 VIII вијек прије Христа, Прве олимпијске игре одржавају се у Грчкој, на Апенинском полуострву оснива се Рим, а будући Јереван је у долини Арарат, племе Британаца управо стиже на Британско острво, расељавајући Иберијце, а у то вријеме у Краљевини Израел живио је и пророковао Осија, чије дан православна црква слави 30. октобра.
Не може се рећи да је његово служење на било који начин било уочљиво за свјетску историју, али је управо тамо, на источној обали Средоземног мора, постепено кован узрок спасења човјечанства. Једна од важних карика у овом питању био је пророк Осија. Један је од малих пророка, и зато је, са својом малом Књигом од 14 глава, често невидљив ни оку ни срцу већине црквених људи. Можда неће сви доћи у прилику да прочитају Књигу пророка Осије, и зато, користећи ову прилику, дотакнимо се бар накратко овог, мада малог дијела Божанског откривења. Нажалост, подаци о животу пророка Осије практично нису сачувани. Већ од првог стиха његове Књиге постаје јасно да се служба пророка одвијала под јеврејским царевима Озијом, Јотамом, Ахазом и Језекијом, као и под израиљским царем Јеровоамом II. Временски период наведених јеврејских царева обухвата период од 781. до 687. године, а Јеровоам је владао од 783. до 743. Од ових датума постаје јасно да је Осија, такође, пророковао и за вријеме насљедника Јеровоама II, Захарије, Селума, Менаима, Факије, Пекаха и Озије. Посљедње име на овом списку је име посљедњег израиљског цара, а само царство Асирци су освојили 722.год. пне. Тако је пророк Осија био свједок трагичног краја сјеверног дијела некада уједињеног царства, што се одразило на ријечи његове Књиге: „Јефрем ветар пасе и гони источни ветар, сваки дан повећава лажи и пропаст; склапају савез са Ашуром и нафта се одвози у Египат “(Ос 12, 1). Из овог стиха постаје јасно да Израиљци више нису вјеровали у Бога, већ су покушавали да добију корист која им је била потребна политичким триковима и обманама. Св. Кирил Александријски пише да су, с једне стране, покушали да купе мир са Асирцима, а с друге, ступили су у савез са непријатељем Асирије, Египтом. Као што знате, управо су те акције довеле до коначне смрти Израиљског царства. Значајан дио становништва заробио је асирски цар Саргон II, а судбина остатка није позната. Данас се називају „Десет изгубљених племена“. Као што се знаамо, након Соломонове владавине дошло је подјеле царства на Сјеверно - Израиљско и Јужно - Јудејско, посљедње је обухватило само два племена: Јуду и Венијамина, остатак је припао Израиљском царству. Ових девет племена (Завулон, Исахар, Асир, Нефталим, Дан, Манасија, Јефрем, Рувим и Гад) били су изгубљени. Племе Левијево није добило земљу приликом подјеле, јер је обављало свештеничке функције; природно, дио је такође био у Сјеверном царству, па је такође патило са свима осталима. Данас постоји огроман број верзија гдје је отишло ових десет племена, али ниједно од њих нема тачну потврду у своју корист. Али вратимо се пророку Осији. О њему постоји један прецизни биографски податак који нам он сам каже на самом почетку Књиге: „И рече Господ Осији: иди, ожени се курвом, и роди копилад, јер се земља прокурва отступивши од Господа“. У сљедећем стиху наводи се име блуднице: Гомера. Чини се, каква чудна заповијест за праведника да се ожени блудницом? За почетак, објаснимо да је блудница жена која је нарушила оданост мужу, осуђена за гријех прељубе. Ово појашњење је пресудно за разумијевање пророкове поруке. Такође, видимо да се на овом мјесту Бог конкретно обраћа Осији, па је стога Његова заповијест била усмјерена искључиво на пророка и није ублажавање седме заповијести Божије. Из горњег цитата и даље, у трећој глави Књиге, видимо да је пророк искористио ову трагедију свог живота да створи визуелну слику прељубе изабраног народа са незнабожачким боговима: „Потом рече ми Господ: иди опет, љуби жену коју љуби љубавник а она чини прељубу, као што Господ љуби синове Израиљеве а они гледају за туђим боговима и љубе жбанове винске“ (Ос 3, 1). Постоји мишљење да је овдје ријеч о другом пророковом браку, претпоставља се да је Гомера или умрла или се развела. Али да је то била нова жена, Осија би дао више детаља о њој, као што је рекао о Гомери. Поред тога, сам контекст нам говори да пророк показује Божју непромјенљиву љубав према изабраном народу - према једном, а не према различитим народима. Друга глава говори о чињеници да пророкова жена и даље чини прељубу, на што Осија није могао остати равнодушан, јер је и он био човјек. Зато му Господ даје заповијест: „Воли жену“ - то јест, да воли, упркос њеној изопачености. Са нашом страшћу би нас блудница одвела у гријех, о чему тако јасно свједоче упозорења у Књизи Премудрости Исусова, сина Сирахова: „Не иди у сусрет развратној жени, како не би упао у замку њену. Не остај дуго са пјевачицом, како не би био ухваћен у интриге њене. Не буљите у дјевојку, да вас не би искушале њене дражи. Не одаји душе твоје блудницама, како не би изгубио наследство твоје.