​Обично је Пророк и Крститељ Господњег Јована приказан као подвижник мршавог лица, удубљених образа, дуге замршене косе и браде, у грубој одећи од камиље длаке. То је управо слика строгог пустињака коју приказује Јеванђеље, а управо таква слика пророка постављена је на древној синајској икони 6. вијека. Назвао бих је историјским образом Крститеља. Међутим, постоји још једна, рјеђа икона Крститеља у облику анђела са крилима. Овакво изображење има симболичан карактер. Има посебно име: „Јован Крститељ - анђео пустиње“.

„Заиста вам кажем: ни један између рођенијех од жена није изишао већи од Јована Крститеља; а најмањи у царству небескоме већи је од њега“, каже Спаситељ о њему (Мт 11, 11). Његов значај у историји спасења човјечанства је толико велик да је њему посвећено неколико празника у току године. А прича о овом највећем пророку почиње много прије његовог рођења.

​Јованов отац, Захарија, био је свештеник. Једном, када је служио у јерусалимском храму, појавио му се архангел Гаврило и објавио да ће добити сина. Постаће велики пророк и припремиће израиљски народ за Месијин долазак. Захарија се постидео: на крају крајева, он је много година живио са својом супругом Јелисаветом у бездетству и већ су остарили. Тада му је Гаврило дао знак: Захарија ће бити нијем све док се не догоди све што је обећано.

Шест мјесеци касније, архангел Гаврило се указао Дјеви Марији,  и објавио јој добру вијест: постаће мајка Спаситеља, Месије. У прилог својим ријечима навео је примјер њене рођаке Јелисавете, која већ шест мјесеци носи дијете, зачето вољом Свевишњег.

Марија је одмах отишла до Јелисавете. А када је ушла у њену кућу и поздравила је, беба Јован у материци препознала је свог Спаситеља и „скочила“. Дакле, и прије рођења, догодио се први сусрет будуће Претече са Христом.

Убрзо по Христовом рођењу, цар Ирод је наредио да убиство дјеце до двије године у Витлејему и околини Витлејема. Јосиф и Марија са Богомладенцем побјегли су у Египат.

​Јелисавета и Јован склонили су се у јудејску пустињу. Ирод је послао војнике по Захарију да сазнају гдје крије дијете. Захарију су стражари убили у јерусалимском храму.

Јован је живио у пустињи преко 30 година. Водио је најстрожи начин живота, носио је грубу одјећу, није пио вино и јео је само дивљи мед и акриде. Када је дошло вријеме, Крститељ је отишао да проповиједа на обалама ријеке Јордан. Рекао је људима да није довољно формално изводити обред прочишћења, већ треба поправити свој живот, припремити се за сусрет с Месијом.

Христос је дошао Јовану да испуни закон очишћења. И током Његовог крштења у ријеци Јордан, догодило се чудо Богојављења, којем је Крститељ био свједок. На небу изнад Спаситеља појавио се Свети Дух у облику голуба, а глас Бога Оца, свједочећи Сина, звучао је попут грома.
​Послије крштења Спаситеља, Јованова проповијед није престајала. Свима који су му долазили, указивао је на објављеног Месију - Исуса. А Јованови ученици - Андреј и Јован - постали су први апостоли Христови.
Непристрасна проповијед Пророка постало је камен спотицања за многе. Цар Ирод Антипа, којег је Јован прозивао због гријеха прељубе, га је затворио. Једном, током гозбе, Ирод је, желећи да удовољи својој покћерки, обећао да ће јој испунити било коју жељу. Она је, савјетујући се са својом мајком, захтијевала да јој се донесе глава пророка Јована на тањиру. Тако се завршила земаљска служба највећег пророка. Превео и прилагодио сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Бјелоруска православна црква: Митрополит Филарет (Вахромејев) сахрањен је у манастиру  Жировичи
15. јануара 2021. године, на празник Св. Серафим Саровског чудотворца, митрополит мински и заславски Венијамин, патријаршијски егзарх све Бјелорусије служио је божанствену литургију у Успенској саборној цркви манастира Жировичи.
Патријаршијском егзарху саслуживали су: митрополит смоленски и дорогобужски Исидор, архиепископ манастира Жировичи Архиепископ новогрудско-слонимски Гуриј, архиепископ Витебски и Оршањски Димитри, архиепископ пински и лунинетски Стефан, архиепископ архиепископ могиловски Могилев Бобрујск и Бихов Серафим, епископ туровски и мозирски Леонид, епископ слуцки и солигорски Антоније, епископ лидски и сморгонски Порфирије, епископ полоцки и глубоки Игнатије, епископ светлогорски амвросијски, викар Гомељски.
Служби су присуствовали замјеник шефа предсједничке администрације Републике Бјелорусије Андреј Кунцевич, предсједник Сталног одбора Савета Републике Националне скупштине Републике Бјелорусије за образовање, науку, културу и социјални развој Виктор Лискович, повјереник за вјерска и национална питања Републике Бјелорусије Александар Румак и други званичници.

О поновном отварању Светих храмова од 18. јануара, одлуку је днијела грчка влада. Одбор за заразне болести сложио се и влада је одлучила да поново отвори храмове, под условом да се поштују све превентивне санитарне мјере предострожности.​
Према одлуци, храмови ће бити отворени за вјернике, а света богослужења ће се одржавати у присуству једне особе на 25 квадратних метара. са не више од 50 људи унутар храмова.
Како наводи ОртодоксТајмс.гр, поред приједлога стручњака за заразне болести, генерални секретар премијера Григорис Димитриадис, државни министар Гиоргос Герапетритис и министар образовања и вјера, Ники Керамеос донијели су одлучујућу улогу допринос одлуци за поновно отварање светих храмова.

У 17. години Прохор је затражио мајчин благослов да оде у манастир. Агатија је давно схватила да је њеног сина изабрао Бог и није се мијешала у његову одлуку, већ је благословила и поклонила Прохору бакарни крст. Подвижник је тај дар носио до своје смрти.

18. вијек је било вријеме кризе и пропадања руског монаштва. Прохор је знао да неће бити лако пронаћи духовног учитеља и усрдно се молио Богу. Убрзо је дошао у забачене шуме Нижњег Новгорода монаху Пахомију, ученику Кијево-Печерске лавре, који се подвизавао у манастиру Саров. Почела је послушност будућег светитеља.

​Стални Свети Синод Грчке Цркве, на засједању одржаном онлајн, 12. и 13. јануара 2021. године, под предсједавањем Његове Светости Јеронима II, архиепископа Атине и цијеле Грчке детаљно је разговарао о прослави празника Богојављење у Грчкој и одлучио сљедеће:
А) Свети синод Грчке цркве преузео је одговорност за пандемију од самог почетка пандемије и позвао вјернике да се „придруже  молитвама са свештенством за непосредни крај пандемије и да слиједе упутства стручњака за сузбијање коронавируса“.  Да је прва заповијест послије љубави према Богу љубав према ближњем“. На крају, црква својим ријечима или поступцима не може постати узрок зла и смрти, већ помаже у очувању живота, који је Божји дар.
Б) Свети синод се захваљује православном народу и побожном свештенству, јер су од почетка пандемије мобилишући се да разумију дух и одлуке Светог синода, слиједили санитарне мјере које су обезбиједили стручњаци и одлуке грчке државе.
В) На празник Богојављења у светим храмовима су се одржавали ред и санитарне мјере, а случајеви одступања када се мјере нису поштовале изван светих храмова били су малобројни, али на несрећу, пренаглашени у медијима. 
Г) Свети Синод се снажно противи агенцијама, не онима који чак и оштро критикују Цркву, већ и онима који систематски једнострано и сврсисходно циљају на Цркву, њене пастире и народ, а прије свега покушавају да инкриминишу сваку манифестацију њиховог вјерског расположења. 
Е) Одбацује емитовање овогодишње снимке у вези са Богојављењем ТВ станица: АЛФА, СКАЈ и СТАР, као и саопштења за јавност релевантног садржаја. Такве методе не могу се повезати са високом демократском мисијом новинарске функције.
Ф) пажљиво надгледа питање вакцинације путем Синодког одбора за биоетику, који својим сталним извјештајем обавјештава Синодскно тијело о свим дешавањима. У том контексту, Свети синод је обавјештен да се након прегледа ембрионалне матичне ћелије тренутно не користе за производњу вакцина COVID-19 које се тренутно користе у нашој земљи.
У вези са горе наведеним информацијама, Свети синод  још једном понавља, посебно својим члановима, који су посебно осјетљиви на претње и сценарије, засноване на једностраним и неконтролисаним или проширеним новинарским информацијама, углавном са Интернета или са разним сујеверјима. Вакцинација није толико теолошко или црквено, већ углавном медицинско-научно питање и то је слободан лични избор сваке личности, заснован на консултацијама са својим љекаром, што није порицање праве вјере и живота. Поред тога, "Фајзерову" вакцину је већ примио Његово Високопреосвештенство Митрополита Навпактоса и Св. Власија, митрополит Јеротеј.
На крају је Стални Свети синод разговарао о питањима која се односе на свештенство, свете митрополите, синодске комисије и тренутне процесе. Стални Свети Синод Грчке Цркве /Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

