Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

Његово Блаженство Патријарх антиохијски и цијелог Истока Јован X служио је, 16. априла 2023. године, Васкршњу божанску Литургију на рушевинама храма Светих апостола Петра и Павла у турском граду Антакији (некадашња Антиохија). На почетку посјете, прије богослужења, патријарх Јован прегледао је рушевине цркве порушене у земљотресу 6. фебруара, након чега је освештао антиминс за ову парохију. Током Божанствене Литургије, Патријарх је у чин архимандрита узвео јеромонаха Павла (Ордулуоглуа), који се показао у активној и неуморној подршци пострадалима у земљотресу. Фотографије оца Павла како спасава богослужбене утвари, иконе и друге светиње из порушене цркве обишле су свијет.
У дирљивој бесједи након богослужења, Његово Блаженство је истакао да је његова дужност према Оцима Цркве да на рушевинама узвикне „Христос Васкрсе“ и изразио наду у брзу обнову апостолске цркве, која је била центар Православља у историјској Антиохији.
Данас из Антиохије, из Цркве Светих апостола Петра и Павла, објављујем поруку мира свој нашој дјеци. Понекад нас питају да ли има наших вјерника у Антиохији, Александрети и Мерсину. Ми кажемо: да, гле, на овим просторима имамо осам хиљада православних хришћана, као и црквене заједнице и свештенство који исповиједају чврсту вјеру. Наша Црква је жива, свједочи о Исусу Христу“, рекао је патријарх Јован.  Његово Блаженство је напоменуо да порука мира из Цркве није празно обећање. „Порука мира коју ми шаљемо јесте права и искрена порука, далеко од слогана који говоре о људским правима и људском достојанству којих нема. О којим правима је реч ако немамо никакве информације о киднапованим епископима Јовану и Павлу?! Која права имају наши народи који пролазе кроз кризу за кризом?- нагласио је патријарх Јован. Његово Блаженство је захвалио турским властима, а посебно Министарству спољних послова на одобрењу за посјету регионима Александрета (Искендерун), Мерсин и Антакија. Он је такође изразио захвалност гувернерима покрајина на топлој добродошлици и пажњи према потребама пастве Антиохијске Патријаршије.
Како је раније саопштено, посјета Турској делегације Антиохијске православне цркве на челу са патријархом Јованом, која је почела 13. априла 2023. године, трајаће до 20. априла. Сврха посјете је духовно јачање вјерника Антиохијске Патријаршије у парохијама погођеним земљотресом. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања orthodoxianewsagency.gr

На Васкршњи уторак одржано је такмичење за најтврђе и најлепше ошарано јаје у ЈУ ОШ "Десанка Максимовић", Челопек (ПО Ораовац).
У категорији најтврђе јаје награђени су финалисти а у категорији најлепше ошарано јаје награђена су четири ученика. Избор победника је био јако тежак, али данас смо сви победници јер смо имали привилегију да уживамо и радујемо се Васкрсењу Христовом уз дечије осмехе!
 Посебну захвалност дугујемо Александру Остојићу из Кисељака који је обезбедио деци прелепе иконе и труди се да са својом омладинском организацијом подржи све богоугодне пројекте. Нека Господ благослови њега и његову породицу.​
Христос Васкрсе - Ваистину Васкрсе 
Вјероучитељ Момчило Вуковић

Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је у други дан Пасхе - Васкрсни понедељак, свету архијерејску Литургију у Каракају код Зворника.
''Ево нас другога дана празника Васкрсења Христовог. Радујмо се веселимо се са женама мироносицама, са апостолима Христовим, са раном Црквом Његовом. Где год се проповеда реч Христова ту се проповеда и васкрсење Христово до дана данашњег'', рекао је владика Фотије на почетку своје данашње бесједе и додао:
''Чули сте из прочитаног јеванђелског одељка да су апостоли на место отпалог Јуде изабрали Матију јер су позвани да буду родоначелници 12 племена Новога Израиља. На тај начин Црква је постала духовно царство Израиља. У то царство се улази Светом тајном крштења тако да нико није одбачен зато што припада овом или оном народу, или је различите боје коже. Сви који желе да чују реч Божију потпуно су слободни да то учине крстивши се у име Оца и Сина и Светога Духа. Црква је место свеопште слободе и место где предокушамо Царство небеско. Црква је место победе живота над смрћу, место васкрсења'', истакао је Преосвећени владика. Старјешина храма Христовог Васкрсења, протонамјесник Растко Лукић, дочекао је свога Архијереја. Пожељевши топлу добродошлицу, он се захвалио се Епископу Фотију што је посјетио парохију у Каракају ових најрадоснијих васкршњих дана а поводом храмовне славе. У Христовој оданости и братској љубави, Епископу Фотију су саслуживали протојереј - ставрофор Видоје Лукић, архијерејски намјесник зворнички и парох прве парохије у Саборном Храму Рођења Пресвете Богородице у Зворнику; протојереј-ставрофор Драгиша Томић, парох друге парохије у храму свете великомученице Марине у Челопеку; протојереј-ставрофор Славенко Томић, парох при храму Рођења светог Јована Крститеља у Зворнику; протојереј Дражен Стевановић, парох при храму светих Петра и Павла у Козлуку; протођакон Лазар Илић, епархијски ђакон те ђакон Давор Арнаут, ђакон при овом светом храму. Хор који поје при храму, "Света Анастасија", данас је својим умилним гласовима уљепшао свето богослужење. Чланови хора су већином млађи парохијани, руковођени од стране вјероучитеља Николе Марковића.
По завршетку Светог причешћа услиједио је литијски опход око храма, а по повратку у храм су освештани славски дарови и сломљен славски колач са овогодишњим кумом Слободаном Милошевићем који је уприличио трпезу љубави за све присутне. Кумови за следећу годину су господа Александар Крсмановић и Раде Јеремић. Светој архијерејској Литургији молитвено је присуствовао и градоначелник Зворника г. Бојан Ивановић. Извор:​ Епархија зворничко - тузланска

Ово се никада раније није догодило у Бјелорусији. Свештеник у чамцу, спасиоци до струка у води и изненађени погледи становника поплавом погођеног насеља.
​У Велику суботу, Протојереј Игор Олшанов, чамцем је опловио неколико поплављених микроокруга Гомеља да би честитао Васкрс вјерницима и благосиљао васкршњу храну. Водени такси свештенику су обезбиједили спасиоци регионалне организације ОСВОД. О. Игор Олшанов каже да се јуче двоумио да ли да отплови или не. Али, сат времена након разговора са мјештанима, каже, нема сумње да су епархија и спасиоци урадили све како треба. Свештеник је благосиљао васкршњу трпезу из чамца, а спасиоци су помогли становницима да се снађу у поплављеним улицама. Како је саопштено, ово је прва таква иницијатива не само у Гомелској епархији, већ и у цијелој Бјелорусији. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања овог извора

У Римокатоличкој цркви Санта Марија, коју је Римокатоличка црква недавно додijелила Цариградској патријаршији, православни вјерници Свете Митрополије Смирнске прославили су Васкрс. Храм ће бити предат на редовну употребу Светој Митрополији Смирнској од 1. маја 2023. године. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу овог извора
Прочитајте  сродну вијест:
ФРАЊЕВАЧКИ РЕД УСТУПИО ЦАРИГРАДСКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ НА КОРИШЋЕЊЕ КАТОЛИЧКУ ЦРКВУ У ИЗМИРУ
Цариградски патријарх Вартоломеј примио је у четвртак генералног министра „Реда мање браће” (фрањевци) Масима Фусарелија да би потписали уговор о коришћењу фрањевачке цркве Санта Марија (енгл. Saint Mary's Catholic Church, турски: Santa Maria Katolik Kilisesi) од стране православних хришћана у великом турском граду Измиру (Смирна). Уговор је потписан на католички Велики четвртак, "посебан датум за овај гест заједништва", наводи се у саопштењу на сајту фрањевачког реда. Састанку, одржаном у срдачној атмосфери, присуствовали су и Митрополит халкидонски Емануил и Митрополит смирнски Вартоломеј, као и предсједник Грчке православне заједнице Смирне Георгиос Теодоридис. Васељенски патријарх је изразио срдачну захвалност папи Фрањи, који је одмах одговорио на молбу Васељенске патријаршије, као и оцу Масиму Фусарелију, за давање на коришћењепоменуте  цркве из 17. вијека. Садашња црква коју користе православни у Измиру посвећена је Светој Фотини, која, више није довољна да покрије потребе растуће православне заједнице у региону. Прво православно богослужење у Богородичиној цркви биће Васкршња Литургија у недјељу 16. априла 2023. године. Увече истог дана у храму ће бити служено Васкршње вечерње. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања orthodoxtimes.com

Хиљаде православних ходочасника дочекало је највећи хришћански празник - Васкрс - у јерусалимској цркви Гроба Господњег. Храм Васкрсења Христовог, такође познат и као храм Гроба Господњег или црква Васкрсења Христовог (црква Светог Гроба)  главна је светиња хришћанског свијета. Сматра се да се налази на самом мјесту гдје је, према Светом писму, Господ Исус Христос разапет, сахрањен, а затим васкрсао.  Ово мјесто су три вијека послије Христовог распећа открили изасланици римског цара Константина када су стигли у Јерусалим.  Божанствену литургију служио патријарх јерусалимски Теофил III. Предстојатељ Јерусалимске православне цркве, пред почетак Васкршњег јутрења, предводио је крсни ход око Кувуклије – мермерне капеле испод сводова храма, подигнуте непосредно изнад пећине Гроба Господњег. Неколико часова раније у храму Гроба Господњег, хиљаде ходочасника присуствовало је силаску Благодатног огња.
Ходочасници из цијелог свијета с времена на вријеме поздрављали су се узвицима „Христос Воскресе!“ на различитим језицима: руском, грчком, арапском, румунском, српском језику. Крсни ход, којi jе одржаn пред почетак васкршњег јутрења, симболизује жене мироносице које пред зору oотишле до гроба Христовог и које су од анђела сазнале о Његовом васкрсењу. Према Јеванђељу, Христос је разапет на брду Голгота, које се у то вријеме налазило изван зидина Јерусалима. Ттрећег дана васкрсао, након чега се и сам јавио апостолима. 

​На данашњи дан, на Васкрс 16. априла 1346. године, Стефан Урош IV Душан Немањић, познат и као Душан Силни (1308/1309. или 1311/1312. — 20. децембар 1355.) крунисан је у Скопљу за цара. Крунисање су извршили патријарх Јоаникије и трновски патријарх Симеон у Скопљу.
Када се у Скопљу прогласио за цара, титула Душана Немањића је гласила: “Стефан у Христу Богу благоверни цар свима Србима и Грцима, и странама бугарским, и цијеломе Западу, Поморју, Фругији и Арбанасима”. Под Душановом влашћу, српски утицај је проширен до обала Егејског мора и Свете Горе. За вријеме највећег територијалног освајања, српска држава се простирала на територијама данашње Црне Горе, Македоније, Бугарске, Грчке, Албаније, дијеловима Хрватске, Босне и Херцеговине и наравно, Србије. Или, укупно преко 250.000 километара квадратних простора на коме су живјели Срби, Бугари, Грци. Ова велика држава се простирала од Дунава на сјеверу до Коринтског залива на југу. Граница на западу било је Јадранско, а на истоку Егејско море. Период Душанове владавине важи за период највећег економског, политичког, војног и културног успона српске средњовјековне државе. 
Године 1349, усвојен је Душанов законик, највиши правни акт у држави. Душан је владао над новонасталим Српским царством до своје смрти 20. децембра 1355. године.

Његово Високопреосвештенство митрополит даборобосански Хризостом служио је Васкршњу литургију у Саборној цркви Рођења пресвете Богородице у Сарајеву и истакао да су Христово васкрсење и Васкрс побједа добра над злом, свјетлости над тамом и истине над лажи.
Митрополит Хризостом рекао је да је Христос својим васкрсењем побиједио смрт и живот даровао.

- Да сте живи и здрави како ви у храму, тако и сви ваши - рекао је владика Хризостом, честитајући присутним вјерницима Васкрс традиционалним поздравом "Христос васкрсе!"".

Митрополит Хризостом је освештао васкршња јаја која су потом подијељена вјерницима.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије ручао је на празник Васкрсења Господњег 16. априла са потребитима у просторијама Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке.

Ручку је претходила подела пакета помоћи коју је поделио његово Преосвештенство Епископ топлички г. Петар, викар Патријарха српског и координатор добротворних и мисионарских активности Архиепископије београдско-карловачке.

У додељивању пакета учествовали су презвитер Владимир Марковић, секретар ВДС-а; презвитер Бранислав Јоцић, као и волонтери ВДС-а. Извор: ​ТВ Храм

У Саборној цркви Светог Саве на Менхетну данас је служена васкршња света литургија, прва од великог пожара који је у мају 2016. године потпуно уништио ту српску светињу која има и историјски значај за град Њујорк. Црква је од њујоршког департмана за градњу добила дозволу да истовремено у храм може да прими највише 500 парохијана. Старјешина храма отац Живојин Јаковљевић данас је на Васкрс у 8.00 прво служио јутрење, а потом и свету литургију која је почела у 10.00, док ће вечерње богослужење бити у 18.00. Послије службе организовано је дјељење ускршњих јаја и послужење. Богослужења поводом васкрса, одржана су и на Велики петак - јутрење, статије и опход као и на Велику суботу када је служена света литургија, а биће и на Свијетли понедељак и Свијетли уторак. Црква Светог Саве у Њујорку, изгорјела је на Васкрс 1. маја 2016. године, а након вишегодишњих настојања и радова на обнови те српске светиње у срцу Менхетна у фебруару је добијена прва дозвола за богослужења. Њихов распоред парохијани добијају мјесечно. Прву, дуго ишцекивану литургију служио је патријарх Порфирије и била је је то курна његове двонедјељне посјете Сједињеним Америчким Државама, започете на Савиндан. Прва дозвола допустила је да у цркви истовремено може да буде највише 202 члана парохије. До тада су литургије служене у грчкој цркви. Патрихарх је тада, обраћајући се окупљеном народу и управи Црквено-школске општине Светог Саве у Њујорку, навео да је храм и даље у обнови и да ће много времена бити потребно да буде онакав какав је био, али да ће богослужења уз дозволу Града Њујорка, бити настављена. С обзиром на стање у којем је био храм, уништен у ватреној стихији на Васкрс те 2016. године направљен је прогрес - здање је обновљено споља и стављено под кров како не би пропадало. Црква Светог Саве од историјског је значаја је и за град Њујорк. Сазидана је у готском стилу. Њена изградња почела је 1850. године. Откупљена је од Англиканске цркве 1943. за око 30.000 долара. Био је то тада велики новац који је српска заједница исплаћивала на рате. Завод за заштиту споменика Града Њујорка је српској светињи додијелио у мају 2020. награду “Луис Г. Мозес”.
Награда, која представља неку врсту Оскара у заштити споменика, додијељена је, како је наведено, “катедрали Светог Саве за прву фазу пројекта - затварање и стабилизација”. Амбасадор Србије у САД Марко Ђурић недавно је подсјетио да Срби у САД имају 136 цркава - својих српских православних храмова. Извор:​Танјуг

