Тегелтија: Влада ће финансијски помоћи Епархију бихаћко-петровачку
Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија изјавио је данас у Босанском Петровцу да ће Влада Српске сваке године финансијски подржавати Епархију бихаћко-петровачку да би могла несметано да функционише.
Тегелтија је објаснио да се то односи на бројне пројекте ове епархије, поготово у срединама са већинским српским становништвом.
"Већ неколико година континуирано помажемо Епархију и њен рад. Покушавамо да помогнемо све што Српска православна црква /СПЦ/ ради на овом простору и надам се да ћемо заједно са Владом Србије помоћи и у смислу услова за рад ове епархије", рекао је новинарима Тегелтија, који је данас у Босанском Петровцу присуствовао устоличењу епископа бихаћко-петровачког Сергија.
Он је нагласио да су многи објекти СПЦ на овим просторима страдали током посљедњег рата, те да свештенство данас живи у тешким условима заједно са народом.
Тегелтија је рекао да је међу проблемима Срба који живе на просторима Епархије бихаћко-петровачке немогућност остваривања конститутивности, загарантоване Уставом.
"Тај проблем се одражава на број људи који су запослени /у јавним институцијама/ и имају стална радна мјеста", објаснио је Тегелтија.
Он је рекао да је проблематично и што се велики дио прихода од природних богатстава не враћа у већински српске локалне заједнице овог краја.
                                                                                                   Извор: СРНА

Устоличен епископ бихаћко-петровачки Сергије

Његово преосвештенство новоизабрани епископ бихаћко-петровачки Сергије свечано је устоличен у Храму Светих апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу.

Епископ Сергије је на том мјесту наслиједио владику Атанасија, изабраног за епископа милешевског.

Овом свечаном чину претходила је Света архијерејска литургија, коју је служио НЈегово високо преосвештенство митрополит загребачко-љубљански Порфирије, а богослужење је завршено причешћем вјерника у храму Светих апостола Петра и Павла.

Епископ бихаћко-петровачки Сергије рекао је окупљеним вјерницима након устоличења да осјећа неизрециву радост, јер долази кући, односно тамо гдје је почео духовно уздизање.

Босански Петровац - церемонија устоличења епископа Сергија3

“Долазим свештенству, монасима и вјерном народу ове Богом спасаване епархије”, рекао је владика Сергије, те захвалио Богу што му је дао да управља овом епархијом, као и НЈеговој светости патријарху српском Иринеју и архијерејима Српске православне цркве.

Према његовим ријечима, ова епарихија је освједочена непоколебљивом православном вјером, односно чистом љубављу према Цркви и Господу.

“Исцрпљена је од ратова, неправде и у њој је након тога данас мали број вјерника, али је због тога још више волимо”, рекао је владика Сергије.

Он је позвао вјернике да се што више окупљају у цркви и да свештена лица препознају као истинске узоре и оне који могу да им помогну.

Прије свечаног чина устоличења архијереји Српске православне цркве су изразили задовољство што је Свети архијерејски сабор изабрао владику Сергија за пастира у Епархији бихаћко-петровачкој, гдје је дошао да служи Цркву Христову и проповиједа ријеч Божију.Босански Петровац - церемонија устоличења епископа Сергија2

Међу бројним званичницима који присуствују овом догађају у име Владе Републике Српске присутан је министар финансија Зоран Тегелтија, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић, министар одбране Србије Александар Вулин, генерални секретар предсједника Србије Никола Селаковић, директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић и градоначелник Бањалуке Игор Радојичић.

Међу присутнима су и припадници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, као и друге званице, свештенство, представници локалне власти, Католичке цркве, Исламске заједнице у БиХ и бројни вјерници.

Свечаности су присуствовали и представници локалне власти, Исламске и Јеврејске заједнице, бројни вјерници и свештенство.

Владика Сергије изабран је за епископа бихаћко-петровачког на редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве /СПЦ/ 24. маја.

Епископ Сергије /Карановић/ рођен је 4. јула 1975. године у Бачкој Паланци, од родитеља почивших, оца Петра и мајке Мике, рођене Бенић, добивши на крштењу име Зоран.