​Још од давнина људи су се насељавали поред ријека, језера или бар потока. Објашњење је једноставно: гдје нема воде, нема ни живота. Без воде немате чиме заливати поља и повртњаке, немате чиме напојити стада оваца, коза и крава. А сам човјек, према науци, има осамдесет посто воде. Стога ћемо у било којим историјским догађајима дефинитивно наћи опис извора воде, поред којих су се ти догађаји и одвијали.
Најближи Христови ученици по занимању су били рибари. И сам је често путовао по води чамцем. И многа чуда која је Он чинио била су, такође, директно повезана са потоцима, ријекама, језерима.
Наша прича ће се бавити овим потоцима, језерима и ријекама поменутим у Јеванђељу.
Јордан
Јеврејски назив за ријеку „Јарден“ потиче од речи јеред (спушта се, пада). Током земаљског живота Исуса Христа, текла је дуж цијеле Израиљске државе од сјевера до југа. На једној страни ријеке лежи плодна долина Јордана. С друге стране, оштре, сунцем запечене јудејске планине уздижу се попут зида, иза којег започиње пустиња. Вода у Јордану је мутна због честица глине које струја воде подиже са дна. Обале су прекривене густим трстичним креветима.
​Све ријеке теку од виших мjеста до нижих. И своје путовање завршавају уливањем у неко море. Понекад је овај пут олујан и нагао. То су планинске ријеке које потичу из ледника на врху планине. Ријеке понекад полако и мирно преносе своје воде из једне равнице у другу. Али какав год био ток ријеке, прије или касније завршава се на исти начин: ријека се улива у море. Тада је ток завршен за њене воде, добродошли на непрегледна пространства свјетских океана! Чињеница је да су сва мора и океани међусобно повезани, што значи да је ниво воде у свим морима једнак. Стога је ниво мора управо она линија на нашој планети, испод које вода нема гдје да тече. И свака висина на мапи је означена као таква - толико метара надморске висине.

Али на свијету постоји невјероватна ријека која завршава свој ток скоро пола километра испод нивоа мора. Како то може бити? Да ли ова ријека протиче кроз подземни тунел који пролази испод морског дна? Наравно да не. Само протиче кроз најдубљу депресију на површини земље - долину Јордана. И улива се у затворени резервоар - Мртво море, чије су обале најниже копнено подручје на Земљи - 420 метара испод нивоа мора. Та ријека се зове Јордан. Кад погледамо-ријека као ријека, ништа посебно. Али овдје се прије двије хиљаде година догодио невјероватан догађај који је заувијек промијенио ток људске историје: Исус Христос је крштен у мутним водама Јордана.
У то вријеме је широм Израиља постало познато да је, на обале ријеке Јордан, дошао из пустиње пророк Божији. Људи су говорили да никада у животу није пио вино, никада није ни јео хљеб. Јео је само коријење љековитог биља и мед од дивљих пчела, проводећи цио свој живот у молитви. Стога га је Бог послао да поучи израиљски народ праведном животу. Тај пророк се звао Јован.
Хиљаде људи је похрлило к њему из цијеле земље да добију смјенице и да се очисте од својих гријехова у водама Јордана. Ово очишћење звало се крштење. Стога су Јована у народу звали Крститељ.
Они који су му долазили, надајући се да ће сакрити своје гријехе, дочекани су пријетећим ријечима:
​- Породи аспидини! ко каза вама да бјежите од гњева који иде? Родите дакле род достојан покајања. Већ и сјекира код коријена дрвету стоји; Свако дрво које не рађа добар плод сијече се и у огањ баца. Тако, по плодовима њиховим познаћете их!
А људи су га питали:
- Шта да радимо?
Одговорио им је:
- Ко има два одијела, нека да сиромашнима, а у кога  има хране, нека нахрани гладне.
Изненада, људи који су се гужвали дуж обале опрезно су се раздвојили пуштајући наоружане војнике у оклопу који је сијао на сунцу. То су били римски војници - легионари. Зашто су дошли овдје? Можда желе да ухапсе Јована због довођења толико људи? Али легионари су мирно стајали на обали. Њихов старјешина пришао је Јовану, љубазно сагнуо главу и питао:
„Учитељу, шта треба да радимо да бисмо живјели исправно?
Људи су с мржњом и страхом гледали на странце. Римска војска је у то вријеме заузела Израиљ, па су се сви плашили легионара. Народ је очекивао да ће неустрашиви пророк сада викати Римљанима: „Бјежите одавде, нечастиви!
Али Јован погледа војнике и рече тихо:
- Не вријеђајте никога. Не узимајте новац, храну и одјећу од беспомоћних људи. Будите задовољни својом платом и радите оно што сте дужни да радите у служби.
То је рекао и цариницима – сакупљачима пореза за римску благајну:
- Не узимајте од људи више него што треба, будите часни.
Сви Јевреји су мрзили царинике, јер су издали свој народ и служили римским освајачима. Али чак и за ове изопштене људе, Јован је пронашао ријечи које су им могле дирнути срце. И само они који нису жељели да оставе своје гријехе чули су од њега страховит укор.
Више од четири стотине година није било тако великог пророка у јудејској земљи. И сад су сви мислили да је Јован сам цар народа Божијег, којег су сви Јевреји чекали. Али Јован је од дјетињства од анђела знао да је његов задатак само да припреми пут за долазећег цара.
У то вријеме Исус Христос је имао тридесет година. Такође, је дошао на ријеку Јордан код Јована,  да од њега прими крштење. Нико није знао да је овај млади, лоше одјевени човјек безгрешни Син Божији. И само је један Јован схватио ко га је посјетио.
Видевши Исуса како долази, поклонио се и рекао:
„Ти треба да ме крстиш,  а Ти ли долазиш к мени?

​и Исус му одговори: - Учини шта мораш. Тако ћемо ти и ја испунити вољу Божију и показати пример покајања људима.
Тада га је Јован послушао и крстио. Када је Исус изашао из воде, небо се изненада отворило изнад њега, и Јован је видио Духа Божијег, који је сишао на Исуса у облику голуба. А са неба се зачу глас Бога Оца: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи“. Тада се Јован коначно увјерио, да Исус јесте очекивани Месија, Син Божији, Спаситељ света и Цар, којег су сви људи чекали.
У знак сјећања на ове догађаје, сваке године, десетине хиљада ходочасника из цијелог свијета долазе на , гдје је Јован крстио Исуса Христа.
Данас сем некада дубоки Јордан претворио у уску рјечицу која се лако може прегазити. Али нема ријеке на свијету која се више поштује у хришћанском свијету. Јер управо овдје, на обали Јордана, први пут су изговорене ријечи које су изражавале суштину искупитељског подвига Исуса Христа: „Гле, јагње Божије које узе на се гријехове свијета“. 

Галилејско језеро (море)
За право море, Галилејско море је премало - само 26 километара дуго и 11 широко. И, искрено, његова дубина није морска - мања од педесет метара. Али када је небо прекривено црним облацима, а олујни вјетар ускомеша воду на гребену таласа, језеро се претвара у право бијесно море. И тешко оним рибарима које је олуја изненада затекла на њему.

​Јордан се улива у Галилејско море са сјевера, а из њега излази са југа. Локално становништво вјерује да се вода Јордана не мијеша са водом Галилејског мора. Чињеница је да у близини резервоара има много минералних извора. То чини воду у Галилејском језеру помало сланкастом. Али у Јордану који из ње тече, вода нема ни најмањи укус соли.
Јеванђеље много пута спомиње како је Исус Христос проповиједао на обали Галилејског мора. Или како је у чамцу пловио преко Генисаретског  језера. Или како се, након свог васкрсења из мртвих, јавио ученицима на обалама Тиверијадског мора. Али ако погледате мапу, лако је видјети да - земља Израиљ има приступ само једном мору - Средоземном. А о њему се у Јеванђељу ништа не говори. Можда су се аутори прича о земаљском животу Исуса Христа погријешили или су чак смислили ове приче са помињањем мора која нису обиљежена на мапи?
Одговор на ово је прилично једноставан. Чињеница је да су и Генисаретско језеро и Галилејско и Тиверијадско море различита имена за исту водену површину. То је велико језеро које се налази на сјеверу Израиља у провинцији Галилеја. Због тога ћемо овдје поменути само једно од његових имена - Галилејско море.
Ово језеро је највеће слатководно језеро у Израиљу. У њему има много рибе. Није изненађујуће што су људи који живе на његовим обалама од давнина ловили храну. Чамцима су излазили на море и бацали мреже, а затим уловљену рибу продавали на пијаци.
Ови рибари су били први ученици Исуса Христа - браћа Андреј и Петар. И сам Исус одрастао је у градићу Назарет, удаљеном само 25 километара од Галилејског мора. Зато  није изненађујуће што је Он почео да проповиједа Јеванђеље у Галилеји. А и овдје је учинио прва чуда.
Исус је ишао околним градовима и поучавао људе добром, објашњавао како правилно да разумију древни Закон по коме су живјели сви Јевреји. И људи су Га слушали задржавајући дах.
Једног дана је говорио на обали Галилејског језера. Окупило се толико људи да слушају Његову ријеч да није било довољно мјеста за све и људи су се гужвали. Исус Христос је у близини обале угледао два чамца, у близини којих су рибари растављали мреже. Ушавши у један чамац који је припадао Петру, замолио га је да мало исплови са обале и, сједећи, подучавао људе са чамца. Кад је престао да поучава, рекао је Петру:
- Сада пловите до дубине и баците своје мреже за риболов. 
Петар одговори:
- Учитељу! цијелу ноћ смо се мучили и трудили и ништа нисмо уловили, али по твојој ријечи бацићу мрежу.
Учинивши то, Петар и његови пријатељи одмах су ухватили толико мноштво риба да је чак и њихова мрежа почела да се ломи. Одушевљени рибари дали су знак својим друговима на другом чамцу да дођу у помоћ. Али када су напунили оба чамца, било је толико рибе да су чамци почели тонути. Видјевши ово, Петар је клекнуо пред Исусова кољена и рекао:
-Изиђи од мене, Господе! Ја сам човјек грешан. 
Страх га је обузео а и све који су били с њим од тако дивног улова. Рибари су видјели да је Син Божији заиста сишао с неба и били су уплашени. Али Исус је рекао:
- Не плашите се. Пратите ме и учинићу вас рибарима људи.