Свети Апостол Павле исцрпно је појаснио да је Васкрсење Господа нашега Исуса Христа темељ хришћанске вјере кад је писао Коринћанима: „А ако Христос није устао, онда је празна проповијед наша, па празна и вјера ваша“ (1Кор 15, 14). Онда би било исправно рећи да се не може назвати хришћанином онај који не вјерује у Васкрсење Христово у тијелу. А шта то значи вјеровати у Васкрсење Христово? Шта хришћани подразумевају под васкрсењем и који су неоспорни и суштински богословски закључци Васкрсења Христовог, који су наведени у Светом писму и историјском учењу Цркве?
Васкрсење се односи на садашњост, а не на будућност
У свом разговору са Мартом из Витаније, Лазаревом сестром, сам Господ наш открива истинску природу овог васкрсења кад је исправио и проширио Мартино ограничено схавтање. Кад је Господ увјерио Марту да ће њен брат васкрснути из мртвих, Марта му је одговорила на овај начин: „Знам да ће васкрснути о васкрсењу у посљедњи дан“ (Јн 11, 24). Другим ријечима, Марта подразумева под васкрсењем неки будући догађај, стварност која ће се десити (само) на крају времена. Као што је и својствено побожној Јеврејки, она није могла  да схвати васкрсење као нешто у чему се учествује сад. У њеном уму васкрсење је некакав статичан догађај додијељен неком „времену“ у будућности, а не органска стварност која је могућа кроз однос са Богочовјеком Исусом. И тако Господ преусмјерава њено размишљање, тражећи од ње да промени целу парадигму њеног разумевања, говорећи „Ја  сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живјеће“ (Јн 11,25).
Христос говори Марти, између осталог, да је Васкрсење у Њему стварност у садашњем тренутку за оне који су се присајединили са Њим. Својом смрћу Он ће укинути смрт која је до тада постојала, преображавајући је изнутра, испуњавајући смрт животом тако што сам улази у њу као човјек и превазилази је као Бог кроз Своје Васкрсење. Кроз Њега, васкрсење ће постати не у функцији времена већ у функцији односа. И тако, Његовом смрћу и васкрсењем, смрт је побијеђена сад и увијек за све оне који су се присајединили Божјем Васкрслом човјечанству.
Посљедице Васкрсења
Кроз своје оваплоћење, Господ Исус Христос није постао „човјек“ већ Човек, што значи да је преузео на себе саму људску природу и присајединио је са Својом Божанском личношћу, Сином Божјим, другом Лицу Свете Тројице. Оно што је Он остварио у Својој људској природи било је остварено за сваког човјека, у смислу као што је људска природа једно.
„Али благодатни дар није тако као преступ, јер ако преступом једнога помријеше многи, много се више благодат Божија и дар у благодати једнога човјека Исуса Христа изобилно изли на многе“ (Рим 5, 15). Не треба да будемо изненађени да је директна посљедица Христовог Васкрсења ово: „И гробови се отворише, и устадоше многа тијела светих који су помрли;и изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима“ (Мт 27, 52-53). Ово васкрсење праведника није само обично „приказивање“ Божје моћи да би ојачао редове својих ученика. Умјесто тога, одражава нову Стварност Васкрсења, преображај стања смрти и људске природе кроз Христа.
Јављање „мртвих“ онима у Јерусалиму како је забиљежено у Матејевом јеванђељу иста је појава, која се толико често догађа у животу православне цркве, али не и искључиво, код оних који су препознати као свеци. Стога, у новије вријеме, чујемо за јављање светог Јована Максимовича из Сан Франциска и Светог Нектарија Егинског "многима" којима је потребно исцјељење или помоћ или у, неку другу, сврху у Божјој вољи. Ипак многи, који тврде да вјерују у Васкрсење дијеле слично схватње васкрсења са Мартом из Витаније, а да то и не знају. Неки вјерују да „ душа спава“, сматрајући да су људи несвјесни послије смрти, и да ће устати Другим Христовим доласком. Други сматрају да не постоји никакав однос нити комуникација са мртвима, чак ни са онима који су са „умрлим у Христу“(1 Сол 4, 16). На неки начин као да су ови хришћани направили међу између неба и земље што се не може наћи у Новом завјету.
Васкрсење: Сједињење Неба и земље, живих и мртвих
Сасвим супротно томе, Нови завјет објављује сједињење „онога што је на небу и што је на земљи“ (Еф 1,10). Ако такво сједињење не постоји, и ако то није сједињење, које се дешава и које је присутно у Божјој Цркви, онда морамо да се запитамо шта траже ове ријечи у Цркви у вријеме апостола Павла „ миријадама анђела“ и „ духовима савршених праведника“ (Јев 12, 22-23). Послије Исусовог распећа завјеса у Храму се расцијепила на двоје, али не само да би показала укидање Закона. Она се расцијепила „одозго ка доле“ да покаже да је одвајање неба од земље укинуто у Христу. Говорећи о богослужењу Цркве, велики хришћански епископ и проповедник Свети Јован Златоусти сагласно апостолу Павлу говори да „ нас ова наша Евхаристија ослобађа од земље и сели на небо“. У Христу, „завјеса“ која дијели небеско од земаљског је поцијепана, излажући небо земљи и земљу небу у и кроз Цркву, Христово Тијело. Мајку Гаврилу, жену која се неоспорно сматра светом женом 20.вијека, замолили су једном да говори о Протестантској хришћанској групи у Америци. Од свих ствари, она је изабрала да говори о улози Богородице Дјеве у Христовом оваплоћењу и тако и у Цркви. После њеног говора, вријеме је било испуњено питањима и одговорима. Један човјек је устао и уз велико негодовање  рекао: „ Како како можете тражити од Марије да се моли Христу за вас? Након свега, она је мртва!“ Мајка Гаврила је одмах доскочила: „ О, али ми вјерујемо у Васкрсење!“
Док њен одговор можда некима дјелује превише једноставним, он заиста не би могао бити темељнији, Ако следимо логичан крај Васкрсења Христовог, који је „ првенац оних који су умрли“ (1Кор 15, 20), не бисмо могли раздвојити оне који су „живи“ од оних који су „мртви“ у Христу јер је Његово Васкрсење променило све! Пре бисмо могли допустити себи раздвајање оних који су у Христу од оних који нису. Као што Господ наш сведочи Садукејима који нису веровали у васкрсење: „Бог није Бог мртвих, него живих“ (Мт 22,32). А апостол Павле нас исто тако учи: „Јер зато Христос и умрије и васкрсе и оживи да овлада и мртвима и живима“ (Рим 14,9).
У причи о Лазару и богаташу (Лк 16, 19-31), „велика провалија“ раздваја богаташа (у паклу) од Лазара (у рају). Међутим, таква провалија није споменута између неба („ Авраамовом наручју“) и земље, само да браћа богаташа не би повјеровала чак и кад би видјела некога ко им долази из мртвих. На Гори Преображења, Господ наш се преобразио заједно са Илијом, који није умро већ је тијелом узнесен на небо у пламеним кочијама, као и са Мојсејем који је умро и сахрањен са својим оцима.
Сједињење неба и земље нигдје није тако очигледно као у Откровењу Јовановом. На примјер, у петој глави дозвољено нам је да провиримо у богослужење које се непрестано врши на небу, где се црква на небу активно моли за цркву на земљи: „И кад узе књигу, четири жива бића и двадесет и четири старјешине падоше пред Јагњетом; сваки је имао *гусле, и златне чаше пуне тамјана, † а то су молитве светих“ (Отк 5,8).
Раскол и Истинско Васкрсење
Не тако давно након Великог схизме, многи хришћани на Западу почели су да заборављају природу и значење Васкрсења као посљедице миоптичког средишта на Распеће. Тома Аквински, уважен као један од највећих светаца и „доктора“ на Западу, написао је да је Васкрсење неопходно само као доказ да је Христос Бог. У оваквом оквиру Васкрсење нема стварно егзистенцијално значење нити органску везу са спасењем људског рода кроз слављење људске природе у Христу. Аквински је, такође, вјеровао да кроз Адамов гријех, човјекова воља је пала, али не и ум (односно разум). Ово даље доприноси томе да је вјера у функцији мисли, логике, философије, прије него у функцији преображаја људи кроз њихов додир и сједињење у Васкрслом човјечанству у Христу.
Лако је видјети како се такав став може припасти простом „вјеровању“ појму да „ако вјерујемо у Исуса ми идемо у рај кад умремо“. Такав став има мало тога са оним добрим вестима које се одражавају у Светом писму, јер права хришћанска вјера и вјеровање је више од интелектуалног пристанка одређеним учењима; она је сједињење и заједница са Васкрслим Господом кроз Његово Тијело, Цркву.
Не спасавамо се увјерењима или убјеђењима већ „ милошћу“ (Еф 2,8), која је истински живот, сила и Божја енергија која тече кроз Тијело Христово. Ова учења, и наша вјера у њих, су неопходна да се усаврши и нахрани ова заједница са Божанском спасоносном милошћу. Према томе, Господ Исус Христос повезује живот и спасење са Тајинством над Тајинствима, Светим Причешћем. „Ако не једете Тијело Сина човечијега и не пијете Крв Његову, немате живот у себи“. Живот који долази кроз Свето Причешће је посљедица сједињења са Његовим Васкрслим човечанством које је наравно сједињено са Његовом Божанском природом. Само ако исто тако органски удружимо  своје душе и тијела у васкрсењу овог живота, сад у овом животу, онда тек можемо рећи да смо „спасени“ (1 Кор 1,18; 2 Кор 2,15).
Ако спасење није истинско учешће у васкрслом животу, односно прослављеном, испуњеном милошћу Човечанства Исуса Христа- онда смо ми остали на људској религији ограниченој на „представама“ појмовног света и људској умовној „вери“ и менталној философији о Богу. А то није Бог Свете Веронике, крвоточиве жене, која је физички дотакла Господњу милост- његову хаљину и добила исцељење кроз божанску силу која изађе од Њега (Лк 8, 43-48). Нити је ово Бог који нас истински може дотаћи, преобразити и спасти Својом божанском милошћу.
Да Бог наш постоји у царству представа и „учења“ ми не бисмо имали потребу за „искањем, тражењем и куцањем“ (Мт 7,7) као правим средствима добијања милости васкрслог живота у нашу сопствену човечност. Не би постојао никакав обавезујући разлог нити потреба за молитвом, постом или чак љубављу према ближњима (свиме оним што је утврдио Господ), јер све је то прописано само да би нас отворило да „примимо Духа Светога“, као што Серафим Саровски јасно говори. Коначно, не би било потребе ни за Црквом нити Њеним Тајнама. Без ове милости органске заједнице у Цркви, „хришћанство“ би  постало прост скуп моралних начела „чини и немој чинити“ у овом свету, нешто сасвим ван нас и стварности али помоћу чега бисмо видели себе или друге као „добре“ или „лоше“ људе.
Али Христос није умро и васкрсао да би нам одржао моралну лекцију, већ да би дао (или поврати) прави живот Својој људској творевини. Он је васкрсао да би дао нови живот онима који ће „милошћу кроз веру“  бити сједињени Његовом васкрслом човечанству, који ће имати стварну заједницу са Њим и на тај начин постати судови Његове бођанске милости. Ако је заиста Христос васкрсао, „вера“ се никад не може свести на пристанак одређеним религиозним појмовима или на просто „умовање“ о Богу.
Васкрсење значи да је Живот буквално прогутао моћ греха и смрти  и да тај исти живот може и мора бити удружен и прилагођен животима оних који верују. Исус Христос се оваплотио да поврати и поправи  нашу људску природу; Он је умро да би пригушио и победио саму смрт, и васкрсао је да би прославио наше човечанство и уздигао га Богу са десне стране.
Хришћанство је више од опраштања грехова или брисања мрља кривице. То је прилагођавање живота самоме Богу у нашим животима кроз Исуса Христа и Светог Духа. Васкрсење није само приказ или доказ Исусовог Божанства „Видите, рекох вам да ће тако бити!“. То је поновно стварање и обожење људске природе у Исусовој личности, Богочовеку, и могућност за Његову творевину да учествују у тој истој преображеној и освећеној људској природи милошћу Божјом. И тако, апостол Петар потврђује да се „Пошто нам је његова божанска сила даровала све што је потребно за живот и побожност, познањем Онога *који нас позва славом и врлином, Кроз које су нама дарована драгоцјена и превелика обећања да кроз њих постанете причасници божанске природе, избјегнувши похотну трулеж у свијету“ (2 Пет 1,4).
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
За вјеронаука.нет превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ /извор

