 Још од давнина људи су се насељавали поред ријека, језера или бар потока. Објашњење је једноставно: гдје нема воде, нема ни живота. Без воде немате чиме заливати поља и повртњаке, немате чиме напојити стада оваца, коза и крава. А сам човјек, према науци, има осамдесет посто воде. Стога ћемо у било којим историјским догађајима дефинитивно наћи опис извора воде, поред којих су се ти догађаји и одвијали. Најближи Христови ученици по занимању су били рибари. И сам је често путовао по води чамцем. И многа чуда која је Он чинио била су, такође, директно повезана са потоцима, ријекама, језерима. Наша прича ће се бавити овим потоцима, језерима и ријекама поменутим у Јеванђељу. Јордан Јеврејски назив за ријеку „Јарден“ потиче од речи јеред (спушта се, пада). Током земаљског живота Исуса Христа, текла је дуж цијеле Израиљске државе од сјевера до југа. На једној страни ријеке лежи плодна долина Јордана. С друге стране, оштре, сунцем запечене јудејске планине уздижу се попут зида, иза којег започиње пустиња. Вода у Јордану је мутна због честица глине које струја воде подиже са дна. Обале су прекривене густим трстичним креветима. Све ријеке теку од виших мjеста до нижих. И своје путовање завршавају уливањем у неко море. Понекад је овај пут олујан и нагао. То су планинске ријеке које потичу из ледника на врху планине. Ријеке понекад полако и мирно преносе своје воде из једне равнице у другу. Али какав год био ток ријеке, прије или касније завршава се на исти начин: ријека се улива у море. Тада је ток завршен за њене воде, добродошли на непрегледна пространства свјетских океана! Чињеница је да су сва мора и океани међусобно повезани, што значи да је ниво воде у свим морима једнак. Стога је ниво мора управо она линија на нашој планети, испод које вода нема гдје да тече. И свака висина на мапи је означена као таква - толико метара надморске висине.  Али на свијету постоји невјероватна ријека која завршава свој ток скоро пола километра испод нивоа мора. Како то може бити? Да ли ова ријека протиче кроз подземни тунел који пролази испод морског дна? Наравно да не. Само протиче кроз најдубљу депресију на површини земље - долину Јордана. И улива се у затворени резервоар - Мртво море, чије су обале најниже копнено подручје на Земљи - 420 метара испод нивоа мора. Та ријека се зове Јордан. Кад погледамо-ријека као ријека, ништа посебно. Али овдје се прије двије хиљаде година догодио невјероватан догађај који је заувијек промијенио ток људске историје: Исус Христос је крштен у мутним водама Јордана. У то вријеме је широм Израиља постало познато да је, на обале ријеке Јордан, дошао из пустиње пророк Божији. Људи су говорили да никада у животу није пио вино, никада није ни јео хљеб. Јео је само коријење љековитог биља и мед од дивљих пчела, проводећи цио свој живот у молитви. Стога га је Бог послао да поучи израиљски народ праведном животу. Тај пророк се звао Јован. Хиљаде људи је похрлило к њему из цијеле земље да добију смјенице и да се очисте од својих гријехова у водама Јордана. Ово очишћење звало се крштење. Стога су Јована у народу звали Крститељ. Они који су му долазили, надајући се да ће сакрити своје гријехе, дочекани су пријетећим ријечима: - Породи аспидини! ко каза вама да бјежите од гњева који иде? Родите дакле род достојан покајања. Већ и сјекира код коријена дрвету стоји; Свако дрво које не рађа добар плод сијече се и у огањ баца. Тако, по плодовима њиховим познаћете их! А људи су га питали: - Шта да радимо? Одговорио им је: - Ко има два одијела, нека да сиромашнима, а у кога има хране, нека нахрани гладне. Изненада, људи који су се гужвали дуж обале опрезно су се раздвојили пуштајући наоружане војнике у оклопу који је сијао на сунцу. То су били римски војници - легионари. Зашто су дошли овдје? Можда желе да ухапсе Јована због довођења толико људи? Али легионари су мирно стајали на обали. Њихов старјешина пришао је Јовану, љубазно сагнуо главу и питао: „Учитељу, шта треба да радимо да бисмо живјели исправно? Људи су с мржњом и страхом гледали на странце. Римска војска је у то вријеме заузела Израиљ, па су се сви плашили легионара. Народ је очекивао да ће неустрашиви пророк сада викати Римљанима: „Бјежите одавде, нечастиви! Али Јован погледа војнике и рече тихо: - Не вријеђајте никога. Не узимајте новац, храну и одјећу од беспомоћних људи. Будите задовољни својом платом и радите оно што сте дужни да радите у служби. То је рекао и цариницима – сакупљачима пореза за римску благајну: - Не узимајте од људи више него што треба, будите часни. Сви Јевреји су мрзили царинике, јер су