Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

Москва, 17. октобра, Интерфакс - Свети Синод Московске патријаршије упозорио је владике Грчке православне цркве на посљедице признања неканонске Цркве у Украјини (Православна црква Украјине - ПЦУ). "Свети синод Руске православне цркве овлашћује Светог патријарха Московског и читаве Русије Кирил-а да престане да спомиње Његово блаженство архиeпископа Атине и цијеле Грчке Јеронима, у диптиху, ако поглавар Грчке православне цркве почне да помиње у својим службама поглаваре једне од украјинских расколничких група или предузима друге радње које указују на признање украјинског црквеног раскола", рекао је Синод у завршном документу објављеном током ванредне сједнице која је у четвртак одржана у Москви. 
12. октобра, скуп јерарaха Грчке православне цркве признао је право Цариградској патријаршији да додијели аутокефалност, посебно, Православној цркви Украјине, која је створена у децембру 2018.год. уз подршку Цариградске патријаршије и тадашње -управљање Украјине на основу двије неканонске вјерске организације у земљи. Нову украјинску Цркву до сада није признала ниједна помјесна православна црква осим Цариграда. 
У исто вријеме, Синод Руске православне цркве, проучавајући детаље Сабора у Атини, сумња је да су став архиепископа Јеронима подијелили и други грчки јерарси, а такође је рекао да су гласови оних који се нису слагали били занемарени на форуму, није било гласања и скупштински документ с потписима јерарха није био доступан у јавном приступу. С тим у вези, Синод Руске православне цркве оптужио је Цариградског патријарха Вартоломеја да врши притисак на Грчку православну цркву и блокира било какве иницијативе „украјинског питања“. 
"Жалосно је што се историјска достигнућа грчког народа у ширењу православља мијењају ради непосредне политичке користи и подршке геополитичким интересима који су Цркви страни", саопштио је Синод Руске православне цркве у изјави. 
"Такве спекулације о националним осјећањима неће бити успјешне, нити могу нарушити јединство наше вјере, које је плаћено крвљу новомученика и исповједника наших Цркава, нити ће прекинути јединство наше аскетске традиције, која је била створена дијелом многих свештеника и аскетских првака, неће уништити вјековно пријатељство грчких и славенских народа, које је платило крвљу руских ратника и ојачало у заједничкој борби за слободу братског Грка људи ", рекао је Синод.
Чланови Синода рекли су да цене молитвену заједницу са својом браћом у Грчкој православној цркви и да ће наставити „живу молитву, канонско и еухаристијско заједништво са њом преко свих оних архијереја и свештеника који су већ говорили и који ће касније говорити против признања украјинског раскола, који се неће омести у сарадњи са сизматичким лажним хијерархом, већ ће показати пример хришћанске храбрости и постојаности за хришћанску веру, "саопштио је Синод. У исто вријеме, Руска православна црква зауставља молитвено и евхаристијско заједништво са оним јерарсима грчке православне цркве који су започели или ће започети заједништво са представницима украјинских "неканонских расколскничких заједница" и неће благослиљати ходочашћа у епархије којима руководе. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ.

Свети Синод Руске православне цркве (РПЦ) неће благословити ходочасничке излете у епархије грчке православне цркве ако њихови прелати одржавају заједничке молитве или литургије са представницима новог украјинског црквеног ентитета (Православна црква Украјине). 
"Прекидамо молитвено и евхаристијско заједништво са оним јерарсима грчке цркве који су ушли или ће ући у такво заједништво са представницима украјинске неканонске расколничке заједнице. Такође нећемо благословити ходочасничка путовања у епархије којима управљају такви прелати", рекао је Владимир Легојда шеф РПЦ-а за односе са друштвом и медијима, на брифингу у четвртак.

"Релевантне информације ће се широко дистрибуисати међу ходочасничким и туристичким организацијама земаља које чине канонску територију наше Цркве. Тачност формулација је овдје веома важна", рекао је Легојда, објашњавајући да ће ходочасницима бити одбијен благослов само ако грчки јерарси почну спомињати представнике ПЦУ на литургији или обављати заједничку службу с њима.

​Трајектна компанија "Агиоритикес грамес" која обезбјеђује превоз морем из Уранополиса и Јерисоса до Свете Горе и назад, саопштила је да Свету Гору годишње посети преко 250.000 посјетилаца. Навели су и податак да њихови бродови, на светогорским линијама, годишње превезу око 10.000 камиона.

​Подсјећамо да је поморски саобраћај једини начин да се на Свету Гору допреме намирнице, грађевински материјал за обнову и остале потрепштине за свакодневни живот њених житеља. 

извори: http://svetogorskestaze.blogspot.com/2019/10/250000.html /  www.vimaorthodoxias.gr

Архијереји јеладске Цркве позивају на свеправославно разматрање овог "сложеног и експлозивног каноничког и еклисиолошког проблема".
​
Како извејштавају РИА Новости, као посљедица Архијерејског Сабора Јеладске Православне Цркве, одржаног 12. октобра у Атини, два грчка митрополита - китирски и антикитирски Серафим и пирејски Серафим дали су изјаве о „украјинском проблему“, називајући одлуке Сабора у вези са ПЦУ неважећим. 

