 У Јудеју је стигло прољеће. На дрвећу је шуштало младо лишће, сунце је већ дању гријало као да је љето. Пут је водио из Јерусалима до села званог Емаус (значи „извор“ или „врели извор“; удаљеност између Јерусалима и Емауса која се наводи у тексту је 60 стадија -око 11 км -примједба преводиоца).). Рекли су да су некада на овом мјесту врући извори заиста избијали из земље. Уроњен у њих, особа би добила исцјељење од разних болести. Али од тада је прошло много година. У Емаусу дуго времена није било љековитих купки. Постоји само мало село са именом које чува успомену на стара времена. Људи су ишли путем до Емауса. Било их је много, али нису се кретали у густој гомили, већ у малим групама. Међу путницима се истичу два мушкарца, попут тамне мрље на тепиху јарких боја. Иако, чини се, у њима нема ништа посебно. Обична одјећа, обичне путне торбе са залихама, у руци - обични штапови, који олакшавају пут којим се пут пење узбрдо. Али лица ... Лица ове двојице била су као да је живот за њих већ био завршен и ништа добро их није чекало пред њима. Овако изгледају људи који су изгубили нешто веома важно без чега нема смисла даље живјети. Из неког разлога млади, пуни снаге мушкарци ходали су попут стараца, невољко подижући ноге од прашине на путу. Изгледало је они једноставно немају гдје да оду у овом цвјетном прољећном свијету. Да, генерално, било је тако.  Тихо разговарајући, пошли су у правцу Емауса. И како је тужан био њихов разговор ... Ова двојица путника били су ученици славног Исуса из Назарета (Не наводи се ко су ти ученици. Један се касније идентификује као Клеопа-примједба преводиоца). Онај који је лијечио неизљечиво болесне, ходао по води Галилејског језера, могао је да нахрани хиљаде гладних људи са пет хљебова и коначно васкрсао човјека који је већ био мртав четири дана. Исти Исус, који је прије недјељу дана ушао у Јерусалим као дуго очекивани цар - Месија, и којег су људи дочекали са радосним поклицима и полагали одјећу на пут пред Њим. А они су, Његови ученици, најближи Месијини помоћници. Али одједном су им се сви планови срушили. Свемогући Исус је из неког разлога дозволио да га ухвате првосвештеникове слуге. Тада није оспорио лажне оптужбе које су му изнесене. На суђењу пред римским прокуратором Пилатом, Исус је, такође, ћутао, чак није не покушао да избјегне страшну егзекуцију. Није се бранио када су га римски војници претукли у дворишту преторија. Коначно, дао је да буде разапет на крсту. И умро је смрћу која се чак и међу злочинцима сматрала срамотном. Како то? Уосталом, ученици су видјели сву Месијину силу, видјели су како су мртви устајали по Његовој заповијести, како Га је олуја послушала, како Га зли духови беспоговорно слушају ... Како је Месија могао бити убијен? Довољна је само његова ријеч, па чак и неуништиве гвоздене легије Рима распршиће се без трага, попут сувог лишћа у јесен! Зашто се то догодило? И како сада живјети даље. О томе су разговарала два тужна путника на путу за Емаус. И нису имали одговоре на ова питања. Док су разговарали и овако расуђивали, пришао им је још један путник. Изгледао је сасвим обично и изгледом се ни по чему није издвајао од осталих људи који су се кући враћали са одмора…То је био ... васкрсли Исус! Онај због кога су Његови ученици толико туговали. Али ова њихова туга била је толико велика да им је засјенила очи. А Исуса нису препознали ни када им је Он сам пришао и започео разговор. - Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели? - А један по имену Клеопа, одговарајући рече му: зар си ти једини странац у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана? И рече им: шта? А они му рекоше: за Исуса Назарећанина, који бјеше пророк, силан у дјелу и у ријечи пред Богом и пред свијем народом; Како га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше га? А ми се надасмо да је он онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како ти би. Разговарали су, а Исус их је ћутке слушао, не прекидајући ни ријеч. Као да им је пружио прилику да проговоре, излију сав бол и разочарање који су се накупљали у њиховим душама ових дана. У међувремену су ученици наставили своју причу, и даље не схватајући са ким сада разговарају: - А уплашише нас и жене неке од нашијех које су биле рано на гробу, и не нашавши тијела његова дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је он жив. И идоше једни од нашијех на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али њега не видјеше. Исус их је пажљиво погледао да види јесу ли већ све рекли или ће рећи још нешто више. И тек након тога почео је да говори.  Оно што је рекао, од првих ријечи, задивило је ученике. Као да је тај необични странац који је боље од икога знао шта се заиста догодило у Јерусалиму и шта је значење ових великих и страшних догађаја: -О безумни и спорога срца за вјеровање свега што говорише пророци! Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју? И почевши од Мојсија и од свију пророка казиваше им што је за њега у свему писму. А ученици су Га слушали, задржавајући дах и задивљени ријечима Човјека, који је говорио тако познато, али им је и даље остао странац. Ове ријечи изнова су у њих улиле живот, као да се свежа хладна вода изненада слила у рибњак сув од љетње врућине с неба. Слушали су и нису могли да чују довољно, упијајући сваку ријеч. Али још увек нису разумјели да им је васкрсли Исус сам говорио. У међувремену, приближише се к селу Емаус у које иђаху. Већ корачају оградама од гранчица, поред сељачких кућа омалтерисаних глином. Када су се путници приближили капији конака, ученици су одлучили да ту преноће. Исус се опростио од њих и припремио се да иде даље. Али они су и даље толико жељели да слушају свог невјероватног сапутника да су Га почели заустављати и питати: - Останите са нама! Види, већ је касно поподне. Преноћите овдје, а ујутро ћете ићи гдје год желите. И ушао је и остао с њима. У гостионици је било тихо. Магарац је био везан за ступ на капији. У близини ограде, испруживши дуге ноге, лежао је велики жути пас и грејао се у зрацима вечерњег сунца.  Путници су се договорили са домаћинима око ноћења и смјестили се да вечерају. Сваки је узео залихе из путне торбе, одлажући храну на заједнички сто. Према традицији, најстарији од присутних требало је да прочита молитву прије оброка. Ученици су с поштовањем замолили свог пратиоца да то учини. Поново их је добро погледао. Затим је полако узимао хљеб, прочитао молитву над њим, преломио га и разао ученицима по један комад. И тада, као да је некакав невидљиви вео пао са очију ученика. Свака ријеч молитве, сваки покрет руку, сваки звук гласа - све је било Његово, њиховог учитеља Исуса! На исти начин, преломио је хљеб. На исти начин је рекао: „Узмите и једите ...“. Они су оплакивали сва ова три страшна дана управо њега, васкрслог Исуса! Ученици нису могли да вјерују својим очима од радости. Али онда им је Исус изненада постао невидљив. Гледајући се збуњено, рекли су један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо? Да је стари пут могао да говори, рекао би нам како су двојица путника, који су управо дошли у Емаус за ноћ, изненада напустили врата конака и брзо кренули назад у Јерусалим. Како су пожурили, давши се у трк да би то брзо рекли својим пријатељима - Исус је жив! ... Скраћена и дорађена верзија приче Александра Ткаченка/извор:фома.ру /превод сајт вјеронаука.нет  |