(Срна)

У Јасеновцу је обиљежен празник Светих Новомученика јасеновачких. Епископ пакрачко-славонски Јован истакао је да је овај празник јединствен у православљу, поручујући да је хришћански праштати, али не и заборављати.

Да Јасеновац и бројна друга стратишта за Србе не смију бити заборављени, јер би то значило губљење властитог идентитета и историје, поручио је и српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић.
Злочини у јасеновачким логорима смрти никада не смију бити заборављени, сматрају они који су у Јасеновац дошли из пијетета према страдалим прецима.
Поштовање Јасеновца, јасеновачких жртава и страдалне прошлости мора бити на много вишем ниво, него што је то данас, став је историчара.
- Јасеновац мора бити култно место за српски народ, да се поштује оно што је СПЦ урадила – јасеновачке жртве уврстила у ред светих - рекао је директор Музеја гоноцида у Београду Вељко Ђурић Мишина.
Историјска истина мора изаћи на видјело, како би се зацијелиле незарасле ране из прошлости.
- Чувамо успомену на њих јер то ови људи јесу заслужили. Ако је ико у овом вијеку преживио неки геноцид, онда је то српски народ на овим просторима - изјавио је члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић.
- Ми желимо да између границе зла, мржње, љубави и опроста, побиједе опрост и љубав, и из тог разлога морају сви бити свјесни да прихвате историју каква је била - каже Дарко Бањац из Одбора НСРС за Јасеновац и Доњу Градину
Српска православна црква и у најтежим временима проносила је истину о јасеновачким новомученицима, чувајући спомен на сваку невину жртву.
- Ми овдје, ја као епископ пакрачки и славонски и свештеници Епархије пакрачке јесмо чувари Јасеновца за вас, чувари Јасеновца за сав наш народ - истакао је епископ пакрачко-славонски Јован.
Два дана након уклањања спорне плоче са натписом "За дом спремни", српски члан Предсједништва БиХ је поручио да Хрватска мора одлучити да ли ће бити модерна држава која ће поштовати жртве других, или ће бити искључива.

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом освештао је данас Цркву Усјековања главе Светог Јована Крститеља у селу Јасик, општина Соколац, у присуство многобројних вјерника.

Митрополит Хризостом је након свечаног чина освештања храма и икона служио прву Свету архијерејску литургију након устоличења на трон Митрополије дабробосанске, уз саслужење локалног свештенства.
"Кад један храм подгнемо и освештамо онда смо један дио земље одредили да буде жртвеник Господу и од данас ће се овдје служити света литургија, приносити бескрвна жртва за спасење сваког човјека и не само човјека него читаве творевине Божије. Црква је украс свијета, па нека тако и буде", рекао је митрополит Хризостом.
Он је поздравио вјернике и захвалио породици Пандуревић, која је заједно са осталим вјерницима допринијела градњи храма.
Приватни предузетник и ктитор цркве Мирко Пандуревић данас је подијелио радост са својом породицом, пријатељима и вјеним народом због кумства Цркви Усјековања главе Светог Јована Крститеља у свом родном селу Јасик.
"Ово је мој срећан дан и изражавам велико задовољство што је изграђен храм, што је данас освештан и што је то учинио Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, те што сам кумовао храму и проглашен ктитором", рекао је Пандуревић.
Он је изразио наду да се тако осјећају и сви вјерници и његови пријатељи који су се данас окупили да дају свој допринос и Богу се помоле за свако добро, мир и срећу.
Најстарији мјештанин Јасика осамдесетједногодишњи Милош Пандуревић каже да је освештање цркве посебан дан, не само за осам мјештана, колико их данас живи у селу, него и за шире подручје са кога ће долазити вјерници на молитву.
"Прије рата је у селу живјело око 150 људи, али и данас многи повремено долазе. Лијепо је имати цркву у селу и асфалтни пут, али смо закаснили", каже најстарији Пандуревић.
Он је увјерен је да је све ово требало урадити и прије 50 година, да би се фамилије Пандуревића и Каностревца заједно са својим комшијама, задржали на том простору.
Освештању цркве на Јасику присуствовали су представници политичког, друштвеног и привредног живота општине Соколац.
Извор: СРНА

Срби прослављају 300 година православља у Ријеци 24

РИЈЕКА - Срби настањени у Ријеци прославиће идућег мјесеца јубиларних 300 година од доласка у тај град. Организатори поручују да је обиљежавање јубилеја највећи и најважнији пројекат српске заједнице у Истри и на Кварнеру од распада Југославије. Циљ им је, истичу, да укажу на чињеницу вјековног живота Срба односно православаца на овим просторима, али и на дубок траг који су оставили у протекла три вијека. Уз богат културно-умјетнички програм, у којем ће учествовати и Дјечије позориште РС с представом "Фолклорна магија" те Женски камерни хор "Бањалучанке", у склопу јубилеја ће, уз остало, бити уприличен и научни скуп, литургија и свечана академија.  Обиљежавање јубилеја почиње 14. октобра, када ће у српској православној цркви светог Николе у Ријеци бити служена литургија, а истог дана предвиђена је и академија у Гувернеровој палачи. Уз то, у Поморском и повијесном музеју Хрватског приморја Ријека биће отворена изложба "Православни у Ријеци у 18. стољећу", коју ће посјетиоци моћи да виде двије седмице. "Православље на сјеверном Јадрану у 18. вијеку" назив је интернационалног научног скупа, који ће бити уприличен на Свеучилишту у Ријеци. У културно-умјетничком програму, у којем наступају позориште и хор из Бањалуке, публици ће се представити и београдско позориште "Славија", али и Женска клапа "Кастав" из истоименог града у Хрватској, те ХКД Ријека. Притом ће гурмани и љубитељи музике у једном ријечком ресторану моћи уживати у кулинарским специјалитетима београдске "Скадарлије". Организатори наводе да очекују бројне госте, укључујући и представнике власти Србије и Републике Српске, а позив ће, како истичу, послати и Игору Радојичићу, градоначелнику Бањалуке. Драгиша Лаптошевић, предсједник Организационог одбора овог јубилеја, рекао је да је Ријека другачији град од осталих у Хрватској, те да је за Србе отворена по свим питањима. "Очекујемо да ће након прославе овог јубилеја, чији је циљ и да се успостави културни мост између Бањалуке, Београда и Ријеке, та сарадња наставити да се одвија", рекао је Лаптошевић. Православци су се у ове крајеве доселили 1717. године, када је 218 православних породица дошло у Ријеку, Краљевицу и Нови. Њима су одмах загарантована вјерска права, а стављени су под јурисдикцију Српске православне цркве.

Како бисте увијек били информисани посјетите Независне новине. Свакодневно имају најновије вијести из државе, региона и свијета. Независне новине су 24 сата са Вама, а вијести на њиховом порталу су провјерене, поуздане, брзе, тачне, истините и јасне.

​Кинез прешао хиљаде километара да би се крстио

​Још једно крштење недавно је одржано на обалама Халиакмона, најдуже грчке реке која тече 185 миља кроз Западну и Централну Македонију. Овог пута млади преобраћеник прешао је хиљаде километара из далеке Кине да би се крстио у скромном манастиру Мајке Божје Калипетре у Верији, северна Грчка. Манастир је потиче из око 1100. године. Име манастира је повезано са великом стеновитим стубом у близини, који је познат као „Калипетра“. Свети Георгије Палама је међу многим свецима који су живели овде. Раније Су, а сада Константин, крстио се у суботу, 2. септембра 2017. године. Крштење је служио игуман манастира, архимандрит Палама. Три члана породице овог Кинеза допутовало је у Грчку заједно са њим.

Извор: Ромфеа / Православие.ру

ДАНАС СВЕЧАНИ ДОЧЕК НОВОИМЕНОВАНОГ МИТРОПОЛИТА ДАБРОБОСАНСКОГ

СОКОЛАЦ, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Његово високопреосвештенство новоизабрани митрополит дабробосански Хризостом данас ће бити свечано дочекан на Сокоцу, док ће сутра бити устоличен и уведен у трон у Храму Рођења Пресвете Богородице /Саборна црква/ у Сарајеву. 
 
Новоименованог митрополита Хризостома дочекаће администратор Митрополије дабробосанске, Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије са свештенством и вјерницима. 

Међу бројним званичницима који ће присустовати дочеку на Сокоцу и сутрашњем увођењу у трон новоизабраног митрополита биће и члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић. 

