 Мудраци, који су дошли да се поклоне Богомладенцу Христу и донијели Му драгоцјене дарове, обавезни су јунаци божићне приче. Често се приказују на сликама и постављају у божићне инсталације - вертепа. Обично су представљени као три мушкарца обучена у богату одјећу. Али ко су заправо били мудраци?
Јеванђеоски мудраци су источњачки мудраци,волси, звездочатци, чија је једна од главних активности била посматрање звијезда у покушају да разоткрију тајне свијета и судбине људи. Св. Јустин Ћелијски пише „Ови се мудраци називају волси не у том смислу да се они баве демонским враџбинама, мађијама и злотворним чинима, заклињањима и бајањима, већ зато што је код Арабљана, Сиријаца, Персијанаца, Етиопљана и других источних народа био обичај своје мудраце и звездочатце називати волсима = магима“. Можда су мудраци дошли из Персије или Месопотамије – у овим крајевима је била позната библијска Књига пророка Данила, која говори о рођењу Месије. Неки од светих Отаца мисле да су мудраци били из Персије. Тако мисле: свети Златоуст, свети Кирил Александријски, блажени Теофилакт и други. А тако мисле због тога што је у то вријеме тамо врло високо стајала наука звездочатаца, и тамо нико није могао постати цар док претходно не изучи ту науку. Други пак од Отаца сматрају да су мудраци били из Арабије. Тако сматрају свети мученик Јустин Философ, свети Кипријан, свети Епифаније. А тако сматрају због тога што је та земља била веома богата златом, тамјаном и измирном. А неки свети Оци мисле да су мудраци дошли из Етиопије, јер је отуда дошла некада царица Савска, тј. етиопска, у Јерусалим, да чује премудрост Соломонову (3 Цар 10, 1- 13). Уосталом, све споменуте земље су на истоку и граниче једна с другом; оне изобилују златом, тамјаном и мирисима; у свима се њима веома неговало чаробњаштво и звездочатство; притом мудрацима у тим земљама није било непознато Валаамово пророштво о звезди која је имала засијати, а које се пророштво предавало из рода у род усмено и писмено. Поклоњење мудраца описано је у Јеванђељу по Матеју: „Када се Исус роди у Витлејему Јудејскоме у дане Ирода цара, гле дођоше мудраци од истока“ (Мт 2, 1). Јеванђелист не наводи тачан број мудраца, нити њихове године. Он пише о мјесту одакле су дошли уопштено – „са истока“. Из јеванђеоског наратива сазнајемо да су мудраци, вођени звијездом која се појавила на небу, коју су доживљавали као назнаку рођења Месије у Јудеји, прво тражили у престоници Јудеје, Јерусалиму, јер су вјеровали да ће Он постати нови цар јудејски. Тако су злобном цару Ироду нехотице открили тајну рођења Христовог. Ускоро је Ирод, плашећи се појаве претендента на престо (он је сам силом заузео престо, а народ га није волио), наредио да се у околини Витлејема побију сви дјечаци млађи од двије године. Ову дјецу наша Црква поштује као прве мученике за Христа. Не нашавши Месију у Јерусалиму, мудраци су пратили звеијзду даље док коначно нису дошли до мјеста рођења Спаситеља. Сматра се да су била тројица мудраца, иако је њихов тачан број непознат. У ранохришћанској умјетности, у сцени поклоњења мудраца укључена су два, три, четири поклоника; у сиријској и јерменској традицији број мудраца достиже дванаест – по аналогији са апостолима. Њихова имена – Каспар, Мелхиор и Валтазар (Балтазар) – први пут се налазе код Беде Преподобног (Венерабилис), бенедиктинског монаха из VII-VIII вијека. У неким наративима они су описани као цареви који представљају три старосне и етничке групе: Каспар изгледа као голобради азијски младић, Валтазар је брадати бјелопути старац, а Мелхиор је тамнопут средовјечни човјек. Према предању, сви су касније повјеровали у Христа и прихватили мучеништво. Хришћани су сачували њихове мошти, које су се до XII вијека чувале у Милану, а одатле их је њемачки цар Фридрих Барбароса однио у Келн, гдје се и сада налазе. Свети Јустин Ћелијски објшњава: „Три мудраца проповиједајући долазак у свијет Христа, Сина Божија, они учаху људе да верују у Њега, као што и сами вероваху. И нема сумње да се они после смрти удостојише бити увршћени у лик светих. А имена су њихова ова: први - Мелхиор, стар и сед, са дугом косом и брадом; он донесе злато Цару и Господару. Други - Госпар, млад и без браде, лица румена; он донесе тамјан очовечившем се Богу. Трећи - Валтасар, црнпураст у лицу и врло брадат; он донесе измирну смртном Сину Човечијем“. Јеванђеље каже да су мудраци донијели драгоцјене дарове Богомладенцу Христу – злато, тамјан и смирну (дјелимично због броја дарова усталила се идеја да су била тројица мудраца). Ово се тумачи на сљедећи начин: злато Му је донесено као цару, тамјан – као Богу, пошто се традиционално користио за вријеме вјерских обреда, а смирна – као некоме коме предстоји да умре, јер је ова мирисна материја коришћена приликом погреба. Како се о том поетски каже у једној од стихира Рождества: „злато, яко Царю веков; и ливан, яко Богу всех; яко тридневному же мертвецу, смирну Безсмертному“. Поклоњење мудраца показало је спремност не само многих Јудеја, већ и пагана да прихвате Исуса Христа као Небеског Цара и Месију. А прихватање њихових дарова од стране Свете породице је симбол чињенице да је Спаситељ дошао да спасе све људе, а не само народ Израиља. Препоручујемо и ове чланке: -КО СУ БИЛИ МУДРАЦИ? -ПОВЕСТ О ПОКЛОЊЕЊУ ТРИ МУДРАЦА - Ава Јустин Поповић |