Тако је у суботу је митрополит китирски и антикитирски Серафим издао саопштење у којем је нагласио да, упркос званичном коминикеу о саборскоим одлукама, одлука о признању аутокефалности ПЦУ није донесена.

"Нажалост, јавност је добила нетачне новости и информације да је само седам митрополита било против признавања нове „аутокефалије“, а сви остали су је подржали", написао је архијереј на страници своје митрополије. - „Ово је велика грешка и желим вјеровати да ово није урађено намјерно, него је ријеч о превиду. Јер већина присутних није узимала ријеч, али то колико ми знамо, не значи да су они присталице нове "аутокефалије".

Прецизирао је да "будући да није усвојен хитан захтјев митрополита кесаријанијског Данила Кезарејанског да гласање буде јавно, ако желимо усвојити позитивну одлуку о аутокефалији, таква одлука није ни донесена".

„Могуће је да је било довољно гласова за аутокефалију, али и број оних који су се успротивили, као и оних који су их ћутањем подржали, био је значајан“, рекао је митрополит китирски, позивајући цариградског патријарха Вартоломеја и архиепископа атинског и читаве Грчке Јеронима да не стварају критично стање и да не пожурују са помињањем „предстојатеља“ ПЦУ-е при саслуживању, док се не дође до свеправославног разматрања овог "сложеног и експлозивно канонског и еклисиолошког проблема“.

Истовремено, нагласио је како цариградски патријарх има право додијелити аутокефалност само оним епархијама које су под његовом јурисдикцијом, док је Украјина 300 година канонска територија Руске Православне цркве и ово је забиљежено у свим документима и диптисима грчке Цркве. Архијереј је увјерен да помјесне Цркве не признају ПЦУ, јер сматрају да је Украјинска Православна Црква, на челу са његовим блаженством митрополитом Онуфријем, једина канонска Црква у Украјини. 

Изјаву о „украјинском питању“ дао је и митрополит пирејски Серафим, који сматра да су све одлуке Цариграда о бившим клирицима Руске Православне Цркве неважеће, па су сходно томе неважећи и „Обједињујући сабор“ и давање аутокефалности новоформираном црквеној структури.
​
„Одговорио сам предсједавајућем синодске комисије о канонским питањима да митрополит Онуфрије никако није могао просустовати „Обједињујућем сабору“, као што ни  архиепископ атински не би могао да служи заједно са самопроглашеним „архиепископом атинским“ Партенијем Везиреасом, одлученим ђаконом грчке цркве.“ написао је архијереј у отвореном писму изданом послије Архијерејског  сабора Грчке Првославне Цркве.

Према мишљењу овог архијереја, доносећи одлуку о Украјини, Архијерејски сабор ГПЦ је требало да узме у обзир мишљења других помјесних Православних Цркава и да процијени могуће посљедице по јединство Цркве, укључујући прекид општења са Руском Црквом и могућности да она призна грчку старокалендарску Цркву. У контексту свега што се догодило, митрополит пирејски Серафим нагласио је потребу за опширном дискусијом о украјинском проблему и предложио сазивање Свеправославног Сабора како би се „успоставио мир у многострадалној земљи“ Украјини. 

Подсјетимо, средства масовног информисања раније су објавила да група грчких митрополита који не прихватају рјешење Архијерејског сабора ГПЦ о ПЦУ припрема заједничку изјаву.

​Превод: вјероучитељ ДАЛИБОР ЂУРИЋ за сајт вјеронаука.нет / извор

Истраживање младих у САД-у показало је да многи људи побожност у школи сматрају природном
Студенти разговарају о духовним темама, моле се и читају духовне књиге.

ВАШИНГТОН - Истраживање младих у САД показало је да су манифестације побожности у школи уобичајене и природне за многе, укључујући расправу о духовним темама, ношење вјерских симбола, молитве и читање духовних књига, наводи christianpost.

Врховни суд САД одавно је забранио опште молитве у школи у испуњењу уставних одредби да би цркву одвојили од државе. Религија у школама је још увијек предмет парница на судовима, али побожност ученика у јавним школама и даље је велика. О томе свједочи нова студија познатог социолошког центра Pew Research Center. Извјештај, објављен 3. октобра, доказује да је за многе модерне тинејџере јавно изражавање вјере нормалан и прихваћен дио њиховог понашања у јавним школама. Студија је спроведена у марту и априлу на узорку више од 1800 школараца узраста 13-17 година, који су представљали хришћанске и нехришћанске деноминације широм земље.

Студија анализира пет врста религиозног изражавања: ношење религиозне одјеће или накита, молитве прије спортских догађаја, позивање других ученика у духовне и молитвене групе за младе, молитва прије оброка и читање духовних књига. Показало се да 67 процената школске дјеце стално види манифестацију религиозности међу вршњацима у јавној школи. Уопштено, 53 посто ученика често примјећује одјећу или накит с вјерским симболима, док 39 посто ученика примјећује да се ученици моле прије школског спортског догађаја. Око 26 одсто школа примјећује да се вршњаци моле прије оброка, а осам одсто примјећује да неки читају духовне књиге послије наставе.

„Упркос чињеници да се неколико претходних анкета посредно односило на вјерски живот адолесцената“, кажу аналитичари центра у саопштењу за јавност, „ово је прва велика и репрезентативна студија широм земље о низу питања о духовним праксама и духовном изражавању у школским заједницама“.

Ове студије су „посебно важне за дубље проучавање религиозности у америчком друштву“, кажу научници, „имајући у виду снажна пријатељства која се створају у школском узрасту када је висок степен међусобног утицаја манифестација религиозности у периоду када се одвија формирање личности“, истичу истраживачи.

Утврђено је да се, међу одраслим адолесцентима, протестантски евангелисти, чешће од осталих, моле прије јела и позивају пријатеље на црквене састанке. Свеукупно, 39 одсто испитаника признаје да се често или повремено моле прије јела, док 43 одсто позива пријатеље на духовне догађаје и састанке. За поређење, само 11 процената тинејџера из великих протестантских школа моли се прије јела у школи, а само 21 проценат позива пријатеље на црквене састанке.

Поред тога, иако већина америчких тинејџера (64%) признаје да никада не разговара о вјери са пријатељима или то чини веома ријетко, протестантски евангелисти опет воде у том погледу - 47% њих понекад говори о тим темама, а 11% то чини често. Међу католицима, само једна трећина понекад говори о вјери, а међу „главним“ протестантима око 40 посто. Штавише, дјевојчице су отвореније и спремније су да разговарају о тим питањима него дјечаци. Такође се испоставило да су невјерски адолесценти имали мање вјероватноће да примијете манифестације побожности него њихови религиозни вршњаци. Само 17 процената атеиста, агностика или невјерских адолесцената примјећује да су њихови вршњаци позвани на црквене догађаје изван школе, а хришћани такву позивницу примјећују двоструко чешће.

У посљедњим мјесецима спорови око вјерских манифестација у и ван часова наставили су да бујају у америчким средњим школама. Тако је у септембру школски округ у Тенесију приведен на суд да тражи групу атеиста који су учитеље оптужили за кршење америчког Устава јер су двојица ученика крштена на фудбалском терену школе пред саиграчима. 

У јануару је Врховни суд САД-а одбио да разматра жалбу школског тренера Џоа Кенедија, који је отпуштен због поновљених молитви на фудбалском терену. "Питање тачно гдје треба бити повучена граница између уставно заштићених вјерских активности и неприхватљивог проповиједања, вјерских демонстрација и побожности у влади и даље је питање", кажу аналитичари из истраживачког центра Пев.

Москва 15. октобра. ИНТЕРФАКС - Састанак Светог синода, који ће дати одговор Московске патријаршије на одлуку Грчке православне цркве да призна нову црквену структуру Украјине (ПЦУ), биће одржан овог четвртка, 17. октобра 2019.године. Према веб страници Руске православне цркве, чланови Синода ће се окупити у патријаршијској резиденцији Свето-Даниловског манастира у Москви. Сабор јерараха грчке православне цркве признао је право цариградском патријарху да одобри аутокефалност, нарочито ПЦУ, која је створена у децембру прошле године уз подршку Цариградске патријаршије и тадашњих украјинских власти, на основу двеју неканонских вјерских организација земље. До сада нову цркву Украјине није признала ниједна локална православна црква, осим Константинопоља. 
"Упркос захтјевима више јерараха да се суздрже од доношења непосредне одлуке, пажљиво ћемо да проучимо донесене одлуке. Свети Синод Руске православне цркве процијениће их и њихове посљедице за Православну Цркву, за међу-црквене односе", изјавио је шеф Синодалног одјељења за спољне црквене односе за Интерфакс протојереј Николај Балаш. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Совјетски космонаут Алексеј Леонов, први који је отишао у свемир 1965. године, умро је у петак, 11. октобра, у 86. години. 2006. године Алексеј Архипович дао је интервју нашем часопису. Предлажемо да га данас поново прочитамо са свијетлим сјећањем на овог великог човјека.
Да ли је Гагарин био атеиста? Како су се појавиле иконе на свемирској станици? Постоји ли живот на Марсу и свемиру? На ова и друга питања одговара пилот-космонаут, двапут херој Совјетског Савеза Алексеј Архипович ЛЕОНОВ.

