 „Заиста вам кажем: ни један између рођенијех од жена није изишао већи од Јована Крститеља; а најмањи у царству небескоме већи је од њега“, каже Спаситељ о њему (Мт 11, 11). Његов значај у историји спасења човјечанства је толико велик да је њему посвећено неколико празника у току године. А прича о овом највећем пророку почиње много прије његовог рођења.  Јованов отац, Захарија, био је свештеник. Једном, када је служио у јерусалимском храму, појавио му се архангел Гаврило и објавио да ће добити сина. Постаће велики пророк и припремиће израиљски народ за Месијин долазак. Захарија се постидео: на крају крајева, он је много година живио са својом супругом Јелисаветом у бездетству и већ су остарили. Тада му је Гаврило дао знак: Захарија ће бити нијем све док се не догоди све што је обећано.  Шест мјесеци касније, архангел Гаврило се указао Дјеви Марији, и објавио јој добру вијест: постаће мајка Спаситеља, Месије. У прилог својим ријечима навео је примјер њене рођаке Јелисавете, која већ шест мјесеци носи дијете, зачето вољом Свевишњег.  Марија је одмах отишла до Јелисавете. А када је ушла у њену кућу и поздравила је, беба Јован у материци препознала је свог Спаситеља и „скочила“. Дакле, и прије рођења, догодио се први сусрет будуће Претече са Христом.  Убрзо по Христовом рођењу, цар Ирод је наредио да убиство дјеце до двије године у Витлејему и околини Витлејема. Јосиф и Марија са Богомладенцем побјегли су у Египат. Јелисавета и Јован склонили су се у јудејску пустињу. Ирод је послао војнике по Захарију да сазнају гдје крије дијете. Захарију су стражари убили у јерусалимском храму.  Јован је живио у пустињи преко 30 година. Водио је најстрожи начин живота, носио је грубу одјећу, није пио вино и јео је само дивљи мед и акриде. Када је дошло вријеме, Крститељ је отишао да проповиједа на обалама ријеке Јордан. Рекао је људима да није довољно формално изводити обред прочишћења, већ треба поправити свој живот, припремити се за сусрет с Месијом.  Христос је дошао Јовану да испуни закон очишћења. И током Његовог крштења у ријеци Јордан, догодило се чудо Богојављења, којем је Крститељ био свједок. На небу изнад Спаситеља појавио се Свети Дух у облику голуба, а глас Бога Оца, свједочећи Сина, звучао је попут грома.
Послије крштења Спаситеља, Јованова проповијед није престајала. Свима који су му долазили, указивао је на објављеног Месију - Исуса. А Јованови ученици - Андреј и Јован - постали су први апостоли Христови. Непристрасна проповијед Пророка постало је камен спотицања за многе. Цар Ирод Антипа, којег је Јован прозивао због гријеха прељубе, га је затворио. Једном, током гозбе, Ирод је, желећи да удовољи својој покћерки, обећао да ће јој испунити било коју жељу. Она је, савјетујући се са својом мајком, захтијевала да јој се донесе глава пророка Јована на тањиру. Тако се завршила земаљска служба највећег пророка. Превео и прилагодио сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ |