 Васкршњим понедјељком (други дан Васкрса) почиње такозвана Свијетла седмица. Првих седам дана након Васкрса називају се Свијетла (Васкрсна, или Пасхална недјеља) седмица. Можда нисте знали да се у древној Цркви цијела ова недjеља звала Пасха Васкрсења. Током трајања Свијетле седмице не пости се сриједом и петком, који је уобичајен током цијеле године (трапава седмица). Црквене пјесме које се тада пјевају, пуне су радости и весеља. Свијетла недјеља се завршава Томином недјељом или недјељом Антипасхе (Мали Васкрс). Током ове седмице, Царске двери све вријеме буду отворене, све до Свијетле суботе. Свијетла недjеља (Васкрсна, или Пасхална недеља) сматра се као један дан Васкрса - цијела седмица се третира као један непрекидни дан. Зато је сваког дана богослужење исто као и на Васкрс. Сваког дана на вечерњу због великог прокимена, врши се Мали вход. Петак ове седмице посвећен је Пресветој Богородици- Источни петак. Васкршње празновање ће укупно трајати 40 дана - до Вазнесења Господњег (Спасовдан). Све ово вријеме православни вјерници ће се поздрављати ријечима „Христос Васкрсе!“.
66. правило Шестог васељенског сабора каже: Од светог дана васкрсења Христа Бога нашега, па до нове недјеље, током читаве те седмице, вјерници су дужни да у храмовима постојано буду у псалмима, молитвама и духовним химнама, радујући се у Христу и светкујући; такође нека слушају читања из Светог Писма и нека се наслађују светим Тајнама јер ћемо на тај начин заједно са Христом и ми васкрснути и вазнети се. Зато, нека у поменуте дане, никако не бива коњских трка или неких других народних игара. |