Према древном предању, брод са Пресветом Богородицом и Светим Јованом Апостолом наишао је на олују и били су присиљени да се искрцају на обалу 49. године нове ере у подножју најлепше горе. Усхићена љепотом тог мјеста, Богородица је замолила Бога да јој учини пребивалиште. Господ је одговорио: „Нека ово мјесто буде твоје насљеђе и твој врт, рај и небо спасења за оне који траже спасење“. Од тог тренутка планина је посвећена као врт Мајке Божје у који није дозвољен приступ другим женама". Ово је прича о Светој Гори Атонској, која је дуги низ година остала центар свеколиког православног монаштва.
Први манастири на Светој гори (Атос) почели су да настају већ у 10. вијеку. Велик Лавра, најстарији од њених манастира, основан је 963. године, док историја најмлађег (Ставроникита) датира из 1542. године. Тренутно на Атосу постоји 20 православних манастира који су под јурисдикцијом Цариградске патријаршије. Сачували су многе древне рукописе, иконе и велике хришћанске светиње, укључујући и фреске.
Изузетно занимљиве фреске могу се видјети у Дионисијском манастиру Светог Јована Крститеља (Дионисијат), петом по хијерархијском реду на Светој Гори. Манастир је основао преподобни Свети Дионисије Светогорски у 14. вијеку. Од 1535. године, посебним заступништвом Божијим, постао је свједочанство о правом чуду, не страдајући ни на који начин од пожара, уобичајених у светогорским манастирима.

У манастиру се налази циклус фресака које су најстарији потпуни прикази догађаја описаних у Књизи Откривења (Апокалипса) Светог Јована Богослова. Вриједи напоменути да су у древним временима сцене Апокалипсе биле уобичајено приказиване на западним зидовима цркава, како би особа која излази из цркве задржала страх Божији у свом срцу. Друго симболично значење приказивања Апокалипсе на западу била је коначна побједа над злом. 
За разлику од уобичајене традиције, прикази из библијске књиге Откривење, у манастиру Дионисијат, налазе се у трпезарији. Манастир Дионисијат, познат по својим најстрожим правилима, постао је узор многим светогорским заједницама. Очигледно, сцене Апокалипсе у трпезарији требале су да помогну монасима да одрже побожно расположење, да се присјећају  смрти сваког минута свог живота, чак и док једу.

Ови зидни прикази датирају из отприлике 1560-1564, и представљају 21 сцену из књиге Апокалипсе, односно по једну за сваку главу 22. Одсуство сцене која илуструје посљедњу главу може се објаснити чињеницом да оно „дуплира“ 21. главу по томе што описује и Нови Јерусалим. Сцене су поређане хронолошким редом, стварајући кружну композицију дуж периметра трпезарије.

Циклус почиње са 12 сцена десно (западно) од главног улаза, а преосталих 9 сцена се налази лијево од улаза, на источној страни. Примјетно је да су скоро све сцене на преправљане. Такође, треба напоменути да људима приказаним у циклусу често недостају очи. Фреске су „ослијепљене“ од стране Османлија, који су имали осјећај да су „живе“ и као да их посматрају.

Серија гравура „Апокалипса” њемачког умјетника Албрехта Дирера (1471-1528)  имала је значајан утицај на зидне приказе у манастиру Дионисијат. О томе свједоче композиционе сличности у приказу визије седам кандила, небеске литургије, четири јахача Апокалипсе, подизања петог, шестог и седмог печата, светог Јована како једе свитак и неколико других појединачних детаља.

Истакнута карактеристика зидних приказа у ман. Дионисијат је њихова јасноћа. Док књига Апокалипсе обилује алегоријама и сликама које захтијевају додатна објашњења, аутор фресака чини слике што јаснијим и лакшим за читање. Овај ефекат је појачан натписима са одговарајућим одломцима из Откривења који допуњују сваку слику.

Имајући то у виду, зидни прикази не лишавају библијску причу њене слике. Напротив, умјетник вјешто проширује поље за тумачење догађаја Откровења, не намећући посматрачу своју перцепцију његових алегоријских сцена. Због тога су Дионисијевски зидни прикази произашли из многих предања и оригиналних тумачења. На примјер, у приказу завршних удараца који ће погодити човјечанство, неки виде нуклеарну експлозију (8), бомбардовања и склоништа од бомби (5), тенкове (9), бацаче пламена и друге модерне реалности.

Умјетник понекад иде веома далеко у тумачењу сцена Апокалипсе у духу свог времена, што се, с друге стране, тешко може у потпуности избјећи. Упркос вишеструким покушајима тумачења Књиге Апокалипсе, она још увијек нема општеприхваћено тумачење, због своје сложености и богате слике. С обзиром на њену пророчку природу, најчешће тумачење је да књига описује догађаје будућности. На овај или онај начин, тачно вријеме и начин остварења апокалиптичких пророчанстава не може се утврдити. Неки повезују Апокалипсу (а самим тим и зидне приказе и ман.Дионисијат) са савременим политичким догађајима или наводе сличне примјере из прошлости.
Важно је, међутим, да помјеримо фокус са удубљења у легенде и нагађања значења, сјећајући се централног догађаја описаног у књизи Откровења, појаве Христа у пратњи небеских сила, односно Другог доласка, и коначног Васкрсења, након чега ће услиједити потпуно сједињење вјерника са Христом. Вјерујмо само у оно што је утврђено учењем Цркве, а наша дужност је да то чувамо непромјењиво.

