 Зашто свештеници држе жене даље од олтара? Зашто у цркви постоје места која су женама забрањена? Да ли је жена гора од мушкарца? – одговара Архимандрит Алпије (Светлични).
У очима Цркве, жена се не сматра нечистом, како се то претпоставља у неким либералним ставовима. У супротном, Црква не би толико величала Дјеву Марију! Црква не би одала почаст мноштву светих жена и девица. Штавише, не постоји значајна разлика између мушкарца и жене, између лаика и свештеника у моралној теологији. Теологија признаје да смо ми сви људска бића! Постоје људи који траже спасење, и људи који себе осуде на пропаст. То је једина разлика. У свом тумачењу 15. Правила Васељенског сабора у Халкидону, Валсамон пише: „ Оно што је речено у датом правилу у потпуности је избачено из употребе; јер се данас не рукополажу ђаконисе, иако би се неке испоснице могле назвати ђаконисама мада не у правом смислу; јер постоји једно правило којим се одређује да жене не треба да улазе у свети олтар. Па, онда, ако ђакониса не може да уђе у свети олтар, како ће она да обави ђаконске улоге?“ И то је место нашег спотицања! Испоставило се да постоји правило које одређује да жене не треба да улазе у олтар... Изгледа као да ту почиње дискриминација...Хајде да нађемо то правило да бисмо разумели зашто жена не сме да уђе у свети олтар. Хајде да се окренемо Синтагми и да погледамо Главу 22:„ Да жена не треба да улази у Свети олтар“. Каже се: „ 44. Правило Лаодикијског Сабора сматра да је неприкладно за жене да имају приступ светом олтару, чак иако им је некад то било дозвољено. Јер ако је то забрањено за мушкарце лаике (69. Правило 6. Васељенског сабора), онда тим пре треба да буде забрањено и женама. Женама није дозвољено (улазак у свети олтар), како неки кажу, због њеног нехотичног месечног циклуса“. Значи то је проблем! Испоставило се да је и мушкарцима лаицима такође забрањен приступ уласку у олтар! То је оно што се наводи у 69. Правилу Шестог Васељенског сабора; „Нека се никоме од лаика не дозволи да уђе у свети олтар. Ипак, према неком старом обичају, приступ олтару није забрањен цару или његовим достојанственицима кад цар жели да донесе дарове Творцу“. На тај начин, само је цар могао да уђе у олтар јер је помазан, и то само онда кад доноси дарове, односно царски ритуални дар цркви. Хајде да покушамо да разумемо зашто се овим правилом не дозвољава улазак лаицима у олтар. Мислим да нам није потребно да тражимо икакво појашњење, јер је све довољно јасно! Олтар (*светилиште) је намењен да буде место божанске службе. Олтар треба да буде место дубоке молитве и беспрекорног мира. Ово је нарочито важно, јер се на светом столу налази Свети Путир са Крвљу Господњом! У светом олтару нема простора за немар. Напротив, то је место страхопоштовања и побожности у свим стварима. Ако би лаицима био дозвољен улазак у олтар, он би постао нека врста проласка, и сасвим убрзо, неред и пометње би настали. Данас често виђамо лаике који узнемиравају свештенике излазећи из олтара. Сви имају потребу да нешто кажу, да поставе питање, уруче папир са доста објашњења свештенику или чак да му дају неки дар, или понекад коментаришу или се жале негодујући. Неки људи покушавају да успоставе сопствене обичаје на том месту где они стоје... Замислите какав б то метеж био у олтару! Према томе, мудра је одлука Светих Отаца да само они који служе Светим Тајнама треба да буду у олтару. Ипак, временом су се промениле одредбе које су прописане Васељенским саборима, и данас можемо видети неке лаике у олтару. Шта они раде тамо? Да ли они ту нешто беспосличаре? Не, они врше неке дужности тамо. У књизи Крмчија од свештеника се тражи да никад не почне Литургију уколико нема помоћника на располагању. Онда се одједном овде сусрећемо са другом чудном ствари: да можете видети монахиње у олтарима манастира! Њима је дозвољено да уђу у олтар из истог разлога: оне помажу свештенику у служби. Треба имати умереност у свему, и треба да постоји разум и ред у Божјој Цркви. За сајт вјеронаука.нет превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ / извор |