Мошти светог цара Константина и светог Максима Горичког, које имају непроцјењиву вриједност, украдене су из Храма Нерукотвореног образа Господњег у селу Зуце под Авалом, потврдио је протојереј Драган Станишић.
Пљачкаши, који још нису откривени, у понедјељак увече разбили су прозор на цркви, упали у њу, а затим извршили преметачину и из олтара однијели кутије са моштима.
Разбијени прозор налази се на висини од два метра, али то лоповима није било препрека да га разбију, кроз рупу се провуку у храм и украду мошти светаца, а уз њих и ситни новац који су затекли.
Протојереј Драган Станишић објаснио је да су опљачкани дјелићи мошти Светог цара Константина и Светог Максима Горичког, који служе искључиво за потребе обреда приликом празника, када надлежни свештеник изнесе мошти на цјеливање.
- Са аспекта вјере, украдене мошти имају непроцјењиву вриједност. Нисмо сигурни колико починиоци знају шта су урадили. Мошти су биле у позлаћеним кутијицама, па су починиоци вјероватно мислили да су те кутијице много вриједне. Али нису, а саме свете мошти су много вредније. Нисам сигуран да су украдене с намјероим да буду продате - рекао је Станишић.

​Све секте су опасне, а окултистичке и сатанистичке најопасније и делују на нашим просторима, упозорио је ђакон Немања Калем. Посебно је указао да су секте због пандемије промениле начин функционисања и да су се преместиле на друштвене мреже, тако да сада адолесценте, старије и усамљене особе, који су најчешће њихова мета, врбују и преко интернета. Оценио је да Српска православна црква не може сама да се избори са тим огромним проблемом и да би требало да се укључе и друге државне институције.
Немања Калем је изјавио за РТС да на нашем простору делује више врста и група секти, како псеудохришћанских тако и псеудохиндуистичих, сатанистичких и синкретистичких.
​"Све секте су опасне да не правимо неку велику разлику, окултистичке и сатанистичке су свакако најопасније, и оне код нас делују по принципу и примеру својих западних тутора, највише по принципу сатанине цркве Калифорније, коју је основао Антон Шандор Лавеја 1966. године. Он је саставио за своје припаднике сатанистичkу библију која је пандан нашем Светом писму. Те верске скупине које делују на нашем простору управо ту траже свој пример и у лику и делу Алистера Кроулија", упозорио је Калем.
Секте на друштвеним мрежама
Посебно је упозорио да су секте због пандемије промениле начин функционисања и да су се преместиле на друштвене мреже и прилагодиле се. Оне су, истиче, од верскодоктринарних организација постале комерцијално-профитне које траже своје професионалне чланове како би их заврбовали у своју организацију и самим тим злоупотребили и искористили. Истакао је да доста младих користи друштвене мреже и да су они, по статистици, група која их користи највише. "Живимо у потрошачком друштву где су родитељи често одсутни од својих кућа и деца остају сама и онда траже своје пријатеље, виртуелне пријатеље на друштвеним мрежама. А тамо иза тих лажних пријатеља стоје појединци или можда целе организације верских секти, групе које врбују ту верски необразовану нашу децу и уводе их у своје организације", објаснио је Калем.
Ко може младима да помогне
Нагласио је да млади траже и савет и помоћ од своје, како је рекао, Свете цркве. "Треба да кажем понајпре Бог је створио човека да има и душу и тело и треба задовољити и његове и душевне и телесне потребе. Сваки човек има духовне потребе и сваки човек има однос са Богом, да ли је то негативан или позитиван однос то је можда друго питање, али млади свакако имају духовне потребе", навео је Калем. Додао је и да су неке статистике показале да млади као свој верски садржај узимају онај на који први наиђу. "Ја ту видим вредност и важност верске наставе у Србији која је уведена пре 20 година да млади управо тај први верски садржај који наша омладина треба да стекне да буде квалитетан и то је много важно", нагласио је он. Такође, рекао је да људима помаже и Верско добротворно стратељство, које се бави, како је истакао свим потребитима, а најчешће је везано за народну кухињу која свакодневно храни мноштво суграђана. Постоје и Пастирско саветодавни центри, где се такође може пронаћи помоћ кад је проблем у вези са сектама у питању. "Имамо велики број пријављивања, како родитеља који траже помоћ за своу децу тако и самих жртава верских секти", казао је Калем. Указао је и да Српска православна црква не може сама да се избори са тим огромним проблемом и да би требало да се укључе и друге државне институције. "МУП се већ укључио, треба да се укључе друге државне службе, шира јавност треба да се бави овим питањем да бисмо дошли до заједничког решења", закључио је Немања Калем.  ИЗВОР:РТС

Јерусалимска патријаршија осудила је, 19. новембра 2021. године, активност групе израелских радикала, под заштитом израелске војске, на земљишту које припада манастиру Светог Саве.
​
С тим у вези, свештеник Иса Муслех, портпарол Грчке православне патријаршије у Јерусалиму, рекао је да Патријарх јерусалимски и цијеле Палестине и Јордана, Теофил III лично прати ово питање континуираних покушаја напада на земљиште манастира Светог Саве и да Патријаршија на свим правним и дипломатским нивоима ради све да би зауставила и спријечила ове насртаје. Отац Муслех је додао да је заштита и очување православне имовине главни приоритет за патријарха Теофила III, посебно са порастом амбиција радикала да их заузму.
Извор: Јерусалимска Патријаршија

У четвртак 18. новембра 2021. године, на празник Светих преподобномученика Галактиона и Епистиме, Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Александра Невског на Дорћолу, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа кронштатског Г. Назарија и Његовог Преосвештенства Епископа хваостанског Г. Јустина, викара Његове Светости. 
​Након Светог Јеванђења бираним речима пристунима се обратио Епископ Назарије. Поред многобројног верног народа, Светој Литургији присуствoвали су и губернатор Санкт Петербурга Александар Беглов, који борави у званичној дводневној посети Београду, и градоначелник града Београда проф. др Зоран Радојичић и министар за иновације и технолошки развоj Ненад Поповић. Лепоти Свете Службе Божије допринело је појање црквеног хора ,,Свети Александар Невски” под диригенстком палицом Јелене Анастасије Тонић. Након Свете Литургије освештана је спомен-биста Александра Невског, коју је црква на Дорћолу добила поводом 800 година рођења светитеља, а потом је и свечано озваничено братимљење Београда и Петрограда, где су присуствовали амбасадор Руске Федерације у Републици Србији Александар Боцан-Харченко,  градоначелник Петрограда са делегацијом и градоначелник Београда. Овом приликом, у својој беседи Патријарх Порфирије је истакао: ,,Данас смо благословени присуством владике Назарија, поводом освећења споменика Светом Александру Невском. Било би сувишно да трошим време и говорим о везама, о јединству, о љубави која постоји између руског и српског народа, између Срба и Руса. Постоје бројни разлози и поводи, јединствена заједничка историја која се преплиће и чини један и јединствени пут руског и српског народа, али и свих православних Словена. Међутим, те везе, то јединство, та љубав, чињеница да смо делом истога тела, не би била могућа да нас не повезује један Господ, Спаситељ наш и да нас не повезује једна те иста вера. И ево ми смо осветили споменик Светом Александру Невском потпуно исти споменик какав постоји и у Лаври у Петрограду, која је Њему посвећена.” После Патријарха Порфирја, присутнима се обратио и Eпископ Назарије преносећи благослове Патријарха московског и све Русије Кирила. ИЗВОР: ТВ ХРАМ

"​Топао и детаљан разговор са Његовим Високопреосвештенством Господином Хризостомом, Митрополитом дабробосанским о изазовима са којима се грађани, посебно млади у БиХ суочавају. Хвала на добродошлици" објавио је амбасадор Велике Британије Метју Филд на Твитеру .