Рибари су послушно извукли оба чамца на обалу, оставили мреже и рибе које су ухватили и пошли за Њим. Тада још нису разумјели ријечи Исуса Христа и нису знали да ће ухватити велико мноштво људи спасоносним мрежама ријечи Божије.
Једног дана Исус Христос је рекао својим ученицима да уђу у чамац и отплове на другу страну Галилејског језера. И сам се попео на гору да би се тамо сам помолио.
У међувремену се на језеру подигао јак ветар. Таласи су толико ударали у чамац да су ученици једва управљали веслима. Наступила је ноћ. Вјетар је и даље дувао против чамца, кратки, љути таласи повремено су шибали бок.
Изненада су ученици угледали Исуса Христа како иде ка њима по води, као по чврстом путу. Ученици су били веома уплашени, јер су мислили да је то дух, и почели су да вриште од страха. Али Исус им је одмах говорио и рекао:
- "Не бојте се, Ја сам, не плашите се".
Тада је апостол Петар ускликнуо: "Господе, ако си Ти, реци ми да дођем к Теби по води".
Исус је рекао:
- „Ходи".
И, излазећи из чамца, Петар је ходао дуж таласа да би пришао Исусу. Корак по корак нагазио је на еластичну воду која га је сада држала сигурнијим од камених плочника у Јерусалиму. Али одједном се Петер уплаши. И чим је престао да вјерује у Исусову моћ да заповиједа водама, одмах је почео да тоне. У очају, Петар је повикао:
- Господе! Спаси ме!
Исус му је одмах пружио руку, подржао га и рекао:
- Маловјерни! Зашто посумња?
Кад су заједно прешли преко бока и ушли у чамац, вјетар је замро. Они у чамцу су пришли, поклонили се Исусу и рекли: „Заиста, ти си Син Божији“. А Петар је и даље гледао и гледао у мрачну воду језера, по којој је управо корачао поред Учитеља. И није могао да вјерује да то није био сан.

Кедрон
Кедрон тече дном долине која одваја градске зидине Јерусалима од Маслинске горе. Кедронска долина из Јерусалима протеже се преко Јудејске пустиње више од тридесет километара и завршава се на обали Мртвог мора - најнижег копненог подручја на нашој планети. У Јудејској пустињи Кедроново корито вијуга, копа дубоко у земљу и формира кањоне у кречњачким стијенама. Током земаљског живота Исуса Христа, поток Кедрон је био напуњен водом само зими, послије обилних киша. Током остатка године његов канал је био сув. Име тока значи „тамни, црни“.

Друга ријека која се помиње у Јеванђељу назива се Кедрон. Заправо ово чак није ни ријека, већ поток, планински поток који пресушује у врућој сезони.
​Долина Кедрон привлачила је пажњу свих нација које поштују Библију од давнина. Чињеница је да ће, према једном од библијских пророчанстава, овдје на крају времена после општег васкрсења Бог судити свим људима који су икада живјели на земљи. Овде, у долини Кедрон, одвијаће се Страшни суд над дјелима сваког човјека.
Али у Јеванђељу се овај поток помиње само као поток кроз који је Исус прешао са својим ученицима. Након проповиједи у храму, Спаситељ је волио да се одмара на падини Маслинске горе, одакле се отварао величанствени поглед на Јерусалим. И током ноћи са својим ученицима, обично није боравио у граду, већ изван њега - у Гетсиманском врту. А за ово је било потребно прећи мост преко блатњавог потока Кедрон.
У трећој години своје службе, увече након пасхалне трпезе, Исус је напустио градска врата и последњи пут прешао Кедрон слободан. Неколико сати касније, стражари су га ухватили у Гетсиманском врту и свезаних руку повели преко овог моста назад у град. А ујутро, кршећи сва правила јудејског закона, Исус ће бити осуђен на смрт.
***
Ријека Јордан, Галилејско море, Кедронски поток ... Овим воденим токовима пала је велика част - бити мјесто догађаја у којима је учествовао Створитељ. Овуда је ходао по таласима, ту се крстио заједно са свим људима, овдје је посљедњи пут Његов одраз заблистао у мрачној води, када су га стражари одвели на погубљење. И зато су ова имена тако драга сваком хришћанском срцу - Галилејско море, Јордан, Кедрон.
 ***

​Пријатељство двојице највећих богослова Цркве, Василија Великог и Григорија Богослова, настало је под прилично необичним околностима.​
Њихово прво познанство догодило се у зидовима школе у ​​Кесарији Кападокијској. Већ овдје је свети Григорије за свог будућег пријатеља примијетио да је „учење веће од година, а чврстина расположења већа од учења“. Потом су се њихови путеви на неко вријеме разишли: Василије је отишао да на школовање у Цариград, а Григорије је отишао у тадашње „пребивалиште наука“ - Атинску академију, коју је основао сам Платон 390. прије Христа. Али по доласку у древни град, свети Григорије је постао жртва чудног обреда који је пролазио сваки новопридошлица на академији. Оставио је детаљан опис тога.​
По доласку у Атину, ученик је живио у соби са својим пријатељем, рођаком или земљаком. Атинска студентска омладина имала је необичан обичај окупљања и прихватања придошлица у своје друштво, обичај који у својој основи има одређени степен сличности са нашим школским животом. Наиме, мноштво студената појурило је к њему и почело да га исмијава и „штипа“ како би, како пише свети Григорије, „скратило високоумље оних који долазе“. Истовремено, избор шала регулисан је на одређени начин: „Неке шале су смјеле, док су друге духовитије; ово је због грубости или образовања дошљака “.
Након тога, обесхрабрени дошљак је изведен  на трг и свечано одведен до локалног купалишта. Прилазећи јој, гомила ученика се зауставила и почела гласно да виче, избезумљено плеше, а онда су младићи развалили врата, што је на крају несрећног ученика бацило у ужас и гурнули га унутра. Након што је онај опрани напустио купку, поздравили су га као свог, „као њима равну особу ... и ово тренутно ослобађање од туге и престанак ових у целом обреду иницијације је нешто најпријатније“.

Свети Григорије Богослов у „Надгробно слово Василију Великом“
„Због тога, чим се појави неки нови млади човјек, и падне (хотимично или не својом вољом) у шаке оних који на њега полажу право, код њих постоји један такав атички закон, по којем се са збиљом мијеша и шала. Новодошавши се на становање прима код неког његовог друга, или рођака, или земљака, или код некога ко се истиче у софистици и доноси добит учитељима, због чега му ови указују посебну пажњу, зато што за њих награду представља већ и то што добијају нове приврженике. Затим новајлија трпи увреде и смицалице од свих који то желе да раде. А тај је обичај, мислим, уведен код њих да би скратио високоумље оних који долазе и да би их од самог почетка привезали за своје руке. Шале једних бивају дрске, а других оштроумније, то се усклађује са грубошћу или образованошћу самог бруцоша. Такво понашање ономе који не зна за тај обичај се чини страшно чудним и немилосрдним, а ономе који унапријед зна шта га чека оно изгледа чак и забавно и снисходљиво, зато што оно што изгледа страшно углавном је само наизглед такво, а не и у стварности. Затим новајлију у свечаној поворци преко трга одводе у бању. И то иде овако: постројивши се у колону по двоје и на међусобном растојању иду испред младића до саме бање. А када јој приђу, почну страшно да урлају и да плешу као помахнитали; њихова вриска значи да не могу да иду даље и да морају да се зауставе, јер их бања не прима. А у исто вријеме, проваливши врата, и праском плашећи бруцоша, напокон му пуштају пролаз, да би му потом, кад овај изађе из бање, даровали слободу, као човјеку са њима равним и укљученим у њихово сабратство; то представља моментално ослобођење од свих увреда, прекраћивање тих смицалица представља најпријатнију ствар у читавом том обреду посвећења“. А ја сам свога великог Василија не само сам примио са уважавањем, зато што сам у њему прозрео чврстину карактера и зрелост у разумијевању, него сам на то да се на исти такав начин понашају према њему убиједио и друге младиће који још нису имали прилику да га упознају, мада су га многи уважавали на основу онога што су о њему раније слушали. Он је скоро једини новајлија који је избјегао општи закон за дочек бруцоша, и удостојен је највиших почасти, које у принципу нису намијењене новопридошлима. И то је био почетак наше дружбе. Одатле прва искра нашег савеза. Тако смо ми ранили љубављу један другога.

