Сазнај новости из
хришћанског свијета
Схватање смисла и значења најважнијег хришћанског празника важно је за сваког православног вјерника. Да бисмо у томе помогли, одабрали смо ријечи црквених отаца, стараца, духовних писаца и проповједника Православне Цркве о Христовом Васкрсењу. 1. Свети Григорије Богослов Васкрс! Царица дана, Празник над празницима, и славље над слављима, који превазилази као сунце звезде, не само човечанске и земаљске празнике, већ и Господње празнике. 2. архимандрит Јован (Кестјанкин) Христос је Живот! Он је много пута говорио о Себи управо као о носиоцу живота и васкрсења, као о извору вјечног живота, бесконачног за онога, који буде вјеровао у Њега. Христос васкрсе – и нека се наша душа радује у Господу! Христос васкрсе – и ишчезава страх пред смрћу. Христос васкрсе – и наша срца се испуњавају радосном вером да ћемо након Њега н ми васкрснути. 3. Свети Јован Златоусти- Васкршње слово Смрти, где ти је жалац? Аде, гдје ти је побједа? Васкрсе Христос, и ад се стропошта! Васкрсе Христос, и падоше демони. Васкрсе Христос, и радују се анђели. Васкрсе Христос, и живот живује. Васкрсе Христос, и ниједног мртвог у гробу. Јер Христос, уставши из мртвих, постаде првина преминулих. Њему слава и власт кроза све векове. Амин! 4. Преподобни Јустин Ћелијски Васкрсење Господа Христа потиснуло је сва дјела, сва чуда, сву доголготску биографију Христову, и силом своје неизмјерне вриједности наметнуло себе за центар Хришћанства. Ако се Хришћанство може свести на догађај, онда је тај догађај – Васкрсење Христово. Ако се Хришћанство може сабрати у један дан, онда је тај дан – не дан рођења Исусовог, већ дан васкрсења Исусовог. Ако Хришћанство има почетак у времену, онда оно почиње не од Витлејема, већ од Васкрсења. 5. Свети Николај Жички: Бесједа на Васкрс - Јеванђеље о Побједиоцу смрти Победа Христова једина је победа којој се могу радовати сва људске бића од првостворенога па до последњега. Свака друга победа на земљи делила је и дели људе. Кад један цар земаљски задобије победу над другим царем, један се од њих радује а други жалости. Кад један човек победи свога суседа, онда је под једним кровом песма а под другим плач. Но нема победне радости на земљи, која није затрована злурадошћу: обичан победилац земаљски радује се колико своме смеху толико и сузама побеђеног противника. Он ни сам не примећује, како му злоба преполовљава радост. 6. Протојереј Александар Шмеман, ТАЈНЕ ПРАЗНИКА. Васкрсења није празник на који се сјећамо догађаја који припада давној прошлости. Васкрсење је стварни, сверадосни и свесрећни сусрет са Оним у Коме је наше срце давно већ сусрело и препознало свој истински живот и свјетлост сваке свјетлости. Васкршња ноћ је свједочанство о томе да је Христос жив и да је са нама, да смо и ми живи са Њим Живим. Сва васкршња ноћ јесте позив човјеку да у овом свету и животу угледа и препозна зору тајанственога дана Царства Божијег. „Данас пролеће миомирише - и нова твар ликује...", пјева Црква на Васкрс. Нова твар ликује у вери, у љубави и у нади. „Данас је дан Васкрсења и просветлимо се слављем, и један другог загрлимо, и рецимо: Браћо! И онима који нас мрзе опростимо све Васкрсењем и запевајмо - „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништивши, и онима који су у гробовима живот дарова". 7. митрополит сурошки Антоније (Блум) Васкрсење Христово је побједа љубави; говори нам да љубав, која прихвата смрт, тиме постаје бесмртна, постаје јача од смрти. 8. Свети Симеон Нови Богослов Дакле, васкрсење Христово јесте васкрсење нас који смо пали. Јер како ће Он, Који никада није пао у грех, како је записано, нити се имало изменио Својом славом, икада васкрснути и бити прослављен – Он Који је свагда препослављен и Који такав обитава изнад сваког началства и власти? Васкрсење и слава Христова је, како је речено, наша слава, која у нама бива и коју ми показујемо и видимо Његовим васкрсењем. 9. Свети Теофан Затворник –„Мисли за сваки дан у години“ Пасха, Господња Пасха! Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу. И гле, ово Васкрсење анђели певају на небесима, видевши у лицу Господа Искупитеља светлост уготовљене славе обожене људске природе, у коју ће се, силом Његовог Васкрсења, обући сви они који истински верују у Њега и који му се из све душе прилепљују. Слава, Господе, преславном Васкрсењу Твоме! Анђели певају и радују се са нама, предвиђајући испуњење свога хора. И нас Господе удостој да Те васкрслог славимо чистим срцем, видећи у Твоме Васкрсењу прекид трулежности која нас је изједала, сејање новог пресветлог живота и зрак будуће вечне славе, у коју си Ти као претеча већ ушао Васкрсењем нас ради. Не само људски, него ни анђелски језик није у стању да објасни неизрециву милост Твоју према нама, преславно васкрсли Господе! 9. Свети Теофан Затворник –„Мисли за сваки дан у години“ Пасха, Господња Пасха! Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу. И гле, ово Васкрсење анђели певају на небесима, видевши у лицу Господа Искупитеља светлост уготовљене славе обожене људске природе, у коју ће се, силом Његовог Васкрсења, обући сви они који истински верују у Њега и који му се из све душе прилепљују. Слава, Господе, преславном Васкрсењу Твоме! Анђели певају и радују се са нама, предвиђајући испуњење свога хора. И нас Господе удостој да Те васкрслог славимо чистим срцем, видећи у Твоме Васкрсењу прекид трулежности која нас је изједала, сејање новог пресветлог живота и зрак будуће вечне славе, у коју си Ти као претеча већ ушао Васкрсењем нас ради. Не само људски, него ни анђелски језик није у стању да објасни неизрециву милост Твоју према нама, преславно васкрсли Господе! 10. Свети Лука Војно-Јасењецки У шта бисмо онда вјеровали да Христос није васкрсао? Како бисмо могли вјеровати у вјечну истину, у Божју апсолутну правду? Да Христос није васкрсао, онда сва проповијед апостола о Христу не би имала никакву снагу. Наша вјера у Њега била би испразна, безнадежна, јер „ако нема васкрсења мртвих, онда Христос није васкрсао“. Ако не вјерујемо у васкрсење мртвих, онда Бог не би могао да васкрсне Христа, па би они који су умрли у Христу пропали. |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
October 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|