Заменик градоначелника Београда г. Горан Весић поделио је 17. новембра 2021. године 59 таблета за ученике Српске православне богословије Светог Саве. Предавачима Богословије Град Београд је обезбедио 14 лаптопова.Заменик градоначелника г. Весић је подсетио да су претходно таблете добила сва деца у Београду од трећег до шестог разреда, док су њихови наставници добили лаптопове. -Имао сам част да посетим Богословију Светога Саве, једну од наших најзначајнијих образовних институција с најдужом традицијом у Београду, коју је основао Доситеј Обрадовић током Првог српског устанка, казао је г. Весић. -Град Београд хоће да стане иза сваке наше научне институције, а Богословија је једна од најзначајнијих. Верујем да ће им таблети и лаптопови помоћи да унапреде наставу јер се полазници Богословије припремају за посебан посао и важну друштвену активност. Сутра ће ова деца бити свештеници и преносиће Божје речи, али и помагати да будемо боље и хуманије друштво, г. Весић и истакао да Град Београд са Српском Православном Црквом ради на реализацији неколико значајних пројеката: 
-Гради се црква на Новом Београду, која је потребна због броја становника и верника у том делу града. Ради се на пројекту откривања темеља Успенске цркве на Калемегдану, најстарије београдске цркве уништене током турске окупације. Најважнији пројекат је уређење платоа око Саборног храма Светог Саве, уређење фасаде Парохијског дома и изградња нове зграде Патријаршије. Ректор Богословије ђакон Радомир Врућинић захвалио је Граду Београду на донацији таблета и лаптопова, истакавши да ће уређаји олакшати наставни рад и комуникацију професора и ученика. -Надам се да ћемо овом сарадњом, као и другим пројектима, учврстити везе Богословије и Града Београда, поручио је ђакон Врућинић. Извор: Београд.рс

На позив Његове Екселенције надбискупа Хозеа Х. Гомеза, предсједника Конференције католичких бискупа Сједињених Држава („United States Conference of Catholic Bishops“ -USCCB), Његово Преосвештенство Архиепископ амерички Елпидофор, предсједавајући Скупштине канонских православних епископа САД, предводио је делегацију у и изнио примједбе током новембарске Генералне скупштине УСЦЦБ-а одржаној у Балтимору 16,новембра 2921.године,
У делегацији православних јерараха из различитих јурисдикција у Америци, поред Архиепископа Елпидофора, били су: Његово Високопреосвештенство Архиепископ Данило (Украјинска Православна Црква); Његово Преосвештенство Епископ Максим (Српска Православна Црква у Сјеверној, Централној и Јужној Америци) и Његово Преосвештенство Архиепископ Александар (Православна Црква у Америци).
Ово је први пут у историји УСЦЦБ-а да су православни јерарси учествовали на њиховој пленарној сједници. Представљајући Архиепископа Елпидофора, бискуп Давид П. Тали, предсједавајући Бискупског одбора за екуменска и међурелигијска питања, објаснио је да су православни епископи позвани како би се показала „блискa повезаност“ између православне и католичке цркве која је проглашена на Другом ватиканском сабору (Unitatis redintegratio, декрет о екуменизму Другог ватиканског сабора). Аутор: вјеронаука.нет на основу писања овог Извора

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио je, 3/16. новембра 2021. године, на празник Обновљења храма светог великомученика Георгија, свету архијерeјску Литургију у новосадском Саборном храму, поводом славе Града Новог Сада.
Светејшем Патријарху српском су саслуживали Преосвећена господа епископи: бачки Иринеј, зворничко-тузлански Фотије, крушевачки Давид, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, топлички Јеротеј и мохачки Дамаскин, као и свештеници и ђакони из више епархија Српске Православне Цркве.
Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала, Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије је, између осталог, истакао: „Света Литургија је простор у којем се пројављује и показује Црква као јединство у вери, нади и љубави свих оних који су сабрани на једном месту, јединство међусобно, али и јединство са Богом. И зато, где год, по Промислу и благослову Божјем, идемо и служимо Литургију, свугде је иста радост. Међутим, у том истом увек постоји и посебно место, увек постоји и један посебан додатак, посебна радост. За мене данас ту посебну радост, као и свакога пута, представља долазак овде у Нови Сад да, пре свега, служимо свету Литургију, али и да се видимо лицем к лицу. Нови Сад заиста јесте Српска Атина у сваком смислу те речи. То је и хришћански православни град, то је град светог Георгија, чији помен данас славимо. Сви знамо ко је био свети Георгије. Знамо да је Христос био Алфа и Омега, почетак и крај, смисао и садржај његовог живота. Заузимао је веома високу позицију у војсци цара Диоклецијана, римског императора, који је, као и многи други, ненавидео Христа, прогонио Цркву Његову и проливао невину хришћанску крв. Свети Георгије, као и сви војници, био је задужен да гони хришћане, али, одавно је он, од најраније младости своје, утемељио свој живот, нашао смисао у Христу и наравно да није пристао да гони хришћане. Свети Георгије, када је страдао и када је био прослављан, био је испуњен кротошћу, миром и смирењем. Какав је био свети Георгије такви су били бројни кроз историју хришћански мученици. Хришћанска вера, православна вера јесте вера мученикâ, али не само мученикâ као страдалникâ који страдају у телесним страдањима него и вера мученикâ који су позвани на унутарње распеће, на унутарње страдање. Мучеништво је опредељење и утемељење наше на Христу, опредељење за њега и зато је то сведочење. Нека би Господ дао, браћо и сестре, да данас, славећи светога Георгија, никада и ни за шта не оставимо своју веру, своју веру православну, веру у Господа Живог и да, маколико били слабашни, маколико падали, никада се не одричемо од јеванђељских вредности, да увек, уз помоћ Божју, кроз покајање, кроз спознају свога пада, а онда и љубављу Божјом враћамо се тим вредностима, враћамо се Богу и враћамо се себи.ˮ
После заамвоне молитве, Патријарх српски г. Порфирије је извршио чин благосиљања славских дарова припремљених у славу Божју, а у част светог великомученика Георгија.  
По завршетку свете Литургије, Светејши Патријарх српски је уручио орден Светог Саве другог степена велечасном Јакобу Пфајферу, римокатоличком жупнику из Оџака, у знак захвалности на досадашњој успешној сарадњи и братском односу према Српској Православној Цркви и српском народу;  проф. р Весни Туркулов, начелници Клинике за инфективне болести Клиничког центра Војводине у Новом Саду, у знак признања за оданост Цркви, делатну љубав према ближњима, показану кроз вишегодишњи плодоносан рад, а посебно кроз велики допринос у несебичној, храброј, и надахњујућој борби против епидемије коронавируса; г. Зорану Вапи, некадашњем директору Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Новом Саду, у знак признања за велики допринос унапређењу културе и традиције нашег народа уопште. Орден Светог Саве додељен је и Покрајинском заводу за заштиту споменика културе у Новом Саду, поводом јубилеја седамдесетогодишњице оснивања и у знак признања и допринос унапређењу културе и традиције нашег народа уопште, а орден је примио господин Синиша Зековић. Све ордене именованима је доделио Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, на предлог Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја.
Уручујући највише одликовање Српске Православне Цркве, којим Свети Архијерејски Синод одликује заслужне установе и појединце, Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије је, поред осталог, рекао: „Сви ми људи имамо неке дарове; не постоји човек који нема неки дар и сви дарови су дати свакоме од нас понаособ на различите начине да би сваки наш дар служио једном јединственом дару, а то је дар љубави. Наша Црква, пре свега увидом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, препознала је да ви који сте добили, свако на свој начин, посебан и различит дар, искористили сте тај дар да буде у служби дара љубави. Дарове смо добили да бисмо служили Богу кроз њих, узвраћали на оно што смо од њега добили и да бисмо служили ближњем. Наравно да ово признање јесте најскромније хвала за све оно што сте ви учинили, а много више сте учинили од сваке речи која би могла да искаже захвалност, учинили сте у односу на друге људе, а то значи у односу на Бога.ˮ
На крају обраћања, Његова Светост је још једампут свима присутнима честитао славу Српске Атине.
Његово Преосвештенство Епископ бачки господин Иринеј заблагодарио је, у име свих присутних и у своје лично име, Његовој Светости Патријарху српском господину Порфирију и Преосвећеној господи архијерејима који су саслуживали, као и свештенству, монаштву и благоверном народу на молитвеном учешћу у прослави славе Града Новог Сада.
Светој Литургији у Саборном храму су присуствовали: г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, професор др Драган Станић, председник Матице српске, др Радивоје Стојковић, директор Гимназије „Јован Јовановић Змајˮ, г. Никола Перваз, председник Црквене општине новосадске, и многи други представници јавног и културног живота Новог Сада.
После свете Литургије, у свечаној дворани Градске куће у Новом Саду, Патријарх српски г. Порфирије освештао је славске дарове. Честитајући сабранима славу Града Новог Сада, Његова Светост Патријарх је казао: „Данас је слава Града Новог Сада и велика је радост да смо се сви окупили, после свете Литургије у храму који је посвећен светоме Георгију, овде у Градској кући, и представници Цркава и верских заједница, и представници градских и покрајинских власти. Када славимо славу, ми исповедамо да нисмо само материјална бића него да смо, пре свега и изнад свега, духовна бића, тојест да и оно што је материјално позвано је да се продухови нашом врлином, нашим добром, свим оним што смо добили од Бога, да служи Њему и да служи другим људима. Диоклецијан је гонио Цркву и позвао светог Георгија као војника да убија хришћане.  Могао је, наравно, свети Георгије да послуша реч цареву и да напредује у свим земаљским вреднстима, али он је најпре све што је имао поделио сиромасима, а онда је и одбио да поступа на било који начин против Истине, која је Христос. Нека би Бог дао да буде срећна и благословена данашња слава и да се трудимо да вредности које су уткане у Град Нови Сад – а то су вредности којима је свети Георгије живео – буду оно што стоји стално пред нашим очима, што нас води, што нас руководи, а то је да никада и ни на који начин Бог не дозволи да напустимо оно што је истинито, оно што је правда и праведно, маколико то коштало у датом тренутку. Нека је срећна слава и да сте благословени, молитвама светог Георгија.ˮ
Одговарајући на честитку Његове Светости, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, захвалио је Светејшем Патријарху на посети и истакао: „Нови Сад, као једна велика кућа или једна велика породица, дочекује сваке године своју славу, свог патрона, светог Георгија, да нас окупи и да нас подсети да један град не чине само материјална добра, као што је рекао Његова Светост, да није само ствар зградâ и булевара, неких објеката и теренâ. Један град чине људи, али и духовна компонента, нешто што прожима све људе, што неком невидљивом линијом нити спаја и даје и снагу и утеху, буди веру, даје чврстину, али и разумевање, разумевање према другима, а онда и према себи. И, благодарећи нашем Преосвећеном Епископу новосадском и бачком господину Иринеју и тадашњим градским оцима, уз Божји Промисао, Нови Сад је добио баш таквог патрона, таквог заштитника, светог Георгија.ˮ Овогодишња кума славе била је проф. др Весна Туркулов, начелница Клинике за инфективне болести Клиничког центра Војводине у Новом Саду. Извор: Епархија бачка

​На празник Обновљења храма светог Геогрија-Ђурђиц, служена је света литургија у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима поводом славе касарне у Чапљини. Свету Архијерејску литургију служио је епископ бихаћко-петровачки Сергије у присуству епископа захумско-херцеговачког и приморског Димитрија, а уз саслужење свештенства Епархије и војних свештеника.
На крају Свете Евхаристије, Епископ Сергије поздравио је сву христољубиву војску, захваливши се домаћинима на гостопримству те нагласио значај Светог Георгија побједоносца, значај његове жртве и његовог свједочења Васкрслог Христа, али и жртве и свједочења Светих новомученика Пребиловачких. Извор:​Епархија Захумско Херцеговачка и Приморска
Послушај бесједу епископа Сергија на овом линку

Папа ће посјетити кипарског архиепископа Хризостома и састати се са члановима Светог синода Кипарске цркве у Никозијској саборном храму. Током посјете Кипру, папа ће се састати са кипарским архиепископом Хризостомом и члановима Светог синода Кипарске православне цркве. Према прелиминарном програму путовања, у четвртак, 2. децембра 2021. године, Папа би требало да стигне у Ларнаку. Папа ће се састати у маронитској катедрали у Никозији са католичком заједницом, а након церемоније добродошлице у предсједничкој палати и  посјете предсједнику, услиједиће састанак са властима, јавним организацијама и дипломатским кором.
Папа ће 3. децембра 2021. године бити у посјети архиепископу Хризостому II након чега ће услиједити сусрет са Светим Синодом Кипарске Цркве у православном храму у Никозији.
Потом ће на локалном стадиону Папа служити мису, а на крају које ће предводити екуменску молитву са мигрантима у жупној католичкој цркви Светог крста. Након посјете Кипру, папа ће 4. децембра ујутро нешто послије 9 часова кренути са међународног аеродрома Ларнака према Атини, гдје би требао стићи око 11 часова и 10 минута. Тада ће на аеродрому бити одржана церемонија дочека, а потом, од 12 часова, свечаност добродошлице у Предсједничкој палати. Након посјете Предсједнику Републике, биће одржан сусрет с Премијером, а послије и с представницима власти, грађанског друштва и с Дипломатским кором. Послијеподне у Атини, након 16 часова, биће испуњено вјерским сусретима и посјетама. Прва по плану је посјета Грчкој православној архиепископији и Његовом Блаженству Јерониму II., архиепископу Атине и све Грчке... У недјељу, 5. децембра, Папа ће ујутро авионом из Атине отпутовати у Митилини (античку Митилену) на Лезбосу, гдје ће се, у Прихватном и идентификацијском центру, сусрести с избјеглицама смјештенима у том центру те одржати говор. Након тога ће се вратити у Атину гдје ће послијеподне, на ехаристијском слављу у концертној дворани Мегарон одржати проповијед. По повратку у нунцијатуру примииће у куртоазни посјету Његово Блаженство Јеронима II. Посљедњи дан у Грчкој, понедјељак, 6. децемра, обиљежиће два догађаја која ће се одржати прије церемоније испраћаја. Најприје ће у нунцијатури примити предсједника Парламента, а након тога отићи у Школу светога Дионисија сестара уршулинки у Марусију. Тамо ће се састати с младима којима ће се обратити говором. За 11 чаова и 15 минута предвиђен је одлазак у атински међународни аеродром гдје ће се одржати опроштајна церемонија, те полазак према Риму. Извор

У недељу, 7 новембра 2021. године, Саборни храм Свете Тројице у Питсбургу имао је част да буде домаћин свеправославне архијерејске литургије служене поводом стогодишњице оснивања прве српске православне епархије у Сједињеним Америчким Државама и Канади. Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство, Митрополит грчке православне митрополије питсбуршке, Г. Сава, уз саслужење Његовог Преосвештенства, Епископа Г. Иринеја, оца и архијереја Епархије источноамеричке Српске Православне Цркве, затим, Епископа грузијске апостолске православне цркве, Г. Сабе, Његовог Преосвештенства, Архиепископа питсбуршког и западнопенсилванијског из Америчке Православне Цркве Г. Мелхиседека, као и Његовог Преосвештенства Г. Максима, Епископа Епархије западноамеричке Српске Православне Цркве. Његово Високопреосвештенство, Архиепископа њујоршког и Митрополита целе северне Америке Антиохијске Православне Цркве Г. Јосифа, представљао је високопреподобни архимандрит Јеремија (Дејвис). На светој литургији је такође саслуживао и високопреподобни архимандрит Максиком (Начети) из Архиепископије нигеријске и гвинејског залива, Александријске Патријаршије. Својим присуством верни народ озарила је и Јерондиса Теофано, игуманија манастира Рођења Пресвете Богородице у градићу Саксонбургу, у савезној држави Пенсилванији, као и мати Христофора, игуманија манастира Преображења Господњег у Елвуд Ситију, такође у савезној држави Пенсилванији. Мноштво свештенства Епархије источноамеричке окупило се око свог оца и архијереја, Епископа Г. Иринеја и гостујућих архијереја, како би свечано прославили овај значајни догађај наше Српске Православне Цркве на овом континенту. У прослави је учешћа узело преко четрдесет свештеника и ђакона, који су тога дана саслуживали на архијерејској литургији, инспиративној визији богослужбене лепоте и јединства!
На светој литургији је такође присуствовао и Његова Екселенција, Амбасадор Републике Србије у Сједињеним Америчким Државама, Г. Марко Ђурић, у пратњи супруге Андријане. Милозвучно појање на прозбама скромнo је прегалаштво хора архијерејског намесништва питсбуршког, под диригентском палицом г. Божидара Топића. Овом приликом, Његово Преосвештенство Епископ Г. Иринеј, произвео је протонамесника Ђорђа Веселиновића, архијерејског намесника питсбуршког и пароха при Саборном храму Свете Тројице у Питсбургу, у свештени чин протопрезвитера.
Надахнуту беседу о сусрету удовице из Наина са Христом из Јеванђеља по Луки, произнео је Његово Високопреосвештенство, Митрополит Г. Сава. Митрополит Сава је истакао како Оваплоћени Господ пројављује своје две природе, природу Бога и Човека у једном лицу, када се сажаљева на удовицу која је изгубила сина јединца и неће бити способна да се сама брине о себи; и када у свом бескрајном саосећању и љубави према наинској удовици и према целом човечанству, васкрсава њеног сина из мртвих. Мноштво верних који су прилазили да се „са вером и љубављу“ причесте Светим Телом и Светом Крвљу Христовом, подсећање је да је наша Православна Црква, као Тело Христово, недељива, непобедива и непогрешива у свом спасоносном исповедању вере. Заиста је то пројава наше спасоносне заједнице вере и љубави. Нека Господ Бог, молитвама нашег оца и првог администратора прве епархије Српске Православне Цркве у Америци и Канади, Светог владике Николаја орхидског, раздели свима нама плодове Његове бескрајне божанске љубави, да и даље, с љубављу и преданошћу, још много година славимо и прослављамо, проповед и ширење Истине Речи Његове дуж ове велике земље. Зато, још једном поновимо речи нашег светитеља: „Историјо, реци ми ко си, да бих могао знати ко сам ја!“ Извор

​QR-кодови се могу користити за наметање одређеног понашања људима или забрану одређених радњи, каже епископ зеленоградски Сава (Тутунов).
Раширено увођење QR- кодова, ако се његова употреба не ограничи само на привремени санитарни задатак, постаће технологија контроле и ограничења у рукама политичких и супраполитичких актера, као и великих корпорација-екосистема, написао је замјеник администратора Московске Патријаршије епископ зеленоградски Сава (Тутунов) у свом Телеграм-каналу.
Према његовом мишљењу, данас је забрињавајуће што људи дају значајну количину личних података путем паметних телефона, евиденције у јавним и приватним електронским сервисима. И ако сада већ постоји довољно технологија да се људима наметне понашање или забрани одређене радње, онда широко распрострањена обавезна употреба  QR-кодова значајно повећава могућности моделирања друштвеног понашања: од прилагођавања основних алата као што су оглашавање и пропаганда до софистицираних и изопачених техника као што су стигматизовани обрасци понашања. „У ствари, ми савршено видимо њен ефекат током вакцинације: ако не желите да се вакцинишете, ми ћемо се одвојити од скоро свега“, написао је владика зеленоградски Сава. - Нећу сада да полемишем да ли је принуда на вакцинацију исправна или не. Али технологија је очигледно прилично ефикасна. Зашто вјерујемо да се у будућности не може користити у друге сврхе, не тако племените као брига о здрављу људи?"
Владика је навео да QR-кодове не сматра „бројем нацистичког концентрационог логора” или „печатом антихриста”, али истовремено напомиње да јачање средстава објективне контроле над људима представља пријетњу, укључујући и хришћанску евангелизацију. Аутор: вјеронаука. нет на основу писања овог извора

Филм “Тихи кутак Христов” редитеља Радисава Јеврића на Међународном православном фестивалу BYZANFEST 2021. у Аустралији освојио је три награде у категорији: најбољи филм, најбоља режија и најбоља фотографија, саопштено је из Делиус филма саопштено је из Делиус филма који је заједно с Манастиром Острог продуцирао ово остварење.

Филм је свјетску премијеру имао је у Чикагу на прослави изношења моштију Светог Мардарија, а београдска премијера филма је била 4. маја 2018. у крипти Храма Светог Саве.
Тихи кутак Христов представља савремено житије светитеља Мардарија, првог српског епископа на тлу Америке.
Његов пут из Корнета надомак Подгорице, преко престоног града Београда, Кишињева, Москве, Сант Петерсбурга до Чикага и Либертвила је прича коју смо у играно-документарној форми покушали да испричамо уз, како наводе у продукцији овог остварења, несебичну помоћ Радивоја Буквића, Слободе Мићаловић, Небојше Глоговца, Кристине Стевовић, Сима Требјешанина, Вука Бундала, редитеља Радисава Раје Јеврића и и директора фотографије Миодрага Мише Јелића. Тихи кутак Христов је снимљен уз благослов блаженопочившег митрополита Амфилохија, који је и наратор у филму. 
Сценарио и режија: Радисав Јеврић; Радивоје Буквић –владика Мардарије; Вук Бубало – Иван (дете); Лазар Шћекић – Иван (16 година); Кристина Стевовић – Мајка Иванова; Небојша Глоговац  – отац Жика; Слобода Мићаловић – Болничарка; Директор фотографије: Миодраг Миша Јелић; монтажа: Марко Ковачевић; Музика за филм:
Матеа Прљевић; Елени Караиндроу; Извршна продукција: Ивана Костић Делиус филм.

Руски центар Филолошког факултета и Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори у петак, 12. новембра,  организовали су у свечаној сали Филозофског/Филолошког факултета у Никшићу Међународну научну конференцију „Два вијека Достојевског”
 
Душан Крцуновић, Филозофски факултет (Никшић), „Зашто си сад дошао да нам сметаш?“

Драго Перовић, Филозофски факултет (Никшић), „Достојевски у Левинасовој мисли“,

Радоје Головић, Филозофски факултет (Никшић), „Метафизика срца у стваралаштву Ф. М. Достојевског“

Никола Маројевић, Епархија будимљанско-никшићка (Никшић), „Достојевски и Нови Завјет“
Јеромонах Владимир (Палибрк), јеромонах свештене обитељи манастира Острог (Никшић), „Парадигма постмодерна у роману Зли дуси Ф. М. Достојевског“​ Извор:​ Радио ~ Светигора

​Багдад, 15. новембар. Ново археолошко откриће могло би да потврди библијску причу о Вавилонској кули. Сматра се да је приликом њене изградње коришћена цигла, која је откривена током археолошких ископавања у данашњем Ираку.
Археолози су били запањени када су пронашли битумен и малтер на цигли коју је наручио древни вавилонски цар Навуходоносор II – откривајући виталне трагове о чувеној Вавилонској кули пише на Еxpress.
За Вавилонску кулу знамо из 11. главе Књиге Постања, која говори о њеној изградњи и о Божијем гњеву због дрских напора човјечанства да доспије до небо. На крају, Бог је уништио кулу и расијао њене градитеље, а затим им је одузео заједнички језик да би спријечио могући дослух око друге сличне структуре. Према Књизи Постања 11,1-9, кула је саграђена у земљи Сенарској — Вавилонији — неко вријеме након Великог потопа.
Неки историчари вјерују да је изградњу куле, описане у Библији, наредио вавилонски цар Навуходоносор II, иако се то догодило у вријеме много касније него што је описано у Библији. Како је приказано у документарном филму Смитсоновског института, археолози су пронашли циглу коју је наручио цар Навуходоносор. На њој је било утиснуто име цара у печату који је морао бити стављен при изради. Поред тога, откривено је да још увијек садржи древно рјешење - битумен, чије се име помиње у библијским причама. Навуходоносор је напао Јудеју и заузео Јерусалим 586. прије Христа. Заробио је вјеште јеврејске мајсторе и занатлије и натјерао их да раде на његовом градилишту. Док је откриће цигле од стране цара Навуходоносора значајно, стручњаци још увијек расправљају о томе гдје је била Вавилонска кула. Многи истраживачи вјерују да се кула налазила унутар граница данашњег Ирака - гдје је откривена цигла. Други, међутим, спекулишу да је то могло бити негдје другдје на Блиском истоку.

Данас се навршило дванаест година од упокојења патријарха српског Павла. Манифестација "Дани патријарха Павла" у његову част, шести пут одржана је у Гацку.

​У организацији гатачке Просвјете, уз Чачак, Никшић, Призрен и патријархове родне Кућанце, и у Херцеговини се говорило у част Његове светости, о дјелима и ријечима које не блиједе.

Личност блаженопочившег патријарха Павла заувијек је жива у српском народу, што потрвђују и манифестације попут ове.

Стално подсјећање на његове бесједе, мудре, једноставне ријечи и непоколебљиве хришћанске врлине, пут су и обавеза, посебно за младе људе, истакнуто је на свечаности у Гацку. |Аутор: РТРС

Опширније у видеу:

​Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије служио је јутрос литургију поводом 100 година од освештања цркве Успења Пресвете Богородице у Модричи.
Владика Фотије рекао је да је црква у Модричи у посљедњих 100 година живјела животом народа и када је било добро народу тада је било је добро и овом храму, а када је било страдања и она су била заједничка.
-Историја овог народа је преплетена са дугом историјом храма у Модричи - рекао је новинарима након литургије епископ Фотије. Он је навео да је у Другом свјетском рату црква Успења Пресвете Богородице страдала од НДХ и усташа, да би у посљедњем рату, 1992. године, била порушена и спаљена. Владика Фотије је подсјетио да је обнова цркве почела са ослобођењем Модриче 1992. године и трајала до 1997. када је обновљену цркву освештао тадашњи епископ зворничко-тузлански Василије.
-Прослава јубилеја је велика побједа овог светог храма и народа који се кроз историју узидао у овај храм и чува га до дана данашњег - рекао је владика Фотије. Он је нагласио да је потребно јединство Цркве и народа, а посебно када је ријеч о светињама и очувању православне вјере, ћириличног писма, културе и постојања Срба на овим просторима. Начелник општине Модрича Јовица Радуловић, који је предсједник Црквеног одбора, рекао је да је храм понос града и његових становника. -Данас је прилика да се сјетимо свих који су уградили себе у храм и да се подсјетимо на вријеме када је црква страдала заједно са народом - рекао је Радуловић. Он је истакао да је обавеза свих који воде ову локалну заједницу да буду у слози са свештенством и вјерујућим народом на овом простору. Старјешина цркве Успења Пресвете Богородице протојереј Бранко Цвјетковић рекао је да је мало градских цркава у Епархији звоничко-тузланској које су доживјеле јубилеј, 100 година од освештања. -Радујемо се да ће од данас заживјети појам „Стара црква у Модричи“, управо због великог јубилеја - рекао је Цвјетковић. Црквена општина Модрича и свештеници су поводом јубилеја организовали Духовне вечери у реновираном Светосавском дому, на којима је промовисана књига „Српско срце Јоханово“ аутора Веселина Џелетовића, представљен други број зборника „Наша мисао“ Удружења историчара из Шамца, те одржано предавање „Српска епска вертикала у 20. вијеку“ историчара Немање Девића из Београда. Цвјетковић је напоменуо да је црквени живот Модриче, по писаним трговима, старији од 170 година.-Стара црква била је недалеко од мјеста садашње градске цркве, коју је прије 100 година изграђена уз главни пут кроз Модричу, а освештао ју је тадашњи митрополит Петар Зимоњић - рекао је Цвјетковић. У порти храма након литургије уприличен је културно-умјетнички програм, а у реновираној Светосавској сали ручак за госте и вјернике. Извор: Срна

​Грчки хор општине Крф "Сан Ђакомо"  одржао је јуче кратки наступ у крипти Храма Светог Саве у Београду, у оквиру српске турнеје која их након концерта у петак са Симфонијским оркестром Микиса Теодоракиса у Старој Пазови, води у недељу у Голубачку тврђаву.
Хор је у крипти извео неколико црквених химни, од којих једну посвећену Светом Спиридону заштитнику острва Крф, савременим вишегласјем, другачијим од византинске традиције, пошто је Крф био стотинама година под влашћу Венеције, рекао је агенцији Тањуг Димитрис Металинос, председник "Сан Ђакома" и председник скупштине града централног Крфа.
Говорећи о наступу хора и симфонијског оркестра, који носи назив прослављеног грчког композитора Теодоракиса (1925-2021), у Старој Пазови, Металинос је рекао да му је то био "један од најпотреснијих тренутака у животу".
"Боли Срба и боли Грка као да су пронашли Микиса да напише све те песме. Са нашим хором ''Сан Ђакомо'' и симфонијским оркестром народ није само уживао него је могао и да плаче", рекао је Металинос. Према његовим речима, и на концерту у Голубачкој тврђави, као и у Пазови, биће изведене најпознатије Теодоракисове композиције, уз посебно за ова гостовања припремљене песме "Ово је Србија" и "Тамо далеко".
"Музика зида мостове, а црква освештава те мостове. Црква као што је ова Светог Саве", истакао је Металинос. Долазак грчких музичара организовали су часопис "Светосавско звонце" и крфско Друштво грчко-српског пријатељства, чији је председник Жељко Поповић рекао Тањугу да је гостовање иницирано пошто су имали част на Крфу да присуствују концерту оркестра и хора. Поповић се и у Голупцу нада "лепом спектаклу". Према његовим речима, гостовање Грка помогли су, између осталог, председник општине Стара Пазова Ђорђе Радиновић и директорка Голубачке тврђаве Искра Максимовић. Симфонијски оркестар уз пратњу крфског хора концерте држи у част недавно преминулог, светски чувеног грчког композитора Теодоракиса, који је као осведочени пријатеља српског народа одржао концерт 1999. године Атини у знак подршке Србима током НАТО агресије. Извор: Танјуг

Бесребреници - људи који имају имовину, али одбијају да је посједују; људи којима је туђа љубав према новцу похлепа.
Православна црква поштује три пара (двојника) светаца за које житија кажу да су живјели у различито вријеме и на различитим мјестима:
- Козма и Дамјан Азијски (1/14. новембра)
- Козма и Дамјан, пострадали у Риму (1/14. јула)
- Козма и Дамјан Арабијски (17/30. октобар)

Најпоштованији су били Козма и Дамјан Азијски: близанци који су изучавали медицину у Сирији, који су живјели у Кирилу, у граду Егеји на обали александретског залива. Свети бесребреници Козма и Дамјан били су браћа. Рођени су у Азији (дио Мале Азије). Тачно вријеме рођења и смрти није познато. Сматра се да су живјели најкасније у 4. вијеку, јер су у првој половини 5. вијека,  вријеме цара Теодосија Млађег, подизани свети храмови у њихово име. Такође,  у прилог овоме говори, и то што их Копти, који су се од православља одвојили у вријеме Халкидонског сабора (431.годи), признају за свете, док не прихватају светитеље који су живјели након овог времена. Њихов отац, Грк и многобожац, умро је док су били још дјеца. Браћу је подигла мајка хришћанка Теодотија. Ријешивши да до краја живота остане удовица, она ревносно испуни хришћански закон; напуштајући све животне радости, само се о томе старала да би угодила Господу. Једном ријечју, била је права удовица, коју апостол Павле хвали: "А права удовица и и усамљена узда се у Бога, и живи у молитвама и у мољењу дан и ноћ" (1 Тим 5, 5). Зато ју је света Црква присајединила лицу светих, и помене је заједно са дјецом њеном.

Можемо замислити какво су васпитање дјеца добила под вођством такве мајке. Од самог дјетињства трудила се да им усади страх Божији и љубав према врлини. И чим су дјеца почела да одрастају, дала их је да се уче читању и писању неком богобојажљивом човјеку. Ту је, наравно, главна наука било Божанско писмо, али су у исто вријеме, вођени љубављу према страдалном човечанству, изучавали медицинску науку, учили љековита својства трава, биљака и растиња.
Господ је благословио њихову добру намјеру и дао им посебну благодат – дар исцјељења и чудеса. Болести би престале, чим би Козма и Дамјан почели да лијече. То им је, наравно, привукло многе болеснике свих врста. Од болесника, које су свети лијечили, никада нису узимали накнаду, поштујући заповијест Господа Исуса Христа: „Забадава примисте, забадава нам дајте“ (Мт 10, 8). Од исцељених су тражили само једно: да чврсто вјерују у Христа, да живе свето у Христу; ако они који су се исцјељивали још нису били просветљени свјетлошћу Јеванђеља, онда су се трудили да их преиобрате у хришћанску вјеру. Тако су, лијечећи тјелесне болести, истовремено лијечили и душевне.
За ово несебично служење страдалном човјјечанству, за ова чудесна исцељења неизљечивих болести, Света Црква их назива бесребреницима и чудотворцима.
Али љекарска моћ светих љекара није се ширила само на људе. Једном им се десило да оду у једно пусто мјесто. Овде су нашли једва живу камилу. Светитељи су се смиловали на животињу, исцијели је и отпратили је здраву на њено мјесто. Касније, као што ћемо видјети, животиња им није остала незахвална. У таквим дјелима милосрђа протекао је цио живот светих бесребреника. Браћа се никада нису растајала један од другог, заједно су се молили, заједно ходали, заједно исцјељивали. И то су урадили не без циља. Завјетовавши се да никада никоме ништа не узимају, бојали су се да неко од њих тајно не узме дарове од исцјељених. Цио живот су држали завјет, а тек на крају је Господ дозволио да га један од њих прекрши. Ова света браћа су чинили велика чуда и за живота и након смрти. Некоме тежаку при спавању увуче се змија кроз уста у стомак, и  могао је овај јадни човјек у највећим мукама издахнути, да није, у посљедњем часу, призвао у помоћ свете Козму и Дамјана. И тако прослави Господ заувек чудотворством оне који Њега прославише на земљи вером, чистотом и милошћу.
-прочитајте и ово:СВЕТИ БЕСРЕБРЕНИЦИ КОЗМА И ДАМЈАН: ТРИ ВЕРЗИЈЕ ЖИТИЈА. КОЈА ЈЕ ПРАВА?

Питоми крајолик у којем је постепено вијековима подизан и из пепела обнављан манастир Ћелије мјесто је сусрета двојице великана српске духовности и теологије.

У завичају Светог Владике Николаја Велимировића прославио се непрекидним подвигом и молитвом Преподобни Ава Јустин Ћелијски. Обојица испуњена и вођена Духом Светим били су током немирног 20. вијека путеводитељи народу српском, а то су кроз своја дјела остали и данас. Аутор: РТРС
Погледајте видео:

Благословом и уводним словом Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија данас,12. новембра, свечано су на Цетињу отворени “XI Дани Његошеви”, које организује књижевно друштво „Његош“, НВО „Његошеве вечери поезије“ и Удружење књижевника Црне Горе. 
“Његош је имао истинско искуство Неба, небеске свјетлости, божанске милине и благодати, то искуство имамо садржано у Лучи без икакве сумње. Не може нико користити тај језик, ко није језиком Божијим дотакнут, чије срце није запламћело том радошћу Божијег присуства”, казао је Митрополит Јоаникије на свечаном отварању ове културне манифестације, уприличеном након вечерње службе у Цетињском манастиру.
Честитајући празник  Св. Петра Другог Ловћенскога Тајновидца, поводом његовога 208. рођендана, Митрополит је рекао да настављамо са традиционалном манифестацијом “Дани Његошеви” у Црној Гори, која почела у Никшићу прије више десетина година, а већ неко вријеме започиње, што је потпуно природно и нормално, на Цетињу, Цетињском манастиру – столном мјесту Св. Петра Другог Ловћенскога Тајновидца, писца “Горскога вијенца”, „Луче микрокозме“, “Лажнога цара Шћепана Малог”, највећег пјесника у нашем српском роду.
Његош је причао поезију и својим стиховима и у својим писмима и у укупном своме стваралаштву и све што је радио је корисно, истакао је владика уз подсјећање на оне узвишене ријечи за поете из Луче: Свемогућство светом тајном шапти само души пламена поете. Званије је свештено поете, глас је његов неба влијаније, луча св’јетла руководитељ му, дијалект му величество творца.
“Он је пјесничко стварање сагледавао као највећи дар од Бога човјеку, којим се човјек, тварца једна те је земља вара, уподобљава своме Творцу – Богу живоме истинитоме. Кроз поезију се пјесник уздиже до неба, као што се Његош уздигао својим духом, пишући Лучу и Горски вијенац, до небеских висина. Кроз стваралаштво, он постаје сапричасник божанског стваралаштва”, бесједио је Митрополит и назначио неколико ствари које су по његовом мишљењу суштинске за Његошеву духовност.

Скренуо је пажњу на једну ствар, којом су се, како је казао, можда наши књижевни критичари све до скоро огријешили о Његошу,  у том погледу што су говорили да Његош не помиње Христа у својим дјелима, осим једно двапут, што наравно није тачно.

“Он Га слави као небеског Младенца, коме су се источни мудраци поклонили са даровима, он Га слави као Сунце правде у Лучи, као Сина превјечнога Оца небескога, као преблагог тихог Учитеља који је васкрсењем смрт поразио… ”

Нагласио је да не треба заборавити да је један значајан дио Горског вијенца Његош посветио управо Христовом рођењу.

“Кога он то слави када пјева о прослави Божића на Цетињу него Христа, Његово рођење и Његов долазак у овај свијет. Међутим, када говоримо о Његошевој духовности, можда је понајбоље, најсигурније да се позабавимо игуманом Стеваном.То је у суштини најјаснији лик у Горском вијенцу. Он је старац од 80 година, поодавно изгубио свој вид, али је прогледао духовним видом. Он није слијепац пошто гледа духовним очима. Он је много обиша свијета, насрка се дима с жертвениках, он је походио најсветије олтаре, славио Божић у Витлејем, славио га у Атонску Гору, славио га у свето Кијево… па је зато и способан као човјек који је освећен, који се испунио Духа Светога да поджеже огањ у срцима јунака који се боре за слободу, за очување Цркве, части, имена и образа.”
Његош даје још неке назнаке о његовој духовности. Тај старац носи бројанице и по сву ноћ се моли Богу, он је тајанствени лик коме се Црногорци чуде, какав је тај његов унутрашњи живот.
“Он открива донекле, он је старац, али му још ти­је­ло ду­шу за­др­жа­је и кри­је у се­би, ка­ко пла­мен под­зем­на пе­ште­ра. Ово је важно, да је он душу људску, што је Његошу потпуно својствено, упоредио са пламеном”, рекао је, подјсећајући на још једно мјесто када Његош даје опис како игуман Стефан слави Божић међу ђацима, заједно са владиком Данилом, па се владика Данило диви радости једнога старца чија душа пјева: “Дакле, он има тајанствени живот и отуда из те тајновитости његове, из тог дубоког садржаја духовности избија и његова радост.”
Појаснио је да је Његош заправо овдје насликао икону тог старца као светитеља, указујући да су то још увијек спољашње ствари лика игумана Стефана, а да оно унутрашње искуство, искуство из Луче које је пренешено у Горски вијенац у монолозима игумана Стефана, открива његов прави лик.
“Ту се открива његова духовност и смисао тога шта значи та његова умна, молитвена, скривена, тајинствена дјелатност, његов унутрашњи живот. Он је препун искуства, зато може то искуство и да пренесе на младе и да их ободри, прекаљена искушењем душа; (х)рани тело огњем електризма, а надежда веже душу с небом како луча са сунцем капљицу. То је хришћанско искуство, искуство које су имали наши преци, то искуство које је Свети Петар Цетињски пренио на младога Његоша”, рекао је Митрополита црногорско-приморског и додао да Његош не би могао направити тако узвишени лик једног старца духовника, да није као млад, онакав каквог га је Бог дао, талентован, отворене душе и срца, гледао светитеља, свога стрица, који га је учио и уводио у тајне духовнога живота.
Даље је истакао да се игуман Стефан, као старац од 80 година, упознао са свим оним реалним проблемима које човјек у овоме свијету има те да он зна шта су духовне борбе и противречности у самој човјековој души, зна шта су супротности у овоме свијету. И он то представља као рат: Св’јет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној!
“Он је препун искуства и Духа Божијега, освешћена личност са великим ауторитетом духовника, који је прогледао духовним очима, који када говори као да говори небеску поезију. Данас су слијепци они којима се нијесу отвориле духовне очи, него им ове тјелесне очи служе за обичне потребе, а тај тјелесно слијепи, али духовно видовити старац, он види оно што је најважније. Цијело његово биће је просвјетљено и он се напаја божанском свјетлошћу”, нагласио је владика Јоаникије.
Потом се Митрополит Јоаникије захвалио организаторима ове важне културне манифестације, који су и ове године благоизволили да је започну баш у Цетињском манастиру.
“Да тако започнемо прославу Светога Петра Другог Ловћенскога Тајновидца, који је толико присутан у народу, да можемо слободно рећи да се он настанио у душу свога народа, да он и даље руководи душама као архипастир свога народа, али не само народа Црне Горе него сваке душе која је осјењена његовим небеским дејством кроз његову поезију. Хвала организаторима, желим им пуно истрајности да ову манифестацију наставе и пуно успјеха и свима нека буду срећни ови Дани Његошеви”, поручио је на крају свог слова Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
У наставку програма у Његошевој свечаној сали, сабране је поздравио књижевник Радомир Уљаревић. Своје стихове у славу Његоша говорило је више пјесника из Црне Горе, а ученици Цетињске богословије казивали су стихове из “Луче микрокозме”, док је програм водила Милица Бакрач. На крају прве вечери “Дана Његошевих” сабранима се испред организатора обратио Милутин Мићовић, предсједник Књижевног друштва “Његош”.
“Дани Његошеви” настављају се сјутра, 13. новембра, на дан Његошевог рођења, у Парохијском дому Светог Василија Острошког у Никшићу, са почетком у 18 часова. Послије наступа Црквеног хора Светог новомученика Станка, под диригентском палицом  проф. Ленке Дурутовић, поздравно слово рећи ће градоначелник Никшића Марко Ковачевић. У наставку програма обратиће се предсједник Књижевног друштва “Његош” Милутин Мићовић, а проф. др Горан Максимовић са Универзитета у Нишу бесједиће на тему: „Његош и Матија Бан“. Одабране стихове из “Луче микрокозме” и “Горског вијенца” говориће Михаило Перошевић, а своју поезију казиваће пјесници: Бећир Вуковић, Вишња Косовић, Радомир Уљаревић, Милица Краљ, Војислав Караџић, Сава Радуловић, Ранко Мићановић и Николина Ковачевић.
Ове године „Дани Његошеви“ одржавају се под покровитељством Општине Никшић, Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске. Весна Девић/ Фото: Никола Јоксимовић/Рајо Војиновић/ извор:митрополија.цом

Поглавар Цариградске цркве патријарх Вартоломеј је 12. новембра 2021. године саопштио да неће поднијети оставку из здравствених разлога, наводи профанариотски сајт fosfanariou.gr.
Патријарх Вартоломеј се састао са архијерејима Цариградске патријаршије у Турској, који су му „поклонили цвијеће и слаткише, поздравивши га поводом повратка из Америке и пожеливши му здравље и дуге дане на челу цркве“.
Заузврат, поглавар Фанара је изразио „дубоку захвалност јерарсима на указаном поштовању, љубави и подршци“ и демантовао гласине које круже Истанбулом да намјерава да напусти трон из здравствених разлога.
Старац-Митрополит деркијски Апостолос (Данилидис), који је у вријеме одсуства Васељенског Патријарха обављао дужност Патријаршијског Викара, у име Архијереја заблагодарио је Богу на оздрављењу Васељенског Патријарха и пожелио му дуговјечност и снагу у обављању дужности. Васељенски патријарх је претходно примио амбасадора Аустрије у Анкари Јоханеса Вимера са којим је у срдачној атмосфери разговарао о питањима од заједничког интереса.
Да подсјетимо, 23. октобра 2021.године, на почетку прве званичне посјете САД након 12 година, цариградски патријарх је, по доласку у земљу, примљен у вашингтонску болницу. Званични разлог за хоспитализацију био је умор након дужег лета.
Патријарх Вартоломеј  је 25. октобра напустио болницу и започео састанке са највишим званичницима државе, укључујући предсједника Џоа Бајдена и шефа Стејт департмента Ентонија Блинкена. Патријарх цариградски Вартоломеј је 3. новембра 2021. поново хоспитализован у Сједињеним Државама. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања више црквених агенција

