 Кључна открића у библијској археологији 2020. године
Епидемија COVID-19 није могла спријечити научнике да значајно прошире научно разумијевање археологије Свете земље ЈЕРУСАЛИМ, 10.јануар 2021-године. У 2020. години није недостајало новости у библијсој археологији, упркос ограничењима COVID-19 која су довела до отказивања готово свих планираних ископавања у Израелу. Нека ограничена ископавања су још увијек вршена у Израелу и сусједним земљама, истраживања су настављена у већ отвореним ископавањима, што је довело до неких главних открића. Према Гордону Говијеру, ипак је могуће навести 10 најважнијих открића у библијској археологији. Ево и листе: На десетом месту је откриће италијанских и курдских археолога који су открили слике асирског цара и седам асирских богова уклесаних у камен у висини 15 стопа, како стоје на леђима светих животиња. Умјетничко дјело уклесано је у стијену дуж канала у сјеверном Курдистану (Ирак). Вјерује се да је приказани краљ Саргон II, који је владао од 722. до 705. прије Христа и освојио Сјеверно царство (2 Цар 17, 6). На деветом месту у мјесту Баниас у сјеверном Израелу пронађени су остаци цркве из четвртог вијека, саграђене, како је то било уобичајено, на мјесту претходног храма. Баниас је био култно средиште обожавања грчког бога Пана (према грчкој митологији бог шума, ловаца и пастира), а светиште је највjероватније служило обожавању овог грчког божанства повезаног са прољећем и побједом у Маратонској бици. Град се касније сматрао библијском Кесаријом Филиповом, а храм се налазио недалеко од мјеста гдје је Петар разговарао са Исусом Христом (Мт 16, 13-19). Један камен у рушевинама обиљежен је гравуром на крсту коју су оставили ходочасници који су посјетили цркву убрзо након што је хришћанство постало званична религија Римског царства. Ископавања су настављена на Голанској висоравни (осмо мјесто). Археолози су открили утврђену грађевину из времена Давидове владавине, око 1000. п.н.е. или вјероватније касније. На великом базалтном камену у тврђави угравиране су две рогате фигуре раширених руку. Археолози вјерују да је ова зграда била предстража царства Гешура, савезника цара Давида. Жена Давида Маака, мајка Авесаломова, била је кћерка гесурског цара. Наставља се расправа о идентитету овог мјеста, Витсаиди Галилејској. Неко би могао довести у питање важност открића код броја седам. Тест органских остатака на изгорелој површини олтара из осмог вијека прије нове ере открио је остатке марихуане. Ово је први доказ да је била повезана са било којим обликом религије у древном Израелу. Поред тога, можемо говорити о најстаријој ритуалној употреби марихуане данас. Култни центар, у пустињској тврђави Арад, први пут је ископан 1960-их. Испитивања спроведена прије пола вијека нису дала много резултата. Нова испитивања су спроведена коришћењем побољшане опреме и метода. Други олтар на овом мјесту имао је трагове тамјана. На први поглед откриће под бројем шест је много сензационалније. Археолози са Универзитета у Тел Авиву показали су да је храм, откривен током реконструкције израелске магистрале № 1, у близини Јерусалима, изграђен око 900. п.н.е. Дакле, можемо говорити о храму алтернативном Соломоновом храму. Откривење је било запањујуће, али се добро уклопило у старозавјетни наратив о расправи о томе гдје и како треба обожавати Једног. Мјесто овог предмета у историји Израела остаје да се види. Можда је овај храм повезан са пљачком јерусалимског храма од стране фараона Шешонка, или можда са другим нама непознатим околностима. Израелски археолог Јозеф Гарфинкел открио је рушевине ханаанског храма из 12. вијека прије нове ере. Ископавања у Лакишу, једном од најважнијих старозавјетних градова у региону, дала су ризницу предмета који су се користили у ханаанском богослужењу, укључујући накит, бодеже и две бронзане статуе високих четири инча такозваних „ударних богова“ (пето мјесто). Најзначајнији налаз у храму је бронзано жезло прекривено