 Тренутно у свијету постоји око 7.100 језика, од чега више од 3.700, укључујући језик знакова, нема преведено Свето писмо.
Различити преводи Библије могу бити веома корисни за обогаћивање и продубљивање нашег разумијевања Светог писма, вјерује немачки теолог Александар Маркус Швајцер, који је своје мишљење о изазовима повезаним са преводом Библије изразио у интервјуу објављеном на веб страници Свјетског савјета цркава поводом недавног међународног Дан превода, који је УН установио на дан литургијског сјећања на светог Јеронима, који је превео Свето писмо на латински. Библија је у потпуности преведена на само 700 језика. Поред тога, постоје преводи само неких његових дијелова на отприлике 1.100 језика. Данас више од 1.500 језика има превод цијелог Новог завјета, а превод одабраних књига, попут јеванђеља или псалама, извршен је на отприлике 1.100 језика. Као што је напоменуо Александар Маркус Швајцер, упркос чињеници да је за комплетан превод Библије потребно доста дугог рада, често током многих година, око стотину превода Светог писма објављено је на нове језике сваке године. Комплетни преводи Библије направљени прошле године укључују дијалекте и језике који се говоре у Уганди, Кенији, Боцвани, Индонезији и Индији. Нови завјет преведен је прошле године на дијалекте и језике Филипина, Еритреје, Индије и Мјанмара. Током 2018. године библијска друштва у свијету превела су Библију на 66 језика, којима говори око 440 милиона људи. Као што је напоменуо њемачки теолог, превод Библије наилази на изазове на различитим нивоима. Прије свега, говоримо о културном изазову, јер понекад одређене концепте „изабраног народа“ није увијек лако превести на неки други језик. Стога су преводиоци приморани уложити велике напоре да сачувају културну основу семитског народа као основе Светог писма и истовремено пренесу суштину текста тако да буде разумљива народу који припада потпуно другачијој култури. Након превођења библијског текста на нови језик, започиње друга фаза - његово објављивање, што такође захтијева много времена и труда. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ |