 ФОЧА – Филм „Камен воденични“, који су снимили студенти Богословског факултета у Фочи, веома је храбар подухват јер је обухватио све „вруће теме“ Цркве, рекао је православни режисер ђакон Ненад Илић.
Филм је вечерас приказан на трибини о хришћанском филму на Богословском факултету у Фочи. „Камен воденични“ указује да је суштина хришћанства у чињењу добрих дјела, а не у примјени народних обичаја или црквених обреда, те на комичан начин критикују негативне појаве у цркви. Ђакон Илић, који је писац и драматург, похвалио је филм „Камен воденични“ који сматра веома драгоцјеним и инспиративнИМ за хришћанство. „Прва асоцијација док сам га гледао била је да га одмах треба поделити по црквама да се одгледа после литургије, да се искрено поприча“, рекао је Илић. Ђакон Илић је истакао да се студенти кроз филм одупиру све присутнијој малодушности и бјежању од суочавања са проблемима. „Коначно да видим младе људе који не желе да се повлаче, него имају идеју да се за почетак смеју нашим слабостима и заблудама, па да онда просто пожеле нешто више од тога“, каже Илић. Према његовим ријечима, и у Цркви су присутни малограђанштина и форма, што је понижавајуће, а Црква носи велику одговорност и не би смјела дозволити да буде малограђанска инситуција. Ђакон Илић је поручио да човјек, ако хоће да се бори са лицемјерством, прво мора да призна сопствено лицемјерство. Члановима драмске секције ђакон Илић је пожелио да не одустану од идеала, којима теже у овом филму. „Они ће у животу првенство да се баве богословским наукама, а овај излет у филмску зону неочекивано је успешно изведен. Најважније је да не одустану од тог искреног погледа на свет. Ако успеју да остану са тим, они ће донети много користи и нашој цркви и нашем народу и нека им је Бог на помоћи“, поручио је Илић. Ђакон Илић је аутор романа „Цариградски друм“ и један је од водећих стваралаца савремене православне културе. Филм је снимљен у Фочи, а у њему је приказана расправа о томе ко је већи и бољи вјерник, при чему се инсистира на формалностима, а занемарује суштина вјере. На једној страни је предсједник црквеног одбора који вјеру тумачи кроз народне обичаје и поистовјећује је са припадношћу нацији, а на другој вјерници који су се погордили, не видећи уопште своје, а указујући стално на туђе грешке. СРНА |