На празник Крштења Господњег сјећамо се јеванђеоског догађаја када је Христос дошао на обалу ријеке Јордан и крстио га пророк Јован Крститељ (Мт 3, 13-17; Мк 1, 9-11; Лк 3, 21-22). У оригиналном грчком тексту Јеванђеља, крштење је означено речју βαπτισμα, што буквално значи „урањање у воду“. Јован је међу Јеврејима проповиједао крштење покајања за опроштење гријехова (Мк 1, 4): долазећи на пусту обалу Јордана Јовану Претечи, људи су исповиједали своја безакоња и симболично их спирали са себе у ријечној води. Када је безгрешни Христос дошао код Јована и такође изразио жељу да се крсти, он се зачудио: „А Јован му брањаше говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени?“ (Мт 3,14 ). Али чуо је у одговору: „Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада га остави“ (Мт 3,15). Христос као Човjек морао je да испуни све уредбе јеврејског закона да би га побijедио и дао свој нови закон благодати. Јован није имао избора осим да крсти Христа. Одмах након овога сиђе на њега Дух Свети у тјелесном облику као голуб, и чу се глас са неба говорећи: „Ти си Син мој љубљени, ти си по мојој вољи“ (Лк 3, 22 ). Бог Отац је био тај који је посвједочио да Исус није само Син Човјечији, већ и Син Божији. Тако су се на Крштењу Господа Исуса Христа први пут на видљив начин открила сва Лица Свете Тројице, па је празник добио друго име - Богојављење.
Бијела боја свештеничких одежди на празник Богојављења (као и Божић) објашњава се чињеницом да је у раној Цркви био обичај да ових дана крсти новообраћене. 
Историја празника
Прослављање Богојављења почело је још за живота апостола. Тада су то била дуготрајна торжества посвећена јављању Бога у свијет – и Његовом Рођењу и Крштењу. У 4. вијеку ови празници су раздвојени. Значење празника Није било потребе да Христос спира гријехе са Себе, јер их Он није ни имао. Али Он је дошао на свијет да би преузео на Себе одговорност за туђу прљавштину, за гријехе свих људи који су живјели у свијету прије Њега, за вријеме Његовог земаљског живота и послије Њега, и да их искупи страдањем на крст. Ушавши у воде Јордана, Спаситељ је учинио први корак на овом путу — символички преузео је на Себе људске гријхе, објашњава свети Јован Златоусти. Силаском воде Јордана, Христос је поново осветио водену природу, а кроз њу и сву створену природу. Некада је грехопад Адама и Еве промијенио цио свијет: не само човјек, већ и природа, са којом је тијесно повезан, носила је печат гријеха и смрти — посљедице отпадања од Бога. Али Христос, погрузивши се у Јордан, обнови воде, а са њима и сав створени свијет, ослободивши их од прљавштине и трулежи. Није случајно што се главна хришћанска тајна – Крштење врши „водом и Духом“: благословена вода прима благодат Духа Светога, а понирући у њу, вјерник се обнавља и духовно рађа на исти начин – као хришћанин. У томе је разлика између између Тајне Крштења, установљене од Христа (види Јн 3, 5) и Јовановог крштења, које је човјека довело до покајања, али није подразумијевало његов духовни препород. Освећење воде је најсветлија одлика празника. Вода освећена дан раније, на Навечерје (иначе названо Богојављење) и на сам дан Богојављења, Црква назива агијазма, односно велика светиња. Чува се мјесецима, па чак и годинама, има способност да лијечи људе од болести и духовно ојача – управо зато што молитвом Цркве стиче својства обновљене васељене, ослобођене последица људског гријеха. Наравно, чудесна својства воде за крштење се манифестују само под условом вјере човјека. препоручујемо да прочиташ 1. ТУМАЧЕЊЕ БОГОЈАВЉЕНСКЕ ИКОНЕ 2. ИКОНА КРШТЕЊА ГОСПОДЊЕГ: ДЕТАЉИ НЕПОЗНАТИ МНОГИМА 3.ИКОНА КРШТЕЊА ГОСПОДЊЕГ: КОГА И ЗАШТО МОЖЕМО ВИДЈЕТИ ОКО СПАСИТЕЉЕВИХ НОГУ У ЈОРДАНУ? 4. БОГОЈАВЉЕНСКИ ОНЛАЈН КВИЗ |