 У недјељу, 5. маја 2024. године, православна црква прославља највећи и најважнији хришћански празник - Васкрс. На данашњи дан славимо васкрсење Господа Исуса Христа из мртвих након Његових страдања, смрти на крсту и три дана у гробу. Христос је васкрсао у недјељу "трећи дан по писму" (трећи дан од петка) како то у Символу вјере читамо „И Који је васкрсао у трећи дан по Писму“ што нам указује да је Исус Христос васкрсао управо онако, како је о томе пророчки написано у књигама Старог Завјета. Сва четворица светих јеванђелиста - Матеј (глава 28), Марко (глава 16), Лука (глава 24) и Јован (глава 20) описују Васкрсење Спаситељево. У свим црквама на овај дан се одржавају празнична богослужења. Код куће вјерници, након дугог поста, прекидају пост благословљеним васкршњим колачима и јајима.
Прослава Васкрсења Исуса Христа наставља се током недјеље након Васкрса, која се у Цркви назива Свијетла недјеља. Главни хришћански поздрав свих дана прославе Васкрса: „Христос Васкрсе! - "Заиста васкрсе!" Васкршње честитање је обичај који је потекао још од апостола: "Поздравите један другога цјеливом светим" написао је апостол Павле у својој посланици Римљанима (Рим 16,16). Православни хришћани поздрављају једни друге ријечима: „Христос Воскресе!“ - "Ваистину васкрсе!", док се трипут љубе у образе. Вјерници се на овај начин поздрављају почевши од Васкршње ноћи и још наредних четрдесет дана – до празника Спасовдана, тј. празника Вазнесења Господњег. НА КОЈИ НАЧИН СУ ЉУДИ САЗНАЛИ ДА ЈЕ ИСУС ХРИСТОС ВАСКРСАО? О томе да је Исус Христос васкрсао људи су сазнали на сљедећи начин. Војници који су чували Његов гроб, су то сазнали када је Анђео Господњи одвалио камен којим је био покривен Његов гроб, при чему је дошло до великог земљотреса. Такође, Анђели су о Васкрсењу Христовом обавијестили Марију Магдалину и још неке. Сам Исус Христос се на дан Свога Васкрсења јавио многима: мироносицама, Апостолу Петру, двојици ученика који су ишли у Емаус, и свим апостолима који су се налазили у кући којој су врата била затворена. Послије тога се током четрдесет дана јављао више пута; једнога дана Он јавио се пред више од петсто људи одједном (1 Кор 15, 6). КАДА СЕ СЛАВИ ВАСКРС? Васкрс најраније може да календарски падне 4. априла, а најкасније 8. маја. Из историјских разлога (да датум Васкрса за све православце одређује Јерусалимска патријаршија, која се и даље држи јулијанског календара), и цркве које иначе користе новојулијански календар, као што су Грчка, Румунска и др. славе Васкрс по Православној пасхалији (начин одређивања датума празновања Васкрса), и нема везе ни са јулијанским ни са грегоријанским календаром.Више о овој теми прочитајте у тексту објављеном раније на нашем сајту: ЗАШТО ПРАВОСЛАВЦИ СЛАВЕ ВАСКРС РАЗЛИЧИТОГ ДАТУМА ОД ОСТАЛИХ ХРИШЋАНА? На Васкрс - Свети Јован Златоуст Ако је ко благочестив и богољубив нека се наслађује овом добром и светлом победом. Ако је ко благоразумни слуга, нека уђе радујући се у радост Господа свога. Ако се ко подвизавао постом, нека сада прими плату. Ако је од првога часа радио, нека сада прими праведни дуг. Ако је ко дошао после трећег часа, нека празнује захваљујући. Ако је ко стигао после шестог часа, нека ни мало не сумња, јер ничим неће бити оштећен. Ако је ко изгубио и девети час, нека приступи, ни мало не сумњајући, ни мало се не бојећи. Ако ко стиже тек у једанаестом часу нека се не плаши закашњења: јер овај дивни Господар примиће и последњег као и првог; даје мир ономе који је дошао у једанаести час, као и ономе који је радио од првога часа. И последњег милује и првоме угађа, и ономе даје и овоме дарује, и дела прима и намеру целива; и делање уважава и принос хвали. Стога, дакле, уђите сви у радост Господа свога: и први и други, плату примите; богати и убоги, један с другим ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас! Трпеза је пуна, наслађујте се сви: теле је угојено; нека нико не изађе гладан, сви се наслађујте пиром вере; сви примите богатство благости. Нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште царство. Нека нико не плаче над сагрешењима, јер опроштај заблиста из гроба. Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи Спаситељева смрт: угаси је Онај Кога је она држала, заплени ад Онај који је сишао у ад, загорча га када је (ад) окусио Тело Његово. И ово предвиђајући, Исаија завапи: ад се загорча сретнувши Те доле; загорча се, јер опустоши; загорча се, јер би поруган; загорча се, јер се умртви; загорча се, јер паде; загорча се, јер би свезан; прими Тело (Христово) и Бога се додирну; прими земљу и срете небо; прими оно што виђаше и паде у оно што не виђаше. Смрти, где је твоја жаока? Аде, где је твоја победа? Васкрсе Христос и ти си се сурвао. Васкрсе Христос и падоше демони. Васкрсе Христос и радују се анђели. Васкрсе Христос и живот живи. Васкрсе Христос и ниједног мртвог у гробу нема. Христос уста из мртвих и би почетак преминулих. Њему слава и сила у векове векова. Амин. У својој ВАСКРСНОЈ ПОСЛАНИЦИ Православном клиру и народу епархије Охридско-Битољске и Жичке, 1936.