 Пророк Осија је библијски пророк (први од 12 малих пророка), аутор Књиге пророка Осије која се састоји од 14 глава. Живио је и пророковао у Самарији (престоници Сјеверног Царства) за вријеме владавине цара Јеровоама II. Дјеловање пророка Осије можемо смјестити у период између 745. и 725.године прије Христа. Осија је дјеловао на одређеним мјестима на којима су се људи скупљали да приносе жртву Богу (Самарија, Ветиљ, Гилгал, Рама...). Пошто се у његовој књизи не помиње Пад Самарије 722. године претпоставља се да је умро прије тога, јер би морао поменуту тако важан догађај. Осија је био млађи савременик пророка Амоса. О Осијином животу не знамо готово ништа; у старозавјетну историју ушао је искључиво као аутор своје Књиге коју називају Старозавјетно јеванђеље. Осија (Јахве je помоћ, спасење) је поријеклом био из племена Исахарова, а син Веиријин. Према неким претпоставкама, био је левит или свештеник: упознат је са животом свештенства. Али из начина на који Осија говори о свештеницима, можемо закључити да је припадао вјерској опозицији, људима који су схватили духовну кризу Израиља и нису жељели да се мире са стагнацијом и дегенерацијом вјере. Осија је био први пророк у Старом завјету који је савез Бога са Израиљем символички упоредио са брачном заједницом.Наиме, Осија је био ожењен, по заповијести Божијој, раскалашном женом по имену Гомера, кћерка Дивлаимова, коју је веома волио. Имали су дјецу. Међутим, његов породични живот је био несрећан: невјерна жена му је донијела тешке својим невјерама. По обичају, Осија се могао обратити суду који је строго кажњавао невјерне жене, али му љубав то није дозвољавала. Осија није желио да приведе невјерну жену правди и био је спреман да јој опрости. Ова животна драма дала је пророку тему за параболу у којој је Израиљ представљен као невјерна жена. Било је то сасвим у духу пророка. Често су користили симболичне радње како би скренули пажњу људи на своју поруку. Блудница Гомера је израиљски народ. Грешни живот Гомерин (име значи - потпуна савршена кћерка сладострасности) је слика идолопоклоничког живота Израиља, симболична имена њене дјеце су Језраел (Бог ће расути, Бог ће посејати), Лорухама (Не вољена), Лоамија (не Мој народ) - предвиђање будуће судбине народа Израиља, постепеног отпадања Израиља од Бога. Племе Исахарово је једно од 12 Израиљских племена, потомци Исахара сина Јаковљевог. То је било треће по величини од свих племена (Бр 26,25). Осија није могао дуго да трпи пад своје жене и вратио је у кућу. Тако се јаз између супружника завршио помирењем. Осија је у томе видио и симбол предстојећег помирења Израиља са Богом.
Осијина проповијед Пророк Осија је живио у бунтовном и погубном времену за своју земљу, времену дворских преврата (пророк је преживио неколико царева), исквареног морала, идолопоклонства, лажи, обмана, крађа, угњетавања, разврата итд. Током владавине цара Јеровоама II, десетоплеменско Сјеверно царство достигло је свој врхунац и постало једно од најјачих на Блиском истоку. Врхунац моћи и просперитета дошао је као резултат побједе над сиријским царством, анексије Моава и заузимања трговачких путева. Привреда је цвјетала, везе са Феничанима су јачале. Цар је покренуо опсежну грађевинску дјелатност. Али упркос спољашњем благостању, Израиљ је доживио огроман вјерски и морални пад. Цар Јеровоам II је био безбожник и увео је култ телета из политичких разлога. Осим телади, Јеровоам је начинио још и олтаре на висинама, поставио у њима свештенике, који нису били из кољена Левијева. Ово је одговарало многима: аристократе су осјећале стабилност свог благостања, а одговарлао је и занатлијима и обичном народу. Тада се појавио Осија са позивом на покајање и повратак Једном Богу. Разоткривајући безакоње становника Израиља, пророк је најавио надолазеће невоље од и под власт Aaсиcaг. Осија је директно рекао да ће се Господ одвратити од Јевреја и позвати незнабошце у своје Царство који вјерују у њега. Осија је био тај који је власник фразе која је постала посебно позната, одражавајући вјеру у васкрсење и спасење људи кроз искупљење њихових гријехова од Сина Човјечијег: „Смрти, гдје ти је жалац? Аде, гдје ти је побједа?" (Ос 13, 14). Али они нису хтјели да слушају пророка. Када је Јеровоам II умро (око 748. прије Христа), почела је анархија у земљи, цареви су се смењивали и избио је грађански рат. Нови владари су на кратко дошли на власт и проводили вријеме у бучним оргијама на двору. Све је то довело до чињенице да је Израиљ изгубио независност, павши под власт асирског цара Тиглат-Пилесара III (око 745-727). Осија се назива пророком љубави Божије. Морална патња кроз коју је прошао пророк није само утицала на његову Књигу, већ је постала и унутрашњи доживљај душе. Дато му је да доживи личну трагедију неузвраћене љубави, трагедију издаје и усамљености да би схватио тајну