​​Василије Велики
Када је свети Григорије сазнао за скори долазак на академију свог старог познаника (будућег Василија Великог), наговорио је своје колеге студенте да не врше ову чудну церемонију над њим. Тако је Василије постао готово једини студент у историји академије, коме је прошла ова „горка чаша“ иницијације. „А ово је“, написао је свети Григорије, „био почетак нашег пријатељства“, које је трајало читав наш живот.
Свети Василије Велики је током својих шест година боравка на Академији постигао одличне резултате у бројним дисциплинама: реторика, граматика, метрика, филозофија, астрономија, геометрија, аритметика. Такође, је студирао медицину, мада то није било дио општег образовног програма. Након тога, наслеђе двојице светаца пријатеља - Василија Великог и Григорија Богослова, имало је огроман утицај на бројне истакнуте теологе и философе.
Свети Григорије о Светом Василију Великом
„У Атини сам тражио красноречивост, каже Григорије – а пронашао сам срећу, јер сам сусрео Василија. Личио сам на Саула који је, тражећи магаре, пронашао себи царство. Случајни проналазак показао се узвишенији од главног циља“.
Превео и прилагодио сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ/аутор: Тихон Сисојев / извор: фома.ру

14. јануара православна црква слави празник Обрезања Господњег и празник Светог Василија Великог.
Наравно, упада у очи размјера личности светог Василија Великог: Епископ једне од највећих епархија Византијског царства - Кападокије, у којој је током светитељског епископовања било на десетине епископа; тумач Светог Писма, аутор Божанствене литургије, аутор разних духовних дјела која су постала бисери у ризници патристичке мисли; аутор многих канона и монашких правила, и на крају, човјек који је, можда први пут у историји, покушао да уведе бројне бесплатне болнице у својој Кападокији, што, наравно, свједочи о његовом милосрдном срцу. Поред тога, изнутра је свети Василије Велики био бесребреник, велики молитвеник и борац за чистоту православља.
Тешко је замислити како се уопште можемо приближити његовом духовном нивоу. Али ипак, морамо приступити уз Божју помоћ.
Име Василије је са грчког преведено као „цар, царски“: тако су у хеленском свету називали цареве и владаре. Али сви ми - православни хришћани - позвани смо на духовно царство. Подсјетимо се новозаветног стиха: „А ви сте род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен, да објавите врлине Онога који вас дозва из таме на чудесну свјетлост своју“ (1 Петр 2, 9). Односно, Господ је својим оваплоћењем у људску природу, Својим Искупитељским подвигом, обдарио нас моћним духовним силама, отворио врата нашим срцима и душама, да би се ту, као у свети путир, обилно излили благодатни дарови Духа Светога.​
И све што нас спречава да примимо ове дарове благодати смо ми сами. Човјек се у себи окреће од Господа и чини се да тако копа јарак, градећи брану у свом срцу, покушавајући на тај начин да омета ток реке благодати Светог Духа.
Али ако човек, попут серафима, попут Светог Василија Великог и других светитеља, пламтећи љубављу према Господу, тражи састанак са Њим, ако је његова душа отворена за сусрет с Богом, онда ће се Господ сигурно настанити у његовом срцу и ту себи направити храм. И таква особа, попут светог Василија Великог, постаће проводник Божанске благодати, која ће се кроз њега великодушно излити у свијет. Не нужно у облику који је имао Свети Василије. Сваки људски пут је другачији. Али нужно великодушно, блажено и спасоносно.
Наша ствар је, како је рекао свети Јован Крститељ, да исправимо кривине, спустимо планине, подигнемо долине. И да стазе ка Господу постану праве без варке, али са срцем пуним љубави, жељни да пронађу Бога и сједине се с Њим, као што је то било у животу светог Василија Великог.
Оче Василије, моли Бога за нас! Превео и прилагодио сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ /аутор: Свештеник Андреј Чиженко /извор: правлајф.орг

Богојављење, понекад се назива Епифанија, је пред нама (Богоявление на руском, Θεοφάνεια на грчком). Православна црква званично прославља 19/6 јануар као датум крштења Христовог. То не треба мешати са Западњачким празником који се зове Епифанија којим се слави поклањање Мудраца и даривање богомладенца Христа. 
Реч Теофанија (*Богојављење) значи „Откровење Божје“; према томе Богојављење означава откривање Тројичне Божје природе кад се Исус крстио. Сведоци тог догађаја чули су глас Бога Оца са Небеса, видели Духа Светога како силази на Исуса и могли су да виде Исуса у телу, за кога је Бог посведочио својим гласом да је Он Његов Син.
Богојављењска икона
Символика ове иконе је дубока и богата. Постоји један део који желим да истакнем овде. Исус је неодевен, или скоро неодевен. Постоји разлог због којег је Христос одсликан са мало одеће или скоро без одеће. Али зашто је то битно? Кроз цео опис стварања света у Књизи Постања ми видимо Бога како ствара и говори да је то „добро“. Човек и жена су створени заједно у Божјем лику. Обоје су били лепи, и премда нису имали физичку одећу, они су били обучени у славу „лика“ и „обличја“ Божјег. Међутим, они су пали у грех, сакрили су се од срамоте док им Бог не донесе одећу од коже да обуку (што символише грешну тежњу која помрачује нашу праву природу). Њихова природна лепота претворила се су предмет стида. Адам и Ева су пали, а са њима је пала и творевина. 

​Сад, долази Исус Христос: он представља другог Адама (1Кор 15). У стиду и голотињи, Адам се сакри. Ипак Христос долази у Свом величанству, и као Бог и као човек, и у слави и у голотињи потпуно без стида, показујући да је  лепота неоскрнављеног човека могућа кроз Њега (и у наредним вековима, често су се хришћани крштавали без одеће, скидајући одећу „старог човека“ који у Христу треба да умре и са Њим да васкрсне). Али зашто се Христос крстио кад није имао никакав грех?
Како се Христос крстио у реци Јордану, то је заиста био Јордан и сва се творевина крстила у Христу. Као што се наводи у Кондаку (глас 4)  Богојављењског Великог повечерја: Јавио си се данас Васељени Господе и светлост Твоја обасја нас који Ти певамо: Дошао си и јавио си се, Светлости Неприступна.
Ми видимо почетак нове творевине у Богојављењу. Ствари се постављају исправно. Христос је дошао не само да очисти и да обнови човечанство, већ и да нас усвоји као наследнике Царства Његовог. А кад добијемо од Његове славе, не само да смо искупљени већ и повлачимо сву творевину ка коначној обнови. Због тога „творевина уздише“, чекајући усиновљење деце Божје (Рим 8).
Још неколико запажања на Икони
На врху иконе, Свети Дух силази на Исуса у виду голубице, Свети дух је одсликан у виду ореола. На овај начин, Отац, користећи сопствени предвечни и консултативни и субрацелестијални Дух као Свој прст, говори гласно и показује са небеса, отворено изјављујући и објављујући свима да је Тај кога крштава Јован у Јордану Његов Син љубљени, док  истовремено испољава Своје јединство са Њим“ (Свети Григорије Палама 60.15).
Свети Јован Златоусти, такође, наглашава да се у Јеванђељу наводи да су Небеса отворена, Свети Дух силази на нас да бисмо се ми могли вазнети са Христом и Духом Светим и Оцем на небеса. По први пут од човековог пада, Небеса нам се отварају.
- Анђели са Његове десне стране присуствују и чекају да Њега обуку кад се обави крштење.
- Свети Јован Крститељ, док крштава Исуса, обично има скренут поглед или гледа у Духа Светога како силази на Христа. То означава да је суштина  Богојављења узвисивање Исуса Христа. Кад би то била нека Олимпијска трка, то би било попут предавања штафете из руку Старог завета (Свети Јован Крститељ и сви пре њега) у руке Новог завета (Исус Христос и сви свети).
-  Близу Јована Крститеља налази се секира, која одражава његово упозорење да наши животи морају донети плодове Духа Светога или ће бити отклоњени. Ми не можемо постати опуштени нити духовно лењи,
- Исус није зароњен у воду, због тога што се творевина крсти у Њему, а не обрнуто.
 