Не гледај унаоколо на улицама града и не тумарај по пустим местима “(Сир 9, 3–8). Али порок светих људи не боли, јер Бл. Јероним из Стридона, такође, пише да из овог брака пророк није изгубио цјеломудреност, већ је блудница стекла цјеломудреност. Размишљања светог Августина су, овдје, веома занимљива и индикативна. Он повлачи паралелу између догађаја у Осијином животу које разматрамо и помазања Спаситељевих ногу од стране одређене жене (Мт 26, 6–7; Мк 14 3–9; Лк 7, 37–48; Јован 12: 1–8). И то се дешава: помазање ногу миром је раскалашни обичај љубитеља луксуза, што је одвратно за хришћане, али у јеванђеоском контексту добија сасвим друго значење, и стога „оно што је срамотно за друге, за човјека или пророка Божијег је знак неког вишег достојанства ". Послије Гомериног повратка Осији, видимо да се поправља, а сам пророк јој заповиједа: „И рекох јој: сједи код мене дуго времена, и не блуди, и не буди другога; тако ћу и ја бити твој “(Ос 3, 3). Представљене слике можемо пренијети на однос сопствене душе са Богом. Заиста, сваки пут кад паднемо у гријех, прељубимо са њим, док нас Господ и даље воли. Колачи од грожђа, због којих је пророк прекорио Израиљце, највјероватније су били дио идолопоклоничких оброка, али такође носе и одређену симболику. На примјер, Св. Јефрем Сирин пише да је ово слика демонских учења, која има само сладак изглед, али како стална употреба истог, иако укусног производа може постати досадна, па бисмо се „требали одвратити од злих мисли и страсних покрета повезаних с њима“. Од четврте главе до краја Књиге пр.Осије видимо три пророчанска говора, у којима Осија предвиђа несреће за Израиљце под насљедницима цара Јеровоама II, али говори и о предстојећем покајању: „Ходите да се вратимо ка Господу; јер он раздрије, и исцијелиће нас, рани, и завиће нас“(Ос 6, 1). На крају, морам рећи о месијанским одломцима у Књизи пророка Осије. У шестој глави видимо назнаку свеопштег васкрсења и избављења из ропства гријеху кроз Васкрсење Христово: „Повратиће нам живот до два дана, трећи дан подигнуће нас, и живјећемо пред њим“ (Ос 6, 2). Један од најпознатијих одломака Књиге, који је цитирао јеванђелист Матеј (Мт 2, 15), је пророчанство о повратку Свете породице из Египта: „из Мисира дозвах сина својега“ (Ос 11, 1). Из „Најаве ријечи за Васкрс“ Св. Јована Златоустог свако од нас је, можда, најбоље од свих упамтио ријечи: „Смрти! гдје ти је жалац?! аде! гдје ти је побједа?! " Али свети је овај свечани узвик позајмио од апостола Павла (1 Кор 15, 55), а апостол од Осије:"гдје је, смрти, помор твој? гдје је, гробе, погибао твоја? (Ос 13, 14). Овдје, готово на крају Књиге, пророк предстојеће спасење из заточеништва приказује као избављење од моћи смрти. Током службе, Књига пророка Осије се не чита, али, с обзиром на то да је посланица светог Јована дио Пасхалних јутрења, испада, као да је мало прочитана. Овим чланком желим да пробудим интересовање православних хришћана за Старозавјетне књиге. Заиста, када зароните у било какву њихову детаљну анализу, то се претвори у читаву авантуру: огроман број догађаја, ликова, пророчанстава, идеја и упутстава појављује се пред нашим очима. Постепено се сви, попут дијелова слагалице, сабирају у једну велику слику Промисла Божјег, припремајући долазак Спаситеља на свијет. Заједно са сваком Књигом расте напетост ишчекивања дуго очекиваног Месије. Тада се увлачи 400 година тишине, када, након пророка Малахије, престаје свако пророчко служење, започињу јеврејски ратови, а ви задрхталог даха слиједите храброст најбољих представника изабраног народа. Али ова ера се ближи крају. Затим окренете страницу и надахнути зарањате у толико очекивани Нови завјет! Превод: Вјеронаука.нет /извор |
|
Број посјета нашем сајту је:
|