- Није тајна да су наше космичке побједе коришћене у антирелигијској пропаганди. Наводило се да нема Бога, јер Гагарин га није видио током лета. Добро сте познавали Јурија Алексејевича, били сте му пријатељ. Како је његов осећај према вјери? Да ли је био такав непоколебљиви атеиста какав се понекад замишља?
- Сјећам се једног таквог случаја. На једном од пријема у дворани Светог Ђорђа посвећеном лету Гагарина, Хрушчов је питао Јуру да ли је видио Бога у свемиру. Он, примијетивши да Хрушчов у шали пита, узме да и одговори: „Видио сам“. Хрушчов је постао озбиљан и рекао: "Немојте никоме о томе да говорите".

БАЊАЛУКА, 13. ОКТОБРА /СРНА/ - У бањалучком насељу Нова Варош данас је у присуству великог броја вјерника освештан Храм Покрова Пресвете Богородице.

Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем, који је кључеве храма уручио кумовима и ктиторима Пантелији и Дамјану Дамјановић.

Директор Републичког секретеријата за вјере Драган Давидовић изразио је захвалност ктитору храма јер је смогао снаге да самостално подигне овај храм у градској средини.

"Бањалука сада добија у центру града још један храм који ће са осталим храмовима да украсе православље у овом граду", рекао је Давидовић новинарима.

Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић, који је присуствовао освештењу храма, рекао је да су вјерски објекти мјесто гдје се народ окупља, али и одржава, не само вјерску, него и националну линију.

"Ово је важна година за Српску православну цркву /СПЦ/, када обиљежава 800 година од аутокефалности, што је риједак јубилеј. На овим просторима мијењале су се и државе и системи, те долазиле разне институције, а једина вертикала која је опстајала све вријеме је СПЦ, која је издржала све ове вијекове и остала да траје", рекао је Радојичић.

Он је изразио задовољство јер је Бањалука овај викенд добила два нова храма, потсјетивши да је јуче у бањалучком насељу Побрђе освештан Храм Васкрсења Господњег, те навео да се до краја године очекују још два нова храма.

​Свечана академија поводом 20 година епископства владике Григорија одржана је вечерас у препуној позоришној сали Културног центра у Требињу, а главни организатор била је Епархија захумско-херцеговачка и приморска. 
О дјелу и боравку владике Григорија у Херцеговини говорили су свештеници и научни радници, али и умировљени владика Атанасије.
- Увек сам веровао у њега, он је знао са народом, знао је да ради, ако сам ја нешто започео, он то троструко направи - истакао је умировљени владика Атанасије.
Владика диселдорфски и све Њемачке Григорије захвалан је свештенству што су организовали свечаност.
"Захвалан сам епископу захумско-херцеговачком и приморском Димитрију и свештеницима који су ово приредили. Било је сада мало лакше и њима и мени пошто сада нисам њихов претпостављени", рекао је владика Григорије. 
Владика Григорије је истакао да се са радошћу сјећа сваког дана у Херцеговини, али и да се радо враћа у ове крајеве. 
- Двадесет година заиста није мало. Тих 20 година у Херцеговини је оно што је мени радост и највећа снага - нагласио је владика Григорије.
На питање на шта је највише поносан у Херцеговини, владика Григорије каже да одговор није лако дати. 
- Оно што увијек издвајам јесте изградња Херцеговачке Грачанице и Пребиловаца - истакао је владика Григорије. 
Он је додао да су Пребиловци круна његовог рада на овом простору, али истакао и велики успјех обнове Житомислића и Саборног храма у Мостару.

За сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ / извор

На ванредном заседању синода, којим је председавао архиепископ Атине и целе Грчке Јероним, Грчка православна црква признала је аутокефалност Цркве Украјине. 
Говорећи о привилегији Васељенске Патријаршије да даје аутокефалију, архиепископ Јероним је предложио признање аутокефалне православне цркве Украјине, што је већина чланова Синода прихватила јавним гласањем, објављено је на грчком црквеном сајту Romfea.gr. 
Према незваничним информацијама, од 82 епископа само осам је имало другачије мишљење – неки су били за одлагање одлуке, а неки против признања. Очекује се да ће у недељу грчки архиепископ на литургији поменути Епифанија украјинског. Извор: РТС

У вези са појачањем мирооточења иконе,  током цијелог октобра ће се свакодневно служити акатист, из захвалности Пресветој Богородици на Њеној милости према вјернима. На свечано првом радном дану, уприличеном поводом 10. годишњице рада Свецрквене постдипломске и постодокторске школе шеф ОСЦП митрополит волколамски Иларион говорио је о чуду мироточења Казанске иконе Пресвете Богородице, која је замироточила у  цркви Усјековања главе Јована Претече под Бором 2016. године. 
„У овом храму, гдје смо сада, налази се Казанска икона Пресвете Богородице. Из ње тече миро. Први случај мироточења забиљежен је 2016. године, када су у нашем черниговском подворју отпочела редовна богослужења након рестаурације. Ово мироточење се наставило мјесец дана“ преноси ријечи митрополита Илариона руска агенција РИА Новости.
Архијереј РПЦ је напоменуо да се сљедећи случај мироточења догодио у мају 2017.год., када су мошти Светог Николаја Чудотворца стигле у Москву.
Трећи случај догодио се у новембру 2018. године на празник иконе Мајке Божје „Свих жалосних радост“, која се налази у сусједном храму на Великој Ординки, наставио је своју причу владика Иларион. Он је настојатељ храма на Великој Ординки.
"Ове године икона је мироточила на празник Рођења Пресвете Богородице и буквално ових дана мироточење се наставило и појачало", рекао је митрополит Иларион. Шеф ОСЦП РПЦ је нагласио је да ће, у знак захвалности Мајци Божјој, читавог октобра свакодневно бити служен акатист пред мироточивом иконом. 
Раније је владика Иларион подсјетио паству да Свето Јеванђеље треба читати, а не користити као украс  за полице са књигама. 
Превод: вјероучитељ Далибор Ђурић / Извор

