлости живот вечни
људима дарује,
све што дише, хвали, пева,
Христу се радује.
Веселе се браћа, сестре:
„Истину сад знамо,
Син Божији згази таму,
Њега прослављамо.“
У недељу Христос уста
из смртнога мрака,
дарова нам живот вечни,
изобиља рајска.
Црква кличе: „Христос Васкрс”,
то је Празник славни,
Њега славе сви хришћани,
Срби православни.

Царство Божије
У Божијем Царству
влада љубав, радост,
све што живи у њему,
краси вечна младост.
На престолу светом
седи Христос Спас,
Онај који дарова,
Себе за све нас.
На лицима апостола
светлост сија, блиста,
хор анђела пева песме,
у част Цара Христа.
Христолики народ химне
благодарно поје,
око свога Спаситеља
браћа, сестре стоје.
Природа и људи здушно
ликују у глас:
„Хвала, Оче, Светлост Твоја
обасја све нас!“
Царство Божје Духом Светим
дише, сија, живи,
Бога Оца велича
и Њему се диви.

Бог је Љубав
Срце Божје куца, дише,
у Љубави стоји,
она даје снагу Богу
вечно да постоји.
Светог Бога чини живим
Љубав, Заједница,
зато Њега још зовемо
и Света Тројица.
Не могу да буду никад
Један без Другога,
Бог Отац без Сина свога
и Духа Светога.
Породицу Божију
краси вечна слога,
Син, Дух увек слушају
речи Оца Бога.
У Њиховом Дому
Сунце увек сја,
то је радост велика
за створења сва.
У ту Светлост сјајну
позвани смо сви,
ко жели у срце, душу,
Бога да прими.
​
Литургија
Недеља је Свети дан,
Празник Васкрсења,
то је славни догађај
нашега спасења.
Зато народ Божији
у Цркву долази,
Оца, Сина, Духа Светог,
службом да прослави.
Жеља Оца небеског
управо је та,
да будемо заједница
Царства Рајскога.
Литургија Света
слика живог Бога,
ту се народ радује
због спасења свога.
Кад се Хлеб и Вино
претворе у Христа,
свака душа тада
причешћем заблиста.
Зато у Храм Божији,
у то Свето место,
долазите недељом
пред Небески Престо.

Пост
Сутра када дан осване
почиње нам пост,
љубав треба да постане
наш најдражи гост.
Оно што би свако
требало да зна,
када постиш, тад се чисте
тело и душа.
Мрсна храна, свима кажем,
иза мене оста,
али то је само
једна страна поста.
Најлепше што може
душу да украси,
то је сјај врлина 
који се не гаси.
А све оно ружно
из срца што крене,
то је сада, знајте,
далеко од мене.
Истина је сада јасна
шта то души прија,
то је када срце наше,
љубављу засија.

Причешће
Кад недеља дође,
у Храм Свети хитам,
Причешће да примим,
чин је врло битан.
Причешће је Храна
вечнога живота,
за душу и тело,
Божија Лепота.
Нема веће Тајне,
Истина је чиста,
у Хлебу и Вину
Христос кад заблиста.
Храна из Путира
сваком срцу прија,
христоликој души
ко пролеће сија.
Велика је радост,
рај живота мога,
кад уђем у заједницу,
Царство живог Бога.
Другарство са Црквом,
Богом Оцем, Христом,
у Духу Светоме,
душу чини чистом.

Врлине
Да ли знате, децо мила,
шта су то врлине?
То је када душу красе
лепе особине.
Велика је срећа
кад у срцу зри,
радост и лепота,
чисте љубави.
„Стрпљен - спасен“, каже народ,
истина је то,
чувај веру, наду, љубав,
у животу свом.
У твом срцу нека увек
стоји света мудрост,
а у души нека светли,
сја широкогрудост.
Истрајност, упорност,
рађа трудољубље,
љубав према људима
је човекољубље.
За све буди захвалан,
фина особина,
њу за руку увек држе
радост и ведрина.
Жеља сваког детета
нека буде та,
да му Љубав Божја буде
мудрост живота.