У извештају ОЕБС-а, који је објављен на Међународни дан толеранције, наводе се докази о 980 напада на хришћане. То су паљевине католичких храмова, скрнављења и пљачке Светих Дарова, испади против свештеника и антикатолички натписи на молитвеним и службеним зградама, укључујући и оне од стране активисткиња покрета за право на абортус. У 2019. години забележено је много мање напада на хришћане, односно 595 случајева.
Забележен је и значајан пораст случајева напада на црквену имовину – са 459 у 2019. на 871 у 2020. години. Истовремено испади и насилни напади на људе смањили су се са 80 на 56 у истом периоду. Највише злочина из мржње према хришћанима забележено је у Пољској – 241 случај у 2020. години, у којој доминирају дела вандализма над католичком имовином због ставова Цркве против абортуса. Извештај ОЕБС-а наводи 172 слична инцидента у Немачкој, 159 у Француској и 113 у Италији. Света Столица представила је ОЕБС-у доказе о још више од 160 сличних злочина из мржње према хришћанима у Европи.
Организација је такође објавила податке о злочинима из мржње према вери, антисемитизму, расизму и из других мотива – укупно извештај наводи 7.181 случај сличних злочина из мржње. Међутим, број злочина из мржње према хришћанима сигурно је знатно већи од наведених података, јер је само 11 од 57 држава чланица ОЕБС-а представило своје статистике о сличним злочинима. Мадлен Енцлбергер, шефица „Опсерваторије за нетолеранцију и дискриминацију хришћана“ (Observatory of Intolerance and Discrimination against Christians, OIDACE) у Бечу (Аустрија), напомиње да медији и политичари нерадо и ретко „сврставају случајеве мржње према хришћанима међу приоритетние друштвене проблеме“. „Извештај ОЕБС-а одражава само врх леденог брега, само званичну хронику злочина коју водимо годинама“, приметила је Енцлбергер. „Па ипак, то је упорни позив за буђење јавности, за превазилажење равнодушности пред лицем све ширег премлаћивања хришћана.“ У тренутном извештају ОЕБС-а, прогони хришћана подељени су у следеће главне категорије: 
Акти вандализма од стране заговорника абортуса. Ови злочини су често узроковани мржњом према католичкој цркви због њеног одбијања абортуса. Наведени су подаци о више од 100 случајева увредљивих натписа на храмовима 2020. године у Пољској, најчешће са антихришћанским и сатанистичким слоганима и симболима, а неретко са ЛГБТКју симболиком. Тако су активисткиње за абортус ноћу намазале црном бојом споменик абортиранојј деци на пољском католичком гробљу у октобру 2020. године; оскрнавили на другом гробљу крст у знак сећања на жртве нацизма; напали су на људе који су се молили код католичке катедрале и гађали их боцама, камењем и петардама, ранивши неколико верника. Слични злочини су забележени у Шпанији. Тамо су манастир и четири храма подвргнути вандализму на Међународни дан жена 2020. године, при чему су у манастиру борци за женска права осујетили богослужење узвикујући антихришћанске слогане.
​Паљење католичких цркава догодило се у Француској, Немачкој, Шпанији и Италији. На пример, у Немачкој су нападачи просули запаљиву смешу по клупама у католичкој цркви и запалили их. У католичку катедралу у Француској у фебруару 2020. године провалили су „демонстранти“, разбацали измет свуда, а затим покушали да запале храм, и тек је пристигла полиција успела да их спречи. У октобру 2020. године, десет маскираних људи догурало је аутомобил пун горива под зид католичке цркве и запалило га, узрокујући значајну штету храму. У Швајцарској су у марту 2020. године преступници запалили део у коме су се налазиле оргуље католичке цркве.
Злочини из мржње на друштвеним медијима. Католички свештеници у Шпанији примили су претње убиством у новембру 2020. године путем друштвених медија. Католички свештеници у Пољској такође су примили сличне претње са приказом упуцаног свештеника и антикатоличким слоганима. Преобраћени хришћанин у Италији примио је претње убиством путем друштвених медија у новембру 2020. Активисткиње за женска права у Пољској дистрибуирале су видео на друштвеним мрежама на којем се види како су у октобру 2020. године гађале јајима католичку цркву.
Брутални напади на хришћане. Упркос карантинским мјерама, манифестације насиља и напада на хришћане наставиле су се 2020. године, мада ређе него 2019. године. Тако су три особе убијене, преминуле од последица рањавања ножем које су задобиле у храму Блажене Девице у Ници (Француска) у октобру 2020. године. Свештеника, надалеко познатог по својој верној служби мигрантима и бескућницима, избо је на смрт Тунижанин за време његовог доласка у град Комо (Италија) у септембру 2020. године. У Британији су два мушкарца претукла католичког свештеника у самој цркви у јуну 2020. године, сломивши му ребра. Још један британски католички свештеник претрпео је физичко насиље у катедрали током погребне службе у октобру 2020. године. Свештеник у Шпанији хоспитализован је у септембру 2020. године након што је убден ножем у груди током црквене службе, а католички свештеник у Пољској је у октобру 2020. године задобио неколико убодних рана ножем у стомак. Извор: моспат.ру (по материјалима портала «Седмица» и Catholic News Agency) Фото: Catholic News World

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије састао се 23. новембра 2021. године у Светоархангелском манастиру у Ковиљу са кардиналом Полом Галагером, секретаром Свете Столице за односе са државама. 
Састанку су присуствовали Преосвећена господа епископи топлички Јеротеј и марчански Сава, шеф Кабинета Патријарха српског, амбасадор Републике Србије при Светој Столици проф. др Сима Аврамовић и др Богдан Лубардић, професор Православног богословског факултета у Београду.
После састанка, бискуп Галагер је истакао:
- Велико ми је задовољство што сам данас овде. Веома сам захвалан Његовој Светости Патријарху што ме је примио. Овде смо већ три дана, али свакако са становишта наших комуникација, наших односа са Српском Православном Црквом, ово је круна моје посете. Пренео сам поздраве и братску наклоност Његове Светости папе Фрање према патријарху Порфирију, кога он познаје, са ким се срео и према коме има велико поштовање. Обојица су људи велике вере и заиста је та вера била тема нашег јутрошњег разговора. Разговарали смо о дијалогу између наших Цркава, о односима између Цркава у свету, о општој политичкој ситуацији у свету, као и о регионалној и европској политици и другим темама. Мислим да је то била веома позитивна размена мишљења. То одражава велико поштовање које постоји између Римокатоличке Цркве и Српске Православне Цркве. Мислим да је ово веома значајан корак напред који потврђује ангажман који је постојао на различитим нивоима, уз формалне дијалоге и размене ставова. Надам се да ће ово бити почетак даљег напретка који ће окупити хришћане, и православне и католичке традиције, у служби човечанства и проповедања Јеванђеља, што је и разлог нашег постојања као хришћанских Цркава.
Изражавајућу радост због сусрета са високим гостом, Патријарх српски Порфирије је нагласио:
- Ја сам радостан данас што нас је посетио секретар Ватикана - Свете Столице за односе са државама - ми бисмо то рекли једноставно министар спољних послова Ватикана - посебно што смо имали званични састанак данас овде у манастиру Ковиљу који је својеврсни символ мира. Наиме, манастир Ковиљ је настао на месту на којем су се помириле две војске, угарска војска и српска војска за време Светог Саве, који је посредовао у успостављању мира између две војске. Манастир је на овом месту никао као символ мира. Данашња посета и разговор су протекли у том духу, у духу Јеванђеља Христовог. Ми смо наравно разговарали о свим изазовима са којима се суочавају наше Цркве, а то су изазови модерног човека, као и о потреби заједничког сведочења Јеванђеља модерном свету. Константовали смо да је систем вредности које Јеванђеље носи и сведочи, а Цркве су позване да сведоче тај систем вредности, на неки начин другачији од многих других система које се нуде модерном човеку. Систем вредности, који ми као Цркве проповедамо и нудимо, једнако је модеран и данас, иако је стар две хиљаде година - и најпотребнији је модерном човеку. Сви који се суочавају са изазовима, било Цркве или народи, имају пре свега потребу за Христом који је носилац мира. Раздори међу државама, раздори међу људима, понекад и неспоразуми међу Цркавама и неспоразуми унутар једне Цркве, јесу последица тога што заборављамо Христа и покушаја да својим вредностима, својом голом људском памећу уређујемо свет. Није могуће постићи никакав мир уколико немамо мира изнутра у себи, а тај мир није могућ ако немамо заједницу и општење са Богом. Тек онда кад изграђујемо заједницу и општење са Богом ми можемо имати мир у себи, а онда тај мир ће се ширити и око нас, онда ћемо успоставити мир са другим људима, имати и мир са творевином, а онда неће творевина осветољубиво да нам узвраћа на наш потрошачки однос према њој. У том смислу видимо и многе еколошке проблеме, па и пандемију са којом се суочавамо. И ту нам се природа свети. Према томе, ма колико проблеми били материјални, ма колико се тицали нашег тела, увек у позадини свих проблема, или боље рећи решавања проблема, стоји духовно поље на којем треба да извојевамо битку, а та битка се не може извојевати без помоћи Божје. То је оно о чему смо разговарали и око чега смо се сагласили и разумели: да ради добра и појединца и једнога човека и добра читавог људског рода, читаве планете, морамо сарађивати, међусобно радити заједнички, пре свега ми хришћани. Није постребно да улажемо напоре да бисмо се као хришћани међусобно разумели. Наравно, морамо сарађивати и са људима који припадају другим религијама, али и са онима који осећају да немају потребу за Богом и декларишу се као неверници. Дакле, разумели смо и константовали оно на шта нас позива Јеванђеље и на шта нас позивају наше Цркве: нико не може без другога, а свакоме је потребан други, а то значи ближњи да бисмо могли да растемо као људски род и као човечанство. Извор

