Сазнај новости из
хришћанског свијета
![]() Свако ко је посјетио Венецију остао је задивљен обиљем православних светиња у овом граду сакупљаних током вијекова. По броју светиња, којима се указује поштовање у православној цркву, Венеција је на другом мјесту након Рима, и то нешто незнатно. Венецијанци су сакупили предмете којима хришћани одају почаст не само због своје побожности или жеље да добију небеске заштитнике за свој град. Они су често служили као гаранција плаћања за градове који падају у дужничко ропство Млетачком лаву (*Венецији). Типично су такве реликвије остале у Млетачкој Републици. У овом чланку разматрамо неке од њих. Свети Марко Јеванђелист Свете мошти венецијанског небеског заштитника, Светог Марка Јеванђелисте, с правом се сматрају главном светињом града. Предање о боравку Светог Марка у сјевероисточној Италији, наиме у древном и црквено значајном граду Аквилеји, садржане су у хагиографској литератури, посебно у животима Маркових ученика, св. Хермагоре и Фортуната (Љетопис из 14. вијека, дужда Андреа Дандола). Према предању, Светог Марка је у млетачкој лагуни ухватила олуја, током које је имао визију од Господа, рекавши му: „Мир теби, Марко, мој јеванђелисте, твоје тело ће овде почивати “. Ово пророчанство оствариће се много вијекова касније, пошто се Марко није дуго задржао у Аквилеји. Према тамошњем предању, путовао је у Рим и представио апостолу Петру Хермагори, кандидата за епископа Аквилеје. Убрзо након тога напустио је Италију и отишао у Александрију египатску. У Александрији је Марко претрпео мученичку смрт за име Христово. ![]() Базилика Светог Марка Пренос његових моштију из Александрије догодио се под влашћу цара Михаила II Аморијца (820-829). До тада су Египат већ окупирали Арапи. Два млетачка трговца, у потрази за богатством на успешном трговинском послу, пристала су својих 10 бродова, натоварених робом, у египатску луку Сорију. Трговци су ризиковали, пошто је византијски цар наметнуо забрану искрцавања царских бродова (Венеција је у то вријеме била део Византијског царства) у муслиманским лукама. На путу да се поклоне моштима Светог Марка, који је у Венецији од давнина био чествован као оснивач цркве у Лаквилеји, трговци су упознали чуваре моштију, презвитера Теодора и монаха Стаурација. Чувари су били у расулу, јер је египатски калиф наредио да се хришћанске цркве разграде у цигле за изградњу његове палате. Италијани су се одмах понудили да пренесу мошти апостола на сигурније место где ће бити општепризнате у народу. Не зна се тачно у којој мери су се чувари сложили с том идејом, али на овај или онај начин трговци су узели мошти Светог Марка и натоварили их на свој брод, покривајући их свињским труповима, којих су се муслимани гадили. Тако се свети Марко вратио у Венецију, где је залагањем православних занатлија над његовим моштима и у његово име подигнута величанствена базилика, украшена задивљујућим мозаицима. ![]() Икона Пресвете Богородице Никопеја (Победоносна-гр. Νικοπεια) је још једна од значајних светиња Венеције. Икону су узели крсташи у Цариграду током 4. крсташког рата (1204.) и донијели је у Венецију, гдје је својевремено била чувана у сакристији (sagrestia dei chierici) Саборног храма Светог Марка. Тек у 17. вијеку икона је пренесена у посвећену барокну бочну капелу, богато украшену обојеним мермером. Икона се први пут помиње већ 610. године, када је византијски цар Ираклије победио узурпатора Флавија Фоку. Највероватније је икона насликана и чува се у цариградском манастиру Светог апостола и јеванђелисте Јована. Ова Одигитријска икона Богородице (Путоводитељке) била је веома поштована у Византији, посебно у војсци, па је отуда и њено име - Никопеја, тј. Победоносна. Источњачки владари су икону увек носили са собом у походе. Такође, су је у бици одузели Франци током четвртог крсташког рата, када је цар Алексије V Дука побегао са бојног поља, препустивши икону на милост и немилост победнику. У тешким ратним годинама, посебно у обрачуну са Турцима Османлијама, венецијанске градске власти су, заједно са свештенством и народом, успоставиле пост са посебним молебанима Богородици испред Њене иконе Победоносне. У овом чланку смо говорили о моштима апостола Марка и о икони Победоносној, једној од познатих икона Богородице. Ово је само мали део православних светиња које се чувају у Венецији и на располагању су свима да им се поклоне. У следећим чланцима говорићемо о другим великим светињама, посебно о моштима првог пустињака (отшелника) Павла Тивејског и стубовима Соломоновог трема. Аутор Јован Ничипорук /За вјеронаука.нет превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ /Извор: The Catalog of Good Deeds Препоручујемо и овај сродан чланак: РЕПУБЛИКА СВЕТОГ МАРКА |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
February 2025
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|