​Поводом 800 година самосталности Српске Православне Цркве позивамо школе, православне цркве, удружења и организације да се пријаве за учешће на међународном квиз такмичењу „НЕМАЊИЋИ“.
​
Такмичење ће се одржати почетком децембра 2019. године, а полуфинале и супер финале почетком 2020. године у Београду. Права учешћа имају екипе из Републике Србије, Републике Српске, региона, те српске дијаспоре из Европе, Америке, Аустралије, Канаде, Азије и Африке. Екипе броје три члана (узраста од 10 до 15 година).

Пријаве трају до краја октобра 2019 године. Пријаву можете извршити путем обрасца на овом линку.

У основним школама у Републици Србији и Републици Српској почетком децембра ове године одржаће се квиз такмичење под називом Немањићи.

Свака школа ће формирати екипе од три члана (школе до 500 ученика имају право на пријаву једне екипе, а школе са преко 500 ученика имају право да пријаве двије екипе).

Ове екипе ће заједно са такмичарима из региона, Европе, Америке, Аустралије, Канаде,  Азије  и  Африке  истог дана  у исто  вријеме  радити
„online“ тест.

Ако буде више екипа са истим бројем бодова, ићи ће се у сљедећи круг такмичења, све док се не добије 8 екипа које ће учествовати у полуфиналу.

Екипе ће тестирање радити у својим школама, црквама и другим организацијама, под надзором одговорног лица које ће одредити директори школа, старјешине православних цркава и предсједници организација.

Кандидати и екипе се спремају по материјалу који ће припремити организатор,  а  састоји  се  од  1000  питања  и  одговора,  као  и  друге литературе која им је доступна.

МЈЕСТО РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕКТА:
Република Србија, Република Српска, регион и простор српске дијаспоре  из   Европе,  Америке,   Аустралије,   Канаде,   Азије  и Африке.


ВРИЈЕМЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕКТА:
oктобар 2019. године - почетак 2020. године


ЦИЉ ПРОЈЕКТА:
Употпунити и проширити знања о Немањићима  кроз игру,  учење и такмичарски дух који је пристуан код младих људи.


НОСИОЦИ ПРОЈЕКТА: Фондација “Мир Божији” Српска Православна Црква


СУОРГАНИЗАТОРИ ПРОЈЕКТА:
„Артос“ Србија
„Стари мостови“ Црна Гора
„Центар за едукацију, омладину и спорт“ Република Српска


СТРУЧНИ ЖИРИ:
 
+387 66 922511
+387 65 512696
+387 64 2714228

+387 65 512696
 
Проф. др Радмило Пекић историчар
Проф. др Драга Мастиловић историчар
Јеромонах Виталије Манастир Студеница
Проф. др Срђан Рудић историчар
Проф. др Милош Ковић историчар

Пројекат квиз такмичење “Немањићи” је најмасовнија манифестација васпитно-едукативног карактера поводом 800 година самосталности Српске Православне Цркве. Планирано је да се пројектом обухвате ученици старијих разреда основних школа.

Жеља нам је да буде укључено што више ученика из Републике Србије, Републике Српске, региона и дијаспоре.

За такмичење спремићемо, поред редовне литературе, радни каталог, који се састоји од више питања и одговора.

Пријављивање екипа било би до краја октобра, а такмичење реализовано у децембру ове године и почетком 2020. године.

Свака екипа би била састављена од 3 члана. Екипе могу да пријављују школе, цркве, удружења и остале организације. У наведеним државама и регијама, организацију такмичења би реализовала комисија из те државе. Централна комисија би била одговорна за реализацију цјелокупног пројекта.

У завршници такмичења, учествовало би осам екипа за полуфинално и финално такмичење, које ће се одржати у Београду.

Финале би било одржано уз директан телевизијски пренос за српске просторе и дијаспору.

Најуспјешније екипе, њихове наставнике или друга одговорна лица очекују признања, медаље и вриједне награде.

Посебна пажња биће посвећена информисаности шире јавности о такмичењу, као и маркетиншким активностима.