Новоименованог митрополита Хризостома у 16.00 часова свештенство и вјерници дочекаће у Жљебовима, који се налазе на граници између двије епархије – Зворничко-тузланске и Дабробосанске. 

У 17.00 часова планиран је долазак митрополита Хризостома на Соколац, гдје ће бити формирана литија до Храма Светог пророка Илије у којем ће бити служена доксологија, молитва којом се исказује моћ и величина Божија.

"Након свечаног чина доксологије, митрополит Хризостом ће се обратити вјерном народу и подијелити благослов", рекао је раније Срни протојереј-ставрофор Борис Бандука. 

Након служења молитве, биће уприличен свечани ручак и пригодан програм у Парохијском дому Храма Светог пророка Илије. 

У Саборној цркви у Сарајеву сутра ће, са почетком у 9.30 часова Његова светост патријарх српски Иринеј служити Свету архијерејску литургију, уз саслужење архијереја и свештенства СПЦ. 

Владика Хризостом је 61. митрополит дабробосански. Његово свјетовно име је Рајко Јевић, рођен је 4. марта 1952. године у Вођеници код Босанског Петровца од родитеља Николе и мајке Росе, рођене Радошевић.

Основну школу са одличним успјехом и примјерним владањем завршио је школске 1966/1967. године.

Његова одлука да "учи за попа" наишла је на противљење у његовој породици, што је резултирало једногодишњим паузирањем у редовном школовању.

Школске 1968/1969. године уписао се у петоразредну Богословију у Манастиру Крки, коју је са одличним успјехом окончао школске 1973. године.

Још као ученик 4. разреда Богословије примио је монашки постриг, а замонашио га је владика далматински Стефан Боца на бденију уочи празника Рођења Пресвете Богородице /Мале Госпојине/ 20. септембра 1971. године давши му на монашењу име Хризостом.

У чин ђакона рукоположен је на Крстовдан 27. септембра 1971. године, а у чин јеромонаха у Манастиру Крки 10. јуна 1973. године, када га је рукоположио тадашњи епископ далматински Стефан Боца.

Године 1974. након одслужења војног рока постављен је за секретара Црквеног суда у Епархији далматинској у Шибенику.

Благословом владике Стефана, уписао је ванредне студије теологије у Београду на Богословском факултету, али је због обавезе у Епархији далматинској и парохији скрадинској, коју је по потреби опслуживао, прекинуо ванредно студирање на Богословском факултету у Београду.

Већ 1975. године Свети архијерејски синод га је на препоруку владике Стефана упутио на редовне студије теологије у Букурешт, али због политичких разлога /инфорбировска афера Дапчевић/ тамо никада није отишао.

Због те "афере" крајем јануара 1976. године владика Стефан га шаље у Солун ради учења грчког језика и припрема за упис на редовне студије теологије на Аристотеловом универзитету у Солуну, који је завршио 1980. године.

За све вријеме студирања у Солуну редовно је одлазио на Свету Гору Атонску и боравио, прије свега, у Манастиру Хиландару и другим светогорским манастирима. Посебно је био духовно везан за старца Никанора /Савића/, тадашњег првог епитропа хиландарског. Од њега је много научио, а молитва старца Никанора била је да послије завршених студија остане у Хиландару.

Његову молбу и жељу тада млади јеромонах Хризостом је осјетио и прихватио, па је одмах по положеној заклетви на крају студија отишао у Хиландар и примио послушања ефимериоса и секретара манастира за грчки језик.

Међутим, због инсистирања тадашњег владике далматинског Николаја /потоњег Митроплита дабробосанског/ да се врати у Манастир Крку и да буде наставник у тамошњој Богословији почетком 1981. године, јеромонах Хризостом се вратио у свој постриг Манастир Крку, у којој је од септембра 1981. до септембра 1991. године био наставник, васпитач, главни васпитач, манастирски економ, гостопримник, кустос новоотворене ризнице Манастира Крупе, администратор парохија ђеврсачке, скрадинске и брибирске.

У мају 1991. године Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао га је за првог епископа новоосноване Епархије бихаћко-петровачке, а устоличен је одлуком Светог архијерејског синода 4. августа 1991. године у Храму Светог Саве у Дрвару јер је Катедрални храм у Босанском Петровцу био у фази реконструкције.

