 Апостолу Луки дугујемо много jeр нам је рекао више од других јеванђелиста о Пресветој Богородици и дјетињству Господа Исуса Христа. Такође, према Светом предању, свети Лука је први насликао неколико слика Пречисте Богородице још током Њеног земаљског живота, што је представљало основу цјелокупног иконописања. Постоје, међутим, они који сумњају у ову чињеницу. Наш чланак је покушај разумијевања проблема. Зашто се о овоме ништа не говори у Новом завјету? Заиста, информација да је свети Лука био иконописац нигдје се не појављује у Светом Писму. Из Посланице Светог апостола Павла Колошанима сазнајемо само да је Лука овладао вјештином исцјељивања. Чињеница да је апостол Лука, такође, био сликар позната нам је само из Светог предања. Житије јеванђелисте које је написао свети Димитрије Ростовски, такође, је засновано на Предању. Древни црквени писци извјештавају да је свети Лука први употребио боју да направи икону Пресвете Богородице која у свом наручју држи Богомладенца. Послије тога насликао је још двије иконе Пречисте Дјеве и дао јој је. Угледавши апостолова дела, Богородица је рекла: „Нека благодат рођеног од мене и милост моја буде на овим иконама.“ Касније је јеванђелист, такође, на дрвеним даскама приказивао свете апостоле Петра и Павла, полагањем тако темеља за осликавање светих икона у славу Бога, Његове Пречисте Мајке и свих Светих. Зашто ова чињеница није поменута на Седмом васељенском сабору? Одсуство било каквог помена икона Светог Луке од стране отаца на Седмом Васељенском сабору сматра се озбиљним аргументом против њиховог стварног постојања. Тачан разлог за то је, нажалост, непознат, али постоје двије могуће верзије. Према једном, сабор је одржан у време када икона светог апостола више није била у Цариграду, што је онемогућавало позивање на њу као на евидентан доказ поштовања икона на почетку нове ере. Супротно томе, друга верзија претпоставља да су оци Никејског сабора били и сувише добро упознати са овом сликом, због чега је нису помињали као некакав нови доказ.  Свети апостол Лука. Византијска икона из XV века. Музеј икона Recklinghausen, Њемачка У којим документима се апостол Лука помиње као иконописац? Најранији сачувани историјски документ у којем се свети апостол Лука помиње као иконописац датира с почетка 6. вијека. У овом документу историчар Теодор Лектор (Анагност) извештава да је удовица царица Атенаида Евдокија послала „највећу реликвију“, слику Мајке Божије, коју је насликао јеванђелист Лука, из Палестине својој сестри Пулхерији, супрузи цара Маркијана у Цариграду. Два века касније ову чињеницу помиње теолог Свети Андреј Критски. Свети Андреј каже да је свети Лука „својом руком приказивао и оваплоћеног Христа и Његову непорочну Мајку“, као и да су се ове слике, познате у Риму, налазиле у Јерусалиму. Следећа референца може се наћи у животу светог Стефана Новог (са горе Св. Аксентија). У 8. вијеку цариградски патријарх Герман I, бранећи поштовање икона и позивајући цара Лава III Исавријанца да напусти иконоборство, позивао се на нерукотворену Спаситељеву икону и икону Пресвете Богородице коју је насликао апостол Лука. Почетком 10. века, историчар свети Симеон Метафраст, састављач 132 житија светаца, познат по својој пажњи према тачности чињеница, написао је: „Најзахвалније је то што је Лука Јеванђелист осликао воском и бојама људски лик мог Христа и лик Оне која га је родила и очовечила га, преносећи га на тај начин да се поштује и дан данас ... “ У наредним вековима подаци о апостолу Луки као иконописцу наставили су да се појављују у списима угледних богослова на Западу (архиепископ Таормински Теофан Керамеј у својим разговорима, Никифорос Калистос у својој црквеној историји), а касније и у Русији (Св. Димитрије Ростовски у житију јеванђелиста). Најранији руски извор који апостола помиње као иконописца пронађен је у московском летопису с краја 15. века. Под 1204. годином се каже да је Лука насликао икону Богородице Путоводитељице, а до 1395. - је руком насликан лик Владимирске Богородице.  Апостол Лука. Минијатура из Јеванђеља, 15. вијек, Москва, Русија Приказивање Светог апостола Луке као иконописца
Иконе Светог Луке, као и других јеванђелиста, већ су дуго времена распрострањене. Међутим, приказивање апостола као иконописца, било на фрескама, минијатурама или иконама, тек се много касније (око 14. века, на основу сачуваних узорака). Грчки водич за иконопис под називом „Херминија“ (почетак 18. века, вероватно заснован на ранијим текстовима 16. века) даје кратак опис светог апостола: „Јеванђелист Лука није стар, коврџаве косе, мало браде, је представљена иконопишући Пресвету Богородицеу „Најстарија таква слика је зидна слика смештена у цркви Рођења Богородице у манастиру Матејче у Македонији, из 14. века. По завршетку 15. века такве слике апостола Луке појављују се и у руским рукописима Јеванђеља, као и у Легенди о икони Богородице Путоводитељице. Горе наведене чињенице показују како је православна црква сачувала сведочанство Светог предања о светом Луки као првом иконописцу. Ово наслеђе је значајно порасло, развило се и обогатило. Побожно иконописно дело светог апостола наставља се скоро два миленијума кроз бројне копије његових икона, преносећи исту благодат коју је Богородица указала Њеним прототиповима. Поштовање Светог Луке, као признатог оснивача и уметника „Јеванђеља у сликама“, проналази израз у православном иконопису и химнографији до данас. Дословно, у свакој цркви постоји бар једна икона Богородице, чије се оригинално ауторство приписује светом Луки. Број икона које је апостол вероватно написао, какав је тип био и да ли су неки древни узорци преживели - све ово ће бити тема посебног чланка. пише Анастасија Пархомичик За вјеронаука.нет превела Сања Симић де Граф /извор ПРОЧИТАЈ СРОДАН ТЕКСТ: КОЛИКО ИКОНА ЈЕ НАСЛИКАО АПОСТОЛ ЛУКА И КОЈЕ СУ ТО? |