Саставни дио пројекта је сценарио финалног такмичења, план маркетинг активности, буџет пројекта, протокол такмичења, јавни позив и пријава екипа.
Организациони одбор
Проф. Здравко Мочевић

Приједлози румунских јерараха о 30. годишњици пада комунизма
5. октобар 2019.године

Свети синод Румунске православне цркве окупио се у патријаршијској резиденцији на радном засједању у понедјељак, 30. септембра, под предсједавањем Његовог блаженства патријарха Данила.

Румунски јерарси одлучили су да организују неколико догађаја како би обиљежили 30. годишњицу пада комунистичког режима у Румунији и да се сјете жртвовања хришћана који су умрли у децембру 1989. и за вријеме комунистичког режима за слободу и достојанство румунског народа.

Потпуни текст комуникеа:
Дана 30. септембра 2019. године у Синодској сали Патријаршијске резиденције, под предсједавањем Његовог блаженства патријарха Данила, одржано је радно засједање Светог синода румунске православне цркве.

Током састанка, Свети Синод је ријешио:

Допунити оквирни програм за наредну годину који је проглашен Свечаном годином пастирске бриге родитеља и дјеце и Комеморативном годином румунских православних филантропа. Допуна оквира односи се на актуелне теолошке, образовне, културне и медијске смјернице које ће помоћи да се боље истакну свечане и комеморативне теме 2020. године у активностима које врше вјерске јединице Румунске патријаршије.

Организовати догађаје и акције којима се обиљежава 30. годишњица пада комунизма у Румунији, како би се присјетили жртава хришћана који су жртвовали своје животе у децембру 1989. године и за вријеме комунистичког режима за слободу и достојанство румунског народа.

Истакнути одговоран начин на који је Румунска православна црква искористила слободу стечену послије пада комунистичког режима да се ријечима и дјелима служи јеванђељем милосрдне Христове љубави кроз цјелокупну своју мисионарску, образовну, социјално-филантропску и административну дјелатност.

​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор

​„Планирам да позовем руске православне мисионаре да дођу на Филипине како бисмо могли да потражимо мјесто гдје можемо да изградимо православну цркву. Саградили су је много година раније Руси, 1922.године ″. -рекао је предсједник Филипина Родриго Дутерте

Москва-Русија - Родриго Дутерте, предсједник Филипина упутио је позив Руској православној цркви и њеним мисионарима да прошире своје присуство у земљи. У току је разговор о обнови Руске православне цркве коју су амерички бомбардери погодили током ослобађања Филипина. Дутерте верује да православно хришћанство може сузбити ширење екстремистичке и терористичке идеологије. Филипински предсједник био је у радној посјети Русији (прве недјеље октобра 2019. године).

Руска црква градиће заједнице у Минданаоу и другим покрајинама. Православно хришћанство једна је од најбрже растућих вјерских заједница на Филипинима, који је традиционално римокатоличко средиште.

На Филипинима су већ присутне различите православне јурисдикције, наиме Филипинска и Епархијска епископија (Московска патријаршија), Антиохијска православна хришћанска мисија на Филипинима (Антиохијска грчка православна патријаршија), Филипин (Васељенска патријаршија), Филипинска мисија Руског поријекла Православна црква ван Русије (РОЦОР-Московска патријаршија). Постоји и неколико неканонских православних јурисдикција које служе и вјерницима острвске нације.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Минск, 30. септембра, Интерфакс - Митрополит Мински и Заславлски Павел изјавио је да вјерује да Белоруској православној цркви није потребна аутокефалност. 
"Чим политичари почну да се мијешају у црквене афере, све се усија. Сав овај национализам и политиковање прикривају покушај подијеле људи. Било је покушаја да се предложи или прогласи аутокефалност или нека аутономија Бјелоруске православне цркве", рекао је митрополит Павел за бјелоруски ТВ канал СТВ. 
"Нема потребе да се то сада ради у Белорусији, нема потребе за било каквим трансформацијама, нарочито административним или трансформацијама у канонском закону", рекао је. Истовремено, митрополит Павел предложио је да Бјелорусија укине пропис по коме само бјелоруски држављани могу да буду именовани на високе свештеничке положаје. "Ово сигурно ограничава наше способности и капацитете. Рекао бих да има негативан ефекат у неким случајевима. Надајмо се да ће се те границе једног дана уклонити, јер је ово само застој од прошлости", рекао је митрополит Павел. 
Као што је раније објављено, митрополит Павел водио је Бјелоруску православну цркву од краја 2013. године. Сам је рекао да, шест година након што је почео служити у Бјелорусији, још увијек нема бјелоруско држављанство. Члан 13 бјелоруског закона о слободи савјести и вјерским организацијама предвиђа да само бјелоруски држављанин може водити вјерску организацију у земљи. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор

​БЕОГРАД, 5. ОКТОБРА /СРНА/ - У манастиру Жича сутра ће званично почети обиљежавање осам вијекова аутокефалности Српске православне цркве /СПЦ/, чији је утемељивач Свети Сава.

Свету архијерејску литургију, којом почиње обиљежавање једног од најзначајнијих догађаја за идентитет српског народа, служиће Његова светост патријарх српски Иринеј са свим архијерејима СПЦ.