На крају, чудна мала створења јашу рибу на дну иконе представљају реку Јордан и море, како се обоје повлаче само на поглед некога много већег и јачег од њих како улази у воду:
Псалам 74,13- Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
Псалам 77,16- Видјеше те воде, Боже, видјеше те воде и устрепташе, и бездане се задрмаше.
Псалам 114,5- Што ти би, море, те побјеже и теби, Јордане, те се обрати натраг?
Богојављењска музика
Постоји неколико химни које се певају за овај празник, али Тропар претпразништву потврђује неке ствари које сам овде записао: Весели се Адаме са праматером Евом, не кријте се као некада у Рају, јер видевши вас наге, јави се, да вас обуче у прву одежду. Христос се показао желећи да сву твар обнови.. Ако сте у могућности да добијете копију Празничног минеја од мајке Марије и Мет Калиста Вара (Штампарија Светог Тихона) онда ћете наћи близу 100 страна дубоке теологије овог празника.
Прослављање Богојављења
Током овог периода године, спроводи се један прелеп обичај и света водица се припрема у свакој парохији. Сабрани народ узима свету водицу и носи кући. Она се чува и користи у цркви током целе године.
Такође, куће се покропљују светом богојављењском водицом у недељама које следе. Није необично дати мали поклон свештенику који освештава дом (многи свештеници не примају плату и овакви догађаји им помажу да финансијски издрже читаву годину) и/ или се спрема оброк за њега. 👏За сајт вјеронаука.нет превела ​САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ / извор

Божије помиловање

Да се Божија Љубав Света, 
пречиста к'о небо плаво настани у нашем срцу, 
помози нам Господе Боже.

Господе Боже помози и помилуј народ свој!

Поведи нас пут спасења нек' осмијех нам лице краси, 
и од гријеха и злих мисли, Господе Боже, ти нас спаси!

Господе Боже помози и помилуј народ свој!

Ти нас гледиш и веселиш
Док задужбине краља Драгутина обнављамо
и нове манастире градимо. 
Преко планина благосиљаш силом својом, 
Славимо Тебе,
Творца Нашега и Христа Сина Божијега!

Господе Боже помози и помилуј народ свој!

Молимо се Теби Боже, као Оцу наш Господе,
велики Спаситељу Творцу!

Милостива срца Ти си, Боже наш у Теби је љубав вјера и спас!


Пјесму написали ученици: 
Милица Живковић, Андреа Мирановић и Јелена Пејић,
 ученици 5. разреда Четврте основне школе у Брчком. 
Стихови настали на часу вјеронауке, 
(код вјероучитеља Александра Стевановића)

​Панчевачки пекар Милоје Марјановић направио је од тијеста пола метра високу и 23 килограма тешку макету Храма Светог Саве. Мало умјетничко дјело требало је да краси божићну чесницу храма, али је ове године због епидемије нису мијесили за грађане. За прављење макете од тијеста велелепног храма Светог Саве, Панчевцу Милоју Марјановићу је било потребно пет дана и помоћ једног млађег колеге. Умијесио је, како каже само брашно, воду и мало соли, али је од тога направио умјетничко дјело, са безброј детаља и – вриједно дивљења. „Склапа се и лијепи са бомбонским сирупом. Послије се то, кад се стегне, прелијепи новим тијестом и онда се украшава. Тамнија боја је од какаоа, а прехрамбене боје плаву и зелену сам мијешао да бих добио ту тиркизну, као што су праве куполе храма”, објаснио је за РТС пекар Милоје. Милоје је 40 година радио у панчевачкој Пекари и сада се спрема за пензију. И претходних година је учествовао на такмичењима и правио скулптуре од тијеста, а за славски колач, воденицу и манастир Грачаницу освајао је и награде.
Међутим, највише цијени управо светосавски храм у Београду, који је посљедњи направио.
„То је вјероватно један храм, који је у Европи највећи и нешто најљепше што може да буде. Нормално је да свако тежи да направи овако нешто да свако види”, додао је Милоје.
Највећи изазов је био направити структуру која ће да стоји и није лако осушити тијесто тачно коолико је потребно за то.
Милоје би желио да уради још скулптура, које ће одражавати нашу традицију, а највише му се допадају српски манастири.

Завршено је засједање Сталног светог синода Грчке православне цркве (12. јануара 2021. године). Рад ће се наставити сутра и очекује се да ће одлуке бити објављене у јавности. Према доступним информацијама, разговарало се о празнику Богојављење, придржавању мјера од стране вјерника, новчаним казнама, као и жалби цркве Државном савјету (Врховном суду). Свети синод посебно забрињава прихватање грађанског брака у овој фази и ограничење вјерског брака. 
Подсјетимо, 2021. године, засједање Св, Синода Грчке Цркве одржано је по други пут.  Извор вјеронаука.нет на основу писања извора

12. јануара 2021.године, у светогорском манастиру Хиландару, убрана је зимска жетва.
Манастир Хиландар је основан у дванаестом вијеку. Заузима четврто мјесто међу светим манастирима Свете Горе. 
Света царска српска лавра Хиландар се налази на Светој Гори Атос ( Άγιον Όρος, Agion Oros), аутономној монашкој заједници у сјеверној Грчкој, на источном краку полуострва Халкидики. Хиландар је четврти по реду у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа. Основали су га на рушевинама старијег манастира 1198. године монаси изузетног угледа, бивши велики жупан Стефан Немања (1166 – 1196) и његов најмлађи син Растко, исти који су створили самосталну средњовековну државу и аутокефалну Српску цркву. У дугој историји Србије, његови монаси су играли значајну улогу, јер су блиске везе њиховог манастира са матичном земљом остале трајне. Велики је удео Хиландараца био и у развоју српске књижевности и умјетности, а најспособнији међу њима, по жељи владара, долазили су и да заузму водеће положаје у Српској цркви. Света царска српска лавра Хиландар је и данас важно место ходочашћа и представља најбогатију ризницу и архив средњовјековног наслеђа српског народа. Манастир је без прекида настањен од 12. вијека и данас броји више од 50 монаха. Манастирски комплекс дуг је 140 метара и широк око 75 метара.
У манастиру се чува чувена, чудотворна икона Богородице Тројеручице.
У манастиру Хиландару се, такође, чувају и ове светиње:
Окамењена крв Господа Спаситеља
Део Животворног дрвета крста Господњег
Делови трновог венца
Крв Исуса Христа
Трска Исуса Христа
Покров Исуса Христа
Свето миро Исуса Христа
Крстић са трновим венцом
Каменчиће са Голготе
Тамјан из Дарова Мудраца
Смирна из Дарова Мудраца
Чудотворна Икона Пресвете Богородице Тројеручице
Чудотворна Икона Богородице Попске
Чудотворна мозаична Икона Богородице Одигитрије, Путеводитељице,
Чудотворна Икона Богородица Акатистна
Чудотворна Икона Богородица Клисијарска
Чудотворна Икона Несагоревша у пожару
Чудотворна Икона Богородица Дохијарска
Чудотворна Икона Необорива Стена
Мошти светог Георгија
Мошти свете Јустине
Мошти Јована Крститеља
Мошти свете Варваре
Мошти ноге преподобног Симеона Столпника
Мошти ноге Григорија Богослова
Нога великомученика Пантелејмона
Честице мошти великомученика Георгија Победоносца
Мошти Пророкаи и Претече Јована
Мошти мученика Евстратија
Мошти мученика Марина
Мошти Светог Григорија Богослова
Мошти мученика Евтихија
Мошти мученика Никифора
Мошти многих патријараха Цариградских
Мошти Пророка Исаије 

Келија Типикарница
Икона Мајке Божје –Млекопитатељница-
Патерица Светог Саве Освећеног 
У манастирској библиотеци налази се и седамдесетак словенских и стотину грчких рукописа.
Библиотека Хиландара, такође, садржи 6600 штампаних издања и 52 пергамента.

Његово преосвештенство епископ аустралијско-новозеландски Силуан најавио је да ће уочи Савиндана бити отворен Колеџ Светог Саве у Камбери, главном граду Аустралије.
Он је позвао све да се молитвено окупе 26. јануара, уочи празника Светога Саве, да литургијски отворе прву српску свету школу на "петом континенту", која треба да започне рад управо на празник посвећен утемељивачу српске цркве, државе и школства.
- Из Камбере, из нашег колеџа посвећеног Светом Сави и храма посвећеног Рођењу Христовом, наша деца, а преко њих и цео свет, нека буде обасјан светлошћу Господњом, светлошћу свесмисла који доноси Божић - наведено је у поруци владике Силуана, коју је објавила Митрополија аустралијско-новозеландска на својој "Фејсбук" страници. Владика Силуан је пожелио да овај колеџ постане пут који ће обасјати све људске странпутице и повести тим јединим истинским путем остварења човјека на овој земљи - путем који води у свесмисао и живот. - Будући да се приближавамо отварању колеџа, радост је још већа, али исто тако и потреба. Уздамо се у снагу Божију, у благослов Господа Христа, а и подршку свих наших вјерних, да ћемо ово дјело окончати и остварити - навео је владика Силуан. Извор:СРНА

Ово је већ 15. Црквени аутобус милосрђа. Средства за његову куповину прикупљена су уз подршку Синодског одjељења
У Магнитогорску је почео да ради аутобус „Мерци“. Аутомобил је купило социјално одељење епархије Магнитогорск. Ово је већ 15. мобилни пункт за помоћ који је организовала Руска православна црква. Ићи ће одређеном рутом у Магнитогорску и пружати бескућницима топле оброке и одећу. Средства за његову куповину прикупљена су уз подршку Синодског добротворног одељења и локалних добротвора. Црквени социјални радници и православни добровољци Магнитогорска већ су тамо први пут путовали и организовали поделу топлих оброка.
„Таква мобилна помоћ бескућницима посебно је ефикасна током пандемије. И видимо да такви мобилни центри за помоћ почињу да раде у различитим епархијама широм земље. Надамо се да ће се и љекари из Магнитогорска придружити раду аутобуса “, каже Ирина Мешкова, шеф Одjељења за помоћ бескућницима Синодског добротворног одјељења . 