Атина, 23. новембра 2021.године: Свети Синод Грчке православне цркве подржао је одлуку владе да се невакцинисаним вјерницима забрани присуствовање богослужењима без негативног теста на корона вирус, али је навео да Црква нема могућност да провјерава тестове и да се нада савјесности вјерника. Свети Синод је одржао сједницу, у понедјељак, путем телеконференције којом је предсједавао архиепископ атински и цијеле Грчке Јероним. Разговарано о новим мјерама које се примјењују од 22. новембра у храмовима током богослужења. Од 22. новембра приликом доласка на богослужења вјерници, који нису вакцинисани, морају имати негативан лабораторијски тест на корона вирус. 
Синод је једногласно усвојио одлуку „подршку огромним напорима грчке владе да спријечи даље ширење пандемије” и позвао све да се „вакцинишу у складу са упутствима медицинске заједнице, слободно и без принуде”.
„Чврст став наше цркве је да избор вакцинације није ствар добре воље или признања, већ ствар медицинске науке и чин личне и друштвене одговорности. Било какви супротстављени ставови, чак ни од свештенства, не одражавају став Грчке цркве, којим званично управља и изражава га само Свети синод“, наводи се у одлуци. Синод апелује на свештенство и вјернике да се стриктно придржавају свих заштитних мјера за спречавање ширења корона вируса, вакцинишу се и обаве дијагностичке тестове за оне који нису вакцинисани.

Митрополит закинтоски Дионисије IV, како преноси ертневс.гр, суспендовао је 14 свештеника, који су одлучили да се не вакцинишу против корона вируса. Митрополит је дао јасно упозорење и затражио да се сви у митрополији Закинтоса вакцинишу. Једног од 14 свештеника је трајно суспендовао, а осталима дао рок до краја недјеље да се вакцинишу. Митрополит Дионисије је други митрополит, након митиленског митрополита, који је донио овако тешку одлуку, иако до сада не постоји одлука о обавезној вакцинацији свештеника.
Међутим, овај потез митрополита није се свима допао и један мањи дио становника острва дијелио је летке оптужујући митрополита „незаконите и нехумане“ одлуке. Како преноси ЕРТ, тренутна ситуација, која је сада настала на острву. је тешка, јер ако 14 свештеника буде инсистирало на својој одлуци да се не вакцинише и ако се нађе замјена, онда ће бити много проблема у парохијама и селима. Закинтоса који ће остати без свештеника и богослужења уочи Божића.

Јерусалимска патријаршија је у понедјељак, 9/22. новембра 2021. године, прославила шеснаесту годишњицу избора и устоличења Његовог Блаженства Оца и Патријарха јерусалимског Теофила III на славни трон Мајке Цркава. Поводом овог радосног и значајног догађаја, у Саборном храму Гроба Господњег у 10.30 часова служена је доксологија којом је началствовао патријарх јерусалимски Теофил III. Саслуживали су му епископи, јеромонаси и ђакони из свих крајева под јурисдикцијом Јерусалимске Патријаршије. Богослужењуи је присуствовао генерални конзул Грчке у Јерусалиму Евангелос Влиора. Потом је у Великој престоној сали Патријаршије уприличен свечани пријем.
Пријему су присуствовали поред генералног конзула Грчке у Јерусалиму, архијереји Јерусалимске Патријаршије, поглавари црквених представништава Помјесних Православних Цркава у Јерусалиму и јавне личности. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања званичног сајта јерусалимске патријаршије 

Министар Наталија Тривић разговарала са Митрополитом Хризостомом о значају богословије у Фочи и планираним активностима са циљем унапређења услова за учење. Министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић разговарала је са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом дабробосанским г. Хризостомом и директором Републичког секретаријата за вјере Драганом Давидовићем о значају  Српске православне богословије „Свети Петар Дабробосански“ у Фочи и плану Српске православне цркве да континуирано унапређује услове за учење богослова у овој средњошколској установи. 
Митрополит Хризостом је рекао да је за Српску православну цркву значајно што је богословија у Фочи дио мреже средњих школа у Републици Српској и представио је план развоја ове средњошколске установе, планиране архитектонске измјене  и доградњу објекта богословије, са циљем побољшања естетског изгледа, те активности које се проводе са циљем да ученици имају веће могућности за бављење спортским активностима у току средњошколског васпитања и образовања. На састанку је разговарано и о значају који имају информационе технологије, а министар Наталија Тривић упознала је Митрополита Хризостома са активностима које се проводе у складу са акционим планом за реформу образовања у Републици Српској. Министар Наталија Тривић је истакла значај досадашњих и планираних активности и напоменула да ће Министарство просвјете и културе наставити са пружањем подршке Српској православној богословији „Свети Петар Дабробосански“, у сарадњи са Републичким секретаријатом за вјере, а све са циљем унапређења квалитета наставног програма. Извор:Министарство просвјете и културе Републике Српске

У склопу Дана духовне културе Русије, 22. новембра 2021.године, у Културном центру Бански двор у Бањалуци отворена је изложба "Светиње древног Новгорода - свјетлост што сија кроз вијекове".
Руски амбасадор у БиХ Игор Калабухов нагласио је да је изложба посвећена иконописним споменицима древног Новгорода и да су иконе насликане од половине 11. до краја 15. вијека.
"Новогород је један од најстаријих руских градова, а у средњем вијеку био је међу главним центрима Кијевске Русије", рекао је Калабухов и додао да ће отварање Конзулата Русије у Бањалуци и Руске куће допринијети интензивирању пријатељске сарадње Српске и Русије.
Он вјерује да ће квалитетна сарадња Русије и Републике Српске бити настављена.
Изложби су присуствовали Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем, члан Предсједништва Бих из Републике Српске, предсједник Владе Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите у Влади РС, градоначелник Бањалуке, те званице из јавног, друштвеног и културног живота Бањалуке и Републике Српске.