Архимандрит Сава, тадашњи игуман манастира Хиландар, издејствовао је 1219. године аутокефалност СПЦ код никејског цара Теодора Првог Ласкариса и васељенског патријарха Манојла Првог Харитопула.

Самосталност СПЦ проглашена је 14. септембра 1219. године, а за сједиште прве архиепископије изабран је манастир Жича, задужбина Стефана Првовјенчаног, првог краља из династије Немањића.

Први српски архиепископ са титулом архиепископ српских и приморских земаља био је Свети Сава, најмлађи син Стефана Немање, оснивача династије Немањић. Сви архиепископи и српски патријарси сматрају се столницима трона Светога Саве.

Сједиште архиепископије је послије упада Печенега, 1253. године, премјештено у Пећ.

Српска архиепископија је проглашењем српског царства уздигнута на достојанство патријаршије на црквеном сабору у Скопљу 1346. године, а пећки архиепископ Јоаникије Други добио је титулу патријарха.

Патријарх је, попут цара, носио титулу патријарх Срба и Грка/Србије и Романије, а патријаршија је добила положај и привилегије по узору на Цариградску патријаршију.

На овај уступак је Цариградска патријаршија реаговала 1350. године анатемом и изопштењем из православне цркве српског цара Душана и његове породице, патријарха и народа усљед чега је настао раскол који је трајао све до 1375.

Тада је посредовањем кнеза Лазара Хребељановића и због угрожености од Турака, раскол превазиђен, а Пећкој патријаршији признат статус патријаршије у устројству православних цркава, који је до данас одржала.

Тадашња Пећка патријршија је укинута падом Смедерева и српске деспотовине под турску власт 1459. године, а обновљена је 1557. на иницијативу великог везира Мехмед-паше Соколовића, који је за првог патријарха обновљене патријаршије поставио свог рођака Макарија Соколовића.

Јурисдикција Пећке патријаршије покривала је широку територију од Велеса, Штипа и Самокова на југу, до Будима на сјеверу и сјеверних крајева Далмације, Славоније и Паноније на западу.

Поново је укинута 1766. године. Укинуо је султан Мустафа Трећи јер су епископи и патријарси често били на челу народа против Османлија, у чему су посебно истакнуту улогу имали вршачки епископ Мелентије и патријарси Арсеније Трећи Чарнојевић и Арсеније Четврти Шакабента.

Годину дана касније укинута је и Охридска архиепископија, на чијем челу су били грчки епископи.

Након тога дијелови српске Цркве, који су остали под Османлијама, ушли су под јурисдикцију Цариградске патријаршије, а већину епископа чинили су Грци - фанариоти.

Велики број Срба у то вријеме емигрирао је на подручје Аустрије. Катедра архиепископа пећког премјештена је из Пећи у Сремске Карловце, а у мају 1848. уздигнута на ранг патријаршије.

Након успостављања српске аутономије 1832. године, у Београду је проглашена аутономна митрополија под јурисдикцијом Цариградске патријаршије, а аутокефалност је добила 1879. године.

У току балканских ратова од 1912. до 1913. године у састав Београдске митрополије ушле су и Скопска, Велешко-дебарска и Призренска епархија.

Услови за црквено уједињење, односно обнову Пећке патријаршије, створени су проглашењем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године.

Сједиште СПЦ је од 1920. године у Београду, а Црква има достојанство патријаршије. Патријарх СПЦ од тада има титулу митрополит београдско-карловачки, архиепископ пећки и патријарх српски.

Цариградска патријаршија је 1922. посебним томосом признала уједињење покрајинских српских цркава и стварање патријаршије, као и пренос јурисдикције на СПЦ на простору дотадашњих епархија у Далмацији, БиХ, Старој Рашкој, Метохији, на Косову и у вардарском дијелу Македоније.

Први српски патријарх обновљене Патријаршије био је митрополит Србије Димитрије /Павловић/, у чије вријеме је основано неколико нових епархија, Богословски факултет у Београду и Загребу, те Богословија у Битољу.

Црквени Устав донесен је 1932. године за вријеме патријарха Варнаве /Росића/. У његово вријеме је, између осталог, изграђена зграда Патријаршије у Београду, а 1935. године започета је градња Храма Светог Саве.

Патријарх Варнава, који се одлучно успротивио великим привилегијама Римокатоличке цркве у Југославији, које су угрожавале православну и остале вјероисповијести, изненада је преминуо у ноћи између 23. и 24. јуна 1937. у вријеме изгласавања конкордата у Народној скупштини.

По избијању Другог свјетског рата, патријарх Гаврило /Дожић/ и Свети синод СПЦ противили су се приступању Тројном пакту.

Током рата убијено је 515 свештеника, монаха и вјероучитеља, а патријарх Гаврило је заробљен и одведен у логор Дахау у Њемачкој. Током цијелог рата, до његовог повратка, мијењао га је Свети синод са скопским митрополитом Јосифом /Цвијовићем/.

