|
Велики је број старих српских књига расутих по целом свету – од Јерусалима и Синаја, преко Свете Горе и Хиландара, до градова широм Европе. Чувају се у депоима иностраних музеја, архива и библиотека – у одговарајућим условима, далеко од очију јавности. Године 2009. Библиотека Српске патријаршије покренула је пројекат „Истраживање и прикупљање српских рукописа у иностраним збиркама". Досад су прегледане и проучене збирке старих рукописа у Чешкој, Словачкој и Мађарској. Током 2015. и 2016. године вршена су истраживања у Аустријској националној библиотеци у Бечу, где се чува више од 160 српских средњовековних рукописа, истиче за Интернет портал РТС-а др Зоран Недељковић, управник Библиотеке Спрске патријаршије. Поред Зорана Недељковића, у научној комисији су професори Универзитета у Београду - Бранислав Тодић, Зоран Ракић, Ирена Шпадијер, Зоран Ранковић; управница Матице српске Душица Грбић и начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије Владан Тријић. „Први пут један научни тим из Србије систематски истражује ову збирку, а важности истраживања доприносе средњовековни српски рукописи различите садржине који потичу из свих српских крајева и богат су извор за проучавање историје језика и друштвено-културних кретања Срба", објашњава др Зоран Ранковић са Православног богословског факултета у Београду. Научноистраживачки рад у оквиру пројекта „Истраживање и прикупљање српских рукописа у иностраним збиркама" сигурно ће се обављати у наредној деценији. Разлог је обиље рукописа који се налазе у читавој Европи и свету. После Беча у плану је рад у Немачкој, Француској, Италији, Русији, Румунији, Бугарској... Не можемо се надати да ћемо вратити све те рукописе у матицу, али захваљујући модерним технологијама, дигитализацији и каталогу који ћемо публиковати након сваког истраживања - све што се прикупи биће од великог значаја за српску књижевну и културну баштину, објашњава др Недељковић. Детаљније о овој теми можете чути у емисијама „Српски рукописи у Бечу" у оквиру серије „Старо српско писано наслеђе".  |