 „Иконе Богородице су попут звијезда на небу: њихов број зна само сама Царица Небеска“ - каже предање о животу Пречисте. Црква сматра апостола Луку аутором првих икона. Међутим, стручњаке је бунило то што се већина икона јако разликовала једна од друге. Али, постоје и заједничке особине. На примјер, продорни поглед Богородице. Продоран поглед има и Богомладенац у наручју Дјеве Марије. На основу тога је сматрано да су све иконе Богородице имале прототипе. Према једном предању, јеванђелист је насликао свега три иконе Богородице, према другом - много више, али послије Њеног Успења / Велике Госпојине/. Хајде да разјаснимо колико икона Богородице је Св. Лука аутор и које су то! Тренутно се на канонској територији Руске православне цркве налази 10 икона Царице небеске, које је вјероватно насликао св. Лука. Још 21 икона се налази на Западу, укључујући Свету Гору, од којих је 8 у Риму. Међу иконама Пречисте, које је, према предању, насликао св. Апостол, најпознатије су сљедеће: Владимирска, Кикоска (Милостива), Јерусалимска, Тедоровска икона Мајке Божје , Иверска, Хахулска, Смоленска икона Мајке Божије, Корсуњска, икона Пресвете Богородице Панагиа Сумела, Икона Мајке Божије - Филермска (избављење од тјелесних похота, Тихвинска икона Богородице, Чудотворна икона Мајке Божије ~ Ченстоховска, Виљнуска, Влахернска, Холмска, Минска, Витлејемска. Јванђелист је и од католичког Запада препознат као први иконописац, тамо се поштују: Santa Maria del Popolo, Santa Maria della Grazia, Santa Maria Maggiore, Santa Maria della Consolazione и др.  Владимирска икона Богородице. 12. вијек Византијско иконописање А ми само говоримо о најстаријим примјерцима - јер ни једна оригинална икона св. апостола Луке, нажалост, није преживјела, што изазива неке сумње у право ауторство. Познати руски иконописац и теолог 20. вијека. Леонид Успенски је то изразио овако: „Иконе, које се према предању приписују Луки, представљају списе слика које је створио јеванђелиста. Овде је ствар у терминологији: апостолска правила или литургија, не називају се тако зато што су их написали апостоли. Они једноставно имају апостолски карактер и ауторитет. Исто се односи и на иконе Богородице, које је насликао Лука“. Књига „Земаљски живот Пресвете Богородице и опис њених чудотворних светих икона ...“ (1897) пружа детаљан опис првих икона Богородице. „Из трију икона Пресвете Богородице које је насликао св. апостол и јеванђелист Лука, које су награђене Њеним благословом и који су од Њега благословени, једна се зове Одигитрија, или Путеводитељница- приказује Пресвету Богородицу са Богомладенцем на лијевој руци “. Овом типу, на примјер, припадају иконе Богородице Смоленске, Тикхвинске, Ченстоховске, Витлејемске. „Друге двије се називају Милостивим, јер је на њима приказана Богородица како моли Сина Свога и Бога за спас рода хришћанског. На једној од ових икона Мајка Божја је насликана сама, без Јединородног Сина, и назива се Милостивом “(„ Хахулска “и„ Филермска “одговарају овом опису). „С друге стране, она је приказана како држи Сина на десној страни и такође, се назива Милостивом, али да бисмо је разликовали од прве - Милостиве-Кикоске, са горе Кикос, која се налази на сјеверозападној страни острва Кипар“. Овом опису одговарају иконе небеске царице Кикоске, Корсуњске и Владимирске. Оригинал посљедњег, према предању, насликао је св. Лука на дасци стола за којим је Света породица јела - можда је ово уобичајени прототип за ову подгрупу икона. „Вјерује се да је ове три иконе свети јеванђелист Лука послао у Египат Назаренима, то јест побожним хришћанима који су тамо живјели и монашки живот научили од јеванђелисте Марка. Предања о већини наведених икона садрже сличне информације о њиховим почетним кретањима. Претпоставља се, у 5. вијеку. иконе које је сликао св. Луке, донесене су из Египта у Византију, а након 10-11 вијека. почеле су да се шире по данашњој Русији, Србији, Грузији и другим земљама. Све три врсте икона Богородице дошле су у Русију. Међу њима су најупечатљивији примјери Владимирска, Смоленска Одигитрија и Филермска. Донесене су у Русију из Цариграда, око 11-12 вијека. Најстарије сачуване иконе, без тачног датирања, су Кикоска Милостива (сада се налази у манастиру Кикос на острву Кипар-на њој је приказан Исус као беба приљубљен за образ Богомајке.), Икона Богородице Сумела (налази се у селу Кастања у Грчкој-Према црквеном предању, икона Богородице Сумела добила је назив по манастиру Сумела на Понту у Малој Азији. Име „Сумела“ потиче од грчких ријечи „Стоу Мела“, што значи „на планини Мела“, првобитно је чувана у Атини, гдје су је звали Богородица Атиниотиса), Кхакхулска (чува се у Музеју умјетности у Тбилисији, у Грузији ) и чудотворна икона Мајке Божје Филермска (од 2002.године се налази у „Плавој капели“ у граду Цетињу у Црној Гори). Филермска икона је најнеобичнија, и спада у прилично ријетку врсту православне иконографије Богородице — „Агиосоритиса“ (Пресвета Богородица). На њој је Марија приказана без Богомладенца). Управо за ову икону кажу да је најстарија од све три. Постоји и предање према којем је послије Успења Пресвете Богородице, св. Лука наставио да слика Њене иконе по сјећању. Путујући око свијета и проповиједајући, приказао је Најчистију, према различитим изворима, на 70, 80 или 150 икона. Као што видимо из сачуваних предања, св. Апостол Лука је вјероватно насликао многе иконе Царице небеске. Па чак и ако су већина поменутих само древне копије правих икона, оне су пренијеле на себе благодат Мајке Божије. Вриједне су и због тога што су сачувале и донијеле у наше вријеме тјелесни и духовни изглед Богородице, тако да свако ко се са вјером моли пред било којом од ових икона види Њен брижан Лик и зна да ће бити услишен. Превео и прилагодио: сајт вјеронаука.нет
сродан текст-прочитај: СВЕТИ ЛУКА КАО ИКОНОПИСАЦ. ДА ЛИ ЈЕ БАШ ОН ИКОНОПИСАО? |