Пред први полазак, аутобус је освештао епископ магнитогорски и верхнеуралски Зосима. Мали аутомобил Собол опремљен је свиме што је потребно за дистрибуцију хране и одјеће бескућницима. Епархија је, такође, купила маске, рукавице, антибактеријска средства и сет неопходних препарата за прву помоћ. Православни добровољци Магнитогорска започели су своје прво путовање из дијела града, у којем се налази најстарије стамбено насеље.
„Ријека Урал протиче кроз наш град Магнитогорск, дуж којег пролази граница између Европе и Азије“, каже протојереј Валериј Марфин, шеф социјалног одељења епархије Магнитогорск . - Прве градске куће налазе се на лијевој обали. То су углавном једноспратне старе зграде, па се подручје сматра не потпуно просперитетним.  Првог дана двадесет и троје људи је храњено врућом хељдом и динстаним месом. Сви су бескућници. А када смо кренули други и трећи пут, људи, видећи нашу газелу издалека, почели су да нам прилазе и нуде своју помоћ. Неко је донирао храну, а неко је донио топлу одјећу. Драго нам је што је наш пројекат одјекнуо код грађана “.
Рута аутомобила "Милосрђе" договорена је са администрацијом Магнитогорска. Волонтери припремају топле оброке у кухињи Епархијског кризног центра за жене, а затим их сипају у посебне путне термосе.

„Задовољство је што можемо да комбинујемо наша два социјална пројекта. Наше мајке, штићенице црквеног дома за мајке, помоћи ће у припреми оброка за бескућнике. Такође, позивамо све брижне парохијане градских цркава да учествују у дјелима милосрђа и помоћи. Можете донирати житарице, конзервирану храну, брашно, одјећу у добром стању. Све ово ћемо захвално прихватити у епархијском социјалном одјељењу “, каже Асија Качесова , помоћница шефа социјалног одјељења. Аутобус милосрђа је потребан не само за помоћ бескућницима. „Првог дана нашег одласка у епархијском аутомобилу посјетили смо особе са инвалидитетом и они због тешке болести не могу да напусте кућу. Из нашег социјалног одјељења уручили смо им пакете са храном и честитали Божић “, додала је Асија Качесова. У блиској будућности, социјално одјељење  Магнитогорске епархије планира да отвори центар за хуманитарну помоћ. Сада је у току завршна фаза поправке у згради. Такође, православни добровољци намјеравају да организују центар за медицинску помоћ градским бескућницима. Први Аутобус милосрђа појавио се у Москви. Пројекат је 2004. године покренула православна служба за помоћ „Милосрђе“. Његови запослени су сваке ноћи од новембра до маја обилазили све жељезничке станице у престоници и проналазили бескућнике: хранили су се, прали, пружали топлу одјећу и снабдијевали лијековима. За 9 година рада аутобуса, више од 35 хиљада бескућника спасено је од смрзавања, а такође, су им обезбијеђени лијекови и одјећа и послати су на лијечење. По узору на Аутобус милосрђа, Одјељење за социјалну заштиту града Москве организовало је пројекат „Социјална патрола“.
Данас постоји 15 црквених аутобуса милосрђа који раде у Русији и другим земљама - у Бјелорусији и Киргистану. Током прошле године у Томску и Уфи појавили су се нови аутобуси милости. Укупно је у Русији отворено више од 90 прихватилишта за бескућнике и више од 400 социјалних мензи уз учешће Цркве. У црквеним добротворним установама бескућници добијају помоћ у обнављању докумената, проналажењу запослења, црквени социјални радници купују карте за њих у домовину и помажу у проналажењу рођака.
Извор ВЈЕРОНАУКА.НЕТ на основу писања диацониа,ру

Кључна открића у библијској археологији 2020. године
Епидемија COVID-19 није могла спријечити научнике да значајно прошире научно разумијевање археологије Свете земље
ЈЕРУСАЛИМ, 10.јануар 2021-године. У 2020. години није недостајало новости у библијсој археологији, упркос ограничењима COVID-19 која су довела до отказивања готово свих планираних ископавања у Израелу. Нека ограничена ископавања су још увијек вршена у Израелу и сусједним земљама, истраживања су настављена у већ отвореним ископавањима, што је довело до неких главних открића. Према Гордону Говијеру, ипак је могуће навести 10 најважнијих открића у библијској археологији. Ево и листе:

На десетом месту је откриће италијанских и курдских археолога који су открили слике асирског цара и седам асирских богова уклесаних у камен у висини 15 стопа, како стоје на леђима светих животиња. Умјетничко дјело уклесано је у стијену дуж канала у сјеверном Курдистану (Ирак). Вјерује се да је приказани краљ Саргон II, који је владао од 722. до 705. прије Христа и освојио Сјеверно царство (2 Цар 17, 6). 

На деветом месту у мјесту Баниас у сјеверном Израелу пронађени су остаци цркве из четвртог вијека, саграђене, како је то било уобичајено, на мјесту претходног храма. Баниас је био култно средиште обожавања грчког бога Пана (према грчкој митологији бог шума, ловаца и пастира), а светиште је највjероватније служило обожавању овог грчког божанства повезаног са прољећем и побједом у Маратонској бици. Град се касније сматрао библијском Кесаријом Филиповом, а храм се налазио недалеко од мјеста гдје је Петар разговарао са Исусом Христом (Мт 16, 13-19). Један камен у рушевинама обиљежен је гравуром на крсту коју су оставили ходочасници који су посјетили цркву убрзо након што је хришћанство постало званична религија Римског царства.
​
Ископавања су настављена на Голанској висоравни (осмо мјесто). Археолози су открили утврђену грађевину из времена Давидове владавине, око 1000. п.н.е. или вјероватније касније. На великом базалтном камену у тврђави угравиране су две рогате фигуре раширених руку. Археолози вјерују да је ова зграда била предстража царства Гешура, савезника цара Давида. Жена Давида Маака, мајка Авесаломова, била је кћерка  гесурског цара. Наставља се расправа о идентитету овог мјеста, Витсаиди Галилејској.

Неко би могао довести у питање важност открића код броја седам. Тест органских остатака на изгорелој површини олтара из осмог вијека прије нове ере открио је остатке марихуане. Ово је први доказ да је била повезана са било којим обликом религије у древном Израелу. Поред тога, можемо говорити о најстаријој ритуалној употреби марихуане данас. Култни центар, у пустињској тврђави Арад, први пут је ископан 1960-их. Испитивања спроведена прије пола вијека нису дала много резултата. Нова испитивања су спроведена коришћењем побољшане опреме и метода. Други олтар на овом мјесту имао је трагове тамјана.
На први поглед откриће под бројем шест је много сензационалније. Археолози са Универзитета у Тел Авиву показали су да је храм, откривен током реконструкције израелске магистрале № 1, у близини Јерусалима, изграђен око 900. п.н.е. Дакле, можемо говорити о храму алтернативном Соломоновом храму. Откривење је било запањујуће, али се добро уклопило у старозавјетни наратив о расправи о томе гдје и како треба обожавати Једног. Мјесто овог предмета у историји Израела остаје да се види. Можда је овај храм повезан са пљачком јерусалимског храма од стране фараона Шешонка, или можда са другим нама непознатим околностима. Израелски археолог Јозеф Гарфинкел открио је рушевине ханаанског храма из 12. вијека прије нове ере. Ископавања у Лакишу, једном од најважнијих старозавјетних градова у региону, дала су ризницу предмета који су се користили у ханаанском богослужењу, укључујући накит, бодеже и две бронзане статуе високих четири инча такозваних „ударних богова“ (пето мјесто). Најзначајнији налаз у храму је бронзано жезло прекривено сребром, за које Гарфинкел вјерује да га је држала статуа ханаанског бога Ваала у висини човјека. Сама статуа није пронађена, али су велике статуе древних ханаанских богова изузетно ријетке. Археолози који раде на пројекту пута у долини Језреел изван модерног града Атула открили су царски комплекс који је служио израелским владарима, посебно Омрију (Амврије) и Ахаву (четвртом). Комплекс се налази неколико километара. из Тел Језреела, гдје је ископана још једна палата краља Ахава. Велика зграда са ступовима коју су открили археолози описана је као „најбоље очувана зграда Омри икад пронађена у Израелу“.
Турски археолог Челал Шимшек открио је свете предмете који се користе у хришћанском богослужењу док је ископавао кућу у Лаодикији (треће мјесто). Кућа са перистилом, саграђена око централне баште или дворишта, налазила се поред позоришта и вјероватно је била у власништву богатих људи. Апостол Павле је послао поруку лаодикијској цркви, која се помиње у писму Колошанима, али је, изгледа, изгубљена. Лаодикијска црква се такође помиње у Откривењу када Исус Христос осуђује оне хришћане који кажу: „Јер говориш: богат сам, и обогатио сам се, и ништа не потребујем; а не знаш да си ти несрећан, и невољан, и сиромах, и слијеп, и го“ (Отк 3, 17). Шимшек не описује детаљно вјерске предмете које је открио, али тврди да ће кућна црква додати научницима разумијевање „како се хришћанство ширило у Лаодикији од средине првог вијека“. Значај овог открића је због чињенице да је палату из 10. вијека прије Христа лакше идентификовати као званични објекат, него да се нађе налаз о периоду када је хришћанство водило подземно постојање. Један од сталних проблема библијских археолога је верификација аутентичности предмета који нису идентификовани током ископавања, али су купљени на тржишту. Ове године је испитано неколико потенцијално важних артефаката: утврђено је да је печат од глиненог печата, за који се некада вјеровало да је фалсификат, оригиналан, док су фрагменти свитака са Мртвог мора, за које се некада вјеровало да су стварни, фалсификовани (друго мјесто).
Професор Бен-Гурион универзитета Јувал Горен и његов тим утврдили су да се испоставило да је „була“ или глинени печат на коме је приказан ричући лав из доба владавине Јеровоама II, који је владао од 788. до 748. године прије нове ере и који је прије неколико деценија купљен на бедуинској пијаци прави. У исто вријеме, фирма специјализована за откривање умјетничких фалсификата открила је да је 16 фрагмената свитака са Мртвог мора у колекцији Музеја Библије савремени фалсификат. Музеј је стекао поштовање темељном истрагом ствари и сада је отворио посебан одјељак лажних артефаката. Постоји преко 70 других, могуће лажних фрагмената који се нуде колекционарима од 2002.год.