У Епархији бихаћко-петровачкој остао је 22 године.

Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ, 1. јуна 2013. године изабран је на упражњену катедру епископа зворничко-тузланског, а 13. јула 2013. године устоличен је у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Бијељини.

Послије четири године архипастирског рада у Епархији зворничко-тузланској, одлуком Светог архијерејског сабора 24. маја ове године владика Хризостом изабран је за митрополита дабробосанског.

На трону митрополита дабробосанских он ће наслиједити блаженопочившег митрополита Николаја, као 61. по реду архијереја на трону Митрополије коју је 1220. године основао Свети Сава.

125 ГОДИНА ПРАВОСЛАВЉА У ЧИКАГУ БИЋЕ ПРОСЛАВЉЕНО 30.СЕПТЕМБРА

Православни епископи на подручју Чикага прогласили су 2017. годину као годину обиљежавања "125 година православног хришћанства у Чикагу", са историјском прославом која ће се одржати у суботу, 30. септембра. Прослава ће започети све-православном божанском литургијом у Lane Tech Auditorium (2501 Вест Адисон на Западу, Чикаго), а слиједи празнични банкет у Чикаго Marriott O’Hare (8535 West Higgins Road, Chicago) извјештава ОЦА Епархија.
Литургију ће служити Његова милост епископ Пол (ОЦА-Мидвест) и други јерарси из Чикага и подручно свештенство. На литургији ће бесједити Његово Преосвештенство Епископ Иринеј из Српске Православне Епархије Источне Америке. На Светој литургији ће пјевати Све- православни хор Чикага.

Данас, у широј области Чикага има скоро 80 ​​православних парохија. Православно присуство на том подручју започело је када је створено "Грчко-славонско братство", укључујући имигранте углавном из Спарте, Крфа, Црне Горе, Херцеговине и Карпата-Руса и Галицијана из тадашње Аустроугарске империје. Свештеници су стигли 1892. године.

ОБНОВА МАНАСТИРА У РОДНОМ СЕЛУ СВЕТОГ МАРДАРИЈА
 
ПОДГОРИЦА, 1. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У селу Корнет, гдје се налази родна кућа Светог Мардарија Либертвилског, биће обновљен манастир Преображења Господњег, одлучено је на састанку великодостојника Српске православне цркве и чланова братства Ускоковића. 
 
На састанку у Саборном храму у Подгорици, на којем су учествовали Његово преосвештенство епископ средње-западно амерички и новограчанички Лонгин и Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије, одлучено је да буде изграђен храм посвећен Светом Мардарију. 

Владике Амфилохије и Лонгин посјетили су село Корнет у Љешанској нахији, које је иначе и древно сједиште Митрополије у којој је столовао први Мардарије корнетски Ускоковић.

По благослову митрополита Амфилохија, сваког 1. септембра бити служена литургија у селу Корнет, саопштено је данас из Митрополије црногорско-приморске.

Епископ Лонгин борави у посјети Митрополији црногорско-приморској са групом вјерника из САД и Канаде, који су изразили жељу да учествују у обнови манастира Преображења Господњег и изградњи цркве Светог Мардарија.

Сабор СПЦ-а прогласио је у мају 2015. године Мардарија Либертивилског и Свеамеричког за свеца. Празник посвећен овом светитељу обиежава се 29. новембра, по старом, односно 12. децембра, по новом календару. 

Свети Мардарије Либертивилски, чије је свјетовно име Иван Ускоковић, био је први српски епископ у Америци, који је саградио српски православни Манастир Светог Саве у Либертивилу, у САД. 

Његово тијело је сахрањено 18. децембра 1935. године у манастирској цркви Светог Саве. У мају ове године, након 82 године од његове смрти, на истом мјесту су откривене нетрулежене мошти Светог Мардарија.

Прегледом моштију, утврђено је да кости на стопалима имају златно-жуту боју, а да су потпуно очуване руке у којима је Свети Мардарије држао крст.

Мошти су помазане нардовим уљем и умотане у памук и лан, а потом привремено обучене у стихар до пуног одијевања за свеправославну прославу у јулу. 

