 Патријарх српски Павле упокојио се 15. новембра 2009. године на Војно-медицинској академији у Београду, у сну, након примања Светог Причешћа, у 10.45 часова, тек што је у већини православних српских храмова завршена Света Литургија. Напустио је овај свијет у 96. години. Звона београдске Саборне цркве објавила су тужну вијест, добивши затим одјек у звонима свих православних храмова Србије, Републике Српске, Црне Горе… Звон који се проносио нашим поднебесјем пројавио је и уздигао у небо истинску тугу народа због растанка са вољеним Патријархом, попут деце која се растају од оца. У Србији је завладала велика тишина, која је ову тугу понела са достојанством и поносом. Вест о упокојењу Патријарха Павла објавио је, сада почивши, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, сазнавши за њу након освештавања темеља нове цркве: “Баш кад смо ми полагали камен темељац овоме светом храму, њега је Бог примио у Своје наручје. Јутрос га је наш отац Методије причестио и његово свето христољубиво срце престало је да куца. Нека му Господ подари Царство небеско…” – рекао је тог 15. новембра. Заупокојене Архијерејске Литургије служене су од 16. до 18. новембра 2009. године, у Саборној цркви, крај одра блаженопочившег Патријарха. Током ова три дана на сваких сат времена служени су помени Његовој Светости и читана Јеванђеља. Током тих дана хиљаде људи су спонтано притицале у београдску Саборну цркву, у непрекидној колони, дању и ноћу, у миру и тишини, како би целивали свето тело и опростили се са вољеним Патријархом. Дана 19. новембра, када се у црквеном календару слави спомен на Св. Павла Исповедника, сахрањен је 44. поглавар Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх српски г. Павле у Манастиру Раковици. У испраћају су учествовали представници свих помесних Православних Цркава. У београдској Саборној цркви, над одром Патријарха Павла служена је Св. заупокојена архијерејска Литургија, којом је началствовао Његова Светост Васељенски патријарх Вартоломеј, уз саслужење Митрополита црногорско-приморског Амфилохија и свих архијереја Српске Православне Цркве, као и поглаваре осталих православних цркава. Саборна црква била је до краја испуњена државним и црквеним делегацијама из земље и иностранства, краљевском породицом Карађорђевић, члановима Крунског савета, бројним монаштвом и свештенством, због чега је на хиљаде верника остало испред Саборне цркве, где је Литургија преношена путем разгласа. Свечана литија, која је пратила тело Свјатјејшег Патријарха, кренула је пут Храма Св. Саве, затим ка Манастиру Раковица, предвођена црквеним великодостојницима. На стотине хиљада, а поједини медији су известили да је било и преко милион људи, у највећој тишини и достојанству, молитвено је пратило свог Првојерарха последњи пут кроз српску престоницу, а централне градске улице биле су преиспуњене народом који је одавао пошту своме Патријарху, оцу и светитељу. Београд и Србија никада у својој историји нису доживели овако нешто. Био је то најмасовнији и најтиши испраћај у историји српског народа. Почело је као испраћај земних остатака 44. поглавара СПЦ, а затим је васкрсном снагом узрасло у истинско прослављење светог човека. Тишина је била дубока и потресна, а туга се преображавала у радост, каква је могућа једино са Христом и светима. Вечност се пројавила кроз време, сабрани народ постао је христолик, прочишћене душе. Извор: Тв Храм и Светигора.цом
|
