 У интервјуу за АА епископ бихаћко-петровачки, Атанасије, говорио је о Васкрсу, примјерима заједничког живота у БиХ кроз обнову храма у Бихаћу и православне цркве на подручју Велике Кладуше, немогућности да дјеца у школама говоре својим језиком...
БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ (АА) - Васкрсење Христово је највећа побједа за човечанство, највећа извојевана битка, рекао је у интервјуу за Анадолу Агенцy (АА) поводом Васкрса епископ бихаћко-петровачки, Атанасије. Стога, рекао је владика Атанасије, за сваки празник Васкрса, то значи и за ову годину, најважније је да се концентришемо на сам догађај васкрсења господа Исуса Христа. Јер, тај догађај, наводи владика Атанасије, сам у себи већ има довољно поруке, довољно инспирације, довољно значења за човјека и за заједницу, и то не само у једном времену, него за сва времена, јер је то такав догађај. "То је побједа већа од сваке побједе Александра Македонског, Наполеона или неког другог војсковође. Да би смо то схватили потребно је направити неко поређење. У побједама које су добили Наполеон или Александар Македонски или неко други од великих војсковођа многи људи су изгубили своје животе. Христова побједа за разлику од њихових је хумана, конструктивна. Христос је учинио нешто позитивно, корисно за човјека и за човјечанство. Христос је пројавио побједу живота над смрћу, над свим људским слабостима, уставши из мртвих. Управо у Јеванђељу се и каже да је Христос устао из мртвих. Баш тим ријечима", истакао је владика Атанасије. Христос је обећао, каже владика Атанасије, да ће свима онима који вјерују у њега, који се огледају и у начину живота на њега, који држе принципе живота које је он пројавио и проповиједао дати живот вјечни. "Он је то обећао и ми му вјерујемо. Ми му вјерујемо зато што је он убједљив. Увјерљив је, он није демагог. Он то није само причао, он је и показао силу живота. Он је Лазара, свога пријатеља, који је четири дана лежао као мртав у гробу и већ почео да се декомпонује, подигао, дозвао из мртвих. И, послије тога, обједовао са живим Лазаром. И поклонио га његовим сестрама, Марти и Марији, које је јако обрадовао", каже владика Атанасије. Христос је, како наводи владика Атанасије, својим васкрсењем из мртвих дао печат свему ономе што је учинио за човјечанство: многе је излијечио од њихових слабости, од њихових болести. "Многе је људе увео у прави начин живота, извео на Прави пут, многе заблудјеле у току своје проповиједи. Међутим, он то чини касније кроз историју човјечанства, преко свог Јеванђеља и преко оних који њега сљеде досљедно, који такођер у себи пројављују моћ живота. Они који у Христа вјерују, такођер су моћни и кажем да је то најсвјетлији догађај, Христово васкрсење. Као најсвјетлији догађај, Васкрс је због тога најсвјетлији дан у години. И Васкрс је нада човјечанства, јер ако Христови принципи побједе у људским животима, онда човјечанство нема тих опасности које пријете њему и дан данас. Ми смо свједоци многих конфликата у свијету, многих ратова, многи људи губе животе, много је несклада, дисхармоније, неспоразума међу људима, много је зависти, много је мржње. А, све то се може избјећи једино том свијетлом науком коју је господ Христос проповједао. Зато, ми свим срцем прихватамо васкрсење господа Христа као догађај и прихватамо га као наду за нас лично, сваког од нас појединачно који у Христа вјерујемо и за наду човјечанству", каже владика Атанасије. - Битно је да нам срца говоре истим језиком - Стога, навео је владика Атанасије, свим срцем позивају свакога да се загледа у тај догађај, без обзира на то да ли је то неко као они који прихватају Христа онаквим какав он јесте, као сина Божијега или некако другачије. Јер, истиче владика Атанасије, "он је квалитетан и као учитељ свакоме, рекао бих", истиче владика Атанасије, "свакоме човјеку, сваком живом бићу на земљи". С обзиром на то да широм свијета и даље страда на хиљаде људи у ратним сукобима, са владиком Атанасијем смо разговарали о томе да ли то значи да смо се удаљили од ријечи Божијих и шта треба да бисмо се вратили на тај пут. "Ја сам лично много размишљао о тој теми. Јер, ето, живимо на простору гдје се много страдало кроз историју и у скорашњем времену и у ранијим, давним временима, а видимо да се страдања догађају на цијелој планети. Ми који у Христа вјерујемо наравно да смо покретани оним што је Христос заповиједио, дакле, љубимо једни друге. Још ако Христа слиједимо досљедно, онда ћемо и своје животе принијети у корист, у службу другима, не одузимати туђе, него себе дати у служење другоме. Тако тим размишљањима и патњама које су неминовне у сазнању онога што се догађа. Некако, чини ми се, да би било најбоље апеловати на све људе да имају добру намјеру, да гаје добру намјеру, добру вољу", поручио је владика Атанасије. На крају, опет је то оно, каже владика Атанасије, што је Христос говорио. Јер, наводи, Христос је позивао на истину, истинољубље, искреност. "Највише критике је упутио против лицемјерја, односно дволичности, лукавштине. И лицемјерје Хипократа је највише осудио. Када читате Јеванђеље заиста, не зна човјек да ли да се више радује зато што се то увијек односи на оне који воде главну ријеч у некој заједници, зато што некако највише они подлијежу том искушењу", истиче владика Атанасије. Бит је у томе, наводи владика Атанасије, гајити добру намјеру и ако бисмо сви имали добру намјеру и бити искрени једни према другима ми бисмо успјели да се договоримо. "Док год немамо добре намјере, нећемо се договорити. Ако ја мислим једно, а говорим друго, а ви такођер. Ми говоримо различитим језицима. Није толико битно да сви говоримо вербално исти језик колико је битно, важно и неопходно, да нам срца говоре исти језик. Можемо ми сви говорити српски, хрватски или неки други језик, али да се не споразумијемо. Ето, да узмемо енглески, један од глобалних језика као примјер. Упркос томе што је глобални, људи се слабо споразумијевају и на енглеском језику. Дакле, треба гајити добру намјеру. То се, дакле, може примијенити и на оно што се догађа у Сирији и на другим мјестима. Ми се молимо Богу да да у срца људска добру намјеру", поручио је владика Атанасије. Стога се и Српска православна црква кроз своје бројне епархије укључила у помоћ страдалом народу Сирије, не само хришћанском, него и другим народима, али и на бројним другим мјестима и земљама широм свијета. |