сребром, за које Гарфинкел вјерује да га је држала статуа ханаанског бога Ваала у висини човјека. Сама статуа није пронађена, али су велике статуе древних ханаанских богова изузетно ријетке. Археолози који раде на пројекту пута у долини Језреел изван модерног града Атула открили су царски комплекс који је служио израелским владарима, посебно Омрију (Амврије) и Ахаву (четвртом). Комплекс се налази неколико километара. из Тел Језреела, гдје је ископана још једна палата краља Ахава. Велика зграда са ступовима коју су открили археолози описана је као „најбоље очувана зграда Омри икад пронађена у Израелу“. Турски археолог Челал Шимшек открио је свете предмете који се користе у хришћанском богослужењу док је ископавао кућу у Лаодикији (треће мјесто). Кућа са перистилом, саграђена око централне баште или дворишта, налазила се поред позоришта и вјероватно је била у власништву богатих људи. Апостол Павле је послао поруку лаодикијској цркви, која се помиње у писму Колошанима, али је, изгледа, изгубљена. Лаодикијска црква се такође помиње у Откривењу када Исус Христос осуђује оне хришћане који кажу: „Јер говориш: богат сам, и обогатио сам се, и ништа не потребујем; а не знаш да си ти несрећан, и невољан, и сиромах, и слијеп, и го“ (Отк 3, 17). Шимшек не описује детаљно вјерске предмете које је открио, али тврди да ће кућна црква додати научницима разумијевање „како се хришћанство ширило у Лаодикији од средине првог вијека“. Значај овог открића је због чињенице да је палату из 10. вијека прије Христа лакше идентификовати као званични објекат, него да се нађе налаз о периоду када је хришћанство водило подземно постојање. Један од сталних проблема библијских археолога је верификација аутентичности предмета који нису идентификовани током ископавања, али су купљени на тржишту. Ове године је испитано неколико потенцијално важних артефаката: утврђено је да је печат од глиненог печата, за који се некада вјеровало да је фалсификат, оригиналан, док су фрагменти свитака са Мртвог мора, за које се некада вјеровало да су стварни, фалсификовани (друго мјесто). Професор Бен-Гурион универзитета Јувал Горен и његов тим утврдили су да се испоставило да је „була“ или глинени печат на коме је приказан ричући лав из доба владавине Јеровоама II, који је владао од 788. до 748. године прије нове ере и који је прије неколико деценија купљен на бедуинској пијаци прави. У исто вријеме, фирма специјализована за откривање умјетничких фалсификата открила је да је 16 фрагмената свитака са Мртвог мора у колекцији Музеја Библије савремени фалсификат. Музеј је стекао поштовање темељном истрагом ствари и сада је отворио посебан одјељак лажних артефаката. Постоји преко 70 других, могуће лажних фрагмената који се нуде колекционарима од 2002.год. На првом мјесту је откриће остатака палате која је можда припадала цару Манасији (695-642. п.н.е.), владару који је „учинио много зла у Господњим очима“, али се покајао због чега археолози проширују разумијевање владавине каснијих јудејских царева. Рушевине се налазе на Армон-Ханацив насипу, мјесту с јужне стране које гледа на Храмску гору и Стари град Јерусалим. „Протоеолски“ камени зид повезан је са царским зградама из периода Првог храма. Ова зграда датира из времена владавине Манасије, који је преузео Јужно царство од свог оца, цара Језекије. Неколико блокова даље, поред новоизграђене америчке амбасаде, археолози су пронашли и остатке великог складишта. Вјерује се да је то била централизована тачка за дистрибуцију хране која је такође служила као спремиште за вишак пољопривредних производа. Складиште датира из истог периода. Прије деценију, археолози су открили остатке палате и административног центра у близини Рамат Рахел. Извјештај о ископавањима објављен ове године, у комбинацији са новим ископавањима, доказује да је подручје дуж пута за Витлејем било главно средиште активности каснијих владара Јудејског царства. Извор: Седмица,ру/ превод: вјеронаука.нет |