 „и ником ништа не казаше, јер се бојаху“ (Мк 16, 8) овим ријечима завршава Јеванђеље по Марку-најкраће и најједноставније јеванђеља.
Сљедећи стихови, који садрже причу о јављању васкрслог Христа ученицима, о Његовом вазнесењу, више подсјећају на синопсис других Јеванђеља. Поред тога, постоји неколико верзија краја јеванђељског текста: кратка (1 стих), средња (прихваћена у нашој традицији) и дуга. У савременој библистици опште је прихваћено да су се потоњи појавили у II-III вијеку. И сажета природа завршетка и присуство значајних неслагања наводе истраживаче на закључак да се оригинални текст Јеванђеља завршава 8. стихом 16. главе. На овоме мјесту се јеванђеље завршава у два најстарија кодекса, у Синајском и Ватиканском. Такав крај имају и сиријски синајски преводи, као и већина јерменских превода. Од црквених писаца такав крај познају Климент, Ориген, Јевсевије, Григорије Ниски, Јероним, Виктор Антиохеас...Зигавин. Могућа се нека објашњења за тако необичан, отворен крај. Можда је оригинални завршетак рукописа јеванђеља једноставно изгубљен. Међутим, неки савремени истраживачи су склони да вјерују да је отворени крај Јеванђеља идеја самог Марка. Зашто је изабрао овај формат? Занимљив одговор на ово питање нуди Тобиас Никлас, професор Универзитета у Регенсбургу. По његовом мишљењу, јеванђелист Марко у Јеванђељу намјерно наглашава тему страха: људи са страхом сусрећу Исусова чуда, ученици доживљавају страх на путу за Јерусалим, на крају, самог Христа обузима страх од смрти. Страх је стални пратилац сусрета са Богом. И управо страхом ученика од вијести о Исусовом васкрсењу Марко довршава јеванђеоску причу. Отворени крај у овом контексту звучи као позив да се прича настави. Читалац је укључен у јеванђеоски наратив: он је тај који сада треба да оде и исприча о Христовом васкрсењу, а страх који се несумњиво јавља на овом путу испоставља се као природан дио тога. Ако се Христос плашио, апостоли су се плашили, па чак и вијест о васкрсењу изазвала је само ужас и страх, онда је то нормално за сваког човјека. Божји одговор на људски страх увијек је исти: „Не плашите се <...> него идите <...> и видите” (Мк 16, 6-7). Ово је дио васкршње поруке, јеванђеља Исуса Христа. Прихватити је то не значи не плашити се. То значи дјеловати упркос страху. Текст превео и допунио: сајт вјеронаука.нет на основу извора: Православни портал "Исус" Препоручујемо и овај повезани текст: КО СУ ЈЕВАНЂЕЛИСТИ И ШТА СУ ПИСАЛИ? |