У сарадњу Града Бањалуке и Kола српских сестара, у Велику  суботу 15. априла 2023. године са почетком у 11 часова, организовано је бојење јаја у порти Храма Христа Спаситеља. У духу вјере и традиције, а поводом највећег хришћанског празника Ваксрса, малишани су украшавали јаја у порти Храма Христа Спаситеља у центру Бањалуке. Била је то лијепа прилика за дружење те да се научи традиционални начин украшавања васкршњих јаја. Неко је то научио од мајке, неко од баке али је на крају најважније да се традиција преноси с кољена на кољено. 
У парку Петар Kочић, Град Бањалука је по трећи пут, организовао Васкршњи пикник. Јаја, боје, малишани, празнични амбијент, популарни градски парк био је у бојама Ваксрса.  Сви су били веома задовољни како је све протекло.
– Предивно је било. Сваке године се наново изненадимо. Припремимо се на заиста много ђеце, али увијек их дође баш пуно, а рекације су заиста фантастичне – каже Валентина Савић Мандић из Kреативног тима Градске управе. Васкршњи пикник организован је у жељи да се дух наше вјере, наше традиције, подијели са најмлађима, све са циљем да их научимо како су то некада јаја бојиле наше мајке и баке, каже бањалучки градоначелник Драшко Станивуковић.
– Једноставно желимо да ови догађаји, попут Васкршњег пикника, догађаји које организује Град Бањалука заувијек обиљеже њихово ђетињство, те да се увијек са љубављу сјећају ових најважнијих православних и хришћанских празника. С друге стране град Бањалука ове важне датуме, обиљежава са грађанима, додатно их анимира, додатно организујемо радионице, како бисмо и ми као локална самоуправа, преузели један дио одговорности за ширење нашег националног идентитета, да знамо одакле смо, шта су нам коријени,  тада је наравно сигурнији пут у будућност – казао је Станивуковић. Васкршњи Пикник у граду Бањалуци организује се трећу годину за редом, а циљ је како кажу организатори очување наше традиције и националног идентитета, пославши поруку свим вјерницима традиционалним поздравом  – Христос Васкрсе.