Свети Мардарије је рођен 1889. године у подгоричком селу Корнет у Љешанској нахији од оца Петра и мајке Јеле, као Иван Ус­ко­ко­вић.

На пре­по­ру­ку жич­ког епис­ко­па Саве Де­чан­ца, замонашен је 1907. године у Манасти­ру Сту­де­ни­ца под име­ном Мар­да­ри­је. Ру­ко­по­ло­жен је у чин ђа­ко­на, а
Све­ти архи­је­реј­ски си­но­д га шаље на школовање у Ру­си­ју. 

Бо­го­сло­ви­ју је зав­ршио 1911. године. Че­ти­ри го­ди­не ка­сни­је Мар­да­ри­је је завршио и ду­хо­вну ака­де­ми­ју у Пе­тро­гра­ду, где је по­стао син­ђел и кли­рик Рус­ке пра­во­сла­вне цркве.

Руска црква је одлучила да га пошаље у Америку као кандидата руске академије и 17. јула 1917. године дала му је руски пасош. 

Мардарије је постављен на чело Српске духовне мисије са задатком да "сазове српски црквено-народни сабор свештеника и народа, ради организовања самосталне Српске православне цркве у Америци".

По до­лас­ку у Аме­ри­ку, у мају 1917. године, син­ђел Мар­да­ри­је обишао је све српске парохије и јеромонаху Алексију Савићу у Питсбургу написао писмо у којем га обавјештава да се изборио за самосталност Српске православне цркве у Америци. 

Српски црквено-народни сабор свештеника и народа на коме је разматран положај Српске духовне мисије, односно Српске православне цркве у Америци, одржан је 25. фебруара 1919. године у Кливленду. 

На Сабору је учествовало 12 српских свештеника и 267 делегата српских парохија, који су синђела Мар­да­ри­ја про­и­зве­ли у ар­хи­ман­дри­та и иза­брали га за епис­ко­па Српске пра­во­сла­вне цркве у Америци и Канади. 

За сједиште прве српске епископије одређен је Чикаго, у коме је нови епископ 27. фебруара 1919. године одржао прву конференцију.

Ускоковић се вратио у Чикаго у првој половини 1923. године, али није одмах озваничен као епископ, јер је један дио свештенства и интелигенције очекивао да то буде владика Николај Велимировић. 

Расправа око Ускоковића и Велимировића као првог епископа Српске цркве у Америци потрајала је све до јесењег засједања Светог архијерејског сабора 1925. године. 

Tада је за епископа Српске цркве у Америци изабран Мардарије Ускоковић, који је имао и подршку званичне државне дипломатије.

Ар­хи­ман­дрит Мардарије хиротонисан је за епископа америчко-канадског, како је гласила његова службена титула, у Београду 12. априла 1926. године.

​Животопис изабраног Eпископа бихаћко-петровачког г. Сергија (Карановића).

Изабрани Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије (Карановић),  рођен је 4. јула 1975. године у Бачкој Паланци, од родитеља почивших, оца Петра и мајке Мике, рођене Бенић, добивши на крштењу име Зоран. Према породичном пореклу и родитељском завичају потиче из мјеста Бобољусци, које се налази у непосредној близини Мартин Брода односно манастира Рмња. Основну школу  завршио је у родном месту, одакле 1990. године, благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, одлази у Богословију Света Три Јерарха, у манастир Крку. Школовање у овом богословском училишту завршава са успехом, у времену највећег распламсавања рата у Републици Хрватској 1995. године, а уочи самог егзодуса и страдања крајишких Срба. Исте године добија благослов и канонски отпуст од Епископа бачког г. Иринеја и пријем у Епархију бихаћко-петровачку, која је такође трпела ратна страдања у јесен 1995. године и уподобила се библијској слици „мерзости запушченија“. Било је неке симболике да у години највеће опустелости, материјалног разарања и људске муке, будући отац Сергије од стране црквених власти буде одређен да служи Богу Живом и Истинитом, управо у Босанској Крајини, у постојбини свога племена и свога презимена.

