|
Занимљиви, непознати за многе, детаљи.  Илустрација 1. Богојављење. Из Благовештенског сабора у Солвичегодску. XVI в. Санкт-Петербург Четири канонска јеванђеља описују да је Исуса Христа у водама Јордана крстио Св. Јован Крститељ. На основу јеванђеоског казивања настала је иконографија великог Господњег празника. Занимљиво је да је ријека Јордан на иконама Богојављења испуњена рибом, змијама, змајевима и митским фигурама. Све ово се више пута налази међу умјетничким иконама Крштења, слиједећи византијски канон, али се не преклапа са јеванђеоским текстовима. Објашњења необичних ликова који насељавају свету ријеку налазе се у древном предању, Књизи Постања и Псалтиру. „Ерминија“ (стари водич за иконописање) даје сљедећа упутства у вези са изображењем Богојављења: „Христос стоји неодјевен усред Јордана. На обалама ове ријеке, с десне стране Христа, Претеча гледа у небо, подижући лијеву руку горе, а држећи десну изнад Христове главе. Изнад њих се види небо, а одакле силази Дух Свети; у ваздуху је написано: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи“. На лијевој страни, анђели стоје с поштовањем, раширених руку скривених испод одјеће. На извјесној удаљености од Јована, усред Јордана, у води лежи старац, окренут лицем уназад, и са страхом гледа у Христа, док он сам точи воду из бокала. [Мисли да се на стихове из Псалама Давидових (Пс 113, 3-5). Јордан је често приказиван попут римског ријечног бога, у лику старца са посудом из које тече вода. У стиховима од 3.до-5. псалма 113. такође, помињу море, персонификацију која је често иде уз образ Јордана: “Море видје и побјеже; Јордан се обрати натраг. Горе скакаше као овнови, брдашца као јагањци. Што ти би, море, те побјеже и теби, Јордане, те се обрати натраг?"" Овдје се акцентује то како су Јевреји чудесно прешли Црвено море. Ријечи о овом догађају чују се у канонима празника Богојављења.  Илустр. 2. Богојављење. Из Благовештенског сабора у Солвичегодску (фрагмент) Ријечи Псалтира не само да се односе на старозавјетне догађаје, већ стварају прелаз у Нови зајвет, проричући о Крштењу Господњем. У минијатурама које илуструју псалме, двије симболичне личности могле би бити једна поред друге у приказу Богојављења: море и ријека Јордан. Потешкоће „превођења“ византијске иконографије приликом писања богојављенских образа у Русији сасвим су разумљиве. Потешкоће са именима и ликовима персонификација ријеке и мора на таквим иконама објашњаване су чињеницом да је аутор, на примјер, помешао персонификације, не знајући њихову историју. Слично се могло догодити и икони из Солвичегодског мајстора Михаила (крај 16. вијека). Овде је ријека Јордан женска фигура, а море је приказано као човјек (илустрација 1, 2). На грчком је ријеч море женског рода, а ријека је средњег (у уобичајеном случају) и мушког (ако говоримо о веома великој ријеци). Грчко-руски рјечник Новог завјета указује на мушки род ријечи „ријека“. Ово је изворни род разматраних персонификација мора и ријеке [5; 1; 7].  Илустрација 3. Богојављење. 1497. Историјски, архитектонски и умјетнички музеј- Кирило-Белозерски Млади човјек - је трећа фигура-симбол водене стихије. Разлог за појаву лика младића у доњем пољу иконе Крштења тумачи се двосмислено. С једне стране, доживљаван је као још једно оличење мора, умјесто као женска фигура смјештена поред оличења Јордана. У исто вријеме постоји и убједљивија верзија. Његова слика се може протумачити као оличење Јордана или једног од његових токова. Према древном предању, ријеку у којој је крштен Исус Христ формирали су потоци Иор и Дан, што се огледа у минијатури књиге. Ако је младић приказан у дубини воде поред старца наслоњеног на посуду, онда је овај пар фигура оличење двају ријека које су се стопиле у Јордан. Слична персонификација приказана је на икони с краја 15. вијека из Кирило-Белозерског манастира (овдје младић сједи на пару риба, могуће делфинима) (илустрација 3, 4). „Рибе пливају поред Христа“ - овако закључују Ерминијева упутства у погледу изображења Крштења Господњег. Риба је најстарији симбол Христа, који је, такође, означавао вјерујуће у Христа. Ријеч „риба“ на латинском pisciculli, а крстионица се звала piscina, тј. кавез или рибњак за рибу. Уз изображење рибе у јорданским водама, одговарајући овом тумачењу, срећемо необичан случај на грчкој икони из XVIII вијека, када су зубасте рибе попут јата предатора окружиле Спаситеља. Једно од ових невјероватних створења приближило се змији (илустрација 5, 6).  Илустрација 4. Богојављење. 1497. г. (фрагмент) Змија и змај појављују се и на икони Богојављења. Значајно је да се са латинског ријеч draco може истовремено превести као „змај“ и „змија“. За хришћане змај је симболична ознака Злога (Лукавог). Змија, која је такође симбол мудрости, негативно се тумачи у „Крштењу“. Приказ змајева и змија (згажених) сеже до текста из Постања (Пост 3, 15), као и до Псалма 73, 13-14 : „Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама. Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу“ (илустрација 7). Посредством овог псалма повезани су догађаји грехопада и крштења . „Главе змија“ приказане су на македонској икони Богојављења, коју је нацртао Давид из Селенице (илустрација 8, 9). Разматрана симболична изобрачења које окружују лик Спаситеља на икони Крштења откривале су њихове античке, старозавјетне и хришћанске коријене и истовремено семантичко јединство у прослављању празника јављања Бога свијету. Љепота и пророчки продор старозавјетних текстова уједињени су са добрим вијестима новозавјетне приповијести.
|