​Поглавари свих традиционалних цркава и верских заједница у Републици Србији упутили су 22. новембра 2021. године заједничку поруку председнику Републике Србије г. Александру Вучићу, председнику Скупштине Републике Србије г. Ивици Дачићу, председнику Владе Републике Србије гђи Ани Брнабић и министру просвете, науке и технолошког развоја г. Бранку Ружићу, којом указују на проблеме везане за извођење предмета Верска настава и начин превазилажења тих проблема.

Патријарх српски Порфирије, председник Бискупске конференције Светог Кирила и Методија и Бискуп зрењанински Ладислав Немет, Реис-л-улема Исламске заједница Србије Сеад еф. Насуфовић, Бискуп Словачке Евангеличке Цркве а.в. Јарослав Јаворник, бискуп Реформатске Хришћанске Цркве Бела Халас и Велики рабин Србије Исак Асиел апелују на све релевантне институције у држави да се тренутни статус Верске наставе у школском систему што пре измени и изражавају чврсту наду и добру веру да ће Цркве и верске заједнице заједнички са државом Србијом, по угледу и пракси из времена када се Веронаука вратила у учионице, урадити све што је потребно да се све неправилности исправе у целости и коначно реши овај горући проблем српског друштва и просвете. Патријарх Порфирије и представници Цркава и верских заједнице у Србији предложили су највишим државним функционерима:

- да Веронаука поново добије статус предмета, односно обавезног изборног предмета;

- да се, по угледу на Уредбу из 2001. године, настава организује на нивоу одељења, а не на нивоу група, без обзира на број пријављених ученика за наставу, као и да се часови одржавају истовремено са часовима алтернативног предмета;

- да се избор између Верске наставе и наставе алтернативног предмета врши на почетку 1. и на почетку 5. разреда основног образовања, као и на почетку 1. разреда средњег образовања, као и да се законом предвиди да се родитељи, односно старатељи ученика основне школе, односно ученици средње школе, опредељују између Верске наставе и наставе алтернативног предмета после прве или друге недеље школске године током којих се организује представљање наставе и наставника из оба предмета;

- да се законски регулише радно-правни положај 2100 вероучитељица и вероучитеља, као и да се омогући њихово запослење на неодређено време, што је у нераскидивој вези са правом Цркве, односно верске заједнице, да повуче из наставе вероучитељицу или вероучитеља који је на њен предлог именован, уколико њен или његов рад у школи, или поступци у заједници изван школе, нису у сагласности са верским учењем те Цркве, односно верске заједнице;

- да Цркве и верске заједнице имају могућност да врше самостални надзор над остваривањем Верске наставе у погледу њене сагласности са сопственим верским учењем.

Сматрамо да целина преложених решења представља свеобухватан модел који у пуној мери обезбеђује поштовање појединачних и колективних верских права и пуне равноправности свих грађана у Србији, по угледу на решења конфесионалне веронауке у Европској унији.

Напомињемо да би се само заједничким радом државних институција и традиционалних цркава и верских заједница у Републици Србији на коначном решавању проблема са положајем наставе Веронауке, предавача и уређења надзора у образовном систему Републике Србије дугорочно допринело општем добру српског друштва и просвете.  Извор

На празник Светог Архангела Михаила 21. новембра 2021. године почеле су активности ученика Гимназије Прњавор који похађају Литургијску секцију наставног предмета Православна вјеронаука. Након празничног богослужења ученици су у просторијама парохијског дома одржали састанак, на коме су израдили план и програм по коме ће се ангажовати у практичном духовном животу. 
​
Сљедеће активности базираће се на тематици Божићни пост и припреми за најрадоснији хришћански празник Рођење Христово – Божић. Извор

Данас наша црква прославља Св. Нектарија Егинског. Можда нисте знали да је управо он компоновао византијску православну химну посвећену Богородици Агни Партене (грч. Ἁγνὴ Παρθένε, Agni Parthene), у преводу Чиста Дјево. Оригиналан текст се још увијек може видјети на столу у његовој спаваћој соби у манастиру Светог Нектарија на Егини у Грчкој.

Руско-српски храм, који се гради у Бањалуци, важан је за Српску православну цркву, рекао је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, након обиласка храма у изградњи заједно са руским амбасадором у БиХ Игором Калабуховом и епископом бањалучким Јефремом.
- Овдје се гради руско-српски православни центар, а храм је реплика цркве која је некад била изграђена у Кремљу у Москви. Радујем се што видим да градња тече добром динамиком и имамо намјеру да испратимо све што је неопходно да би радови били завршени у оптималном року - истакао је Додик. Рекао је да ће Влада Републике Српске учинити све да се радови заврше у оптималном року, те нагласио да је прошле године обезбиједила пет милиона КМ за овај храм. Каже да је ове године Влада обезбиједила додатних пет милиона КМ.Додик је захвалио Руској православној цркви која је бесплатно уступила пројекат цркве из Кремља. 
- Ова црква ће бити изграђена по оригиналном пројекту и зато су припреме овако дуго трајале. Вјерујем да ће сада грађевински дио ићи несметано. Сав потребан материјал је прибављен и допремљен - наводи Додик.
Захвални су каже Руској Федерацији за ангажман у БиХ, путем њене амбасаде, али и за све оно што је спремна да учини у Савјету безбједности УН прихватајући извјештаје Републике Српске, који се потпуно разликују од оног што пише високи представник у БиХ, те информишући свијет о томе.
Игор Калабухов је истакао да му је изузетно задовољство што је у Бањалуци баш данас када у БиХ почињу Дани руске духовне културе.
- Изузетно сам захвалан Влади Републике Српске и епископу бањалучком Јефрему за одлуку да граде овај храм и мислим да ћемо сада бити још више повезани када у центру Бањалуци имамо дио старе Москве. Ради се на повезивању српског и руског народа и развоју економије, али да се не може градити живот без вјере и духовности - казао је Калабухов.
Српско-руски храм и духовно-културни центар у Бањалуци гради се у част породице Романов, а као прототип будућег храма изабран је некадашњи Храм Чуда Архангела Михаила, саграђен 1358. године, који се налазио у Кремљу и који је порушен након Октобарске револуције.
Српски члан Предсједништва БиХ присуствоваће данас и свечаном отварању изложбе "Светиње древног Новгорода - свјетлост што сија кроз вијекове", у оквиру Дана духовне културе Русије у БиХ. Изложба ће бити отворена у Културном центру Бански двор, а организатор је Амбасада Руске Федерације у БиХ.  | Аутор: РТРС