На првом мјесту је откриће остатака палате која је можда припадала цару Манасији (695-642. п.н.е.), владару који је „учинио много зла у Господњим очима“, али се покајао због чега археолози проширују разумијевање владавине каснијих јудејских царева.
Рушевине се налазе на Армон-Ханацив насипу, мјесту с јужне стране које гледа на Храмску гору и Стари град Јерусалим. „Протоеолски“ камени зид повезан је са царским зградама из периода Првог храма. Ова зграда датира из времена владавине Манасије, који је преузео Јужно царство од свог оца, цара Језекије.
Неколико блокова даље, поред новоизграђене америчке амбасаде, археолози су пронашли и остатке великог складишта. Вјерује се да је то била централизована тачка за дистрибуцију хране која је такође служила као спремиште за вишак пољопривредних производа. Складиште датира из истог периода.  Прије деценију, археолози су открили остатке палате и административног центра у близини Рамат Рахел. Извјештај о ископавањима објављен ове године, у комбинацији са новим ископавањима, доказује да је подручје дуж пута за Витлејем било главно средиште активности каснијих владара Јудејског царства. Извор: Седмица,ру/ превод: вјеронаука.нет

​Руски Патријарх Кирил се успротивио потпуној дигиталној контроли личности
Развој тоталне контроле над човјеком значи ропство и све ће зависити од тога ко ће бити господар над тим робовима, нагласио је предстојатељ Руске православне цркве.
Црква је категорички против употребе дигиталних технологија у обезбјеђивању потпуне контроле над људском личношћу. Предстојатељ Руске православне цркве, Његова светост патријарх московски и цијеле Русије  Кирил,  рекао је то у традиционалном божићном интервјуу чији је текст објављен на веб страници Патриархиа.ру 7. јануара 2021. године.
„Дигиталне технологије су способне да створе алате који пружају потпуну контролу над човјеком“, рекао је патријарх Кирил. - Ништа се слично није могло догодити у прошлости. Људска мисао, техничка цивилизација данас су достигле такав ниво када је увођењем дигиталних технологија могуће осигурати потпуну контролу над људском личношћу. Не само посматрање личности, већ управљање људским понашањем “. ​Подсјетио је да библијска књига Апокалипсис (Откровење Јованово) говори о потпуној контроли над човјеком, која ће пратити долазак Антихриста. „Ове ријечи се тамо не користе, али из садржаја је сасвим јасно да говоримо о способности потпуне контроле људског понашања“, рекао је Руски патријарх. „Каже да ће антихристов печат бити утиснут човјеку на чело, а без овог печата неће бити могуће купити, продати или учествовати у било каквим друштвеним односима - човјек ће бити осуђен на смрт“.
Према њему, ђаво се не појављује у облику негативца, „ јер се сам сатана претвара у анђела свјетлости" ( 2 Кор 11,14), а долазак Антихриста на свијет биће праћен појавом невјероватне личности која ће у својој интелектуалној моћи, у моћи свог утицаја на људе моћи да изведе човјечанство из оних криза у које је пало. Та личност ће предложити: да би сав злочин напустио наше животе, водимо се чињеницом да свака личност има одређени кључ за све што јој треба. На примјер, то може бити картица - пријављујете се и добијате приступ храни, приступ образовању, али ако ове картице нема, онда је све изгубљено “. Поглавар Руске православне цркве објаснио је да је као примјер навео Апокалипсу и Антихриста, „како би увјерио оне људе који, можда, још нису о томе размишљали, да максималан развој тоталне контроле над човјеком значи ропство и да ће све зависити од тога ко ће бити господар ових робова “.
„Због тога је Црква категорички против употребе дигиталних технологија у обезбеђивању потпуне контроле над људском личношћу“, нагласио је патријарх Кирил. Подсјећамо, раније је Синод Руске православне цркве рекао да употребу дигиталних идентификатора и широко прикупљање личних података треба да контролишу друштво и Црква као јавна институција.

​Православни пјевачи из различитих земаља извели су чувену њемачку божићну пјесму из 17. вијека на три језика.
Онлајн хор CHORVID-20, који је ујединио хришћане из цијелог свијета, честитао је православним вјерницима Божић изведбом чувене композиције „«Es Ist Ein Ros Entsprungen»“ („Богородица роди сина“) на три језика, укључујући први пут и на руском језику. Мјузикл Видео честитка је објављен на његовом ЈуТјуб каналу од стране организатора пројекта, Александар Френсис Шоа. CHORVID-20 (за разлику од COVID-19 -прим.прев.) појавио се прошле године као одговор на ограничења у карантину. У њему учествују пјевачи из Италије, Украјине, Велике Британије, Молдавије, САД-а, Белгије, Бјелорусије, Русије, Шведске и других земаља, како је објављено на страници пројекта, а „добра вијест је што хору можете додати свој глас! ".
„Жељели смо да пјевамо, али било је незаконито окупљати се“, објаснио је организатор пројекта Александар Френсис Шоу у коментару који је на свом каналу Телеграм објавио свештеник епархије Запорошке УПЦ, протојереј Александар Овчаренко. - Први видео снимили смо на Васкрс прошле године. „«Es Ist Ein Ros Entsprungen» био је амбициознији пројекат. Музику је написао Преториус (Михаел Преторијус је њемачки теоретичар музике, композитор и органиста, аутор највеће музичке расправе у Немачкој 17. вијека „Уређај музике“ ) Ово је први превод на руски језик. Преводитељке су биле Јелисавета Серишева и Елена Лисова, такође обе пјевају у споту. Остали пјевачи су из Сан Франциска, Вермонта, Њемачке, Италије, Велике Британије, Русије и Украјине“.

Овај Божић ће ући у историју руске војске - ове године је први пут дочекан у Главном храму Оружаних снага у парку “Патриот“.
Божићној литургији је, поред војника и официра, присуствовало и највише руководство Министарства одбране Русије. Међу њима је био и министар Сергеј Шојгу.
Подсјетимо, Главни грам Оружаних снага Русије је отворен 9. маја, у част 75. годишњице побједе у Другом свјетском рату. Он је посвећен руском војнику.  Извор: Спутњикњуз

Свечана литија која доводи до бацања крста од стране владике или архиепископа - као и прослава Глендија након тога - су наравно отказане ове године. Такође, биће ограничен број парохијана који ће бити дозвољени унутар грчке православне катедрале Светог Николе за само Богојављенско богослужење. Локални званичници су раније најавили да ће полицијски службеници затворити парк Craig Park за јавност како би спријечили гледаоце да се окупљају тамо и гледају како пливају.

​Тачно у поноћ, у бањалучком храму Христа Спаситеља Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем служио је Свету архијерејску литургију поводом најрадоснијег хришћанског празника - Божића.
Обраћајући се вјерницима, епископ бањалучки Јефрем поручио је свима да отворе срце за Богомладенца Христа, који у наше душе, изнад свега, доноси вјеру, љубав и наду.
​
Пред крај Свете литургије, као и сваке године, била је прочитана Божићна посланица Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, послије које се причестио велики број вјерног народа.
Мир Божији, Христос се роди. Ваистину се роди! Извор: Инстаграм налог епархије бањалучке

Грчки митрополит Калаврите и Егиалије Јеронимос на полуострву Пелопонез кажњен је у сриједу са 1.500 евра (1.850 УСД) због обављања благосиљања вода на отвореном, традиционалног обреда на празник Богојављења.
Двоје купача, који су скочили у воду, у луци града Егио, да би допливали до Часног крста, такође, су кажњени са по 300 евра због кршења правила о коронавирусу.
Грчке власти су на крају дозволиле отварање цркава - уз ограничења - за прославу Богојављења, један од најважнијих догађаја у православном календару. Али црквена јерархија се сагласила да се благослов вода мора одвијати у затвореном, а не на отвореном како би се спријечила гужва.

