|
{blogheader-6b2f4240-eada-45ce-a326-d5812a5bf5ee:content}
 Васкрс је најважнији и најстарији хришћански празник. То је покретни празник који не мења дан, али мења датум. Сваке године се слави недељом и од датума празновања Васкрса зависи и када ће почети Васкршњи пост, али и када се славе други празници: Цвети, Спасовдан, Духови... Најраније може да буде 4. априла/21. марта, а најкасније 8. маја/25. априла, по новом/старом (јулијанском) календару.
Хришћани су Васкрс славили још од апостолских времена, али од самог почетка нејединствено: хришћани из јудејства су га славили са јеврејским празником Пасхе – 14. дана јеврејског месеца нисана, у било који дан седмице да је тај празник пао, а остали хришћани, који су били пореклом из грчко-римског света, у прву недељу после тог датума. (Иначе, прослављање овог јеврејског празника траје 7 дана и Јевреји га славе у спомен на излазак из египатског ропства и прелазак преко Црвеног мора. Васкрс се у богослужбеним песмама православне Цркве назива нова Пасха јер Васкрсење Христово представља пролазак или прелаз из смрти у живот. Због тога, на пример, Грци Васкрс називају Пасха). Да би сви хришћани славили Васкрс у исти дан, на Првом васељенском сабору 325. који је одржан у Никеји близу Цариграда, донета је одлука да сви хришћани славе Васкрс истога дана и то прве недеље после пуног месеца, после пролећне равнодневнице (еквиноцијума) и после јеврејског празника Пасхе. У то време, у римском царству је био у употреби тзв. јулијански календар, иако га сабор изричито није помињао. За одређивање тачног датума Васкрса сваке године и обавештавање других цркава о томе, била је задужена Александријска патријаршија зато што је у Александрији постојала дуга астрономска и математичка традиција. Убрзо, ради практичнијег обавештавања других цркава о датуму празновању Васкрса, настале су тзв. „Пасхалне таблице“ по којима се унапред одређен датум празновања Васкрса на дужи период. Тај период се назива „индикт(ион)“ и траје 532 године. Када се заврши један индикт, следи други индикт, па се опет понавља редослед празновања Васкрса по датумима индикта. Начелно, датум прославе Васкрса и данас се одређује према правилу Никејског сабора. Међутим, многобројне промене које су настале у историји, као што су: Велики раскол 1054.године, грегоријанска реформа календара у 16. веку и др., довеле су до разлика у прорачунима између источне, Православне цркве са једне стране, и цркава на Западу (Римокатоличка, Протестантска, Англиканска) са друге стране, тако да се Васкрс не прославља истога датума, мада се и то понекад догађа. Тако на пример, догађа се да, цркве на Западу понекад славе Васкрс пре или током празновања јеврејске Пасхе, што се у православној традицији сматра неприхватљивим. Данас, све православне Цркве славе Васкрс истога датума, осим православне Цркве у Финској која прославља Васкрс када и цркве на Западу. На следећим примерима можемо видети како све ово, напред наведено, изгледа. 2016. године, православни су славили Васкрс 1. маја по новом или 18. априла по старом календару, јер је то била прва недеља после пролећне равнодневнице, после пуног месеца и после јеврејске Пасхе, док су инославни славили 27. марта, по новом календару, али пре празновања јеврејске Пасхе и пет недеља раније од православних. 2017. године, датум празновања Васкрса се подударао, јер је 16. април (3. април), прва недеља после пуног месеца, после пролећне равнодневнице и после јеврејске Пасхе. 2018. године, датум Васкрса се није подударао и био је слављен различито. Следећи пут, датуми празновања Васкрса подудариће се тек 2025. године. о. Драган Лазић /извор |