Мајка Црква
Једва чекам недељицу
да ја одем у Црквицу,
да се Боги јавим,
да Му се захвалим.
Што ми даде маму, тату,
бату, секу, деку, баку,
све играчке бајне
и другаре сјајне.
Кад ми Попо благослов,
поклони на дар,
родитељима ћу бити
ведар и добар.
Пред иконом Спаситеља
кад запевам ја,
из веселе душе моје
сунце ће да сја.
Радост срца мога
не познаје крај,
јер су моји пријатељи
лепота и рај.
Зато за све људе
имам савет тај,
да им живот никада
не изгуби сјај.

Недеља
Рано јутро недеља,
први зрачак сунца сја,
игра срце од милине,
у Дом Божји идем ја.
У даљини одјекује,
звони звоно на сав глас,
да у Цркву кренем, мајко,
куцнуо је прави час.
Хитам, журим, не застајем,
у души ми пламен, жар,
срце моје поскакује,
знам да то је Божји дар.
На вратима Храма Светог
дочека ме блажен пој,
то нас Христос песмом зове
у загрљај топли свој.
Народ чиста срца моли
за благодат Божију,
за спасење рода свога,
православну Србију.
Са икона Светитељи
благословом шаљу спас,
у олтару свештеник се
здушно моли за све нас.
Недеља је свака света,
треба, људи, то да знате,
долазите у Дом Божји,
живог Бога прослављајте.

Свети Сава
Рано јутрос, ја се крстим,
спајам прста три,
знам да Светог Саву,
славе Срби сви.
Зато сам у Цркву
дошао и ја,
да прославим Светитеља
са другарима.
Ако ме баш питате,
имам жеље две,
да Србија буде сложна
у све векове.
Да нам Свети Сава
са небеса сја,
да испуни срца наша
благословима.
Пред Олтаром Светим
стоје Срби сви,
буди наша Светлост,
Свети Саво, Ти.

Бадње вече
Дошло нам је Бадње вече,
печеница свуд се пече,
дирка мирис ко из сна,
ал` пост траје, то се зна.
Сутра ће нам слађе бити
не будемо л` месом сити,
сад би тако слатко јели,
ал` мрсити не би хтели.
Свуд по кући сламу стави
где лежаше Христос мали.
Домаћине, Бадњак сеци,
но, пре Богу хвалу реци.
Породица за сто седа
да молитву Богу преда,
чиста радост и милина
спрема дочек Божјег Сина.

Христов војник
Свако јутро, свако вече,
молитва из срца тече.
Анђелак ми тихо шапне:
„Браво, Божји капетане.
Ти си прави Христов зналац,
изабро си сјајан правац.
Следи ове путоказе,
анђели ће да те пазе.
Само храбро, не попуштај,
Мајку Цркву увек слушај.
Њено срце нема краја,
Она воли до бескраја.
Душа њена љуби све,
па сигурно и тебе.“

Скривено Благо
Сваког јутра ништа мене
не може да спречи,
да разменим са Исусом
неколико речи.
Да Га питам кога воли
највише на свету,
да ли види пријатеља
у сваком детету.
Је ли добро, занима ме
служи ли Га здравље,
да нам дође кад имамо
породично славље.
Па Га онда отворено,
без проблема питам,
да ли жели да Му будем
другар врло битан.
Када причам са Исусом,
то ми прија, годи,
желим да ме рука Христа
сваког дана води.
Кад се Исус Духом Светим
у душу усели,
у нама се Царство Божје
радује, весели.
То је оно што би срце
желело и хтело,
јер су речи Христа мелем
за душу и тело.
То што ми је Исус Другар
много ми је драго,
што пронађох у свом срцу
то скривено Благо.
Захвална молитва

Хвала Теби, Боже драги,
што ме волиш изобилно,
Љубав Твоја неизмерна
грли моје срце силно.
Хвала што ме јутром из сна
благословом светим будиш,
да ми дан започне лепо,
Ти се Боже, много трудиш.
Хвала што у невољама
с мојом душом причаш, дружиш,
гостољубље Твога срца
сваког дана Ти ми пружиш.
Хвала што у Оку Твоме
има места и за мене,
када паднем и погрешим,
лошим путем када кренем.
Ти ми, Боже, снагу дајеш
загрљајем даноноћним,
то је оно што ми увек
срце, биће, чини моћним.
Твој је живот, Оче Свети,
изобиље благодати,
сви који од Тебе траже,
благослов ћеш њима дати.