издали свој народ и служили римским освајачима. Али чак и за ове изопштене људе, Јован је пронашао ријечи које су им могле дирнути срце. И само они који нису жељели да оставе своје гријехе чули су од њега страховит укор. Више од четири стотине година није било тако великог пророка у јудејској земљи. И сад су сви мислили да је Јован сам цар народа Божијег, којег су сви Јевреји чекали. Али Јован је од дјетињства од анђела знао да је његов задатак само да припреми пут за долазећег цара. У то вријеме Исус Христос је имао тридесет година. Такође, је дошао на ријеку Јордан код Јована, да од њега прими крштење. Нико није знао да је овај млади, лоше одјевени човјек безгрешни Син Божији. И само је један Јован схватио ко га је посјетио. Видевши Исуса како долази, поклонио се и рекао: „Ти треба да ме крстиш, а Ти ли долазиш к мени?  и Исус му одговори: - Учини шта мораш. Тако ћемо ти и ја испунити вољу Божију и показати пример покајања људима. Тада га је Јован послушао и крстио. Када је Исус изашао из воде, небо се изненада отворило изнад њега, и Јован је видио Духа Божијег, који је сишао на Исуса у облику голуба. А са неба се зачу глас Бога Оца: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи“. Тада се Јован коначно увјерио, да Исус јесте очекивани Месија, Син Божији, Спаситељ света и Цар, којег су сви људи чекали. У знак сјећања на ове догађаје, сваке године, десетине хиљада ходочасника из цијелог свијета долазе на , гдје је Јован крстио Исуса Христа. Данас сем некада дубоки Јордан претворио у уску рјечицу која се лако може прегазити. Али нема ријеке на свијету која се више поштује у хришћанском свијету. Јер управо овдје, на обали Јордана, први пут су изговорене ријечи које су изражавале суштину искупитељског подвига Исуса Христа: „Гле, јагње Божије које узе на се гријехове свијета“. Галилејско језеро (море) За право море, Галилејско море је премало - само 26 километара дуго и 11 широко. И, искрено, његова дубина није морска - мања од педесет метара. Али када је небо прекривено црним облацима, а олујни вјетар ускомеша воду на гребену таласа, језеро се претвара у право бијесно море. И тешко оним рибарима које је олуја изненада затекла на њему.  Јордан се улива у Галилејско море са сјевера, а из њега излази са југа. Локално становништво вјерује да се вода Јордана не мијеша са водом Галилејског мора. Чињеница је да у близини резервоара има много минералних извора. То чини воду у Галилејском језеру помало сланкастом. Али у Јордану који из ње тече, вода нема ни најмањи укус соли. Јеванђеље много пута спомиње како је Исус Христос проповиједао на обали Галилејског мора. Или како је у чамцу пловио преко Генисаретског језера. Или како се, након свог васкрсења из мртвих, јавио ученицима на обалама Тиверијадског мора. Али ако погледате мапу, лако је видјети да - земља Израиљ има приступ само једном мору - Средоземном. А о њему се у Јеванђељу ништа не говори. Можда су се аутори прича о земаљском животу Исуса Христа погријешили или су чак смислили ове приче са помињањем мора која нису обиљежена на мапи? Одговор на ово је прилично једноставан. Чињеница је да су и Генисаретско језеро и Галилејско и Тиверијадско море различита имена за исту водену површину. То је велико језеро које се налази на сјеверу Израиља у провинцији Галилеја. Због тога ћемо овдје поменути само једно од његових имена - Галилејско море. Ово језеро је највеће слатководно језеро у Израиљу. У њему има много рибе. Није изненађујуће што су људи који живе на његовим обалама од давнина ловили храну. Чамцима су излазили на море и бацали мреже, а затим уловљену рибу продавали на пијаци. Ови рибари су били први ученици Исуса Христа - браћа Андреј и Петар. И сам Исус одрастао је у градићу Назарет, удаљеном само 25 километара од Галилејског мора. Зато није изненађујуће што је Он почео да проповиједа Јеванђеље у Галилеји. А и овдје је учинио прва чуда. Исус је ишао околним градовима и поучавао људе добром, објашњавао како правилно да разумију древни Закон по коме су живјели сви Јевреји. И људи су Га слушали задржавајући дах. Једног дана је говорио на обали Галилејског језера. Окупило се толико људи да слушају Његову ријеч да није било довољно мјеста за све и људи су се гужвали. Исус Христос је у близини обале угледао два чамца, у близини којих су рибари растављали мреже. Ушавши у један чамац који је припадао Петру, замолио га је да мало исплови са обале и, сједећи, подучавао људе са чамца. Кад је престао да поучава, рекао је Петру: - Сада пловите до дубине и баците своје мреже за риболов. Петар одговори: - Учитељу! цијелу