Јероним II, архиепископ све Јеладе, објавио је да ни сам неће користити посебну дозволу Светог Синода за одлазак у било које обално подручје или друге воде у сврхе извођења таквог вјерског обреда.
У саопштењу за штампу Светог Синода наглашава се да је овим поступком архиепископ желио „да пружи добар примјер“. Изјава Грчке цркве наглашава да „имајући висок осјећај одговорности и према Богу и према људима - од почетка пандемије - остаје усклађена са државним институцијама у борби за заштиту јавног здравља, представља позитиван примјер за поштовање ограничења здравствене безбједности и подржава напоре државе да смањи утицај пандемије на животе људи “.
У Солуну су неки тражили благослов вода на мору, у близини градске Беле куле. Снаге полиције и обалске страже биле су распоређене по градској риви како би спријечиле одржавање догађаја. Једна жена је, међутим, успјела да баци крст, причвршћен за узицу, у море, узвикујући „срамота!“ До сада су у инциденту приведене најмање три особе.  Извор: вјеронаука.нет на основу писања Грик репортер

4. јануара 2021. године одржан је посебан састанак Сталног светог синода Грчке аутокефалне православне цркве на коме се разговарало о новим мјерама штедње које је најавила грчка влада, према којима би, упркос споразуму постигнутом прошлог мјесеца, храмови требало да буду затворени на Богојављење. Подсјетимо, због тренутне пандемијске ситуације, прошлог мјесеца, Грчка црква и влада договориле су се да ће храмови нормално бити отворени на највеће празнике Божића и Богојављења, а парохијани ће моћи да присуствују богослужењима. Јуче су грчке власти прекршиле споразум, рекавши да ће храмови бити затворени, јер влада планира да у будућности отвори школе и жели да ограничи ширење вируса што је више могуће. Дана 4. јануара 2021. године, Свети синод Грчке цркве је донио одлуку да се храмови нормално отварају и да ће парохијани моћи да присуствују богослужењима. Грчка влада је у изјави рекла да је црква дужна да се придржава нове одлуке коју су донијеле власти. Као одговор, Грчка православна црква поднијела је тужбу против грчке владе Врховном суду земље, жалећи се на владину одлуку. Сачекајмо догађаје, каква ће бити пресуда Врховног суда Грчке.  

Патријарх московски Кирил се у својој божићној посланици осврнуо на коронавирус. Руски православци сутра славе Божић. ​​Патријарх московски и читаве Русије Кирил сматра да је неразумно игнорисати епидемију вируса корона и медицинске препоруке и људе који се тако понашају упоредио са неверницима.
„Знам да постоје људи који ни у шта не верују, ни у болест, ни у опасност, игноришу медицинске савете. Али ми који верујемо знамо да на свету не постоје само ти глупи и неразумни људи – а можемо их тако назвати – него да постоји и мноштво људи који у Бога не верују. Феномен неверовања постоји и он је увек опасан. Веома је опасно када људи не верују у Бога, опасно по живот. Исто тако као што је данас опасно ако људи не верују у ширење инфекције и не чувају се“, рекао је патријарх током проповеди после литургије у Храму Христа Спаситеља у Москви на бадњи дан.Патријарх је рекао да је неопходно поштовати препоруке лекара: носити маске, држати дистанцу, јер, како је додао, наша неопрезност може да буде узрок страшне болести.
„Позивам вас све да се понашате у складу са тим захтевима. Не треба их игнорисати“, рекао је Кирил и додао треба долазити у храмове али уз поштовање санитарних мера. У својој божићној посланици која је објављена на веб-сајту Руске православне цркве патријарх је позвао вернике да се моле за све оне који су оболели од вируса корона и да помажу ближњима.
„Данас када народи на читавој Земљи преживљавају сложена искушења нове болести, када су срца људи испуњена страхом и забринутошћу за будућност, од изузетне важности је ојачати саборну и појединачну молитву, допринети Господу улажући посебан напор у чињење добрих дела“, навео је патријарх.Како је раније објављено у Московској патријаршији вечерашњу божићну литургију ће у Храму Христа Спаситеља служити патријарх а то ће традицинално преносити телевизије од 23 сата по локалном времену. Због вируса корона ове године богослужењу неће моћи да присуствују старији од 65 година и хронични болесници. 

​Колумниста Индепендента, Дејвид Киз, осврће се на резултате до којих су дошли британски и чешки археолози који су успели да открију давно изгубљене тајне једне од најважнијих светских грађевина – цркве Свете Софије у Цариграду.
Археолошка истраживања која су трајала више од једне деценије открила су оригинални дизајн и подземне тајне једног од највећих древних оријентира у Европи - некадашње катедралне цркве Аја Софије у Цариграду, која је скоро хиљаду година била највећа грађевина на свету.

​Ова истраживања су по први пут открила изглед оригиналног комплекса катедрале из 6. века, као и постојање давно изгубљених тунела дугих више километара и подземних одаја испод цркве.
Црква „Божанске мудрости“ – Света Софија је подигнута са намером да симболизује новоуспостављено јединство цкве и државе, односно спајање идеолошке и политичке власти. Била је моћан симбол тог политичког концепта који је наметнуо цар Јустинијан. Као један од највећих римских царева. Јустинијан је изградио Аја Софију и успео да обнови Римско царство само две генерације после пропасти западног дела царства.
Нови археолошки налази показују да је Јустинијанова задужбина била део много већег комплекса зграда у срцу касноримске царске престонице Константинопоља (данас Истанбула) – често називане „Други Рим". Пре овог истраживања, осим саме цркве, на том месту су пронађени докази о постојању само две грађевине, међутим, установљено је да је осим цркве било најмање још пет.
Новооткривене зграде укључују:
– Велику палата коју је Јустинијан саградио за цариградског патријарха;
- Велика крстионица – раскошна зграда у којој су крштена деца Јустинијанових наследника;
- Седиште светог синода цариградске патријаршије – где су донете неке од најважнијих теолошких и других одлука хришћанства (укључујући историјски веома значајну одлуку о повећању верског статуса Девице Марије). У истој згради се налазила и велика библиотека патријарха.
Археолози су такође открили девет фресака из 6. века, два мозаика – и претходно непознати велики северозападни улазни комплекс у храм.
„Наша дуга и детаљна истрага открила је, први пут после више од пет векова, физичке доказе о томе како је Аја Софија била део већег комплекса верских зграда високог статуса у срцу престонице Царства“, наводи руководилац истраживачког тима, професор Кен Дарк са Универзитета у Редингу.

рхеолошко истраживање такође, је први пут установило како је секуларна царска моћ заправо интегрисана и у верске обреде у Светој Софији. У ретко посећеном делу катедрале, археолози су открили диск од љубичастог мермера пречника 59 центиметара где су цар Јустинијан и његови наследници стајали током литургије.
Сада се сматра да је на кључним локацијама широм цркве постојала читава мрежа тих љубичастих дискова (од љубичастог мермера увезеног из царског каменолома у Египту).
Истраживања су, такође, први пут открила да је Јустинијан своју задужбину опточио блиставим белим мермером – како би она блистала на сунцу и доминирала престоницом. Бела боја је и у римској и у хеленској традицији симболизовала чистоту.
Анализа нових открића – посебно раније непознатих фресака – и даље се наставља, као и анализа недавно откривених натписа које су оставили обични радници који су учествовали у изградњи пре скоро 1.500 година. Независно од археолошких истраживања Аје Софије, које су водили Британци и Чеси, турски научници су открили огромну мрежу тунела и одаја испод храма. Пошто је већина напуњена водом, исраживање су морали да спроводе тимови ронилаца. Археолози верују да су неки од тунела служили за снабдевање водом, док су други можда коришћени као подземне капеле или гобнице. Ова истраживања су први пут омогућила научницима да схвате како је изгледао комплекс око Јустинијанове задужбине, али и колико је ово здање имало велики политички значај.

Богојављенска Божанствена Литургија служенна је данас са духовним потапањем у Светом храму Преображења Христовог у Валамском манастиру. Божанском литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Митрополит Куопија и Карелије господин Арсеније, уз саслужење игумана Сергија и отаца Светог манастира. 
Због тренутне ситуације, Манастир је на празник могао да прими само неколико ходочасника.
По завршетку Свете литургије, обављено је освећење вода на леду језера Јуојарви.
Извор: вјеронаука.нет на основу писања ромфеа.гр

И.Н. Братство Светог Јакова из Фиренце (Грчка православна црква) је, у складу са прописаним здравственим одредбама, и ове године прославило Господњи празник Богојављење.