Крсна слава
Родитељи, браћа, сестре,
весели су сви,
заштитника нашег дома
прослављамо ми.
Крсни колач, славско жито,
у Цркву се носи,
да освети свештеник
Духом спасоносним.
Ништа лепше нема
од радости те,
када Попо благослови
укућане све.
Пред иконом Светитеља
славска свећа сија,
Божја Светлост свакој души
благотворно прија.
Поред славског жита
вино је црвено,
Руком Христа Спаситеља
је благословено.
За трпезом славском
седе гости мили,
и кумови драги
управо су стигли.
Заштитниче дома овог
молимо Те сви,
да срца и душе наше
благословиш, Ти.

Љубав
Ако људи желе бити
слични Богу Оцу,
љубав треба да засија
у њиховом срцу.
Отац, Син и Свети Дух,
Бића Заједнице,
најлепши је украс Љубав,
Божје Породице.
Мудри људи кажу љубав
има укус раја,
кад у нашем срцу живи
душа пуна сјаја.
Љуби Бога, ближњег свога
као себе самог,
то су речи Спаситеља
Исуса преблагог.
За све људе овог света
имам један савет,
да им љубав у животу
буде свети завет.
Све што моје срце свима
сада има рећи,
Љубав Божја, безусловна,
драгуљ је највећи.

Три жеље
Има много лепих жеља
на овоме свету,
које красе срце, душу,
свакоме детету.
А најлепше међу њима,
нека знају сви,
Вера, Нада, Љубав Божја,
то су сестре три.
Ко пожели да му Оне
увек друштво праве,
духовне ће очи њему
бити чисте, здраве.
Живот ће му бити ведар,
насмејан и мио,
то зна свако ко је у тој
Светлости већ био.
Свако добро које има
Бог ће њему дати,
благослов ће сваки корак
његов да испрати.
Зато свако дете сада
добро да запамти,
Вера, Нада, Љубав Божја,
у души нек пламти.

Икона Божја
Бог у Срцу своме
зажели да створи,
биће слично Себи,
доброту да твори.
Кад другима дајем
љубав срца свога,
тад постајем икона
свеблаженог Бога.
У мени сад живи
Светлост Христолика,
на велику радост душе,
Бога Оца слика.
Кад ми неко помоћ пружи,
па нек је и мала,
из свег срца ја му рекнем:
„Најлепше Вам хвала.“
Ако баш погрешим,
да се и постидим:
„Опростите, молим вас“,
кажем, „себе кривим.“
Свети људи саветују:
„Човек када падне,
да не очајава,
него да устане.“
Јер Божија Милост
брише сваки грех,
то на лицу душе рађа
најлепши осмех.
Моје биће свакодневно
молитвом се храни,
разговор са Богом Оцем
мене чува, брани.
Кад одем у Цркву,
где Спаситељ живи,
изобиљу благодати
душа се задиви.
Свако ко пожели има
љубав срца мога,
мој живот је икона
Оца Небескога.

Радосна песма
Радује се срце моје
сваком новом дану,
кад ме мајка помилује,
по коси и длану.
Радује ме први зрачак
сунца што ме буди,
песма птица певалица
када ме разбуди.
Веселим се баки, деки,
у дом наш кад сврате,
осмехе и радовање
мојој души врате.
Радујем се другарима
кад дођу код мене,
пријатељство, то је благо,
које нема цене.
Радују ме људи који
виде чистим срцем,
јер знам да су они увек
обасјани сунцем.
О, како је дивно, лепо,
кад цео свет волим,
да сви буду срећни, здрави,
ја се Богу молим.
Да би људи били људи
и блиставог лика,
душа треба да им буде
слика Боголика.

Опроштај
Кад ближњима учинимо
било какав грех,
наша душа губи радост,
светлост и осмех.
А, ко је наш ближњи?
То су људи сви,
које је Бог створио
зраком љубави.
Опрости, заборави,
то кажемо гласно,
ми желимо мир и слогу,
нек је свима јасно.
Свађа увек ствара
немир, мрак и таму,
никад неће бити срећан
ко воли галаму.
Ко светлости нема
у срцу и души,
њега страх и мрзовоља
прогања и гуши.
Опроштај без сумње
у нама запише,
све што није добро
у души се брише.
Зато свако од нас
треба да се труди,
да љубав и опроштај
у себи пробуди.