По завршетку Другог свјетског рата, СПЦ није исплаћена ратна штета, а комунистичке власти су Цркву одвојиле од државе, одузеле јој око 70.000 хектара земље и 1.180 зграда.

Притисак комуниста на Цркву био је велики у доба патријарха Викентија, који је устоличен 1950. године, а због патријарховог одбијања да буде размотрено питање "македонске цркве" Богословски факултет је 1952. избачен са Београдског универзитета.

На челу СПЦ је од 1958. до 1990. године био патријарх Герман и у том периоду су основане четири нове епархије, обновљен рад Богословије у манастиру Крка, настављени радови на Храму Светог Саве, те саграђена нова зграда Богословског факултета у Београду.

Патријарх Павле устоличен је 1990. године, који је двије године касније успио да превазиђе раскол СПЦ у Америци. У његово вријеме установљено је шест нових епархија.

Током ратова у БиХ и Хрватској већина епархија на тим просторима је опустошена, цркве и манастири разорени, а српски народ расељен.

Већина српског становништва је 1999. године усљед НАТО бомбардовања и тероризма Албанаца напустила простор Косова и Метохије, гдје је спаљено и порушено више од 80 цркава и манастира, међу којима и неки из 14. вијека.

На челу СПЦ данас је Његова светост патријарх српски Иринеј, који је устоличен 2010. године.

Српска православна црква се, према важећем диптиху Цариградске патријаршије, налази на шестом мјесту, послије Руске, а прије Румунске.

Има 39 епархија, више од 3.500 парохија, 204 манастира, око 1.900 свештеника, око 230 монаха и 1.000 монахиња.

У шест богословија школује се више од 1.000 ученика, а на богословским факултетима и Академији студира више од 1.000 студената.

​САД врше притисак на Помјесне Цркве поводом признавања ПЦУ

Шеф МИП Русије Сергеј Лавров је изјавио да САД покушавају да пријете оним Помјесним Црквама које не желе признати ПЦУ. 

Шеф руског МИП Сергеј Лавров тврди да САД врше притисак на Православне Цркве на Блиском истоку и у Сјеверној Африци, присиљавајући их да признају ПЦУ. Он је ово изјавио 2. октобра 2019. на XVI годишњој сједници Валдајског дискусијског клуба. 

Сергеј Лавров је посебно истакао да амбасадор Сједињених Држава за међународну вјерску слободу Сем Браунбек" отворено захтијева да све православне цркве признају незакониту и неканонску Православну цркву Украјине".

Сем тога, према ријечима Сергеја Лаврова, Сем Браунбек „отворено захтијева да се да се проблем у Украјини рјешава у корист ПЦУе и не бави се толико слободом вјероисповијести колико наметањем политички мотивисаних одлука вјерским заједницама“.
Шеф МИП Руске Федерације је подсетио "до сада нико од Православних Цркава није  прихватио ову одлуку Фанара, диктирну исполитизованим и добро познатим разлозима и није признао ПЦУ а уједно сви одбили заједничка богослужења".

Сергеј Лавров је такође рекао: „Сигурно знамо да су Американци вршили притисак на на православне цркве на Блиском истоку и у Сјеверној Африци“.

Према његовим ријечима, "када они (САД - ред.) не виде добровољну жељу да се покоре, покушавају да пријете и да чак подијеле поједине Православне Цркве".
Раније је СПЖ писао како је, према ријечима представника ПЦУ-е Макарија Малетића, Фанар издао Томоса, јер су били увјерен у подршку Сједињених Држава.

Превод: вјероучитељ Далибор Ђурић
извор: https://spzh.news/ru/news/65414-lavrov-ssha-okazyvajut-davlenije-na-pomestnyje-cerkvi-po-povodu-priznanija-pcu

Национална унија теолога (НУТ) упутила је писмо министру просвјете и вјерских послова Ники Керамеус, уз истовремено обавјештење замјеника министра за образовање и вjерска питања Софије Захараки, Светог синода цркве Грчке и Светог синода цркве на Криту. 
Унија захтијева да се повуче сав наставни план и програм везан за поништену одлуку бившег министра просвjете Костаса Гавроглуа о вјерском образовању.
Теолози такође позивају на одлуку о поновном штампању књига које су биле на снази прије 2016. године и дистрибуцији по школама.
Штавише, они захтијевају да се започне процес израде новог наставног плана и програма и школских уџбеника за вјерско образовање, као и да се дају нова упутства наставницима који предају овај предмет у школи.
Како се обично обраћају министру, "на исти начин на који сте примијенили одлуку Независне агенције за заштиту личних података да не укључује вјероисповијест и држављанство у дипломе средњег образовања, примијените горе поменуте одлуке ЗОС-а и на вјерско образовање."
Они такође истичу да је наставни план и програм вјерског васпитања веома озбиљна ствар и да је потребно из школа повући „неприхватљиве и опасне“, према архиепископији, „књиге о вјерском образовању Филис-Гавроглуа“. ИЗВОР