Благодатни огањ сишао је у храму Гроба Господњег у Јерусалиму, у Велику суботу 15. априла 2023. године.Патријарх Јерусалимски Теофил III изашао је из Кувуклије у којој се молио за силазак огња и почео да га дијели људима присутним у храму. Претходно су хиљаде православних ходочасника из разних земаља од јутра на Велику суботу испунили улице око Старог града у Јерусалиму у нади да ће видјети чудо силаска Благодатног огња у храм Гроба Господњег. Израелски органи реда су у овом граду увели озбиљне безбедносне мјере током најважнијих вјерских празника, који су се временски поклопили са следбеницима три авраамске религије – васкршњим празницима за хришћане, седмодневном јеврејском Пасхом за Јевреје и светим мјесецом за муслимане – Рамазаном. За вријеме обреда силаска Благодатног огња, број посјетилаца храма Гроба Господњег био је ограничен нa 1.800 људи у поређењу са око 10 хиљада претходних година. Сваке године православни ходочасници из цијелог свијета окупљају се у источнојерусалимској цркви Гроба Господњег уочи православног Васкрса. Вјерници се моле и пале бакље и свијеће из пламена који запаљен у Христовом гробу у цркви. Након обреда силаска Благодатног огња, пламен се авионом преноси у друге православне заједнице у Грчкој, Русији, Украјини, Србији и Грузији. Погледај ВИДЕО ЗАПИС!
Извори: Спутњик и вјеронаука.нет

Његова Светост Патријарх московски и цијеле Русије Кирил данас је у пасхалној посланици архипастирима, пастирима, ђаконима, монасима и свој вјерној дјеци Руске Православне Цркве изразио наду да ће братским народима Русије, Украјине и Бјелорусије бити подарен трајни мир. У поруци објављеној на сајту Руске православне цркве руски патријарх је истакао да се на Васкрс посебне молитве упућују Богу за оне у ратној зони. "На празник Васкрс, наше посебне молитве су упућене Богу за људе који се налазе у ратном подручју. Ми, као хришћани, не можемо остати равнодушни према невољама и невољама наше браће и сестара, чија су срца опечена огњем међусобних сукоба, зато приносимо Господу молитве да Он својом милошћу и добротом исцјели тјелесне, а посебно духовне ране, утјеши сваку тугу и подари братским народима који су изишли из јединственог Дњепарског крстионице, трајним и праведним миром. Као што је земаљски пут Спаситеља био испуњен трудом и пожртвованом љубављу према људима, тако смо и ми позвани да се уподобимо Њему у служењу ближњима. Уосталом, било која, па и најмања врлина, превазилажење сопственог егоизма у корист другог човјека приближава нас Богу – Извору живота и бесмртности, и самим тим нас чини срећнијим." каже се у посланици.

Српска Православна Црква својој духовној деци о ВАСКРСУ 2023. године
ПОРФИРИЈЕ
по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве, свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:
ХРИСТОС  ВАСКРСЕ!
И ушавши у гроб, видеше младића обучена
у белу хаљину где седи са десне стране и уплашише се.
А он им рече: Не плашите се! Исуса тражите
Назарећанина, распетога. Устаде, није овде;
ево места где га положише (Мк 16, 5 – 6).
Радујемо се данас, драга духовна децо наша, радујемо се и прослављамо Празник над празницима, Васкрсење Господа и Спаса нашега Исуса Христа из мртвих. Радујемо се и прослављамо зато што смо, као некада жене мироносице, чули речи анђела: „Не плашите се!” Радујемо се и прослављамо Васкрсење Господа Христа јер нам више од осам столећа Бели анђео са фреске у Милешеви Светога Саве показује на празан гроб и говори: „Устаде, није овде!” Радујемо се јер нас упркос свим приликама и неприликама прате крупне и мирне рашке очи Белог анђела – најлепше, највољеније и најславније фреске створене у нашем роду – говорећи нам да Исус Назарећанин, на крст Распети, устаде из гроба.
Радујемо се и прослављамо Христово Васкрсење јер „Отац благоизволи да се у Њему настани сва пуноћа и да кроз Њега измири све са Собом…, и оно што је на земљи и оно што је на небесима” (Кол 1, 19 – 20). Радујемо се и прослављамо победу над победама, јер се у Распетоме и Васкрсломе од ропства смрти – којој се кроз грех покорила – саставља, спасена, свеколика твар! Радујемо се и прослављамо Васкрсење Господа Христа јер, чинећи то, добијамо залог сопствене победе над оковима смрти и свету благовестимо радост живота!
То је, браћо и сестре, вера Цркве Православне коју нам открива милешевски Бели анђео, показујући нам празан гроб Христов, уз поруку: „Не плашите се!” Бог је те речи охрабрења говорио у најразличитијим околностима појединачних и народних искушења, распећа и невоља. „Будите слободни и храбри, и не бојте се и не плашите се…, јер Господ Бог твој иде с тобом, неће одступити од тебе, нити ће те оставити”, говорио је Израиљу преко Мојсија (Понз 31, 6). И поновио је то Новом Израиљу кроз Јединороднога Сина Који је чудесно, ходећи по таласима, пришао лађи са апостолима и умирио узбуркано море: „Не бојте се, ја сам, не плашите се!” (Мк 6, 50). У најстрашнијем тренутку живота једног старешине јеврејске синагоге, који се звао Јаир и коме је кћи умирала, Господ Исус Христос је, такође, рекао: „Не бој се! Само веруј!” Јер, вера која прожима и осмишљава животни пут, која соковима благодатне снаге храни свеколико људско биће, уистину може све.
То нам најбоље показује јеванђелска повест о неисцрпној вери и поверењу у Христа четворице људи који су намерили да учине све што је њима било могуће како би Бог учинио оно што је људима немогуће, тојест чудо, и исцелио њиховог неверујућег болесног пријатеља. Никаква спољашња препрека није могла да их заустави у њиховој намери да одузетог принесу Христу (Мк 2, 1 – 5). Њихова је вера била толика да су због немогућности да Господу приђу од мноштва света  окупљеног око куће у којој је Он лечио људе, болесника Христу принели разградивши кров и спустивши га. Сви ови догађаји потврђују снагу заједничког подвига, снагу молитве Цркве. Вера неколико људи који имају поверење у Христа јесте сила која помаже и онима слабашнима у вери, а понекад и онима који вере немају. Управо због снажне вере у Њега, у Његову љубав и коначни суд, Васкрсли Господ је био и са нашим прецима када су падали и поново устајали, када су туговали и радовали се, када су сеобама по светским беспућима, распињани и урањани у историје других народа.
Сетимо се, драга децо духовна, библијске повести о Содому и Гомору. Насупрот пустињи око Мртвог мора, ти градови су у наводњеној и зеленој јорданској долини имали обличје рајских станишта. Међутим, та напредна и привлачна цивилизација била је далеко од рајске. Житељи ових градова били су огрезли у бестидан живот, стран човековој боголикости и мрзак Богу. Господ је најавио да ће уништити ове градове како њихова мочвара греха не би прогутала остале људе. „Хоћеш погубити и праведнога с неправедним?” – вапио је праведни праотац Авраам и Господа молио да ове градове поштеди ако у њима нађе бар педесет праведника. Aли када ни десет праведних душа није пронашао у њима, Господ је Содом и Гомор предао разорењу и пропасти.
Библијска истина о Содому и Гомору важи и данас. Економски и сваки други напредак је свакако важан за друштва у којима наш народ живи, али је неупоредиво важније духовно здравље нашег народа, она снажна, саборна вера у Господа Распетогa и Васкрслога која осмишљава наше свеколико народно биће. Од вере у Васкрсење Христово и Јеванђеље Његово зависе наше животне вредности, култура, етос, идентитет. Христос је вером четворице исцелио онога који је услед греха био духовно и телесно парализован. Господ би спасао и Содом и Гомор да је имао на кога да се ослони, да је било људи који би, попут оне четворице у Јеванђељу, били спремни да снагом вере и поверења у Христа, снагом молитве, помогну свом пријатељу. Овим примерима Васкрсли Господ нас кроз уста Цркве подсећа да су наша животна прегнућа благословена и плодотворна само ако су утемељена на заједничкој вери и свему што из ње извире, на молитви и подвигу, на љубави и нади. Само онда када је Христос на првом месту, све ће бити на свом месту. Без тога су сва наша стремљења узалудна. „Ако Господ (на темељима вере) не буде градио дом, узалуд се муче који га граде; ако Господ (на темељима вере) не буде чувао град, узалуд не спава стражар” (Пс 127, 1) – певао је цар Давид. Знали су то и кроз историју својим животима и страдањима посведочили многи праведници, разумевши снагу вере и стварност Божјег присуства у свету. Само уколико имамо снажну веру и молитву, истинско покајање и јеванђелске врлине, Бог ће бити са нама и имаће коме да помогне, како је говорио блаженопочивши патријарх Павле.