Божанске љубави и страдања. Илија и Амос су отишли у Израиљ проповиједајући Бога правде, који од човјијека захтева вјиерност и праведност, и не штеди свој народ када одступи од Његовог Закона. Али пророк Осија говори рјеч коју људско ухо још није чуло: он је најпре открио свиjету да Бог није само страшни и кажњавајући Судија, како се раније мислило, већ, приjе свега, Отац пун љубави и милосрђе. Од човjека се тражи исти квалитет – милост. Пророк Осија је изразио оно најважније у односу на Бога и човjека: „Јер је мени милост мила а не жртва, и познавање Бога већма него жртва паљеница“ (Ос 6,6, уп. Мт 9,13). Бог је љубав. Ова новозавјетна истина је први пут изговорена осам вијекова прије него што је Добри пастир дошао на земљу. Осија није рушио династије, као Јелисеј, није се борио са Вааловим свештеницима, као Илија, већ је дјеловао само као учитељ вјере. Попут Амоса, Осија се противио идолопоклонству, које се укоријенило међу Јеврејима, обраћајући њихова срца ка Господу. Књига пророка Осије Књига пророка Осије је представља кратко излагање његових говора без придржавања било каквог система и без хронолошког реда. Књига пророка Осије састоји се од 14 глава. У погледу садржаја, може се подијелити на два дијела: Први дио (главе 1-3) је симболичан. Хронолошки, очигледно се односи на почетак пророчке службе под Јеровоамом II. Може се назвати Осијана лекција о породичном животу и подијелити на подтеме: - жена и дјеца: прича о осуди (Ос 1:2,-11, Ос 2,1) - невјерство и казна: помирење и обнова (Ос 2 ,2-23) - узвраћање љубави (Ос 3, 1-5). У овом дијелу књиге, кроз симоличне радње (брак са блудницом...), пророк Осија објављује одбацивање Израиља од Бога због његових гријехова. Други дио (главе 4-14) је већ прави пророчки дио књиге. У јасним и директним говорима, пророк осуђује гријехе израиљског народа, говори о будућем суду Божијем, заточењу и повратку Богу. Скоро хиљаду година прије доласка Спаситеља, свети пророк је, по надахнућу Светога Духа, предвидио да ће старозавјетна жртва престати и да неће бити Ароновог свештенства (Ос 3, 5) ... Осија је, такође, прорекао за Христа да ће се вратити из Египта (Ос 11, 1; уп. Мт 2, 15), васкрснути након три дана (Ос 6; уп. 1 Кор 15, 4) и побиједити смрт (О 13:, 14; уп. 1 Кор 15, 54-55). Главна тема књиге Осијине је савез између Бога и Израиља. Завјет је представљен као брачна заједница. Осија је први увео у библијску традицију симбол брака да би открио тајну односа Бога са човјеком. У браку постоји и дужност и обавеза, али његова суштина лежи у тајанственом споју два бића, који се заснива на ЉУБАВИ. Бог је склопио овај савез са Израиљем из љубави, што је више пута доказао дјелима: Бог је извео Израиљце из Египта (Ос 2, 1), дао им закон (Ос 8, 12), спасио их од непријатеља. (Ос 7, 13) , дао пророке (Ос 11, 2), изливао друге милости (Ос 12, 19). Израиљ је раскинуо брачну заједницу, постао блудник (главе 1-3), скоро одмах по склапању заједнице окренуо се идолима (Ос 4,17), приносише жртве Валима, кадише ликовима (Ос 2, 15, Ос 11, 2), приносио жртве идолима (Ос 8,2). Отпадништво Израиља је издаја Бога, као прељуба. Ова „прељуба“ неминовно повлачи за собом казну. Развод је симбол раскида савеза између Бога и Израиља. Народ (невјерна жена), отпавши од Бога, биће уништен и прогнан из граница земље Господње. Али љубав Божија је јача од људског гријеха. Као што је муж пун љубави отворио врата покајничкој „жени блудници“, тако ће Господ прихватити Израиљ након покајања. Опроштење ће означити обнову Завјета. Људи више неће тражити спас у идолима, у земаљској политици, јер ће им се опет вратити милост Господња. И природа ће се преобразити и постати, као у данима раја – пријатељска и блага (Ос 2,18). Такво јее, такође, религиозно увјерење. Оно се заснива не толико на дужности колико, прије свега, на љубави према Богу. Али ова љубав захтијева морално служење, које се не може замијенити ритуалима и даровима. „Јер је мени милост мила а не жртва, и познавање Бога већма него жртва паљеница.“ (Ос 6, 6). Христос Спаситељ је поновио ове ријечи (Мт 9,13), указујући на централни темељ човјековог духовног живота. То је милост према људима око нас – људима свих националности и вероисповијести – коју Свевишњи жели од нас, а без тога је бескорисно ићи у храм, палити свијеће,ј клањати се, па чак и ударати челом о под. Све су то чинили фарисеји и лицемери, које је Христос оштро осудио. Нажалост, међу хришћанима их има много. Пророк Осија нас тјера да још једном критички оцијенимо свој пут и духовно стање. Пророк Осија је живио много година, његова пророчка служба је трајала преко 60 година. Према предању, умро је у Вавилону и сахрањен је у горњој Галилеји. Упокојио се у дубокој старости 820 година прије рођења Христовог. Извор: вјеронаука.нет Препоручујемо и овај текст ЗАШТО СЕ ПРОРОК ОСИЈА ОЖЕНИО БЛУДНИЦОМ? |