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је, на празник Светог архангела Михаила, свету архијерејску литургију у брчанском насељу Српска Варош, поводом 50 година од освећења храма Успења Пресвете Богородице.   Светом Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ зворничко – тузлански Господин Фотије уз саслужење свештенства брчанског архијерејског намјесништва.
Поводом овог јубилеја синоћ је одржана свечана академија у Културно-административном центру "Патријарх српски Павле" која је, како је рекао, старјешина Храма Жељко Матић, посвећена свим људима који су ову цркву подигли из пепела, те истакао да је у Брчком црквена историја дуга. На Свечаној академији наступили су женски и мушки византијски хорови "Света Анастасија Српска" и "Свети Роман Мелод" који су недавно основани при Храму Успења Пресвете Богородице, те глумац Народног позоришта Републике Српске Александар Стојковић.​
Овај празник је данас утолико посебан, што се ове године обиљежава 50 година од освећења храма у Српској Вароши, које је извршио тадашњи Епископ зворничко – тузлански господин Лонгин (Томић) уз присуство великог броја свештенства, монаштва и вјерног народа. 
Данас као да је поново било освећење, јер се свеченост јубилеја осјетила и прије саме Литургије када је сунце грануло и тиме дало свој допринос љепоти овог јубилеја. 
Мноштво вјерника, од оних најмлађих до оних најстарих, који су били свједоци и освећења 1971.године, данас су били окупљени на Светој Литургији показујући тиме да сва борба и страдања које су наши преци прошли да би очували овај храм, нису били узалудни. 
Градња данашњег храма почела је 1968. године, трајала је три године, а храм је освештан 26. септембра 1971. године.  Овај храм је настао на темељима претходног који је изграђен 1874. године, а спаљен 1941. године у Другом свјетском рату, а послије рата власт није дозвољавала поновну градњу, већ је на том мјесту подигута школа са двије учионице која је служила и као црква. 
Бесједећи о историји ове светиње владика Фотије је навео да је прва црква у Брчком, грађења између 18. и 19. вијека, била посвећена светом великомученику Георгију, али због тога што је била од брвнара, није дуго потрајала. О овоме данас свједочи спомен-плоча постављена прекопута садашњег храма.  
Вођен овим чињеницама, Преосвећни владика, даде свој свети благослов братсву храма да приступе, заједно са њим, изради пројекта љетног олтара који ће бити посвећен управо Побједоносцу Георгију, јер како и сам рече: Свети Георгије недостаје овом граду.
​Братство Светоуспењског храма, на челу са протојерејем – ставрофором Жељком Матићем Епископу Фотију данас дарова владичанске инсигније - крст и панагију, исказујући своме Архијереју и оцу захвалност што је на овај празник одабрао управо њих да им учини част својом канонском посјетом.
Поред отаца, и полазници школе иконописа ''Небеска царица'', у склопу које се учи и калиграфија, Епископу уручише свој дар у виду краснописом исписане Мудрачеве молитве (Пр  30, 8-9). 
Након Свете Литургије, Епископ је подијелио нафору вјерном народу, а затим и обишао просторије ове иконописачке школе, које се налазе у склопу Културно административног центра ''Патријарх Павле'', благословио њихов досадашњи рад и рекао да ће и даље бити уз њих и подржавати њихове активности. Извор: Епархија зворничко-тузланска

​Са благословом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, у Београду и Сремским Карловцима од 23. до 25. новембра 2021. године биће одржана научна конференција „Везе времена: закључци и перспективе – једно столеће Руске Заграничне Цркве“.
Научну конференциу организује Архив Српске Православне Цркве у сарадњи са ROCOR STUDIES – Historical Studies of the Russian Church Abroad из Њујорка  коју води ђакон др Андреј Псарев, професор црквене историје из Џорданвилске семинарије. Научна конференција ће окупити 23 експерта из области руске црквене историје, руске емиграције и српско-руских односа из Сједињених Америчких Држава, Русије, Белорусије, Украјине, Аустралије и Канаде. Програм на руском (програм) и енглеском језику (programme). Извор: СПЦ

21.11.2021. ЗБОГ ПОЈАВЕ ВЕЋЕГ БРОЈА СЛУЧАЈЕВА ОБОЛЕЛИХ ОД КОВИДА 19 У ХИЛАНДАРУ, ДО ДАЉЕГ НИСУ МОГУЋЕ ПОСЕТЕ МАНАСТИРУ. О променама режима посета управа манастира ће благовремено обавештавати јавност. Извор: ​Задужбинa Светог манастира Хиландара 

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служио је јутрос литургију поводом Аранђеловдана у обновљеној цркви Светог архангела Михаила у Сребреници.
​Митрополит Хризостом је, обраћајући се вјерницима након литургије, позвао српски народ на слогу и саборност.
Он је поручио да је, упркос бројним проблемима у БиХ, најважније сачувати мир, рјешења проналазити цивилизовано и дијалогом, без обзира колико дуго трајао.
Владика Хризостом је изразио захвалност свима који су допринијели да се девастирана сребреничка Црква Светог архангела Михаила обнови.
Ову цркву, као и остале у сребреничкој општини девастирали су припадници муслиманских снага током рата у БиХ.

Црква је, захваљујући прилозима вјерника, као и фирми и институција напокон обновљена и створени су услови да се у њој могу обављати вјерски обреди. | Извор: СРНА

Дана 19. новембра 2021. године, на празник Светог Павла Исповедника и преподобног Варлаама Хутинског, упокојила се у Господу слушкиња Господња, вероучитељица Марина Луковић. Рођена је 28. фебруара 1969. године у Гучи, од оца Косте и мајке Љубице. Основну школу је завршила у родном месту, а гимназију у Чачку. Уписује се на Педагошки факултет, у Београду. По завршетку студија, запошљава се као педагог у основној школи у Горачићима. Љубав према Богу и Цркви Његовој, били су пресудни, да Марина свој стални и сигурни посао педагога замени и да почне да предаје веронауку. И, ето, пуних 20 година, Марина је предано радила, учећи и преносећи реч Божју, деци, у Гучи и околним селима. Била је вредна, пожртвована и предана своме послу. Великом пажњом и љубављу преносила је деци веру и љубав према Богу, Цркви, али и свету у коме живимо. Једна од њених последњих замисли била је да са свештеником вичким Немањом Матејићем организује на пролеће „Литургијски фестивал“ поводом 20 година од повратка веронауке у школски систем. Овај фестивал би садржао спортске сусрете ученика средње школе, ликовне радионице ученика основне школе, као и поклоничка путовања. Ова њена жеља остаје за нас, који смо је познавали, обавеза.
За Марину, можемо слободно да кажемо да је телом била у свету, а душом и срцем у манастиру. Манастир Жича за њу je био друга кућа. Радовала се кад год би могла да оде, а проводила је многе распусте у њему. У последњим данима свог овоземаљског живота, наша сестра Марина, оболела је од вируса корона, са којим није успела да се избори. Опело и сахрана наше драге Марине биће у понедељак, 22. новембра, са почетком у 14 часова. Вечан ти помен сестро наша Марина, поручио је парох вички јереј Немања Матејић. Извор: Епархија жичка

-Вероучитељица Марина Луковић је писала о нашем сајту у ПРОСВЕТНОМ ПРЕГЛЕДУ,  у децембру 2015. године. Читав чланак преносимо у цјелости са сајта епархије жичке.

Азбука Православља
Савремена наставна средства, од којих је већина повезана са електронским учењем, мотивишу ученике за активније учествовање у васпитно – образовном процесу, подстичу концентрацију, подижу ниво разумевања образовних садржаја и запамћивање, обезбеђују брже и квалитетније остваривање циљева и задатака наставе сваког предмета, омогућавају  модернизацију и динамизирање метода и облика рада, повезивање наученог са животном праксом, као и усклађивање образовних садржаја с претходним знањем, потребама и интресовањима ученика.
Сајт Православна веронаука за основне школе Републике Српске (www.vjeronauka.net) покренут је као интерактивна допуна часовима православне веронауке и помоћ вероучитељима у раду. Посебан циљ сајта је да се укључе ученици и искажу креативност, а да то буде за њих извор знања и додатни час веронауке на савремени начин. Жеља уредника сајта је и да окупи што више вероучитеља који би објављивали свој материјал и  кроз размену материјала и идеја помагали једни другима у раду.
Вероучитељу и ученицима верске наставе Основне школе „Академик Миленко Шушић“ у Гучи сајт је помогао у припремању зидног плаката Азбука православља. Ученици у издвојеним одељењима школе у селима Турица, Тијање, Горња Краварица и Рти, на часовима утврђивања градива или у оквиру домаћег рада, исказали су креативност у припремању  плаката за своје учионице. Користећи хамер, маказе, лепак и дрвене бојице, одштампана слова са сајта повезана су у азбуку, а ученицима верске наставе ово наставно средство наставу је учинило привлачнијом и ефикаснијом.
Савремена наставна средства: Додатни час веронауке /Марина Луковић, Просветни преглед, 10.12.2015.године /додатак: Педагошка пракса
-Драга Марина ВЈЕЧАН ТИ ПОМЕН И ВЕЛИКО ХВАЛА- уредник сајта Драган Ђурић

Протођакон Прибислав Симић (+2021), рођен je 1. септембра 1935. у месту Врело, срез Ваљево. Богословију светог Саве у манастиру Раковици завршава 1954. године. Те године се уписао на Богословски факултет Српске православне цркве у Београду, на коме је успешно окончао редовне четворогодишње студије 1960. год.
По препоруци Професорског савета Богословског факулета СПЦ и уз благослов тадашњег епископа Шабачког Г. Симеона (Станковића) (1886- 1960), Прибислав Симић је у априлу 1960. отишао у Берн (Швајцарска) на последипломске студије на Старокатолички богословски факултет. Тамо је слушао наставу три семестра, а потом је у новембру 1961. отишао у Екуменску високу школу у Босеу код Женеве (Швајцарска). Током 1961. усавршавао je знање немачког језика на Гетеовом институту у Графингу код Минхена (Немачка). Одлуком Светог Архијерејског Синода СПЦ бива постављен за суплента Богословије светог Саве у Београду 1962. године. Године 1975. изабран je за доцента Богословског факултета, затим 1984. бива изабран за ванредног, а 1991. за редовног професора за предмет литургика са хришћанском археологијом и црквеном уметношћу. Свој ангажман на Богословском факултету у Београду завршава академске 2001/2002. одласком у пензију.
Важно је истаћи и да је професор Симић више пута биран за декана нашег Факултета. Поменуту службу је обављао часно и одговорно. Али, посебан допринос професора Симића представља његово ангажовање у целокупном подухвату изградње нове зграде нашег Факултета (1984-1993). Нашавши се на месту секретара одбора за изградњу и жртвујући научни рад у овом периоду поводом тога успева да, упркос многобројним проблемима, умногоме допринесе да зграда буде довршена и да под свој кров прими будуће генерације студената и професора до данас. Извор: Тв Храм

 Москва: Не разматрамо могућност успостављања просторија за молитву у јавном превозу у Москви, укључујући метро, ​​саопштила је прес-служба Градске саобраћајне службе  (Дептранс) у Москви.
Из Градске саобраћајне службе Дептранс) дали су објашњење да је немогуће створити безбједне услове у метроу за обављање вјерских обреда било које вјере,, таккође, саопштила је да је немогуће реализовати идеју московског муфтијства да у московском метроу направи молитвене собе за муслимане, преноси РИА Новости. „Немогуће је у јавном превозу додијелити просторије и мјеста за религиозне потребе људи свих погледа. Поштујемо осјећања вјерника, али у јавном превозу немогуће је створити безбједне услове за обављање вјерских обреда било које вјере“. Такође, у ресору су напоменули да се нико није обратио са оваквим приједлозима и да се преговори о томе не воде.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је данас, на дан годишњице од упокојења блажене успомене Патријарха Иринеја, 20. новембра 2021. године, на свом званичном Инстаграм налогу објавио посебну одлуку о Конкурсу за стипендирање најбољих студената неколико факултета, оснивача Универзитета у Београду. Ову објаву у наставку преносимо у целини:
"Данас сам се у храму Светог Саве, заједно са браћом архијерејима и народом помолио за мог приснопамјатног претходника, великог Патријарха Иринеја, који је уснуо у Господу пре годину дана. У његов спомен, а баштинећи дух претходних поколења посебно бригу о школовању младих, одлучио сам да данас објавимо Конкурс за годишње стипендије студентима завршне године оних факултета који су оснивачи Универзитета у Београду: Правног, Философског, Техничког, Медицинског и Богословског факултета.
Српска просвета, образовање у српском народу, почело је у српским манастирима, у Српској Цркви, од Светог Саве па даље свих светих Немањића...
И у потоњим вековима, у време отоманског ропства, просвета је очувана у манастирима. Прву прилику за систематско образовање, Црква је имала у српским земљама преко Саве и Дунава и ту су српски митрополити и патријарси лично помагали школовање, оснивали школе, чак високог факултетског и универзитетског ранга, у Карловцима, Новом Саду, Сомбору, или су то чинили оснивајући фондације.Данас и као патријарх, и као универзитетски професор, желим да наставим ту традицију, прво у малом, овим стипендијама, за које Конкурс данас објављујем, а надам се наредних година у много већем обиму. То је, наглашавам, и израз подстицаја, солидарности, међусобне подршке пре свега добрим сутдентима, али солидарности међу факултететима. Зато што не можемо да кажемо једни другима ниси ми потребан.... “око не може рећи руци: не требаш ми”, речи су апостола Павла које и ми следимо. Услови конкурса биће објављени у понедељак на званичном сајту Српске Цркве". Извор: Инстаграм налог Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и Радио Слово љубве 

У бањалучком Храму Христа Спаситеља, парастосом за све нестале и погинуле борце и цивиле у Првом свјетском рату почело је обиљежавање 103 године од уласка српске војске у Бањалуку.
Након парастоса у Парку Петар Кочић окупили су се учесници "Марша слободе српске војске" чиме је симболично представљен улазак српске војске 1918. године. У маршу су учествовали припадници Коњице Министарства унутрашњих послова Републике Српске, статисти у униформама српске војске из Првог свјетског рата и оркестар МУП-а. Учесници марша кретали су се према Тргу Крајине и Господском улицом до споменика бану Светиславу Милосављевићу гдје су положени вијенци и цвијеће.
Вијенце су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Миодраг Капор, конзул-жеран Србије у Бањалуци Весна Маринковић, изласник српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић и делегација Народне скупштине Републике Српске. Почаст бану Милосављевићу одале су и делегације удружења из Одбрамбено-отаџбинског рата и Трећег Република Српска пука. 
​Након вишевјековног ропства под Турцима, а од 1878. године под Аустро-угарском, улазак српске војске у Бањалуку 21. новембра 1918. године, представља велики историјски догађај који је означио слободу за српски народ на овим просторима. Извор:Ртрс

Предсједник Русије Владимир Путин уручио је руском патријарху Kирилу орден Светог апостола Андреја Првозваног за допринос очувању и развоју духовне и културне традиције.
– За изузетан допринос, очување и развој духовне и културне традиције, за јачање мира и слоге у народу, додјељујем орден патријарху Московском и целе Русије Kирилу – наводи се у саопштењу Kремља.Такође је наведено и да је церемонија додељивања ордена организована у Kремљу и то на 75. рођендан руског патријарха. Орден Светог апостола Андреја Првозваног је 1698. године увео Петар Велики у част светог Андреја, првог Христовог апостола и покровитеља Русије. То је био први руски орден, а руски цар га је установио чим се вратио са путовања по Европи. Свети Андреј Првозвани је, према житију, био први апостол који је посетио Kијевску Русију и проповиједао хришћанство руском народу. Додјела ордена прекинута је 1917. године, али је обновљена декретом предсједника Руске Федерације 1998. године. Ово је одувјек било одликовање највишег ранга у Русији. Извор:ИН4С

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је Његовој Светости Патријарху московском и све Русије г. Кирилу честитку поводом 75. годишњице рођења у којој је између осталог истакао:
Заједно са свом пуноћом наше помесне Цркве упућујемо молитве Господу нашем Исусу Христу, Сведобром Пастиру душа наших, који прегаоцу даје махове да Вашој Светости да снагу и крепост како бисте и даље, у ово време искушења са којима се суочава Православна Црква, мудро управљали кормилом сестринске нам Руске Православне Цркве на добро и спасење повереног Вам словесног стада, на многа и блага лета.

Чланови Светог Синода Руске Православне Цркве упутили су честитку Његовој Светости Патријарху московском и целе Русије Кирилу поводом његовог 75. рођендана.
Његовој Светости, Најсветијем Кирилу, Патријарху московском и целе Русије
Ваша Светости, Пресвети Владико и милостиви Оче наш,
На овај празнични и посебно значајан дан за Руску Православну Цркву примите наше срдачне и искрене честитке поводом 75. рођендана, уз молитвене жеље за здравље, спасење и сву срећу. Гледајући Вас човек не може, а да се не запита колико Вас је великодушно Творац обдарио разним талентима, способностима и даровима, како Вас је мудро водио и води путевима истине. Заиста, у Вашем животу није било и нема ничег важнијег и вреднијег од могућности да служите Богу и Његовој Светој Цркви. Рођени у благочестивој свештеничкој породици, од детињства сте васпитавани у православној традицији, учили сте закон Господњи, богатили се знањем, непрекидно снажно расли. Какву је јаку веру и чврста убеђења човек морао поседује да би изабрао пут свештенства у тим тешким временима за Цркву. Колико сте морали бити храбри и непоколебљиви да, знајући за примере исповедања многих поборника Православља, укључујући и Вашег деду – соловецког затвореника, свештеника Василија, неустрашиво идете ка свом заветном циљу.
Господар Срца, видевши Важу тежњу, смиловао се и послао у помоћ верног слугу Свога – блаженопочившег митрополита лењинградског и новгородског Никодима, чије руке су Вас удостојиле да примите монашки постриг, ђаконски, свештенички и епископски чин. Управо је он постао Ваш духовни отац, предводник и учитељ, који је у великој мери одредио Ваш даљи животни пут. То није био пут посут ружама, већ пун разних послушања, свакодневних брига и велике одговорности. Много је већ написано и речено о годинама Ваше службе као ректора Лењинградске богословске школе и на катедри епископа Смоленске епархије, Вашем раду на месту председавајућег Одељења за спољне црквене послове и на трону Патријараха московских и целе Русије. Ваша биографија је добро позната нашим савременицима. Штавише, у аналима црквеног живота већ је забележена као епоха Патријарха Кирила. На овај свечани дан архипастири, пастири, монаси и верна чеда Цркве Христове, узносе хвалу Светом Тројству, који Вас је изабрао и призвао на високу службу Патријарха. Тринаесту годину носите тај тешки крст трудећи се, и усрдно, са трпљењем и надом у Божију помоћ, дајући пример „како треба поступати у дому Божијем, који је Црква Бога живога, стуб и тврђава истине“ (1 Тим 3,15). Видећи обилне и многе корисне плодове Вашег труда, радо сведочимо да и Ви, као и свети апостол Павле, „можете све у Исусу Христу који Вам даје моћ“ (Фил. 4,13). И заиста, Сам Господ, који се стара о Цркви, кроз Вас и Ваше одлуке пројављује Своје милосрђе и благодат којима се сада потврђује очинска права вера. Ово уверење није засновано на апстрактним концептима и књишким знањима, већ на живом искуству Цркве, укључујући и Вашу личну службу која траје дуже од пола века. Као настављач трудова равноапостолних Кирила и Методија, словенских учитеља, као наследник кијевских и московских светитеља, Ви са поштовањем вршите свештене обреде, са трпљењем поучавате о Јеванђељским истинама, одговорно управљате повереним наслеђем од Господа – нашом Светом Црквом, и храбро је браните од разних невоља и стихија овога света. Изражавајући Вам синовску захвалност за све што сада чините, за инспиративан пример несебичног служења и оданости Патријаршијској дужности, изнова и изнова узносимо молитве Свемогућем Цару и Богу нашем да обнови и јача Вашу снагу, да бисте још много година могли да на исти начин ревносно и плодно радите у славу и корист Руске Православне Цркве.
Нека Вас Свемилостиви Господ чува у добром здрављу и расположењу на многаја љета.
Чланови Светог Синода Руске Православне Цркве 
20. новембра 2021. године / Извор: моспат.ру​

Осећам се сродно с Достојевским када пише о вери, од њега сам научила како да приступим верим на хуман начин, како да се бавим духовношћу, а да не искључим човека, његову причу о страдањима, каже за Спутњик редитељка филма „Божји човек“ Јелена Поповић.
Ауторка овог веома запаженог остварења које је недавно премијерно приказано у Београду за Спутњик открива да је у Лос Анђелес, град у ком већ годинама живи и ради, отишла са три књиге Достојевског: са романима „Злочин и казна“ и „Зли дуси“ и збирком прича у којој су биле „Беле ноћи“ и „Сан смешног човека“. Према њеним речима те су се три књиге нашле у њеном коферу на путу за Америку управо зато што је читање ових романа за њу представљало оазу мира у буци престонице Холивуда.
Од Достојевског научила како да приступим вјери
„Почела сам да читам Достојевског још као тинеџерка. Увек сам слушала приче од других да је он писац тежак за читање, али ја се с тим не слажем. Мислим да је искрен, дубок и комичан, због те његове велике искрености и могућности да уђе у људску психу. То да је Достојевски дубоко ушао у људску душу потврдио је Сигмунд Фројд“, каже Јелена Поповић. Она наглашава да велики руски писац много помаже када је реч о раду на сценарију, глуми, режији. „Читала сам га док сам радила на последњем филму ’Божји човек’, не да бих га имитирала, већ да би одржала свест на високом нивоу, да не паднем у баналности. Он увек отвара имагинацију, нарочито за уметнике који се баве филмом.“
​Зашто су „Зли дуси“ били забрањени на сахрани Достојевског
Она сведочи да и њене колеге, писци и редитељи у Холивуду изузетно цене Достојевског.
„Један мој колега сценариста из Америке, иначе велики љубитељ Достојевског, открио ми је да је комичан лик ’генија писца’ из ’Злих духа’ посвећен Тургењеву. После одласка из Сибира, Достојевски је почео да пише и одлазио је у Баден Баден, где се коцкао и где је једном приликом срео Тургењева. Тургењев је већ тада припадао струји писаца који су били заинтересовани за нове идеје из Западне Европе. Када је Тургењев изјавио да се осећа као Немац, Достојевски је, као велики словенофил, био веома понижен овим гестом и због тога је одлучио да од њега у ’Злим дусима’ направи карикатуру“, открива Поповићева.Она подсећа да су на сахрану Достојевског дошли многи људи из књижевног света и да су сви носили по једно од његових дела, осим романа који је био забрањен, а то су „Зли дуси“. „’Зли дуси’ су пророчанство онога што се касније догодило Русији. Интересантно је и то да се тај роман после Стаљинове смрти, масовно читао на јавим местима у Русији“, истиче редитељка. С посебном пажњом читале су се и тада, као и данас, странице романа “Зли дуси” које говоре о томе како велике идеје у главама невештих људи губе облик и преобраћају се у нешто друго, као играчке у рукама неразумне деце. Извор: Спутњик

Васељенски патријарх Вартоломеј допутовао је Атину, у суботу у подне  20.11.2021.године, у шестодневну посјету Атинској архиепископији. Вас.патријарх ће имати низ важних састанака са руководством Грчке православне цркве, као и са политичким и државним врхом земље.

Његову Светост је дочекао Његово Високопреосвештенство Митрополит самоски и икаријски господин Јевсевије, у име Светог Синода  Грчке православне цркве, и Министар националне одбране Грчке Николаос Панајотопулос, у име грчке владе, Након доалска у Атину, у поподневним часовима, Његова Светост се састао са Његовим Блаженством Архиепископом Атинским и цијеле Грчке Г. Јеронимом, док ће се током боравка састати са предсједником Републике, премијером, предсједником грчког парламента и лидерима  опозиције.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствоваће, данас 20. новембра 2021. године светом архијерејском Литургијом у крипти Саборног храма Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова. Његова Светост ће затим служити помен на гробу блаженог спомена патријарха Иринеја поводом годишњице његовог упокојења.
Животопис Патријарха српског Иринеја
 Дана 27. августа 1930. године благочестиве родитеље Здравка и Милијану Гавриловић из села Видове код Чачка - и са њима сав род српски - Господ је благословио рођењем мушког детета које је на крштењу добило име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а после Гимназије у Чачку и Богословију у Призрену. Затим дипломира на Богословском факултету у Београду. По завршетку војне службе постављен је за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра 1959. године у манастиру Раковици од стране Патријарха српског Германа прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј. На дан Свете Петке исте године у цркви Ружици на Калемегдану је рукоположен у чин јеромонаха.
Док је као професор службовао у Призренској богословији упућен је на постдипломске студије у Атину. За управника Монашке школе у манастиру Острогу постављен је 1969. године, одакле се враћа у Призрен на место ректора славне Богословије. Са те дужности је 1974. изабран за викара Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. За Епископа нишког изабран је 1975. године. На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве 22. јануара 2010. године изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског. Патријарх српски Иринеј упокојио се у Господу 20. новембра 2020. године у Војној ковид болници „Kарабурма“ у Београду. Извор: званични сајт СПЦ

Сa благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у издању Издавачке фондације Српске Православне Цркве Архиепископије београдско-карловачке, објављена је научна монографија ђакона др Александра Прашчевића на тему „Патријарх српски Иринеј и свештена јерархија Српске Православне Цркве у дијалогу са муслиманима (2010 – 2020)“.
Ова научна монографија представља исцрпну и свеобухватну историју доприноса блаженопочившег патријарха српског Иринеја и свештене јерархије Српске Православне Цркве дијалогу са поглаварима и представницима исламских заједница у периоду од 2010. до 2020. године, а написана је у склопу ауторовог постдоктората на Теолошком факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну.
Професор др Дарко Танасковић је у свом предговору за овај научни рад, између осталог, написао следеће: Најновија, пета у низу, монографија др Александра Прашчевића о односима Српске Православне Цркве са муслиманима, задржавајући исти приступ, структуру и композицију, хроничарски и документарно сведочи о свему значајном што је у овом важном сегменту међуверског дијалога наша Црква предузимала и остварила под десетогодишњим вођством патријарха Иринеја. Поред тога што чињенично потврђује континуитет у настојању Српске Православне Цркве да са муслиманима у Србији, али и у свету, оствари редовне и што садржајније кораке, уз увођење и неких нових видова контаката и формата сарадње, овај преглед дијалошких активности има и додатни значај, јер уверљиво оповргава површне и злонамерно тенденциозне стереотипе о наводној одбојности патријарха Иринеја, и Цркве на чијем је био челу, према исламу и муслиманима. Суд о овом научном труду дао је и виши научни сарадник др Александар Раковић, истичући следеће: Рукопис на пољу међуверског дијалога са муслиманима осликава делатност Патријарха српског Иринеја, Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Министарства вера Републике Србије, државно-верске делегације Републике Србије у дијалозима са Републиком Индонезијом, затим приказује међусобне везе Српске Православне Цркве и Исламске заједнице Србије и друге примере сарадње православних и муслимана. И на примеру деценије којом се бави овај Прашчевићев рукопис приказује се изричити континуитет – представљен и у његовим претходним књигама које се баве овом темом – да су српски патријарси и Српска Православна Црква увек и искључиво позивали на миран саживот, продубљено разумевање и што шири дијалог са исламским светом.
Главни и одговорни уредник Издавачке фондације Српске Православне Цркве Архиепископије београдско-карловачке Зоран Вучић / извор: СПЦ