И као што су нас снага вере и молитве наших праведних предака и отаца провеле кроз теснаце историје, тако је потребно да и данас, у свим прегнућима, послушамо глас Цркве, глас Господњи: ујединимо и умногостручимо молитве за мир, за очување Косова и Метохије у Србији, за очување наших светиња. Ујединимо и умногостручимо своје молитве за живот у миру нашег народа свуда, да се наша или било чија страдања не понове. Знајте да је молитва верујућег народа за мир, молитва Цркве за мир, јача од сваког оружја. Архијереји и верни народ Српске Православне Цркве, чије прво име јесте Пећка Патријаршија, чврсто и непроменљиво су на становишту да је отуђење Косова и Метохије од државе Србије, посредно или непосредно, de facto или de iure, неприхватљиво. Молимо се Спаситељу и залажемо за заједнички живот, у међусобном поштовању и разумевању са косовско-метохијским Албанцима, јер ако у нашим душама има места и за једне и за друге, биће и на Косову и Метохији места за све. Знамо и то да у нашем народу и данас има довољно вере, довољно молитве и  праведности, да  сачува и нас и све око нас и у  временима која долазе.

Стога данас ми, архијереји Пећке и Београдско-карловачке Патријаршије, односно Српске Православне Цркве, апелујемо да се напредак друштва, а пре свега народна просвета и култура, граде на јеванђелским темељима, на којима су и настале. Посебно позивамо на очување српског језика и ћириличног писма на којима је изграђена српска култура. Апелујемо да се нормира употреба ћириличног писма у јавном простору, као и да се обустави насиље над српским језиком и укину одредбе законâ који то насиље намећу, нарочито кроз противуставни закон који намеће такозвани родно осетљиви језик иза кога се крије борба против брака и породице као богоустановљених светиња и природних облика човековог личног и саборног живота. На јеванђелским темељима смо градили и изградили свој начин живота, свој етос, свој систем вредности, у коме су брак и породица, засновани на љубави према Богу и на међусобној љубави, претпоставка склада у животу народа, друштва и државе.
Драга чеда Светосавске Цркве, молимо се и за мир у Украјини, за престанак страдања и сукобљавања једноверне и једнокрвне браће, да непријатељство и мржњу замене пријатељство и љубав. Данас се Васкрслом Господу посебно молимо за Украјинску Православну Цркву, њену јерархију и њен верни народ, који су изложени неправди, насиљу и прогону. Сви ми заједно, и када страдамо и када се радујемо, драга браћо и сестре, никада не смемо да заборавимо чињеницу да је коначни одговор и кључ живота у Христовим речима: „Ово сам вам казао да у мени мир имате. У свету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам победио свет” (Јн 16, 33). Стога сви заједно, са анђелима, појмо песму победну:
Христос васкрсе из мртвих,
смрћу смрт поразивши
и онима који су у гробовима
живот даровавши.
Срећан, честит и благословен Празник желимо свему нашем верном народу, свима који чују речи Белог анђела: „Не плашите се! Исуса тражите Назарећанина, распетога. Устаде, није овде”. Где год да се данас било ко од нас налази, поздрављамо се поздравом вечне радости:
ХРИСТОС  ВАСКРСЕ!

Јерусалимска патријаршија оптужила је јуче израелску полицију за кршење слободе вјерника због ограничења броја ходочасника који могу да присуствују церемонији Благодатног огња усред растуће напетости. Израелска полиција је саопштила да је ово неопходна безбједносна мјера током суботње прославе у древној цркви Светог гроба из 13. вијека, подигнутој на мјесту гдје је Исус разапет, сахрањен и васкрсао. 
Наиме, сваке године уочи Васкрса, на Велику суботу, код Христовог Гроба, православни патријарх силази у Свету едикулу гдје се моли Богу да пошаље Благодатни огањ на њега и ходочаснике, а одатле излази са двије упаљене свијеће. У цркви хиљаде људи држи свежњеве од 33 свијеће, која свака симболизује једну годину Христовог живота и пали их тим пламеном који се послије шаље специјалним авионима у православне заједнице у другим земљама.
​Ове године ће се церемонија одржати након таласа насиља у јерусалимском Старом граду изазваног рацијом израелске полиције на светилиште на коме се налази џамија Ал -Акса, трећа по значају у исламу. Израелске власти су и прошле године увеле сличне рестрикције током церемоније у Цркви Светог гроба, а сада су саопштиле да желе да спријече нову катастрофу попут оне када је у стампеду на јеврејском светом мјесту на сјеверу Израела 2021. године убијено 45 људи. Црквени званичници у Јерусалиму су новинарима изјавили да нису успјели преговори са полицијом о рестрикцијама. 
„Уркос многим покушајима учињеним у доброј вољи нисмо у могућнсти да координишемо с израелским властима пошто они спроводе неразумна ограничења на приступ Светом гробу”, саопштила је Јерусалимска патријаршија. Израелска полиција је потврдила да појачава безбједност и да ће блокирати неке пролазе у Старом граду, те да ће приступ древној цркви и њеном дворишту бити ограничен.
Како је наведено дозволиће се да 1.800 људи уђе у цркву, док је ранијих година око 10.000 вјерника присуствовало церемонији у цркви. Главни полицијски надзорник Јорам Сегал из јерусалимске окружне полиције рекао је новинарима да је приоритет безбједност на дан када муслимани, хришћани и Јевреји славе своје празнике на једном квадратном километру Старог града. Он је најавио да ће се регулисати кретање вјерника, те да ће се церемонија Благодатног огња моћи пратити на великим екранима.
Откако је крајем прошле године на власт дошла најдесније оријентисана коалиција у историји Израела хришћани кажу да је њихова заједница, стара 2.000 година, изложена појачаном нападу.