Услед  ратних дешавања Зоран Карановић замонашен је 12. августа 1995. године у манастиру Гомионица, добивши на монашењу име Сергије. Нови монах, долази на чудесан начин до мјеста својих предака, поставши причислен братији историјског манастира Рмањ, који се налази у Мартин Броду. Недуго пре завршетка рата у Босни и Херцеговини, заједно са братијом манастира Рмањ, бива прогнан у Србију, где га прима блажене успомене тадашњи Епископ банатски Хризостом (Столић) и распоређује на службу у манастиру Војловица код Панчева. У поменутом манастиру рукоположен је у чин ђакона, 31. октобра 1995. године, а исте године уписује, као редовни студент, Богословски факултет у Београду.

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Хризостома (Јевића), прекида редовне студије и 1996. године одлази у Немачку, да као ђакон буде на испомоћи тамошњем Епископу средњоевропском г. Константину, у манастиру Пресвете Богородице у Химелстиру. Школске 1997/98. године одлази на усавршавање немачког језика у Регенсбург.

Након  завршетка овог послушања, вратио се у свој матични манастир Рмањ у Мартин Брод. Повратак манастирског братства  пратио је и српски народ. У манастиру Рмањ добија послушање и обавља дужност економа. Рукоположен је у чин презвитера 5. априла 1998. године у Шипову од стране Епископа бихаћко-петровачког г. Хризостома. Исте године бива постављен за администратора парохија у Дрвару, Прекаји и Великом Цвијетнићу.

Од 1998. до 2002.  године, предавао је веронауку у Дрвару, Мартин Броду и Прекаји, а 2000. године бива постављен за архијерејског замјеника у делу Епархије бихаћко-петровачке на територији Федерације Босне и Херцеговине, што је у послератним годинама био изазов прожет неповерењем и искушењима порушених међуљудских и међуверских односа. Такође је обављао дужност архијерејског намесника у намесништвима граховско-дрварском, петровачко-бихаћком и лијевљанско-гламочком, гдје је био обавезан да унапређује духовни живот,  организује богослужења, црквене саборе, и на тај начин охрабрује народ на повратак и успостављање редовног стања.

Због показане ревности у обнови духовног живота на парохији дрварској, бива одликован чином синђела на празник Вазнесења Господњег, 13. јуна 2002. године у Дрвару.

На Благовести, 7. априла 2004. године у манастиру Рмањ, произведен је у чин протосинђела.

Године 2005. благословом Епископа бихаћко-петровачког г. Хризостома, одлази у Грчку, где на Аристотеловом Универзитету у Солуну уписује студије православне теологије, које 2010. године, као редован студент окончава са врло добрим успјехом.

Услед труда у обнови манастира Рмањ, пре свега изградње новог манастирског конака, одликован је правом ношења напрсног крста 2. октобра 2005. године.

Дана, 5. октобра 2008. године, због показане свештеничке ревности и пастирске бриге, одликован је чином игумана у манастиру Рмањ.

У чин архимандрита, произведен је благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Атанасија (Раките), а руком Његовог Преосвештенства Епископа далматинског г. Фотија (Сладојевића), на Благовести 7. априла 2014. године у своме манастиру, светониколајевској обитељи у Рмњу, где га је затекао и избор за Епископа богомчуване Епархије средњоевропске, на редовном пролетном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ у Београду, 23. маја  2014. године.

Хиротонисан је за Епископa средњоевропског, 26. јула 2014. године у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду. Свечани чин устоличења у трон епископа средњоевропских обављен је 7. септембра исте године, од стране Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја  у  манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру.

Године 2014. оснива епархијску славу и патрон епархије средњоевропске Светог Николаја Жичког и Охридског.

На предлог Епископа средњоевропског г. Сергија, Свети Архијерејски Сабор СПЦ, на свом редовном заседању у мају 2015. године, премешта административно седиште Епархије средњоевропске из Химелстира у Франкфурт и преименује Епархију средњоевропску у Епархију франкфуртску и све Немачке.

Владика Сергије завршава 2016. године, постдипломске студије на православном Богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву одбранивши мастер рад на тему „Мисијски значај божићних и васкршњих посланица СПЦ, од 1941. до 1945. године“.

Учествује као члан делегације СПЦ, од 18. до 26. јуна 2016. године на Светом и Великом православном Сабору на Криту.

На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, изабран је 24. маја 2017. године за Епископа бихаћко-петровачког.