године Свети владика Николај је између осталог написао: "Кад се јавио у свету Он се представио свету. Казао се, ко је Он, одкуда је, зашто је дошао у свет и куда се враћа из света. Обична учтивост захтева и од нас да се представимо један другом кад се сусретнемо; да се кажемо и искажемо ко смо, откуда смо, зашто смо ту и куда ходимо. Сви разумни и поштени људи представљају се тако. Који су с ума сишли не знају о себи рећи истину, а који су непоштени не желе о себи истину рећи. Они први говоре неистину по лудости, а ови по лукавству. Кроз оне говори зли дух, онај исти који је кроз уста гадаринског бесомучника представио се под именом легион, а кроз ове исти зли дух се претвара у ангела светла. Зли дух, дакле, дејствује кроз обоје, као што дејствује кроз све оне који су се оделили од истине или од поштења или од обога. Господ наш сасвим је просто и истинито представио Себе овим речима: Изиђох од Оца и дођох у свет; и опет остављам свет и идем к Оцу". Преподобни Јустин Ћелијски: Новозаветно учење о Васкрсењу "Васкрсење Господа Христа потиснуло је сва дела, сва чуда, сву доголготску биографију Христову, и силом своје неизмерне вредности наметнуло себе за центар Хришћанства. Ако се Хришћанство може свести на догађај, онда је тај догађај – Васкрсење Христово. Ако се Хришћанство може сабрати у један дан, онда је тај дан – не дан рођења Исусовог, већ дан васкрсења Исусовог. Ако Хришћанство има почетак у времену, онда оно почиње не од Витлејема, већ од Васкрсења. Својом необичном и неодољивом стварношћу факт васкрсења Христовог постаје темељ хришћанске проповеди. Оно је основни факт; не пође ли се од њега, не може се пронићи у сложену тајну Личности Христове. Васкрсењем се објашњава Оваплоћење. До васкрсења Господ Христос је учио о вечном животу; васкрсењем је доказао да је Он – вечни живот. Сва Његова наука – у васкрсењу добија опитну, експерименталну потврду и објашњење. Не прими ли човек ту најочигледнију потврду, очигледнија му се неће дати". Свети Јован Златоусти: Васкршње слово Ако је ко побожан и богољубив, нека се наслађује овим дивним и светлим слављем. Ако је ко благоразуман слуга, нека радујући се уђе у радост Господа свога. Ако се ко намучио постећи се, нека сада прими плату. Ако је ко од првог часа радио, нека данас прими праведни дуг. Ако је ко дошао после трећега часа, нека празнује са захвалношћу. Ако је ко стигао после шестога часа, нека нимало не сумња, јер ничим неће бити оштећен. Ако је ко пропустио и девети час, нека приступи не колебајући се нимало. Ако је ко стигао тек у једанаести час, нека се не плаши закашњења: јер овај дивни Господар прима последњег као и првог, одмара онога који је дошао у једанаести час, као и онога који је радио од првога часа. И последњег милује и првога двори; и ономе даје, и овоме дарује; и дела прима, и намеру целива; и делање цени, и принос хвали. Стога дакле, уђите сви у радост Господа свога; и први и други, плату примите; богати и убоги, једни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас! Трпеза је препуна, наслађујте се богато сви! Теле је угојено; нека нико не изиђе гладан; сви уживајте у богатству доброте! Нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште Царство. Нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба. Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи Спаситељева смрт: угаси је Онај кога је она држала, заплени ад Онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело Његово. И предвиђајући то, Исаија закликта: ад се угорча сусревши Те доле! Угорча се, јер опусти; угорча се, јер би исмејан; угорча се, јер се умртви; угорча се, јер би срушен; угорча се, јер би окован; прими тело Христово, а наиђе на Бога; прими земљу, а срете небо; прими оно што виде, а паде у оно што не виде. Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? Васкрсе Христос, и ад се стропошта! Васкрсе Христос, и падоше демони. Васкрсе Христос, и радују се анђели! Васкрсе Христос, и живот живује! Васкрсе Христос, и ниједног мртвог у гробу! Јер Христос, уставши из мртвих, постаде првина преминулих. Њему слава и власт кроза све векове. Амин! Христос васкрсе! |