Покајање
Питате се, децо драга, 
Покајање, шта је,
то је када душа грешке
пред Богом признаје.
А грешке су промашаји
које срце прави,
кад уместо светлости,
мрак у себе стави.
Ко по тами ходи,
грешкама се дичи,
тај у мраку живи,
на Бога не личи.
Тад икона Божија
у нама потамни,
без помоћи Христове
остајемо сами.
Али Бог је Љубав,
то зна биће свако,
срце, душу загрли,
кад се каје јако.
Мајка Црква пружа
меку руку свима,
ко се срцем покаје,
Њен благослов има.
А Светлост је Љубав
којом душа дише,
све што није добро,
Покајање брише.

Кајем се
Кајем се за ружне мисли
што стоје у мени,
желим да се ова слика
у души промени.
Кајем се за речи које
вређају и псују,
знам да оне неприметно
моје срце трују.
Кајем се за она дела
која светлост гасе,
молим Ти се, Боже, да нас
Твоја Љубав спасе.
Сви који Те воле, љубе,
певају углас:
„Помилуј нас, Оче Свети,
Ти си нама Спас.
Твоја Милост и Доброта,
Господе Преблаги,
чини да смо Твоме Срцу,
пријатељи драги.
Желим да ме Рука Твоја
чврсто држи, води,
једино се тако иде
у сусрет Слободи.“

Чисто срце
Увек када разговарам
са Исусом Христом,
замолим Га да дарује
свима срце чисто.
Бога виде срцем само
људи чиста лика,
у Божијем Царству живи
Љубав Боголика.
Оно што би сваки човек
требало да зна,
да у срцу своме увек
љубав препозна.
Јер љубав нас чини
радосним и живим,
то је Мудрост Божија,
којој се ја дивим.
Бог је људе створио
за светлост и срећу,
да се срцем веселе,
ко зумбул пролећу.
Када љубав живи,
сија радост њена,
Воља, Жеља Божија,
бива испуњена.
А животна Истина
ништа друго није,
него да се Љубав Божја
у нама разлије.
Зато Рука Христова
сваког дана куца,
желећи да отвори
врата нашег срца.
Кад се Љубав Боголика
усели у нас,
за душу и тело,
то је вечни Спас.

Деца Божија
Чија душа не буде
као дете чиста,
тај у Богу неће
моћи да заблиста.
„Бога види”, то су речи
Спаситеља света,
„онај ко у себи има
чистоту детета.“
У дечјем срцу
безазленост живи,
дете целим бићем
животу се диви.
Душа деце Божије
сија као сунце,
добротом и љубављу
њима куца срце.
Мржња деци никада
не може да дође,
јер и кад се наљуте,
то их брзо прође.
Деца чистом душом
врло добро знају,
све што Господ жели,
она Њему дају.
А то су пре свега
љубав и доброта,
Божија је Светлост,
дечја лепота.

Истина
Ко је наша Истина,
деца желе знати,
сада добро слушајте,
одговор ћу дати.
Као прво да вам кажем:
„Истина је једна,
за све људе и природу,
једино је вредна.“
Господ Исус Христос
Син живога Бога,
Он је права Истина
целог људског рода.
Он учини да смо опет
Богу Оцу драги,
и природа кличе: “Хвала,
Спаситељу благи.“
За спасење грешног света
Он је живот дао,
онда Га је Духом Светим,
Отац васкрсао.
Васкрсење, то је темељ
нашега живота,
за све људе и природу,
вечна је лепота.
Све је друго пролазно
под плаветним небом,
зато душу хранимо
животворним Хлебом.
А Хлеб је Живота
Господ Исус Спас,
у Причешћу остави
Себе за све нас.
Недељом кад одемо
у Цркву да служимо,
то је наша Истина,
с Богом да се дружимо.