На Велики петак увече, 1/14 априла 2023. године, служено је вечерње Великог петка, а затим у јутрење Велике суботе са статијама у храму Гроба Господњег. Током величанственог богослужња, Његово блаженство Патријарх јерусалимски г. Теофил је предводио литију око светиње, на Страшној Голготи је прочитан јеванђелски одељак о распећу Господњем, а архијереји су положили плаштаницу уз читање јеванђељске перикопе о скидању Господа Исуса Христа са крста. Уз дирљиве статије јутрење Велике суботе је служено пред Гробом Господњим. Беседио је Архиепископ константински Аристарх. Извор: Јерусалимска патријаршија

На Велики Четвртак, у порти храма Светог Ахилија у Ариљу, одржана је хуманитарна Васкршња ствараоница. Благодарим свима који су учествовали у овом прелепом догађају. Πосебну захвалност дугујем архијерејском намеснику пожешко-ариљском оцу Драгану Стевићу, ђакону Ненаду Срећковићу, колегама вероучитељима Ратку Симеуновићу, Ненаду Стефановићу, учитељици Жанки Селаковић, родитељима..., посебно деци.
​Станко Аћимовић, вероучитељ у ОШ „Стеван Чоловић" у Ариљу

Вјерници носе Епитаф (грчки: Επιτάφιος или Επιτάφιον, руски: Плащаница, српски плаштаница) по мору, док други пале бакље 14. априла 2023. године за вријеме обиљежавања православног Великог петка на плажи Толо, источни Пелопонез, у Грчкој. Ово је обичај у многим приобалним мјестима као што су Хидра, Наксос, Тинос и др.  Но, обичај није исти у свим грчким мјестима. Тако рецимо у Тракији постоји обичај паљења Јуде у којем дјеца, праве лутку Јуде,а затим иду од куће до куће тражећи грање. Заједничко је свима да се обиљежава у атмосфери туге и пијетета у спомен на чињеницу да се Христос тог дана жртвовао за спас свих људи. Литија креће у различито доба дана у различитим дијеловима земље: у Атини је рецимо најзанимљивија она из манастира Kесариани која креће око 14 часова и одржава се уз посебну дозволу Министарства кулутуре, будући да је манастир још из времена Византије. Интересантни обичаји су на Kрфу, гдје литија почиње у 9 ујутру, али на Велику суботу јер им је још у доба млетачке управе било забрањено да то чине на Велики петак. 
Епитаф представља погребну поворку и Христов гроб и обавезно је украшен свјежим цвијећем. То је дрвена конструкција прекривена комадом драгоцјене тканине, често украшена златом и сребром. Приказује мртво Исусово тијело. На Велики петак ујутру, Епитаф се украшава прољећним цвијећем, углавном бијелим, црвеним и љубичастим све док не буде потпуно прекривен. Потом се посипа латицама цвијећа. На Великиг петак, најтужнији дан у години за хришћане, Христов Епитаф са иконом, украшен хиљадама цвјетова, на литији износи из светих храмова и носи кроз село или крај (у већим градовима) до гробља у спорој литији. На гробљу свако запали свијећу за мртве, а затим се Епитаф са поворком враћа у цркву гдје вјерници љубе Христову икону.

Грчка полиција ухапсила је криминалну групу која је починила серију крађа у храмовима на острву Кефалонија. За неколико дана, нападачи су опљачкали 18 цркава, укључујући 7 - од Цвјетне недеље увече до јутра Великог понедјељка, наводи vimaorthodoxias.gr 12. априла 2023. године. Опљачкани су храмови у градовима Диварата, Логарата, Ферентината, Антипата, Фарс, Дилината и Лурдата, где су украдени црквени украси и новац у вредности од 350 евра. Полицајци су ухапсили криминалце док су покушавали да побјегну са Кефалоније. Сва тројица су били странци са 39, 34 и 27 година. Пронађен је и одузет алат за провалу вриједан више од 2.700 евра, аутомобил у којем су вршили провале, као и храна и накит враћени игуманима храмова.Како је истрагом утврђено, иста криминална група је од краја септембра 2022. до почетка новембра 2022.године извршила још 11 провала у храмове на Кефалонији, одакле су износили храну, као и новац у износу од 1.100 евра.
Тренутно се са притвореницима бави острвско кривично тужилаштво.

Забрињава чињеница да су блогери на интернету у посљедње вријеме постали извор знања за млађу генерацију, рекао је Владимир Легојда, професор МГИМО и предсједник синодског Одјељења РПЦ за односе Цркве са друштвом и медијима. Према ријечима Владимира Легојде на његовом Телеграм каналу, према експертима, током протекле године „дошло је до значајног повећања прихода руских блогера“.„Разлог овог успјеха је потреба људи за подршком у тешким временима и гаранцијама поуздане будућности. А тренери имају тенденцију да понуде брза и лака рјешења за све проблеме“, додао је он. Истовремено, професор МГИМО је примијетио да га уопште не брине ниво прихода блогера, „већ чињеница да су они извор знања. И то не само за већ одрасле жртве манипулације, већ оно што је најалармантније за млађу генерацију. „Ми смо у ситуацији да је граница између аматеризма и професионалне стручности практично избрисана. А мишљење аматера и професионалца уопште није упоредиво. По мом мишљењу, то ствара опасан контекст у којем је термин „глупост” сасвим примјенљив“, написао је Владимир Легојда у вези с тим.
Истовремено, представник Цркве је навео да данас алтернатива знању и образовању „нису чак ни програми професионалних корпорација, већ, много горе, популарни блогери-тренери који су се појавили ниоткуда, привлачећи дивним причама о личном узрастању и брзом финансијском успјеху.”
Приходи девет највећих руских блогера за 2022. порасли су за 24%, рекли су за Известија стручњаци за маркетинг. Прошле године такозвани они су зарадили више од 4 милијарде рубаља. Стручњаци вјерују да је повећан успјех захваљујући чињеници да је људима у тешким временима потребна подршка, гаранција поуздане будућности коју тренери продају. Међутим, такви курсеви често не дају никакав резултат. Истовремено, поједини информациони привредници су оптужени за злоупотребу коришћења поједностављеног система опорезивања. Као резултат тога, буџет је изгубио стотине милиона рубаља пореза, рекли су адвокати.
Извор: фома.ру/ Известија/ припремио сајт вјеронаука.нет

Икона Светог Теодосија Печерског, која се налази у једној од капела Кијевско-печерске лавре, почела је да мироточи. Лист "Правда" посебно наводи да се овај догађај почео да се догађа након што су наоружани људи упали на Лауру да би протјерали монахе. Забиљежено је да су сузе које су текле из очију на икони светог Теодосија мирисне и да имају црвенкасту нијансу.