У четвртак 11.новембра 2021. године,  у Нирнбергу одржан је редовни радни састанак епископа православних помјесних цркава у Њемачкој. Домаћин је био румунски митрополит Серафим. Како у Њемачкој живи чак три милиона православних, који припадају различитим помјесним православним црквама, сарадња православних епископа и заједнички рад неопходни су на многим пољима. Било је одвећ лијепо на једном мјесту видјети нове и образоване епископе који у разговору са старијим и искуснијим митрополитима трагају за најбољим начинима да у Њемачкој православље засја у пуном смислу те ријечи.  Дан уочи састанка уприличена је вечера у сједишту Грчке православне цркве у Нирнбергу, на којој је био присутан и руски митроплит Марко, који је познат српској јавности, јер говори српски језик и духовно је чедо Светог оца Јустина Ћелијског. 
На свом инстаграм налогу епископ Григорије написао је: "Један изванредан свештеник Антиохијске православне цркве, који је иначе и љекар, предложио је на поменутој вечери да направимо апел који би се односио на све оно што се у овом моменту догађа око нас. Ријеч је позиву – за који смо потпуно свјесни да носи одређене недоумице – да се људи у својим најближим здравственим центрима вакцинишу. Знајући да постоји огроман број оних који се плаше, подозријевају и сматрају да су угрожени тиме, ми смо уз пуну одговорност и са свијешћу да нисмо стручњаци из те области, позвали све људе да се вакцинишу, јер тренутно  – а то је било саборно мишљење свих епископа као и владике руског Марка – не постоји боље рјешење у сузбијању вируса него што је поменута вакцина.  Моји лични утисци о томе су потпуно ирелеванти, али ћу их навести пошто је много људи збуњено различитим теоријама које допиру са свих страна. Изабрао сам да се вакцинишем јер желим да будем здрав, желим да живим и да будем у друштву људи, а прије свега имам повјерење када је у питању чињеница да вакцина није направљена да нас убије него да нас спасе". Аутор: вјеронаука.нет

Драга браћо и сестре у Христу,
 Хришћанство се налази на путу ка прослави рођења нашега Господа и Спаситеља Исуса Христа. Божићни пост, који ускоро почиње, на ово ће нас подсетити и духовно за то припремити. То је време радосног ишчекивања које црквено доживљавамо веома интензивно, сећањем на бројне светитеље и светитељке попут Свете Катарине, Светог Николаја Мирликијског, Свете Варваре или Светога Саве, у богослужењу и заједници. Сећамо се оних мушкараца и жена који су свој живот жртвовали за Бога и ближње и тиме положили сведочанство своје делатне љубави. 
Али ових дана се људи не сусрећу само на богослужењима; читав друштвени живот, поготово овде у Немачкој, подстиче нас да будемо заједно у овом мрачном делу године. Са друге стране, свакодневно растући бројеви инфицираних корона вирусом спречавају нас у томе да уживамо у оној слободи за коју смо створени: да истински творимо заједницу (koinonia).
Оно што смо доживели претходне зиме не желимо да поново искусимо ове године. Због тога треба да се придржавамо свих мера за спречавање ширења вируса и да се вакцинишемо. Вирус неће сам од себе нестати са овога света; не, морамо активно да дејствујемо против њега, свим средствима која нам стоје на располагању – а тренутно се чини да је вакцинација најбоље међу њима.
Потпуно свесни своје одговорности пред Богом и верницима, који у нас имају поверење, позивамо вас и усрдно молимо да се вакцинишете. Наш хитни позив не односи се свакако само на православне хришћанке и хришћане, већ на све људе, јер корона вирус не разликује народе и религијску припадност. Вакцинација не треба да заштити само нас, већ је она чин наше љубави према ближњима. А наша је обавеза да ову љубав према ближњима стално показујемо, верни заповести нашега Господа, који ће поново изнова бити рођен: „Љуби ближњег свог као самога себе.“ (Мк 12, 29-31)
 У Нирнбергу, 11.11.2021.
 
Митрополија Цариградске Патријаршије за Немачку, Егзархат средњоевропски 
Митрополит немачки и Егзарх средњоевропски Г. др Августин
Епископ Аристије Г. Василије
Епископ Лефке Г. Евменије
Епископ Аријанце Г. Вартоломеј
Епископ Христопоља Г. Емануил
Епископ Аргиропоља Г. Амвросије

Митрополија Антиохијске Патријаршије за Немачку и Средњу Европу
Митрополит немачки и средњоевропски Г. др Исак

Српска Православна Епархија диселдорфска и немачка
Епископ Диселдорфа и Немачке Г. др Григорије
Епископ хумски Г. др Јован

Митрополија Румунске Православне Цркве за Немачку, Средњу и Северну Европу
Митрополит немачки, средњо- и северноевропски Г. др Серафим
Епископ брашовски Г. др Софијан
Извор

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Г. Фотија, 11. новембра 2021. године,  у добојском Центру за културу и образовање  предавање на тему„Ако љубави немам, ништа сам“, одржао је дугогодишњи професор Богословског факултета Српске православне цркве у Либертивилу (САД), протојереј-ставрофор др Милош Весин, парох јужночикашки и ленсиншки. ​
Мудрим и одабраним ријечима о љубави прота Милош је протумачио Химну љубави Светог апостола Павла поучен својим дугогодишњим искуством и живим примјерима које је сусретао радећи на Њиви Господњој. Као најважнију поруку прота Милош је истакао да је Господ из своје љубави послао Сина свога узевши људску природу у којој је страдао и Васкрсао и да се кроз радост Васкрсења огледа права љубав .Извор

​На друштвеним мрежама објављен је снимак са мироточивом иконом Светог Георгија, исповjедника 20. вијека.
У октобру је на острву Карпатос ( Грчка ) замироточила икона преподобног Георгија (Карслидиса), Новог исповједника. Видео са мироточивом иконом објавио је грчки сајт „Еклисија Онлајн“.
У коментарима на видео снимку пише да је у вријеме снимања икона мироточила 10 дана, а да је било потребно шест паковања вате да се сакупи миро.
Преподобни Георгије (Карслидис), Нови Исповједник (1901 - 1959), за живота је стекао љубав народа и био поштован као старац. Одликовао се строгим аскетизмом и прозорљивошћу. Након његове смрти услиједила су чудесна пројаве и исцјељења болесника. Проглашен је за светитеља 18. марта 2008.године, а светкује се 4. новембра, онога  дана кад је предао душу Господу. Св. Ђорђе (Карслидис), Нови Исповједник, уврштен је у календар Руске Цркве установљењем прославе његовог спомена 24. октобра / 6. новембра. На сједници Светог Сабора Румунске Православне Цркве одржаној у котобру 2015.године, у присуству Павла, Митрополита Драме, Свети Сабор Румунске Православне Цркве унио је Св. Георгија (Карслидиса), Новог исповједника Драме, у Диптихе Светих Румунске Православне Цркве. Један је од ријетких  светитеља за којег се зна да је на лобањи имао отисак крста.