ноћ смо се мучили и трудили и ништа нисмо уловили, али по твојој ријечи бацићу мрежу. Учинивши то, Петар и његови пријатељи одмах су ухватили толико мноштво риба да је чак и њихова мрежа почела да се ломи. Одушевљени рибари дали су знак својим друговима на другом чамцу да дођу у помоћ. Али када су напунили оба чамца, било је толико рибе да су чамци почели тонути. Видјевши ово, Петар је клекнуо пред Исусова кољена и рекао: -Изиђи од мене, Господе! Ја сам човјек грешан. Страх га је обузео а и све који су били с њим од тако дивног улова. Рибари су видјели да је Син Божији заиста сишао с неба и били су уплашени. Али Исус је рекао: - Не плашите се. Пратите ме и учинићу вас рибарима људи.  Рибари су послушно извукли оба чамца на обалу, оставили мреже и рибе које су ухватили и пошли за Њим. Тада још нису разумјели ријечи Исуса Христа и нису знали да ће ухватити велико мноштво људи спасоносним мрежама ријечи Божије. Једног дана Исус Христос је рекао својим ученицима да уђу у чамац и отплове на другу страну Галилејског језера. И сам се попео на гору да би се тамо сам помолио. У међувремену се на језеру подигао јак ветар. Таласи су толико ударали у чамац да су ученици једва управљали веслима. Наступила је ноћ. Вјетар је и даље дувао против чамца, кратки, љути таласи повремено су шибали бок. Изненада су ученици угледали Исуса Христа како иде ка њима по води, као по чврстом путу. Ученици су били веома уплашени, јер су мислили да је то дух, и почели су да вриште од страха. Али Исус им је одмах говорио и рекао: - "Не бојте се, Ја сам, не плашите се". Тада је апостол Петар ускликнуо: "Господе, ако си Ти, реци ми да дођем к Теби по води". Исус је рекао: - „Ходи". И, излазећи из чамца, Петар је ходао дуж таласа да би пришао Исусу. Корак по корак нагазио је на еластичну воду која га је сада држала сигурнијим од камених плочника у Јерусалиму. Али одједном се Петер уплаши. И чим је престао да вјерује у Исусову моћ да заповиједа водама, одмах је почео да тоне. У очају, Петар је повикао: - Господе! Спаси ме! Исус му је одмах пружио руку, подржао га и рекао: - Маловјерни! Зашто посумња? Кад су заједно прешли преко бока и ушли у чамац, вјетар је замро. Они у чамцу су пришли, поклонили се Исусу и рекли: „Заиста, ти си Син Божији“. А Петар је и даље гледао и гледао у мрачну воду језера, по којој је управо корачао поред Учитеља. И није могао да вјерује да то није био сан.  Кедрон Кедрон тече дном долине која одваја градске зидине Јерусалима од Маслинске горе. Кедронска долина из Јерусалима протеже се преко Јудејске пустиње више од тридесет километара и завршава се на обали Мртвог мора - најнижег копненог подручја на нашој планети. У Јудејској пустињи Кедроново корито вијуга, копа дубоко у земљу и формира кањоне у кречњачким стијенама. Током земаљског живота Исуса Христа, поток Кедрон је био напуњен водом само зими, послије обилних киша. Током остатка године његов канал је био сув. Име тока значи „тамни, црни“. Друга ријека која се помиње у Јеванђељу назива се Кедрон. Заправо ово чак није ни ријека, већ поток, планински поток који пресушује у врућој сезони. Долина Кедрон привлачила је пажњу свих нација које поштују Библију од давнина. Чињеница је да ће, према једном од библијских пророчанстава, овдје на крају времена после општег васкрсења Бог судити свим људима који су икада живјели на земљи. Овде, у долини Кедрон, одвијаће се Страшни суд над дјелима сваког човјека. Али у Јеванђељу се овај поток помиње само као поток кроз који је Исус прешао са својим ученицима. Након проповиједи у храму, Спаситељ је волио да се одмара на падини Маслинске горе, одакле се отварао величанствени поглед на Јерусалим. И током ноћи са својим ученицима, обично није боравио у граду, већ изван њега - у Гетсиманском врту. А за ово је било потребно прећи мост преко блатњавог потока Кедрон. У трећој години своје службе, увече након пасхалне трпезе, Исус је напустио градска врата и последњи пут прешао Кедрон слободан. Неколико сати касније, стражари су га ухватили у Гетсиманском врту и свезаних руку повели преко овог моста назад у град. А ујутро, кршећи сва правила јудејског закона, Исус ће бити осуђен на смрт. *** Ријека Јордан, Галилејско море, Кедронски поток ... Овим воденим токовима пала је велика част - бити мјесто догађаја у којима је учествовао Створитељ. Овуда је ходао по таласима, ту се крстио заједно са свим људима, овдје је посљедњи пут Његов одраз заблистао у мрачној води, када су га стражари одвели на погубљење. И зато су ова имена тако драга сваком хришћанском срцу - Галилејско море, Јордан, Кедрон. ***  |