Исус Христос
Исус Христос, Син Божији,
то је Име славно,
са Њим куца, дише, живи,
срце Православно.
Њега славе сви хришћани
широм света бела,
Његова је Љубав свима
бесмртност донела.
Ко верује да је Исус
Син Бога живога,
он ће бити вечни житељ
Царства Небескога.
Овом вером оживљава
и душа и тело,
свако биће верујуће
васкрсава цело.
Бога Оца весели,
радује највише,
када срце мрак и таму,
у души избрише.
Тад се Светлост Божија
у биће усели,
ум и срце, душа, тело,
све се развесели.
Васкрсење Христово
вером се обнавља,
Литургијом Светом,
Црква Га прославља.
Исус Христос Спаситељ,
наш је Пут до Циља,
живот са Њим, Духом Светим,
пун је изобиља.
Света Црква


Ко је Црква, шта је Црква?
Питање је јасно,
да нас цео свет разуме,
рећи ћу вам гласно.
Црква је велика Тајна,
Сабор, Заједница,
чине је људи, природа
и Света Тројица.
Она као и ми људи
има Главу, Тело,
Бог и народ у Њој чине
заједничко дело.
Глава Цркве Исус Христос
Син живога Бога,
природа и људи дар су
Тела Христовога.
Цркву гради Духом Божјим
Света Литургија,
Темељ Њеног постојања
је Љубав Божија.
Литургију Христос Господ
дарује свом Оцу,
јер је Она била Жеља
у Очевом Срцу.
Владика, свештеник, ђакон
и народ Божији,
они служе један другом
ко род најблискији.
Причешће јe благодатно
центар Литургије,
у себе примамо Христа
из Хране Божије.
Сви у Храму Светом
једни друге служе,
и анђели са народом
у Цркви се друже.
Света Црква Икона је
Божијега Царства,
у Њој живи изобиље
небеског богатства.

Свето Крштење
Крштење нас уводи
у Цркву Божију,
Дух Свети нам дарује
Свету Литургију.
Постајемо житељи
Божијега Царства,
изобиља благодати,
духовног богатства.
Када Духом Светим
срце наше живи,
Божијој Лепоти
у Цркви се диви.
Љубављу, добротом,
у души се дичи,
на Небеског Оца
почиње да личи.
Крштење нам даје крила
за наш нови лет,
дарује нам Духом Божјим,
благословен свет.

Исусова Молитва
О, Господе Исусе
Христе Сине Божији,
помилуј нас, Блажени,
на Светој Литургији.
Када душа наша
залута у тами,
не дозволи, Господе
да будемо сами.
Својом благом руком
загрли нас јако,
Милост Твоју неизмерну
жели срце свако.
Молимо Те, Спаситељу,
из срца и душе,
све демонске замке
нек се сада сруше.
Нека Твоја Љубав
у нама потече,
од Близине Твоје
нема ништа прече.
Када срце наше
постане Твој дом,
велика се радост рађа
тад у бићу мом.
Моја душа весела
заблиста од среће,
од тога богатства
нема ништа веће.
Ти си наше Сунце
које вечно сија,
сваком живом бићу
Твоја Светлост прија.
И природа тражи
загрљаје Твоје,
творевини Божијој
они лепо стоје.
За душу и тело
нема већег блага,
него што је Твоја
божанствена Снага.
О, Исусе, певају Ти
природа и људи,
Пут, Истина и Живот,
Ти нам, Христе, буди.

Слобода
Шта је то Слобода,
желимо да знамо,
вероучу данас
хајде да питамо.
Слобода је, децо мила,
благо најважније,
она чини да су људи
иконе Божије.
Слободом су овенчани
и душа и тело,
Бог је њоме украсио
наше биће цело.
Када нас кроз живот
Мајка Црква води,
тада с Богом живимо
у правој Слободи.
Дух Свети нам дарује
заједницу с Христом,
Љубав Божја чини
нашу душу чистом.
Када срце дише
Светом Литургијом,
биће наше живи
Слободом Божијом.
А Слобода Божија,
то је Љубав чиста,
за све људе и природу
безусловно иста.
Слобода од греха,
Истина је права,
Покајањем и Причешћем
душа бива здрава.
Када љубав живи
у срцу и души,
она мрак и таму
у нама разруши.
Тад Слобода Истине
у бићу заблиста,
а у нама икона
Божја бива чиста.

Литургијске службе
Литургија Света,
Небеска Лепота,
чине је четири службе,
вечнога живота.
Владика и свештеник,
ђакон, народ Божији,
то су службе црквене
на Светој Литургији.
Владика је икона
нашег Христа Спаса,
Он представља Исуса,
до судњега часа.
Око Светог Владике
стоје свештеници,
апостоли Христови,
Божји трудбеници.
Ђакони су иконе
анђела Божијих,
дају величанственост
Светој Литургији.
Ко се крсти постаје
Божја Породица,
Народ Бога живога,
Црква, Заједница.
Све су службе црквене
дар Духа Светога,
оне граде Литургију
Тела Христовога.

