 Шта је чувени атонски старац Порфирије Кавсокаливит рекао о комплексима, смирењу и потиштености
Једном ми је старац рекао: – Хришћанин треба да избегава нездраву религиозност: и осећај надмоћности над другима због својих врлина, и осећај сопствене слабости због своје грешности. Комплекс је једно, а смирење је друго; потиштеност је једно, а покајање друго. Једном ми је дошао један светски психијатар и почео да осуђује хришћанство, јер оно, како је рекао, код људи изазива комплекс кривице и потиштеност. Рекао сам му да се слажем да неки хришћани, и својом кривицом и другима, развијају комплекс кривице. „Али ви се, пак“, рекао сам му, „морате сложити да су неверници подложни много страшнијој болести – гордости. И док се комплекси кривице на верској основи у близини Христа превладавају покајањем и исповедањем, гордост лаика који живе далеко од Христа ничим се не лечи“. Ове старчеве речи откривају неке моје недоумице у вези са психолошким аспектом хришћанског живота. Схватио сам да отац Порфирије жели да избегавамо гордост одевену и у маску самоправедности „хришћанског“ фарисејства, и у самопонижавање „хришћанске“ савести која дрхти од страха. Видео сам да се дрскост оних који себе сматрају „чистима“ и страх оних који се осећају „кривима“ не разликују значајно једни од других, већ су само различите стране исте медаље - поноса. Јер прави хришћански верник се ослобађа комплекса кривице кроз исповедање и опраштање греха и радује се слободи коју му је дао Христос. Али знајући да је ово дар Божији, он само изражава захвалност Богу и не узвишује се. Чист је крвљу Христовом, а не за своје подвиге. Тако се радује, захваљује и не хвали се. Овај човек сада види да сви људи могу бити добри преко крви Христове. Старац нам је показао начин на који човек може избећи и зло (грех) и најгоре његове особине - гордост због својих врлина, а и постићи најбоље - смирење. Зато се трудио да сачува истинско смирење од опасности кривотворења. Он ми је рекао: – Требамо да будемо смирени, али не бисмо требали да смиренословимо, празно причамо о смирењу. Смиренословље је замка ђавола, која носи очај и нерад, док истинско смирење даје наду и води ка извршењу Христових заповеди. Из књиге о преподобном Порфирију Кавсокаливитеу: „Цветослов савета“ |