Непознати починиоци током претходне ноћи оскрнавили су цркву Светог Луке у никшићком насељу Рубежа. Провалили су у цркву, сломивши браву, а из унутрашњости су отуђили чак 23 иконе, од чега су три сликане, затим двије кадионице, од којих је једна стара скоро вијек и по. Ни то им није било довољно па су и са крова почели да скидају бакар. Надлежни свештеник протојереј Миодраг Тодоровић каже да су пријавили полицији која је јутрос обавила увиђај. 
“Некако мислим о томе да се не може причати без некога најдубљег бола и туге да неко међу нама постоји који је кренуо да овај бакарни кров урнише, да га миче, да га упропаштава, који је одавде понио 23 иконе, од тих три сликане. Двије је насликао калуђер који је родом из овога села, Макарије Мрвошевић. Једна је скоро приложена за покој душа”, рекао је свештеник Тодоровић. Крадљивци су ушли и у олтар цркве одакле су узели двије кадионице, путир и дискос, како истиче Тодоровић, нешто што је најсветије у цркви. Црква Светог Луке у Рубежима саграђена је у 19. вијеку, градња је завршена 1894. године. Свештеник Тодоровић истиче да је цркву градило 70 домаћина, колико их је тада било у Рубежима.
“Градили су је о свом хљебу, на своју надницу, на свој динар. Неко је пљунуо данас на муку свих тих људи, на њихов зној, труд, на њихову жртву. Пљунуо је на ове гробове који су овђе око цркве јер је црква њихов заједнички споменик. Неко је дошао да пљуне у све оно најсветије што у овом народу има. Ово као материјална штета надокнадиће се, јер ће људи опет то прегнути. Али ово што је учињено, ово је велико зло које се растоварило, које је показало некако своје деструктивно лице, лице пуно мржње, пуно нечовјештва, лице без икаквог осјећаја. Kако је неко могао ући у гробље гђе су људи сахрањени и да прави такав хаос, како је могао ударити на светињу села”, рекао је Тодоровић. Kако је истакао, такав вандалски чин треба свима нама да буде опомена, и селу, и граду, држави и свим институцијама. “Опомена свима нама да људи који немају светиње да су спремни све да учине. Најстрашније је ако су ово урадили људи православне вјероисповијести, а ја вјерујем да јесу, јер, вјерујте ово неће ни један муслиман направити, ни нико ко је друге вјероисповијести. Ово само може да направи неко ко мрзи себе, ко мрзи своје коријене. И зато ми треба дубоко да се забринемо”, наглашава свештеник Тодоровић. Апеловао је и на полицију и на све институције да се починиоци нађу. 
“Не ради кажњавања, него да се тим људима каже и да се ти људи доведу и приведу и да се покуша да ти људи дођу до своје савјести да виде шта су учињели. Они данас нису направили материјалну штету, иако она није занемарљива, они су данас пуцали у своју савјест, пуцали су у своју душу и пљунули су на све ове овђе гробове, на све ове душе које овђе почивају, за које се моли у овом храму”, казао је Тодоровић. Извор: Вијести.ме

​Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом служио је 9. априла 2023. године, на празник Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, свету архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Мокром. Саслуживали су протојереји Никола Ковач, архијерејски намесник соколачко-паљански, и Драган Матић, парох мокрањски; као и ђакон Владислав Ковач. Том приликом, митрополит Хризостом је освештао нови иконостас у том храму и доделио Златне ордене Светог Петра Дабробосанског верницима заслужним за обнову храма. 
​– Бог увијек долази човјеку као слици својој, као ономе кога је саздао. Бог љубави долази да спаси човјека и да га учини по благодати једнаким Богу. Будите свети као што је свет Господ Бог ваш! Будите богови по усиновењу! Зато на данашњи дан пре две хиљаде година Господ наш Исус Христос дође  у свети град  Јерусалим, а дјеца Јерусалимска дочекаше га с радошћу и пјесмом: Благословен који долази у име Господње! Алилуја! Данас Он долази у наша срца, у наше храмове, у наше домове, градове и села. Зато, браћо и сестре, отворимо Му наша срца да уђе у нас и буде у нама и са нама. Овај празник не представља само неки историјски догађај кога се ми сјећамо. Не овај и сваки други празник је наш лични доживљај празника, доживљај Бога који воли и спасава човјека. Нека свако од нас данас буде духовни Јерусалим и да Господ уђе у нас као у нови Јерусалим, а ми да га дочекамо и кажемо: Благословен који долази у име Господње! Смјестимо Господа у срца наша да бисмо Га дочекали у тајни Његовог васкрсења када ћемо заједно са Њиме саваскрснути – беседио је митрополит Хризостом.
Извор: Митрополија дабробосанска

Ово је најстарији рукопис Јеванђеља до сада пронађен.
Аустријска академија наука (ÖAW) открила је фрагменте Јеванђеља на сиријском језику који датирају из 3. вијека. Ово нам је открио истраживач и медиевиста (стручњак за средњи вијек-примједба прев.) Аустријске академије наука Григориј Кесел. Користећи ултраљубичасту фотографију, успио је да открије у документу из 6. вијека који се чува у Ватиканској библиотеци, доњи слој са фрагментом сиријског превода Јеванђеља, направљеног у 3. вијеку. Прије отприлике 1750 година на пергаменту је примијењен превод Јеванђеља са грчког на сиријски, након неког времена пергамент је поново употребљен, па је најстарији превод Јеванђеља остао у доњем, односно у трећем слоју рукописа. 
Наиме, писар у Палестини избрисао је изворно јеванђеље исписано на сиријском. С обзиром на то да је у средњем вијеку пергамент у пустињи био врло риједак, рукописи су се често поново користили.
Дуго времена историчарима су била позната само два рукописа који садрже сиријски превод Јеванђеља. Један се чува у Британској библиотеци у Лондону, други је пронађен у виду палимпсеста у манастиру Свете Катарине на планини Синај. Модерни "Sinai Palimpsests Project" сада испитује фрагменте трећег рукописа, а Кеселов налаз ће бити четврти текстуални превод Јеванђеља на сиријски. Али посебна вриједност и посебност овог открића је у томе што је пронађени фрагмент најстарији превод Јеванђеља. Чак и изузетан Синајски кодекс, који се сматра најстаријим грчким рукописом, датира из 4. вијека. 
Вијест, објављена на сајту Аустријске академије наука, садржи један од јеванђеоских цитата из откривеног фрагмента сиријског превода. У грчком рукопису у Мт 12, 1 читамо: „У то вријеме иђаше Исус у суботу кроз усјеве; а ученици његови огладњеше и почеше тргати класје и јести".
У сиријском преводу овај стих је изгледао мало другачије. Више информација о овом открићу доступно је  на веб страници Аустријске академије наука.