А Црква је Сабор,
Света Заједница,
за све који Светлост траже,
Божја Радосница.

Богоносац

Бог у Кога верујемо,
наш Небески Отац,
за све људе овог света,
Он је Добротворац.
Наш Бог Отац жели
да живимо сложно,
свако дело у животу
да буде побожно.
Да волимо једни друге
као себе саме,
једино се тако биће
ослобађа таме.
Да у нашем срцу
Христос увек сија,
од Његовог Лика душа
Светлост да добија.
Исус Христос, Син је Бога
Оца Небескога,
Он је нама даровао
и Духа Светога.
Кад у души Светлост сија
Бог се срцем диви,
Љубав Духа Светога
у нама оживи.
Отац, Син и Свети Дух,
Вечна Заједница,
ова сложна Породица
је Света Тројица.



Требало би сви да знају,
Жеља је Божија,
да у срцу увек живи
Света Литургија.
Јер је Она икона
Божијега Царства,
Слободе и Радости,
Тројичнога Братства.
Сваки човек који жели
да му је Бог Отац,
у срцу и души,
он је Богоносац.

Пријатељство
Бог је људе створио
да личе на Њега,
да им љубав постане
вреднија од свега.
Кад волимо другога
као ближњег свога,
постајемо икона
нашег Оца Бога.
То је Отац Небески
у Души зажелео,
кад је Срца Чистога
прве људе створио.
Да нам биће краси
пријатељство, радост,
другарство нам дарује
љубав, благодарност.
Да животна Истина
буде Воља Божија,
да цео свет постане
Велика Литургија.
Жеља нашег Господа
Христа Спаситеља,
да Га деца воле као
свога Пријатеља.
Вољу Христа творимо
кад у Цркву идемо,
да у Духу Светоме
живот препородимо.


Мајка Црква живи,
дише Духом Божијим,
дарује нам бесмртност
на Светој Литургији.
Исус Христос постаје
срцу драги Пријатељ,
Пут, Истина и Живот,
целог света Спаситељ.

Богородица
Света Богородице,
славна Мајко Божија,
цео свет Те велича,
православна Србија.
Мајка Црква недељом
Твоју Љубав хвали,
Небеска Литургија
Теби благодари.
Слава Твоја вечно ће
да сија и блиста,
Црква Ти захваљује
што нам роди Христа.
Исус Христос Спаситељ
природе и људи,
свет се Васкрсењем
из таме пробуди.
Ти си Дјево Марија
ка небу се винула,
кад си Вољу Божију,
слободно испунила.
Од анђела небеских
часнија и славнија,
од свих бића створених,
најблагословенија.
Зато Мајко Божија,
Света Богородице:
„Хвала што нам дарова,
Светлост Свете Тројице.“

Дарови Духа Светога
Благодатни дарови
Духа Божијега,
то су Љубав, Мир и Радост,
Царства Небескога.
Љубав Светлост пали,
у души да сја,
даје живот, снагу,
чува нас од зла.
Кад у Светом Миру
биће живи, зри,
у срце су наше
добродошли сви.
Тад нас грле, љубе,
Лепота и Радост,
ум и душу краси
Божја благодарност.
Бог је Духа Светога
даровао свима,
ко срце отвори,
у душу Га прима.
Сви су људи позвани
у Рају да живе,
да се срцем веселе,
Богу да се диве.

Ако и ми желимо
у ту Светлост сјајну,
у свом срцу чувајмо,
ту Божанску Тајну.

Весела Калина
Око, око, около,
све весело дише,
на благослов Божији,
Калина мирише.
Радује се, весели се,
врти се ко чигра,
брзонога девојчица
Кали коло игра.
Деца су нам румена
као зреле малине,
златним сунцем сија, блиста,
душа наше Калине.
Да сви буду радосни
она Богу моли,
маму, тату поштује
и највише воли.
Зато децо на лицима
осмех нека сја,
и будите весели
као Калина.

