Руска православна црква именовала је 12 главних разлика између православља и католичанства.
Предсједник Одсјека спољних црквених веза Руске православне цркве, митрополит Иларион (Алфејев), говорио је о главним разликама између двије хришћанске традиције. У вријеме када су католици већ прославили Божић, а православни вјерници посте Божићњи пост, шеф Одјељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије (МП ДЕЦР), митрополит Волоколамски Иларион (Алфејев) подсјетио је на то какве још доктринарне и обредне разлике постоје између и католичке цркве. У видеу из циклуса „Укратко о главном. Православље и друге традиције “, објављено на јерарховој Фејсбук страници, митрополит Иларион је именовао 12 главних разлика, од којих се првих шест односи на учење, а посљедњих шест на обреде: 1. Присуство једног врховног епископа: „У католичкој цркви папа се сматра врховним епископом за све хришћане, намјесником Исуса Христа на земљи, извором свеколике црквене моћи“, подсјетио је јерарх РПЦ. - У православној цркви не постоји ниједан врховни епископ, већ је свака аутокефална, тј. независном Црквом управља сопствени Архијерејски сабор, на челу са Предстојатељем - патријархом, митрополитом или архиепископом. Сви предстојатељи Помјесних Цркава међусобно су једнаки, ниједан није подређен другом“. 2. Непогрешивост папе: „У католичкој цркви постоји учење о непогрешивости, тачније о непогрешивости папе, када говори са своје катедрее, излажући црквено учење. Свака саборна одлука, укључујући и теолошка или догматска питања, ступа на снагу тек након што је одобри папа. У православној цркви нема човјека која би имала непогрешив ауторитет, а коначни суд о теолошким питањима доносе Архијерејски сабори. Ове одлуке ниједна особа не одобрава појединачно “, објаснио је митрополит Иларион. 3. Исхођење Светог Духа од Оца и Сина: „Католици вјерују да Дух Свети исходи од Оца и Сина. Одговарајући додатак, тзв. филиокве, уметнули су у Символ вјере. Православци вјерују да Дух Свети исходи од Оца, на основу ријечи Исуса Христа из Јеванђеља по Јовану да „Дух Истине исходи од Оца“. 4. Постојање чистилишта: „Католици вјерују да поред рајаа и пакла постоји и чистилиште - средње стање између блаженства и мучења, које има привремени карактер. Муке које тамо доживљавају грешници су очишћујуће природе. Православни не вјерују у постојање чистилишта, признајући само две посмртна стања, у складу са ријечима Исуса Христа, „И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у вјечни живот“. 5. Догмат о непорочном зачећу Дјевице Марије: „Према овој догми, блажена Дјевица Марија била је од првог тренутка свог зачећа посебна благодат и расположење Свемогућег Бога, због заслуга Исуса Христа, Спаситеља људског рода, није је задржала никаква мрља првобитног гријеха. Православна црква не признаје ову догму, иако такође вјерује да је Пресвету Богородицу Бог изабрао да постане Његова Мајка и назива Богородицу Пресветом, Пречистом и Благословеном“. 6. 21 Васељенски сабор: „У католичкој традицији сабори одржани од 4. до 20. вијека сматрају се Васељенским, укупно 21. Православна традиција признаје само седам Васељенских сабора одржаних од 4. до 8. вијека“. 7. Католичка и Православна црква имају различите календаре: „Главни црквени празници су уобичајени, али се датуми њиховог слављења не подударају. Васкрс православци и католици само понекад славе исти дан, чешће у различите дане“. 8. Целибат свештеника: „У католичкој цркви латинског обреда целибатни морају бити не само бискупи, већ и свештеници. У православној цркви свештеник може бити и безбрачан и ожењен“. 9. Причешће мирјана под једним видом: „У католичкој цркви латинског обреда раширено је причешће лаика под једним видом - само Тијело Христово. У православној цркви мирјани се причешћују под две вида, Тијелом и Крвљу Христовом “. 10. Бесквасни хљеб за Евхаристију: „Католици латинског обреда користе бесквасни хљеб за Евхаристију, док православни користе квасни хљеб“. 11. Крсни знак слијева надесно: „Католици латинског обреда чине знак крста слијева надесно, са свих пет прстију. Православни хришћани крсте се сдесна на лијево са три прста, а у старом обреду - са два прста “. 12. Одсуство Миропомазања и причешћивања новорођенчади: „У католичкој традицији, дојенчад се након крштења не помазује и не причешћује; У православној цркви Света тајна миропомазања дојенчади врши се истовремено са Светом тајном крштења. Сва крштена дјеца се и причешћују “. Превод: вјеронаука.нет |