Живот је леп

Кад јутро отвори очи
и поведе те у нови дан,
имаш хиљаду разлога
да будеш радостан.
Јутро је рођендан твој,
нова карта за Рај,
добродошлицом те милује
светлости сунца сјај.
У загрљају љубави
нема места за страх,
живот је једноставан,
непоновљиви дах.
У огледалу неба
одраз је душе твоје,
на престолу Небеског Царства
кључеви мудрости стоје.
Тамо где срце живи,
друго је име за дом,
љубав је осмех, поглед,
упућен бићу твом.
Хвала Ти, Оче Свети
за живот што нам даде,
Царство Божије људи
у себи треба да граде.

Лепота живота

Кад Христос постане
циљ живота,
из душе сија
вечна лепота.
Христос је Љубав,
Срећа и Сјај,
живот са Богом
прави је Рај.
Себе претвори
у Христов дом,
певаће радост
у срцу твом.
Где год да кренеш
Христос те прати,
све што је добро,
Он ће ти дати.
Савест је наша
сјајна и чиста,
када нас загрли
рука Христа.
Желим да Христос
буде наш Цар,
поклањам живот
Њему на дар.

Рајско славље

Смирена душа,
дар од Бога,
највеће благо
живота мога.
Христова Љубав
у нама живи,
Божијем Царству
она се диви.
Срце куца,
пламти од радости,
то је тајна
вечне младости.
Кад се хранимо
светом врлином,
природа Божија
сија ведрином.
Христова Светлост
у нама дише,
Лепота Његова
светом мирише.
Живот са Богом
радосно здравље,
души и телу
рајско славље.

Скривена лепота

Чувај драгуље
дарове Бога,
већег богатства
немаш од тога.
Сјај бисера
брзо избледи,
када потамни
љубав у теби.
Живот нам стално
шаље поруке,
тумачи трезвено
његове одлуке.
У срцу буди
весело дете,
плаветним небом
мисли нек лете.
Слобода пева,
лепота сја,
радосну светлост
желим ти ја.

Хвала, Небески Оче!

У срцу Љубав и Радост,
у души Мир и Младост,
на лицу Светлост сја,
такво биће сам ја.
Тело смирено дише,
на благослов мирише,
Божијим путем ходи,
Христова рука га води.
Осмех је најбољи друг,
дарује блистави сјај,
Љубав, Радост и Мир,
воде нас право у Рај.
Захвалност ведрином сија,
веселимо се сви,
Хвала, Небески Оче,
цео свет помилуј, Ти.

Рајски врт
У Рајском Врту живе
Љубав, Радост и Мир,
на лицу душе осмех,
у срцу песме пој,
без страха и тескобе,
у наручју Слободе,
бића се Творцу диве.
Живот је увек млад,
нема почетак, крај,
никада не избледи
светлости сунца сјај,
кад човек воли, љуби,
у њему дише Рај.
Прстима чистоте
срце љубав тка,
у грудима доброте
пламен вечности сја.
У огледалу неба
одраз душе је јасан,
у наручју бескраја
говор бића је гласан.

Мудрост
Мудрост је видети
у бесмислу Истину,
кавезу ширину,
таласу дубину,
мочвари бистрину,
прашуми чистину,
тескоби милину,
врелини свежину,
фрагменту целину,
безнађу суштину,
сунце у мраку,
небо у облаку,
светлост у тами,
слушати и чути
човека међу људима,
тишину у галами.
Живети, волети,
пасти, устати,
погрешити, опростити,
сваки тренутак живота,
добродошлицом угостити.


Пролећна шареница

Песма птица певачица
ори се углас:
„Добро дошло, Пролеће,
загрли све нас!“
И сваки путељак
шаренилом сија,
ћилиме од цвећа
ливада добија.
Зелени се зелени,
и шумарак млади,
кошуље и хаљине
из ормара вади.
Љубичице, зумбули,
на брегу се друже,
изнад шумских станова
ластавице круже.
А небески путник
несташно се смешка,
распеване лугове
голица и чешка.
Радује се радује,
и старо и младо,
на пашњаку коло игра
јагањаца стадо.
Око, око, около,
од живота ври,
пролећна шареница
почиње да зри.

Збирка песама "Божји драгуљи" за Православни катихизис; Аутор: Вероучитељ Милан Софронић, Доња Борина

Тзв. Синод расколничке Православне цркве Украјине (ПЦУ) је 2. фебруара 2024. године донио одлуку да из списка светих искључи светог кнеза Кијевског и Новгородског Александра Невског,
„Уклонити из црквеног календара Православне цркве Украјине. дан помена кнеза Александра Новгородског (Невски), у схими Алексеја, 23. новембра“, каже се у саопштењу.
Умјесто тога, 23. новембра тзв. ПЦУ је одлучила да на тај дан прославља успомену на другог Александра – првоначалника обитељи «Неусипајушчих»“ (око 430. године)  чији се спомендан у Цркви обично празнује 7. марта. Кнез Александар Невски (1221-1263) поштује се као светац у многим православним црквама, а као владар најпознатији је био по успесима у борби против страних завојевача који су напали Стару Русију са истока и запада. У тој борби није имао пораза. Остала је упамћена кнежева победа над витезовима-крсташима из 1242. године. Надимак Невски добио је након победе над Швеђанима у бици која се одиграла 15. септембра 1240. године.​

У суботу, 3. фебруара 2024. године, у амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, одржана је промоција књиге "Свети краљ Милутин - Владар на раскршћима светова", посвећене седамстотој годишњици од упокојења краља Стефана Уроша II Милутина. Ова књига је уређена од стране Срђана Пириватрића, Смиље Марјановић-Душанић и Данице Поповић, а издата је под покровитељством Задужбине Светог манастира Хиландара. Промоција је привукла велику пажњу јавности и медија, па је амфитеатар био препун љубитеља историје, али и студената, наставника и сарадника Универзитета у Бањој Луци тако и грађанства, које је у великом броју присуствовало предавању. На промоцији су говорили Архимандрит Методије, игуман Светог манастира Хиландара, уредници књиге, као и директор Хиландарске Задужбине у Београду, Миливој Ранђић. Они су представили књигу као научно дјело високог квалитета и значаја, које доприноси разумијевању и цијењењу краља Милутина и његовог времена.
За Филозофски факултет УНИБЛ, била је велика част да угости Високопреподобног Архимандрита Методија, игуман Свете царске српске лавре манастира Хиландар, који је по други пут у року од једне године посјетио ову институцију. Архимандрит Методије је истакао да је књига "Свети краљ Милутин - Владар на раскршћима светова" плод дугогодишњег и посвећеног рада научника из различитих области, који су успјели да освјетле разне аспекте живота и дјела краља Милутина, као и да покажу његову улогу у српској и свјетској историји.
Рад шеснаест угледних стручњака и истраживача, са мултидисциплинарним приступом, освјетљава ово златно доба наше историје. Књига је обогаћена бројним илустрацијама, мапама, графиконима и табелама, које доприносе њеној визуелној привлачности и информативности.Промоција књиге је била веома успјешна и добро посјећена, показујући интерес и поштовање које ова тема привлачи. Ова књига је вриједно културно и историјско насљеђе, које заслужује да буде прочитано и цијењено. Извор:​Филозофски факултет УНИБЛ

До краја јануара пет древних икона узетих из Украјине било је изложено у париском Лувру, још 11 је било у складишту, преноси WSJ..
Ове светиње су допремљене у Француску у специјално направљеним климатизованим контејнерима у мају 2023. године под војном пратњом и у најстрожој тајности. Прије тога, иконе су се чувале у Народном музеју умјетности. Богдан и Варвара Ханенко. 
На иконама су приказани свети Платон, Гликерија, Сергије, Вакх, Јован Крститељ и Богородица са Богомладенцем. Четири од пет изложених експоната датирају из 6. вијека. Ово су једне од ријетких сачуваних икона у свијету које су преживјеле период црквеног иконоборства. Чувани су у манастиру Свете Катарине на Синајској гори, затим су однесени у Француску. Крајем 19. вијека иконе су пренесене из париског Лувра у Кијевску духововну академију, одакле су их, након револуције, уклонили бољшевици да би их смјестили у „антирелигијски музеј“. Ове светиње су 1941. завршиле у музеју Ханенко. 
„Нико осим малог круга није знао да то радимо“, рекао је новинарима Максимилијан Дуран, директор одјељења за византијску и источнохришћанску умјетност Лувра. Није саопштено да ли ће светиње бити враћене назад у Кијев. Припрема: вјеронаука.нет на основу писања овог извора